Bila je ovo bericetna godina

Крајем године волимо да резимирамо, “подвлачимо црту” и тако то… У том смислу, а већ из наслова се види, ја износим тврдњу да је претходна година била берићетна, на шта следи логично питање – у ком смислу? Одговор је кратак – у глобалном смислу. Следеће питање које се поставља је из ког угла гледања? Из угла гледања нас који пискарамо по оваквим форумима и тако трошимо своје време, али бар тиме износимо своје ставове, а не ставове странака, покрета или идеологија. Из угла нас форумских џедаја који се заједно са Јангом боримо против Јина (како би то рекли Београдски Синдикат). А нама је заједничка борба против наметања целом свету Једне Воље – Једног Прстена, како би то рекао Толкин. У том смислу је у прошлој години био читав низ догађаја који су позитивни или воде генерално позитивном исходу и то сам спреман овде презентовати.
Крај оне претходне године није много обећавао. Иако је изгледало да је главна Бушова намера обрачун са милитантним исламом, а да му је Путин ту савезник према коме има пуно разумевање, иако је изгледало да је Путин у неком смислу компатибилан са НеоКон стратегијом за свет, иако је изгледало да се Европа докачила са Америком око Ирака, Сједињене Државе и још више Европа су преко својих “неформалних” центара моћи (познатији као невладине организације) извели класичан пример успешне манипулације – извозом “наранџасте револуције” у Украјину. Тиме је показано како “једина светска суперсила”, како они воле себи да тепају, а њихови “европски савезници” им ту радо подилазе, нема намеру да дозволи консолидацију било какве друге силе на њеном регионалном подручју. То се чак показало као њихов главни циљ. А нажелост се и показало колика је моћ Русије да такав сценарио спречи. Могућности Русије су се у међувремену повећале, о чему ћу још говорити овим текстом. Но, ако неко и даље мисли како је “наранџаста револуција” била нешто много добро, спреман сам разбити његове аргументе. Додајмо још да је њој претходила слична “револуција” у Грузији, а био је планиран читав низ сличних догађаја који би на крају водили распаду Русије. То је иначе главни циљ многих (поменимо Збигњева Бжежинског) који би тек после тога могли рећи да је “посао окончан”.
Непосредно после тих догађаја, већ у јануару, имао сам прилике видети прву од читавог низа стратешких пројекција које долазе углавном баш из Америке. Пројекције се углавном слажу у визији света будућности. Света у коме Кина превазилази по моћи Америку, а Кина и Индија рецимо парирају Америци и Европи. Такође, појављују се и нови стратешки изазови какви су Бразил, па чак и Индонезија. Дакле мултиполарни свет.
Разуверавам форумске плашљивце да ја иако лично веома готивим кинеску цивилизацију, као и све источњачко или егзотично, доминација није циљ који преферирам. Мада тврдим да таква доминација не би била лоша, свакако не лицемерна као Америчка. Ипак, свака доминација води проблемима контроле сопствене моћи, који се на крају окрећу против њеног носиоца. Ни Американци нису у почетку били зли (ни Саурон у почетку није био зао). Дакле, циљ који преферирам је промена односа снага у свету, равнотежа моћи, што ће сигурно бити за почетак боље него ово сада. О осталом ћу мислити сутра.

