Da li ste skloni osudi?

Kako se odnosite prema tuđim problemima? Da li ste skloni osudi, ili ste sasvim otvoreni za ljudsku glupost? Ako je neko očigledno pogrešio, da li pokušavate da vidite situaciju njegovim očima, da li tu osobu kritikujete ili, možda, radije delite savete?
Da li ste spremni sebi reći: „Nikad ne reci nikad“, ili ste kategorija previše samouverenih?
Najzad, da li smatrate svoje stavove po pitanju tuđe gluposti ispravnim ili ne, i zašto?
Mislim da nema potrebe da naglasim koliko je iskrenost ovde bitna...

Prema tudjim problemima se odnosim u zavisnosti ko je osoba. Ukoliko je neko do koga mi je stalo, ili bih naprosto zelela da pomognem na neki nacin, prvo pokusam da se stavim u njenu/njegovu kozu... Savete ne delim olako...
Svojih stavova se ne drzim kao 'pijan plota', jer znam da je svaka situacija razlicita i da svako od nas razlicito dozivljava svoj problem...
UVEK se trudim da budem iskrena, cesto kritikujem, ponekad 'bodem prstom u oko'...
Istina da je da ponekad i preteram, ali.. trudim se..

Da li cu kritikovati, savetovati ili osuditi obicno zavisi od mog trenutnog raspolozenja, kada su manje bitne stvari u pitanju.
Kada su ozbiljne stvari u pitanju jako sam otvorena.
Volim da ispitam i onu drugu stranu, drugu mogucnost.

Kritikujem i savetujem onda kada vidim da mogu da pomognem, vise tako sto cu toj drugoj osobi pokusati da prikazem i drugu stranu problema, koju je previdela ili nije dovoljno ispitala.
A odluka je naravno, na njoj.
Dovodim svoje stavove u pitanje, barem se trudim da ne okostaju,
mada mi se cini da vremenom postajem sve manje svesna po tom pitanju, ili mi se jednostavno ugao posmatranja menja s godinama i iskustvom. Ne znam da li je to dobra ili losa stvar, jos uvek.

Ljudi koji uopste nisu u stanju da svoje stavove preispitaju me nekada iznerviraju, a nekada rastuze. Labavost u stavovima bas i nije od neke prakticne koristi, cesto se tumaci kao slabost, ali za mene predstavlja neku vrstu moralne obaveze, prema meni samoj, prema mojim licnim teorijskim okvirima, ako tako moze da se kaze.
Hm, tako nekako, iskreno, ali ne znam koliko je istinito.

mislim,svi ce da odgovore onako kako znaju da bi trebalo da bude.medjutim nije bilo potrebno postaviti im pitanje vidi se vec kako odgovaraju na teme okolo...
mislim da su ljudi bas skloni osudi,sve sto nije kao sto su oni nije dobro.
ja ne osudjujem niti kritikujem sve dok ta greska ne pocne meni da smeta.primer:moja mama mi se stalno zali na svekra i svekrvu a nista ne radi da popravi situaciju.znaci jednom dva puta i tri puta odslusam a posle ne mogu da slusam to i kazem joj sta mislim (sto se njoj naravno ne svidja,moram da budem na njenoj strani je l )
e da i zato ne volim da iznosim svoje misljenje bez pitanja jer posle moram da ga objasnjavam

Brate, Hanibale, kako ličiš na Dubravku Mijatović. Ali neviđeno..

Lexo, a gde i kada iskrenost nije bitna? U kojim relacijama?

brate hehe ne znam sta da kazem

Prvo, jesam za onu "nikad ne reci nikad". Uvek imam svoje misljenje, ali ne iznosim ga drugima bas svaki put. Neki put sam jednostavno u fazonu - nije moje da se mesam. Ne volim da prijateljima solim pamet, ako mi neko bas zatrazi savet, potrudim se da pomognem, ali nikad se ne guram u tudje probleme.

Е кад сте већ ту, имам пар потпитања:

Да ли своје пријатеље подржавате у свему што раде, или само у оном што ви сматрате исправним? Шта ако неко од њих уради нешто што ви сматрате заиста лошим? Да ли их подржите или осудите такво понашање? Шта би требало да уради прави пријатељ?


Ја се увек трудим да разумем зашто је неко нешто урадио, али нисам на том нивоу да могу да кажем да не осуђујем. Нити мислим да је ико.

