Prvo: Odakle ti to da je beskonačnost, pomnožena nulom – nula!!!? I kakve veze ima da li se radi o limesima, ili ne – ako govorimo o matematički neodređenim izrazima?
Drugo: Odakle ti to da tačka nema dimenzije? Tačka ima dimenzije, koje su beskonačno male. Dakle, matematika se (jako davno) ogradila od ovakvih pretpostavki.
Treće: Konus (za primer) se definiše kao prava koja se rotira, „zakočena“ u jednoj tački. Ako mu dodamo ravan na dno, tj. ako presečemo konus jednom ravni, a da ta ravan ne prolazi kroz vrh konusa, da nije paralelna sa nijednom od tih pravih, kao i da nije paralelna osi konusa, dobijamo kupu. Time smo fiktivno ograničili prostor, a taj prostor ima – zapreminu.
Zatvorena kriva sastavljena od tačaka, beskonačno malih dimenzija, koja je (recimo) paralelna frontalnici, profilnici, ili horizontalnici jeste ograničen prostor koji ima – površinu.
Duž, koja predstavlja jedan odsečak neke prave, ima dužinu. Ustvari, jedina dimenzija koju nemaju ove figure i tela jeste – masa!
Ali, ako napraviš metalni levak, koji bi sa svoje unutrašnje strane imao površinu odgovarajuću ovoj našoj kupi, mogao bi u njega sipati vodu. Onda tu vodu prospeš u odgovarajuši sud i izmeriš težinu. Malo petljaš sa gravitacijom i – eto ti mase! Ali, ne moraš sipati vodu. Možeš sipati ulje, neki gas, olovo... Gustina je drugačija - masa je drugačija, zar ne?
Da li naši ograničeni mozgovi imaju toliki problem da prihvate nematerijalno?
Zamisli sada da tačka ima dimenzije. Ne govorim, svakako, o atomu, o ćeliji ili jedru u njoj, govorim o ovoj matematičkoj tački.
I na stranu to što bi takvoj tački najpre bio problem odrediti radijus i, u skladu sa tim, uvećati dužinu prave koju bi sačinjavala gomila njih.
Napravi kupu od takvih tačaka. Sad mi reci, kolika je zapremina te kupe? Tj. da li ćeš posmatrati spoljašnju, ili unutrašnju kupu, ako su između njih tačke određene zapremine i mase?
Četvrto: Čudi me da nisi rekao ništa o vektorima jer, valjda i oni treba da imaju dimenzije? Kako zamišljaš vektore?
Da li činjenica da nikada u životu nisi VIDEO vektor znači da smerovi ne postoje?
Dakle, ti bi da posmatraš analitičku geometriju kao teoriju o nekim čudnovatim čvrstim telima koja svakako postoje, pa ovde nastojiš da nekome skreneš pažnju na to kako ih nikada nisi video? Zamisli, nisam ni ja.
Ako bismo nastavili ovako, mogli bismo dokazati da materijalne stvari uopšte ne postoje, jer se ne mogu izmeriti. A ne mogu se izmeriti, jer si nam ti oduzeo alat.
Naime, ako želiš izmeriti dužinu stola na kom ti stoji monitor, ti uzimaš lenjir i meriš. Dobiješ određenu dužinu ali, šta se onda desi? Sklanjaš metar. Tog trena ti dužinu stola zamenjuješ istom dužinom duži koja postoji utoliko što ti držiš palac na zadnjoj cifri. Zatim informacija o dužini stola ostaje u tvojoj glavi i nigde više. Nema je. Tvoj sto nema dimenzije!
Kada meriš dužinu bilo čega, ti nisi izmerio TO već, odgovarajuću mu, drugu zamišljenu duž.
Da pojasnim, dimenzije NISU MATERIJALNE, ali to ne znači da ne postoje.
Negiranjem postojanja elemenata koje sačinjavaju tačke, ti negiraš postojanje dimenzija, a zatim negiraš postojanje geometrijskih figura i tela, kao bezdimenzionalnih, što gubi smisao, ako ni same dimenzije ne postoje.
Paradoksalna ideja, ali nije sama po sebi. Ovde je po sredi ljudska greška.