Наставимо разматрање како су прошлогодишњи догађаји одговарали овом циљу. Разне “наранџасте револуције” су настављене, па је тако “демократија” тријумфовала и у Киргизији, што је неке довело до тога да се упишке од радости. Неки сад (из “невладиног” сектора) тврде како је тамо само један мафијашки клан сменио други (а то шатро није било тако у Украјини?!?). Ипак, вође кланова су прагматичне, јер такви морају бити. Тако је и нова “демократска” власт у Киргизији увидела да су Кина и Русија ипак преблизу, па су касније тражили да Американци напусте војне базе у њиховој земљи (а ко ли их је довео, да није можда онај “диктаторски” ранији режим?). Истини за вољу, после доласка Кондолизе то је преиначено у “одређивање датума повлачења”, рецимо када се Авганистан “демократизује”. Међутим, у суседном Узбекистану Јенки су стварно паковали кофере. Тамо је револуција била исувише “зелена” за амерички укус. Председник је хитро реаговао угушивши побуну у крви. Американци нису могли подржавати овакав “обрачун са теористима”. Не одговара њиховом имиџу који је ионако већ солидно окрњен. Али Русија и Кина немају таквих проблема. Генерално, војнополитичка организација “Шангајска група” која обухвата Кину, Русију, централноазијске републике, а Иран је постао посматрач је све хомогенија. Област централне Азије геополитички генији нивоа Кисинџера, Хантингтона или Бжежинског сматрају шаховском таблом на којој се решава будућност света.
Толико о “наранџастим револуцијама”. У Европи се одиграо један спонтани покрет који по мени више заслужује да се назове револуцијом. И овде је повод било демократско изјашњавање народа – само не избори него референдум. Реч је наравно о референдуму на коме су народи Француске и Холендије рекли НЕ Европском Уставу и неолибералистичком централистичком концепту који је овај гурао. Неки су ово назвали “Европски устанак”. Ја сам предвидео да ће се овако нешто догодити јер су могућности Европе веома ограничене. Народи који су основали Унију нису претерано расположени да њима буде горе, како би новим чланицама било боље. А и кинеска конкуренција жестоко притиска.
Ту су наравно и емигранти, и то они неевропски, исламски пре свега. Јер ако је “пољски водоинсталатер” претња само послу, ови су претња и много чему другом, од безбедности па надаље. Тако су “вашљива племена” Холандије, како она домородачка, тако и досељеничка, показала своје право лице када је један њихов режисер убијен због увреде Курана. Уследила је одмазда у виду паљења џамија (ето, не раде то само Срби), па онда и хришћанских цркви. Цркве су биле мета и недавно у Француској, као и неке школе, али предност је дата непокретној имовини. Колико је оно беше кола спаљено?!? У Француској је још увек нека врста ванредног стања.
Муслимани рођени у Британистану такође су имали кључну улогу приликом терористичког напада на лондонски андергаунд. Тај напад, дан пошто је Лондон добио олимписјке игре, је показао да империјалисти не могу да несметано уживају у свету који су направили на неправди. То их је недавно упозорио и ирански председник.

Лидер слободног света, како себе воли да зове Џорџ Дабаја Буш, такође је имао великих проблема. Рат у Ираку (никако да они папани увиде све предности слободе коју добијају окупацијом) му је однео преко 2000 живота његових преторијанаца и преко 200 милијарди долара. Само у једној земљи. Земљи која припада народу који од Саладина до Осаме (800 година) није учинио ништа глобално вредно помена.
Проблеми настају на свим странама. Оружје масовног уништења није пронађено. Откривени су тајни затвори широм света у којима су МУЧЕНИ “непријатељи слободног света”. Трансфер је ишао често преко Европе, што многима прави проблеме. Свргнути председник Садам, никако да се на суђењу понаша како треба и стрпљиво чека егзекуцију. И он тврди да је мучен. Американци сами признају да се тиме (успешно) “скреће тема” са онога што би по њима тема требало да буде. Мајка америчког војника који је погинуо у Ираку је покренула читав низ протеста који су се потрефили са још једним великим догађајем.
Изгледа да је и природа окренула Бушу леђа. Катрина је потопила један од најживљих градова и симбола Америке, одневши још најмање 200 милијарди. Нећу причати како их је Бог казнио. Тако су прошли због своје листе приротета. Проливање крви због нафте на тој листи је много изнад неопходне инфраструктуре. Зашто се онда чудити када неолиберализам има овакве последице?! Уз моје жаљење недужним црнцима навешћу позитивне исходе овог урагана и поплаве коју је изазвао – прво, јако лош пропаганди учинак који знатно отежава посао било коме ко би да промовише америчке вредности; друго, огромна материјална штета која се надовезује на страховити буџетски и спољнотрговински дефицит Америке, задужења ове нације и паре које већ пуцају у Ираку; треће, претходна два воде паду популарности Ђорђа који је већ достигао ниво Никсона у доба Вотергејта и четврто – све то заједно води немогућности Америке да војно интервенише, у мери која је већа од испаљивања неколико томахавка, било где у свету. Естаблишмент би то сада сам платио економски, политички и пропагандно и он то неће допустити Бушу. Нема ништа од “мисије од Бога” да се “уводи слобода” широм света!
У протеклој години Ноам Чомски, можда најпознатији критичар Америке, је проглашен за највећег интелектуалца планете. Други велики критичар, писац Харолд Пинтер је добио Нобелову награду што му је дало позорницу за пљување по Америци и демаскирање њихових обмана. Запамтимо његову мисао да је представљање Америке као силе универзалног добра најуспешнији трик хипнотичке манипулације. Ђаво је учинио највећу ствар када је убедио свет да не постоји. Не, ђаво је учинио највећу ствар када је убедио свет да је он бог. У међувремену је пукла тиква у Украјини. Јушченко је отпустио своју лепу премијерку. Русија прети завртањем енергетске славине. Ако нису више браћа, зашто би им кесе биле сестре?