Lexa:

Kako se odnosite prema tuđim problemima? Da li ste skloni osudi, ili ste sasvim otvoreni za ljudsku glupost? Ako je neko očigledno pogrešio, da li pokušavate da vidite situaciju njegovim očima, da li tu osobu kritikujete ili, možda, radije delite savete?
Da li ste spremni sebi reći: „Nikad ne reci nikad“, ili ste kategorija previše samouverenih?
Najzad, da li smatrate svoje stavove po pitanju tuđe gluposti ispravnim ili ne, i zašto?
Mislim da nema potrebe da naglasim koliko je iskrenost ovde bitna...

Kliknite za proširenje...

tudji problemi su tudji problemi...nisam sklon cheprkanju po istima...mada volim kad mi neko ko mi je blizak poveri neki problem il ideju pa da zajedno o tome mislimo...glupost osudjujem na svakom koraq...nije bitno ko je nachinio dal neko ko je blizak il neko koga ne poznajem...glupost je glupost i kao takva treba da bude zhigosana...poqshavam da svaq situaciju vidim tudjim ochima...naravno da mi ne polazi za rukom uvek...al mi pomazhe u nekom objektivnom sagledavanju stvari...uvek kritiqjem a retko kad dajem savete...mislim da i ako treba dati savet mnogo je bolje to uchiniti kroz kritiq...kritika je uvek dobrodoshla sem u umetnosti....nisam samouveren a ne govorim nikad ne reci nikad...naravno da mi nedostaje samouverenosti ali i to je mach sa dve oshtrice...tako da se i ne trudim da je steknem...naravno da smatram svoje stavove ispravnim...da ne smatram da su ispravni menjao bi ih...

storm cloud:

Е кад сте већ ту, имам пар потпитања:

Да ли своје пријатеље подржавате у свему што раде, или само у оном што ви сматрате исправним? Шта ако неко од њих уради нешто што ви сматрате заиста лошим? Да ли их подржите или осудите такво понашање? Шта би требало да уради прави пријатељ?


Ја се увек трудим да разумем зашто је неко нешто урадио, али нисам на том нивоу да могу да кажем да не осуђујем. Нити мислим да је ико.

Kliknite za proširenje...

pa ako smatram losim onda pitam prijatelja da li je bas sve sagledao pre nego sto se upustio a ako je to vec odlucena stvar onda ili podrzim ili ako je to skroz protiv mojih shvatanja(mada mi se nije desilo ali pokusavam da zamislim) onda cutim nit podrzavam nit osudjujem

Jako bliskim prijateljima uvek kazem sta mislim.
Isto ocekujem i od njih.
A sta ce ko da radi, njegova stvar.

storm cloud:

ЕДа ли своје пријатеље подржавате у свему што раде, или само у оном што ви сматрате исправним? Шта ако неко од њих уради нешто што ви сматрате заиста лошим? Да ли их подржите или осудите такво понашање? Шта би требало да уради прави пријатељ?


.

Kliknite za proširenje...

ne OSUDIM, ali ako je pogrešno - diskretno (ili manje diskretno, zavisi da li je prvi put ili nije) to saopštim. Ili se čak i malo grubo našalim i iskarikiram situaciju ako je jedna greška stalno ista opet tu...ali ne, džizs, ne bih nikada povredila onog koga volim. Ali se ne bih ni pravila da je sve u redu. Za te bliske ljude imam baš puuno strpljenja i takta, i uporna sam
Pitanje je da li moje ispravno i njegovo ili njeno ispravno mogu da kohabitiraju a nikome ne naštete. Ako mogu, ako posledica većih nema, sve ok, podržavam različitost. Ako su posledice velike i različite, umešam se. Ne sitnilčarim dakle, oko mimoilaženja u stavovima, ako nije reč o nečemu konkretnom.


Lexo, sve zavisi kakav odnos imam s tim nekim ko se glupira, i kakav on ima odnos prema svojim "glupim" radnjama. Može biti da se siti ismejemo glupostima, da bude simpatično

mda...uzdržavam se od saveta :? Sugestijice, da, ali saveti....samo ako traži direktno. Što je super stvar, ja to radim tu i tamo, baš zahtevam "šta bi ti na mom mestu", ili procenu da i je to najbolje & najbrže & najefikasnije, može i bolje...
zavisi koliko je pipavo.

