stan u centru, povoljno
Ko god želi da živi samostalno, bez roditelja - sam, sa partner(k)om ili porodicom koju je zasnovao - moraće nekako da nađe stan, ako mu već roditelji ili autori testamenata nisu ništa prepustili na korišćenje ili, kamo lepe sreće, u vlasništvo. Što se tiče para koje treba izdvojiti za to zadovoljstvo, ako za parametar uzmemo nameštenu garsonjeru s telefonom, ona u centru Beograda može da se nađe za 200, a na periferiji za 150 eura. Naravno, ima i ponekih odstupanja, ali to je red veličina na koji treba prilagoditi očekivanja.
Mogući načini nalaženja stana su:
- raspitivanje među poznanicima (Tako se nalaze najbolji stanovi i najbolji gazde, ali najčešće se dešava da su stanovi za koje su ljudi oko tebe znali sada već izdati nekome, baš pred mesec-dva. Da si se se samo malo ranije setio...)
- davanje oglasa (Uspeh zavisi od toga koliko uspešno sročiš oglas, za šta postoje mnogi trikovi, i nijedan ne pali. Obično se javljaju ljudi koji uopšte nisu pročitali šta si napisao.)
- praćenje oglasa (Stan ćeš možda naći ako poneseš mobilni i staneš ispred štamparije Halo Oglasa u nedelju ili sredu u podne, pa vrebaš kolportere. Ali najzanimljiviji oglasi koje nađeš su iz agencija.)
- učlanjenje u agenciju (Vrlo neefikasan način, ali zato neizbežan.)
Obično se primenjuje kombinacija sva ova četiri načina, pa šta pre upali.
U ovom tekstu ćemo se podrobnije pozabaviti agencijama.
dobar dan,
dobili ste
agenciju!
U Beogradu ima na desetine, možda i preko stotinu raznih agencija za izdavanje stanova. Nekima od njih je to jedina delatnost, neke uz to rade i prodaju nekretnina, a neke još ko zna šta. Svima je zajedničko to što pružaju mogućnost da ti uzmu pare a da ti ne nađu stan.
Tipična beogradska agencija za izdavanje stanova nalazi se u privatnom stanu, obično takođe iznajmljenom, i nećeš nigde u ili na zgradi moći da pronađeš tablu s nazivom firme, zato što bi za to trebala saglasnost stanara zgrade, a niko nije zainteresovan da se time bakće. Zato, kad telefonom dogovaraš dolazak u agenciju, obavezno pitaj na koje prezime da zvoniš na interfonu.
Druga karakteristika je da sve iznutra izgledaju kao scenografija za niskobudžetno pozorište, i niko od vlasnika nije čuo za kompjuter. Svi vode evidenciju članstva i stanova po nekakvim sveskama, pa kad nazoveš da se raspitaš ima li neki stan po tvojim kriterijumima, moraš ponovo da ispričaš šta ti treba, jer devojka iz agencije ne ume da nađe stranu u svesci u kojoj te je zapisala. Doduše, naišao sam i na jednu agenciju gde je devojka sedela iza leptopa i šatro nešto prebirala po njemu, ali budući da nisam mogao da vidim šta tačno radi, bila je uverljiva kao voditeljke Infotopa.
Treća karakteristika je da sve imaju iste stanove, pa je svejedno u koju ćeš se učlaniti, kad već moraš. A moraš zato što je 80% stanova u oglasima agencijsko.
podsetite me,
kakav ono stan
vam treba?
Način rada jedne tipične agencije izgleda ovako: neka gospođa postane tehnološki višak, pa reši da otvori agenciju. Iznajmi neki stan u centru, nađe dve-tri mlade i donekle atraktivne devojke da ih eksploatiše, pa kupi dve sveske u knjižari, da devojke u njih zapisuju stanove koje nađu u oglasima i kod drugih agencija. Zatim objavi u Halo Oglasima dva-tri vrlo primamljiva oglasa za stan u centru, sve ima, vrlo povoljno. I onda čeka ko će se upecati.
Kad dođeš u agenciju povodom jeftinog stana u centru na koji se upecaš, ispašće da je taj stan izdat baš pre deset minuta, ali nema veze, mogu oni da ti nađu takvih stanova za te pare koliko oćeš, samo se ti učlani. Članarina je obično 1500 dinara, što će reći oko 25 eura, i daje se unapred. Tom prilikom dobiješ da potpišeš neki ugovor. U ugovoru uglavnom ne piše ništa značajno, a ono najbitnije što u njemu stoji je da će ti agencija možda naći stan. Ako se javljaš svaki dan. I često se dešava da tek u zaglavlju ugovora pročitaš kako se agencija zove, budući da to ne može da se pročita ni u oglasima ni na zgradi.
Može se desiti da dobiješ i neku priznanicu da si dao neke pare, tako da ćeš imati dokaz da si dao pare, mada ostaje sasvim nejasno koga ta činjenica bilo šta obavezuje.
Onda ti uzmeš da se javljaš svaki dan i, kao što je već rečeno, svaki put treba ponovo da objašnjavaš šta ti treba. Pri tome, nema veze što si devojci upravo ponovio da telefon ne sme da bude dvojnik - to je neće sprečiti da te uputi na stanove bez telefona.
I na kraju će se obično desiti da stan nađeš sam, bez agencije. Ako posle svega ispravno zaključiš da su agencije jedna mnogo loša stvar, pa poželiš da ipak pokušaš da nađeš stan mimo njih, biće ti od pomoći da znaš koji telefoni iz oglasa su agencijski. Zato, da bi ti naum bio lakše ostvarljiv, Harizma donosi spisak svih telefona agencija iz oglasa, bilo da su potpisane kao agencije ili se švercuju inkognito iza nekog atraktivnog oglasa (što je mnogo češći slučaj).
Aleksandar Gubaš
