U cemu gresim!

Ne znam odakle da pocnem, samo znam da vec vise godina se borim protiv depresije i strahova, i taman mislim proslo je krenem da smanjujem terapiju kad ono opet. Ne znam sta vise da radim, isla sam i na terapije, i grupne i individualne ali ono se stalno vraca. Imala sam burna desavanja u poslednjih 2 meseca, razvod braka itd. Da li ja samo tako reagujem ne znam, ali dosta vise. Pokusavam racionalno, da pricam sama sa sobom da je ipak sve dobro proslo jer je ispao jako los covek, ali moje telo reaguje. Cutljiva sam, imam jutarnja lupanja srca, neku prazninu, nezadovoljstvo, a posto sam ranije imala problem sa agorafobijom, strah me je da mi se sve ne vrati ponovo. Inace sam ranje pila antidepesiv i on me je poprilicno digao iz mrtvih. Sada se nosim mislju da opet pocnem. Kako i da li ste vi ikada imali ovakve probleme i sta kaze vas iskustvo!

Tama

Moje iskustvo ti kaze - nemoj da petljas sama sa antidepresivima. To nisu igracke, ima svojih zakonitosti na koji nacin se uvode, na koji nacin se iskljucuju. Javi se ponovo svom psihijatru ili psihoterapeutu, svakako onome ko te je ranije lecio i kontrolisao radi evaluacije tvog sadasnjeg stanja i dogovora oko terapije.

Znam kako je. Krene na bolje,mislis proslo je a onda se u jednom trenutku istripujes vratice se,pa se onda i vrati i sve tako u krug...verovatno taj stres oko razvoda cini svoje.. Verovatno i ti svoj bes i nezadovoljstvo gomilas u sebi,ali to mora nekako da izadje..Bar tako meni pricaju...Ja licno ne podrzavam upotrebu raznoraznih lekova,sem u extremnim situacijama...uvek se trudim maksimalno da se sama izborim koliko mogu,pa ako to ne upali,onda posegnem za lekom..Sto se tice tih grupnih terapija i ostalih cuda,ako ti to nije pomoglo znaci da ti treba drugi pristup resavanju problema..meni nekako uvek bude lakse kad znam da nisam sama u tome i kad pricam sa nekim ko prolazi kroz isto,pa nekako i racionalnije gledam na tu stvar..Ja se takodje borim sa raznoraznim strahovima i fobijama i cini mi se da mi ponekad stvarno bude bolje,ali isto tako se pitam da li moze ikada da prestane i nestane potpuno.

Prosla si kroz strasan stres, i normalno je sto ti telo reaguje. Imala sam i ja svoje "tame", iskreno, rekla bih nikad duboke kao tvoje, ali znam kako je meni grozno bilo, pa verujem da je tebi i gore. Zelim ti sve najbolje, nadam se da ce ti uz pravu terapiju biti bolje

prvi korak ka tvom boljem stanju glasi PROMENI NADIMAK suvise je depresivan i videces vec ce ti biti bolje.pokusaj maksimalno da skrenes misli od losih stvari.stalno govori sebi kako NECE da ti se vrati staro stanje a ne da razmisljas da li ce.kad pocne da te vata taj grozni osecaj ti ,na silu ako treba,pocni da vezbas upali radio igraj uz muziku trci u mesto.bori se protiv toga nemoj da mu se prepustas.sve ide iz mozga.svako jutro kad se probudis a ti pomisli "danas ce mi biti najlepsi dan".pokusaj da gledas na zivot sa malo vise optimizma,a ako se i desi nesto lose ti pomisli "ko zna zasto je to dobro".moje misljenje je da sve to zavisi od nas samih i volje koju posedujemo u takvim trenutcima da sto manje razmisljas negativno a sto vise pozitivno.kad srce pocne da ti ludacki udara a ni sama ne znas zasto ti duboko udahni (izbroj do tri) zatim izdahni(izbroj do cetiri).uradi to pet puta pa da vidis rezultata.
ja se stvarno nadam da sam ti bar malo pomogla.