Ovo je zaista dobra tema i o njoj bi se moglo puno toga napisati...Ja cu ukratko eto sta me nervira...Kad ispricam neki problem vezan za muskarca koga kao i mnoge zene ne mogu da shvatim komentari su u stilu Boze kako si mogla biti tako glupa..Pa ti nisi normalna...Pa kako si mogla sebve da dovedes u tu poziciju i sl...Druga osoba isprica takodje neku svoju muku vezanu za osobu muskog pola i neke stvari koje radi da mu udovolji sto ja nikad sigurno ne bih i nju ne osudjuju jer se ide onom varijantom " Jao kako ona njega voli...jao zaljubila se jadna pa nemojte joj zameriti...Dakle ja moram u startu da naglasim da sam extra zaljubljena da bi moji postupci bili odobreni i da mi se ne bi zamerilo...inace ako to ne kazem odmah sam osudjena na "lomacu" Eto to me nervira sto svi zvocaju a razlog za glupost je samo "stanje suzene svesti" ili prosto receno zaljubljenost...Sme li to meni da se desi pitam?

Ко сам ја да бих осуђивала било кога?!


Умем да критикујем, умем да делим савете ако се траже, а умем и да оћутим иако нешто не одобравам а тиче се личног живота особе са којом разговарам. Тада кажем само:''Ти најбоље умеш да процениш шта је добро за тебе!''

Nikada ne kritikujem druge.Prijatelja mogu da saslusam,da mu kazem svoje misljenje.
Da li ce to da usvoji ili ne,to zavisi samo od njega.Svi smo mi punoletni,i svako je odgovaran za svoje postupke.Nikoga ne zalim da osudjujem, jer ni ja sa sigurnoscu ne znam kako bih odreagovala u slicnoj situaciji ili znam,ali to nije moj zivot i nemam prava ni da se mesam ni da bacam kamen.Glupo je .Nisam ni ja bezgresna8)
Sto se tice ljudi na Forumu,ako osetim potrebu da nekom dam savet,ja cu to i da uradim.U ostalim slucajevima ili me ne dotice ili se zezam.Eto.....toliko

Ma sta ima koga da osudjujem ne zivi moj,nego svoj zivot
Ne mozemo osudjivati ljude zato sto se razlikuju od nas i zato sto drugacije misle.Mozda ne odobravam necije postupke ili ih jednostavno ne razumem,ali da ih osudjuje,zasto .Ako me ne ugrozava i ako on misli da to ok - sto bih ja mlatila praznu slamu i zamarala se s necim sto nije moj problem.

gurmanci:

To ne odobravanje postupaka, ja sam na to mislila. Nije osuda samo reci :"Kako smes...?"

Kliknite za proširenje...

Ja bih joj rekla " U jbte, ja se to nikad nebih usudila da uradim, a tebi svaka cast" 8)
Rekoh,ako me ne ugrozava,ne dotice me - svako nek radi sta misli da je ok
Ovo je vreme poremecenih vrednosti i stvarno me nije briga sta ko radi.
Ne zelim ni da osudjujem ni da se opterecujem tudjim zivotima.
Najbolje je drzati se po strani

Lexa:

Kako se odnosite prema tuđim problemima? Da li ste skloni osudi, ili ste sasvim otvoreni za ljudsku glupost? Ako je neko očigledno pogrešio, da li pokušavate da vidite situaciju njegovim očima, da li tu osobu kritikujete ili, možda, radije delite savete?
Da li ste spremni sebi reći: „Nikad ne reci nikad“, ili ste kategorija previše samouverenih?
Najzad, da li smatrate svoje stavove po pitanju tuđe gluposti ispravnim ili ne, i zašto?
Mislim da nema potrebe da naglasim koliko je iskrenost ovde bitna...

Kliknite za proširenje...

Nikada ne osuđujem,ali trudim se da na lep način pokušam ukazati na neke stvari,tu prvenstveno mislim na samopoštovanje koje mi devojke znamo često izgubiti kad je u pitanju muški deo populacije.
Slaba je vajda od toga,jer znam da sam i ja slušala kada mi je ukazivano,ali sam ipak terala po svome i mislila svoje.
Što se drugih problema tiče,u koliko mi se neko obrati za savet ili mišljenje,uvek kažem iskreno,pa sad da li će poslušati ili ne zavisi od njih samih.