Русија је извела претходне године заједничке војне маневре са Кином. Кина је демонстрирала своју моћ и на скупу АСЕАН-а (зеједнице југоисточне Азије) који је први пут одржан без присуства једне познате и старе азијске земље – Сједињених Америчких Држава. Прошло је време када су они у свакој чорби били мирођија. Све више се говори о источноазијској “конфучијанској” унији, мада Јапан изражава све више резерви. Али таквих резерви изгледа немају Вијетнам, Сингапур или Индонезија и још многе земље региона које су се не тако давно жестоко супротстваљале Кини.
Демократски је изабран Махмуд Ахмединеџад, раније терориста који је узео таоце из америчке амбасаде, сада председник Ирана, потенцијалне нуклеарне силе. Мале су могућности да Америка војно интервенише или некако сруши њега или Башара који суверено влада Сиријом. Мале, из разлога које сам горе навео.
Једна Воља, поменута на почетку текста има све више опонената и у “свом дворишту”, на западној хемисфери, односно у Латинској Америци. Уго Чавез је остао на власти. Последње изборе опозиција је бојкотавала и без озбиљних аргумената о “недемократичности”. Једноставно, нису хтели да се излажу бламажи (извор: радио франс интернационал). И долазимо до тачке у којој је корисно завршити излагање. До победе која је некако најближа мом срцу. Ево Моралес – некада узгајивач коке који за себе тврди да је следбеник Че Геваре и Фидела Кастра постао је председник Боливије – први председник једне јужноамеричке земље из редова домородаца – потомака Инка. У дипломатским круговима њега називају “кошмар за Америку”. Користим прилику да реплицирам онима који сумњају у деловање Санта Марадоне зато што он није политичар. Ако није политичар, утиче на јавно мњење. Када он каже “Буш је људско ђубре” тиме ствара веће шансе на изборима за било ког кандидата који тврди нешто слично. А како рече Његош – није реч свилена марама да је вежеш око врата, већ је реч птица ластавица. Када једном та ластавица полети неко ће морати да прогута свој понос. Дошло је време да Американци прогутају свој понос.
Hasta la victoria!

