Njoj? Da, njoj...

Jedne kišne oktobarske noći
držao sam ti ruke oko struka
i polako ljubio ti oči
govorio ti sve, bez ijednog zvuka...

I ti kao da si sve znala
i ništa nije ni trebalo reći
u tom trenutku si mi se dala
nežno me poljubivši žmureći...

Milovala si me po leđima
i ja sam ostajao bez daha..
Nežno ti pridržah bradu prstima
i počeh te ljubiti istog maha...

Kao da sam znao
da će sve krenuti naopako
tad ti nisam dao,
nisam te puštao, da odeš lako...

Preprečio sam ti put poljupcem,
te oktobarske kišne noći,
tiho i tajno sluteći srcem,
ono što i bi:

da više nikada nećeš doći...

"Gric, gric", čuo sam...

Ujedaš ti mene, ujedaš, mišiću zaboravni...
Grickaš moje srce gric po gric...
Dok od njega ne ostane...

...samo izbušeno parče švajcarskog sira...

Rekla je: "Da li ćeš pisati poeziju i za mene?"
- "Ne. Ja pišem samo ljubavima bivšim..."

Istina je.
Kad i ti postade prošlost,
polako nastajahu stihovi o tebi...

A ti, kao da si znala,
da te čekaju tu negde, iza ugla...
Potrudila si se...

...da postaneš bivša...

Zar reči imaju toliku moć...
Da razdvoje dvoje koji se vole...
Zar je istina tako glupa, teška, skupa?
...Da lažemo jedni druge njome?
I svaka naša laž bila je istinita,
Koliko i svaka naša istina, bila je lažna...
I ne mogu reći da više uopšte znamo
Da li se volesmo i da li smo bili zajedno...

Svako tvoje ćutanje..
Za mene je najgora kazna...
Svaka tvoja reč...
Za mene je najveća bol...

Molim te...
Ne kažnjavaj me!
Boli me...

Prestrog sam...
Prema sebi, prema tebi...

Znam da te bole moje reči...
Mislim da nisi zaslužila to.

Budi srećna!
Živi!
Pusti mene...
Biću dobro, mala...

Puštam te...
Ne guraj misli moje
u svoje sumje...
Uništićeš sreću...

Zavidan sam, ljubomoran...
Željan tebe...

Ali to nije izgovor
da te mučim...

Voli!
Budi voljena...

Ne patim ja...
A ako i patim,
proći će...

Izvini...
Na sebičnosti
mojih stihova...

Budi srećna!
Voli!
Ljubi!
Želi!

Izvini što svojim rečima
gušim tvoju ljubav...
Iako je u pitanju drugi,
puštam te...

Budi srećna...
Ne traži izgovore,
ne provlači me kroz misli.

Zaslužila si da voliš...
I da budeš srećna...

Izvini...
Čućemo se nekad...
Možda ćes se osetiti tada
umorno, nostalgično, tužno...

Ali ne zaboravi...
Volećemo!

Ti drugog, ja drugu...
Jedino tako je i moguće...

Nisam tužan...
A ako i jesam,
proći će...

Budi srećna....
...i živi...

TI...
Za ciji osmeh
zivim ja
Ostaces uvek
negde u meni...
Da sprecis svaki,novi,korak..

Olovka pise srcem

Bljak. O bljak.
Bljak bljak bljak.
Bljaak Blj
ak.

tralalala:

Bljak. O bljak.
Bljak bljak bljak.
Bljaak Blj
ak.

Kliknite za proširenje...

Izi, ne budi ljubomorna.

Ma, nisam ljubomorna, malo sam popila,
pa ne mogu da se suzdrzim.
Nista licno, stvarno.

A,kako bi bilo da ti malo prilegnes?!
Misim,u tom stanju....

Olovka pise srcem

njoj? zar njoj? tom odrazu u ogledalu!?
ne mozhesh iluziji posvetiti sve,
mnogi su zbog toga patili..
josh jedno zgazheno srce u
mochvari neba...