Pokloni

Nova Godina ce, sezona praznika.....Pre neki dan dosla mi je jedna (ocito zadovoljna!) pacijentkinja i donela mi na poklon (neki bi to nazvali - mito) tepsiju punu - baklave, domace! Kaze, htela je da se zahvali na svemu, a kako ja odbijam da primim bilo sta sem eventualno cokolade i kafe, posto zna moje sklonosti ka slatkisima resila je da mi napravi baklavu.....Jako me je dirnulo to, taj prosti ljudski gest i potreba da nekome kazes hvala na svoj nacin, a da to nije razbacivanje novcem i skupim poklonima vec davanje necega od srca, neceg licnog, a sto ima vrednost vecu od bilo kakve koju je moguce odrediti materijalnim; bas zato sto je najlicniji cin.....Secam se jos jedne takve situacije, na klinici u Minhenu obicaj je da svo osoblje i pacijenti ubace svoja imena u sesir i svako izvuce papiric sa necijim imenom kome treba da nesto pokloni za Bozic (tako svi dobiju po neki poklon, vrlo lepa praksa, koja izjednacava u ljudskom smilsu i zaposlene i klijente ustanove!). Jedan moj pacijent, koji je izvukao papiric sa mojim imenom i koji je trebalo da mi nesto pokloni, napravio je od bakarne zice maketu psihijatrijskog otomana na kome lezi klijent a iza njega fotelju u kojoj sedi zamisljeni analiticar! Od mnogih poklona raznih ljudi koje znam i koje ne znam, ovo su dva koja za mene imaju posebnu vrednost i koji ce mi uvek biti posebno dragi, jer su znak velikog truda, razmisljanja i licne kreativnosti da bi se nekome pokazala svoja osecanja.....Postoje neke stvari, kao ta tepsija baklave, ili ta mala maketa od zice, koje se ne mogu kupiti nikakvim novcem, a koje nose poruku daleko dublju od bilo kakvog parfema, skupog nakita ili nekih drugih, glamuroznijih stvari...

Sta ste dobili na poklon od nekoga ko vam nije blizak a sto vas je odusevilo i oborilo s' nogu? Uzivate li u poklonima, znate li da im se radujete, kako reagujete kad vam neko nesto poklanja?

jednom su neki posetioci muzeja hteli da se slikaju sa nama ( kolega i ja smo im bili vodiči) ... posle su nam po nekom čoveku poslali te slike.
eto to što su ti ljudi tražili da se slikamo sa njima i te fotografije su za mene baš kompliment i lep poklon ...

dobila dela za klavir, napisana sad...onako ko kad otvorite note od Lista pa pise kontesi toj i toj...
to mi je bilo bas nekako vredno...

E! To za klavir je bas lepo...mislim - domisljato!

mislim da bih ga zadavila u protivnom jer sam vezbala to dva meseca

a pazi ovo...napisao covek (isti) delo za klarinet i nazvao ga "Imaginary kaval"...i koncert i u program notes (a ovo je Majami, tu niko nije cuo za Makedoniju) umesto posvete pesma Zajdi, zajdi - na makedonskom i engleskom
(ja sam cetvrtinu makedonka)

to je bilo onako sifrovana romantika...

moja je mama u saradnji sa tetkom, kada sam bila trudna sa anom,
napravila zavesu za dnevni boravak...
jednu divnu divnu heklanu ogramantnu zavesu
baš me oduševila

moja laurica uzela koficu za plazu i stavila 1 konja 1 kravu i 1 lopticu i donela i kaze "mama evo poklon za tebe" posle je to uzela treba joj da se igra

Za mene su definitivno neprocenjivi pokloni bez povoda ( rodjendan, praznik,..), onda kada su spontani ->
decji crtez ( imam ih mnogo ) , cvet / buket , rucno uradjen predmet ( bilo sta ) i na kraju krajeva, dobra sala !
To je ono mene odusevljava.

:razz:

Mene su oduševile one baklave!

Toliko originalan, sladak (i bukvalno! ), lep poklon može da smisli samo neko ko to radi iz dubine duše sa najlepšim mogućim motivom. Samim tim dosta govori i o osobi koja poklanja, ali i o onoj kojoj je namenjen.

Ono što je važno za poklon to je da zaista bude ličan, „od srca“ i da poklanjamo onda kad to želimo, onome kome želimo, a ne zato što „tako treba“ ili je „red“.

Imala sam komšinicu koja je stalno tražila povod da nam nešto poklanja (baš smo je voleli i bili bliski sa njom, naročito kada je nakon smrti supruga ostala sama) i jednom prilikom kada smo se pobunili tvrdeći kako na to troši previše novca, rekla je: „Nemoj da mi kvarite zadovoljstvo poklanjanja!“ Tad sam, mislim, shvatila... Još bolje kapiram od kad je više nema , a do ruke mi dođe nešto njeno...

Sad imam još jednu staru komšinicu koja živi potpuno sama (sinovi sa porodicama su preko okeana :sad: ). Divna, draga žena, ponekad preterano pažljiva i oprezna u tome da ne remeti tuđ mir, veoma je zahvalna za svaku sitnicu koju za nju učinim. Svesna toga da mi je neprijatno kada mi pokloni bilo šta za šta je potrošila novac, verovatno je potrošila vremena i vremena mozgajući kako da mi učini zadovoljstvo.

Jedan dan se pojavila i, kao uzgred, pitala da li volim „kuvare“ (misli se na knjigu ). Iskreno rekoh da volim i za 15 minuta se pojavila noseći ogroman (svoj) kuvar! Kuvar je ne samo odličan, već i divan poklon i jako, jako lepa i trajna uspomena na tu toliko dragu i pažljivu ženu.

da li mogu ovde protnuti moje pitanje ?? khm --- evo ga --- kako voljenoj osobi reći da nema zmikče u džepu i da odreši kesu pokazujući svojoj voljenoj bezgraničnu ljubav ,,, hahahahahahahahah ,,,

dobro bre vesicka, zar mi da te ucimo kako se prave scene?

ja sam večeras, od moje drage drugarice dobila ogrlicu i minđuše, od ohridskih bisera koje su pripadale njenoj mami!
još uvek sam jako uzbuđena i nemam pojma kako da reagujem.
ona je to pomenula jednom prilikom ali sam ja na to potpuno zaboravila!
jako sam ganuta.
(osećam se ko one misice koje lupetaju kada bivaju izabrane)
HVALA TI BRANKA, POKAZALA SI MI JOŠ KO ZNA KOJI PUT KOLIKO ME VOLIŠ.
i ja tebe.
MNOGO.

pajamaco ?? a da nema neka jača pozadina tih mindjuša?? mislim -- čula sam da je i elton džon svom prijatelju poklonio porodični unikat ,,,???

,mislimmmm stvarnoooo

ma daj pajamaco ,, šalim se ,, ja nikada nisam imala takvu prijateljicu ,,, ajd UZDRAVLJE

Upravo sam, potpuno neočekivano,
od svog urednika dobila divnu knjigu za NG.
Totalno sam dirnuta.