Vase pominjanje narandzastih revolucija u istocnoevropskim zemljama propratio bih sa aspekta aktivnog ucesca nekolicine beogradskih vizionara,kreatora,instruktora "ideologa" ili zovite ih kako hocete,a koji su svesrdno onako "internacionalisticki" kao u vreme gradjanskig rata u Spaniji pomagali gradjanima Gruzije,Ukrajine i.E vise nema i.Pokusaji beogradskih internacionalnih demo-instruktora neslavno se zavrsilo u nekoliko zemalja.
Kako je stanje u tim zemljama sada me uopste ne zanima,i te stvarcice ce resavati na bolje ili na gore one same.Elem kako su prosli nabudzeni beogradski instruktori demokratije.Pa za pocetak popili su na ispracaju nekoliko samarcina kulturno torpedovanje nogom u suvu guzicu sa recima terajte se srpska djubrad.E onda su se decaci i poneka devojcica vratili u otadzbinu,a pa kako je crkavica presusila trebalo se ponovo privikavati na vruc jogurt i ladan burek.Ipak da ne poskapavaju uhlebljenje su pronasli u uneredjivanju beogradskih fasada,kandalabera,ograda i taraba lepeci plakate kojima pljuju po svemu i svima a najvise po zemlji koja trpi njihov pritisak koji se prenosi
stopalima preko smrdljivih patika.Ko onako ovlaz baci pogled na te ukrase beogradskih ulica,shorova,trgova i pijaca bice mu jasno ko ih je opet prigrlio poda svoje skute.Hmmm
ali to se ipak odvija u skladu sa onim cega se pametan stidi budaletina se time ponosi.
Do kada.Pa to je zavrseno jer je to postala imaginacija.

Ambasador:

Pa za pocetak popili su na ispracaju nekoliko samarcina kulturno torpedovanje nogom u suvu guzicu sa recima terajte se srpska djubrad.E onda su se decaci i poneka devojcica vratili u otadzbinu,a pa kako je crkavica presusila trebalo se ponovo privikavati na vruc jogurt i ladan burek.Ipak da ne poskapavaju uhlebljenje su pronasli u uneredjivanju beogradskih fasada,kandalabera,ograda i taraba lepeci plakate kojima pljuju po svemu i svima a najvise po zemlji koja trpi njihov pritisak koji se prenosi
stopalima preko smrdljivih patika.Ko onako ovlaz baci pogled na te ukrase beogradskih ulica,shorova,trgova i pijaca bice mu jasno ko ih je opet prigrlio poda svoje skute.Hmmm

Kliknite za proširenje...

Свака част уважени Амбасадоре.

WE WILL, WE WILL ROCK YOU!!!

А што се тиче оних који претерују у свом патриотизму, па им је сваки Србин битан, рећи ћу да су ови дјечаћићи обрукали Србију и добили су они што су заслужили. Стварно ми је дражи Ево Моралес од њих иако је на другом континенту.
Или што лепо рече Елвин, дража нам је она бразилска манекенка од Наташе Кандић иако потоња бака живи у Србији

Duše, lepo si postavo ovu temu, ali prosto nema se šta dodati (ni oduzeti), baš onako analitički,
ozbiljno.

Могло би се додати још неколико примера. Рецимо заборавио сам навести пропале револуције у Азербејџану и Казахстану (мада су тамо протести брзо утихли), затим да следи низ избора у Латинској Америци (рецимо Мексико) где леви популисти имају све изгледе да победе...
Нисам наводио и неке примере који нису позитивни из џедајског угла гледања. Рецимо, у Кини је било много еколошких и уопште индујстријских инцидената... Мада би нас то довело до расправе о одрживом развоју, што би била друга тема.

Волео бих да видим неке аргументе тези да НИЈЕ онако како ја закључујем, да је прошле године ојачала Америчка доминација, или можда неког бисера да тврди како те доминације нема или можда да је она нешто природно... Ајде бре, има ли вас још на овом форуму так'их?!?

И нешто друго... Овај мој аватар могао би се читати као хемијска формула.
Ја не видех у периодичном систему да има елеменат са ознаком D, па проглашавам нови елеменат Духа - Дионизијум.
D2 - стабилно стање Дионизијума, елеменат сваке повољне атмосфере.
Периодни систем:
http://www.webelements.com/