NIJE najbolje držati se po strani
TREBA se umešati, ponekad! (kad npr.proceniš da bi posledice mogle da budu fatalne, ali i onda -nežno, naravno)


Ja baš volim kad mi prijatelju skrenu pažnju da nešto nije u redu Mislim, koji će mi moj ako ćemo da se tapšemo po ramenu i onda kad ne treba :? Mislim, nije mi prijatno (ma - ne bude mi ni neprijatno, uvek je pravovremeno, nema u mom rl guranja pod tepih i mimikrije), ali je SJAJNA osobina pirjatelja baš TO - da te malo koriguju kad treba. I ti njih. Jel'te, backup i antivirus i defragmentacija, 3 in 1

Da se NE umešaju, ne dozvoljavam samo ljudima koji mi nisu bliski, a prijateljima - maltene da stoji nepisani i ponekad podstaknuti POZIV za učešće u svemu...uvek dva para očiju vide bolje od jednog 8)

malo li je tema na ovom forumu gde se sepurimo kao curke(vazi i za muskarce, o da!) pa nam je trebala jos jedna? hvalospevi nasoj cistoj dusi i skromnoj gordosti! ne, ja ne osudjujem. ja sam toliko fina da mi samo krila fale da poletim.skoro pa zivi andjeo.ljudi je l znate vi da je sedenje ispred monitora stetno i da je virtuelni svet lazan i poguban za sive celije. pripadamo grupi teskih mentalnih bolesnika. cisto da znate ako vas neko pita.

Tudji problemi me taknu, kao da su moji sopstveni. Samo... Ne zvučim tako. Često u razgovorima sa prijateljima umem da budem vrlo oštra, da "rešetam" pitanjima. Znam zašto to radim. Ta pitanja samo mogu biti podsticaj za doooobro razmišljanje, jer svako mora sam rešiti svoje probleme. Niko nam ne može reći šta da radimo, da nas savetuje. Jednako ponašanje očekujem od svojih prijatelja. Ma, nije mi uvek "pravo" kad mi postave neko pitanje na koje ne želim ni sama sebi da odgovorim, ili kad mi kažu nešto što ne želim da čujem. Ne ljutim se, već se zamislim...
Ko sam ja da delim savete? Kome? Izbegavam to, što ne znači da ne činim.

Lexa:

Kako se odnosite prema tuđim problemima? Da li ste skloni osudi, ili ste sasvim otvoreni za ljudsku glupost? Ako je neko očigledno pogrešio, da li pokušavate da vidite situaciju njegovim očima, da li tu osobu kritikujete ili, možda, radije delite savete?
Da li ste spremni sebi reći: „Nikad ne reci nikad“, ili ste kategorija previše samouverenih?
Najzad, da li smatrate svoje stavove po pitanju tuđe gluposti ispravnim ili ne, i zašto?
Mislim da nema potrebe da naglasim koliko je iskrenost ovde bitna...

Kliknite za proširenje...

Trudim se da ne osudjujem i kritikujem ljude koje ne poznajem.Vise puta pomenuto -> ko sam ja da nekom sudim ?

Trudim se da i ne delim savete kada nisam upitana. Kada me neko priupita -> podelim po neki :razz:

Medjutim, kada se radi o ozbiljnoj situaciji, o mom prijatelju, poznaniku - > reci cu mu ako smatram da je pogresio i ukazacu mu na moguci propust : direktno, iskreno i naravno, krajnje dobronamerno. Takva sam i ocekujem isto zauzvrat.

Strujo, tema je razgovor, a ne os.eravanje
onaj kome stalno neki q smeta ne može ni imati dobru procenu kad se treba umešati, a kad je nesvrsishodno pametovati u prazno
evo recimo, ovo tvoje "savetovanje" o manje monitora i mentalnim bolestima ničemu ne vodi Ko će tebe ozbiljno shvatiti, mislim I ne vidim čemu cinizam i slovo o gordosti , najstvarnije

aha! vidis da si me osudila! vidis doslo mi.eto ja tako mislim o necemu, pa kad nema prave teme napisem negde. ne mora niko ozbiljno da me shvati, ali znam da ce bar dvoje, sto opet ne menja stvari.
zasto ti mislis da meni stalno nesto smeta? to je vec tema i nemoj mi odgovoriti.
nije cinizam, zasto tako vidis vecinu mojih postova, osim kad ih vidis kao bezlicne? ja mislim da su ljudi gordi i da jedva cekaju da ih neko nesto pita.i sva ta prica o bilo cemu sve je tako relativno.stvar nagadjanja.vecina stvari je u osnovi nagadjanje, da li bi se ponasali ili da li se ponasamo tako i u zbilji i gledani kroz tudje oci, misli, ideje, stavove...? i da li sami mozemo da kazemo koliko smo svestrani? to je isto kao ono sto je receno "sto volim ove sto kazu da su dobar covek". razumes?