Ambicija i neočekivanje

Kao što smatram da postoji ponos bez gordosti , tako smatram i izuzetno pozitivnim sledeće:


AMBICIJA BEZ OČEKIVANJA

Osnovu čini moj stav da zlo izlazi iz naših neostvarenih očekivanja od drugih u pogledu njihovog ponašanja , prihvatanja , vrednovanja nas , našeg rada, naših želja, naših ideja.
Iz tih stvari nastaju kompleksi, zlobne ideologije, prisila, nametanje, i svi derivati....

Pošto su očekivanja loša , jer njihovo neostvarivanje dovodi do mržnje, zla , pakosti , može li postojati ambicija bez očekivanja?

Ambicija kao lična težnja za nekim ostvarivanjem sebe , razvojem svojih sposobnosti i vrednosti (ovde je to lični karakter , jer čim je društveni karakter vrednosti , potpada pod očekivanja od drugih i dovodi do javljanja zla).

Kako se ponašamo u ostvarenju ambicije?
Proučimo šta nam valja činiti da bi se unapredili resursi i sposobnosti.
Reagujemo na novonastale situacije.
Posmatramo rezultat.
Ključno je u razlici izmedju nade i očekivanja.
Nada kao želja , očekivanje kao zadatak, moranje , opsesija.
Da li je razlika samo u intezitetu želje ili i u moralnim normama, ljudskim genomima i karakterima?

ma, jeste
zbunjena sam ja te ne pratim : ) ako uprostis mozda cu moci.
ili je ovo visi kurs odo ja na svashtaru to je valjda pocetni : ))

ja imam problem da odlucim a nemam ni nadu ni ocekivanje mozda su te stvari opasne nisu li
?

nada je lepa a ocekivanje ruzno? zar nije to ske.njavanje sebe
hm. nadam se da cu dobiti na lotou 7 a ocekujem 4. zasto bih onda uplacivala?
eto tako
da li je moguce to
?

pazi ocekujem 4 : ))))) jahaha sto nisam rekla ne ocekujem nista...haah

sta bi bio ponos bez gordosti? da li je to da ne radis neke stvari iz recimo nekih ubedjenja
samo sto je moje iskustvo da su ubedjenja bez jaceg razloga mrka kapa. ako ih samo razum drzi ili strada telo ili .. ne znam nije to to
mada sam sebi uskocila u usta.
da li sad da idem ili da ne idem.. ne znam

zasto se uopste nadati ako to ne zavisi od nas?
komplikovano je ovo a nicemu ne vodi kad je sve jasno
jasno meni bilo p anisam uradil akako treba i jos uvek ne radim.
i sad imam jednu dilemu i ne znam sta cu

patak, prvi put se slazem sa tobom od reci do reci...
mislim da je poenta da to sto radis treba a ti bude bitnije od samog sebe i da rascistis koji motiv imas u korenu te ambicije...
ako je motiv vezan za ocekivanja drugih ljudi, da...kompleksi su neminovni osim ako neko nema toliko jak ego (ne smatram to nekim plusom jer se motiv u sustini ne menja) da zaista uspe da od drugih izvuce to sto ocekuje...
po meni, jedini motiv koji ne vodi u to sve sto pricas a ambicija ipak ostaje je ljubav prema tome sto radis...pazi kako jednostavno zvuci a nije...tj da stavis u centar paznje to sto radis a ne sebe...

koja su tvoja iskustva sa temom?

fenomenalna tema..veoma ozbiljna, i zadire u sustinu nasih odnosa prema drugima i prema sebi...

mnogo sam razmisljala o tome..

i vraticu se:wink:

Tuzni_patak:

AMBICIJA BEZ OČEKIVANJA

Osnovu čini moj stav da zlo izlazi iz naših neostvarenih očekivanja od drugih u pogledu njihovog ponašanja , prihvatanja , vrednovanja nas , našeg rada, naših želja, naših ideja.
Iz tih stvari nastaju kompleksi, zlobne ideologije, prisila, nametanje, i svi derivati....

Kliknite za proširenje...

:shock: Sinoć sam sa prijateljem pričala upravo o ovome.
Tu je ceo zaplet.
Koren priče dobra i zla i svega ostalog.
Koren lične (ne)sigurnosti.
Koren sreće i ličnog zadovoljstva.

? ?

Od ovog presovanog de Mela mi se povraca...

majka i otac noj kljucali su po sasushenoj travi...nedaleko od njih malo noj gledao je svet....iz oblizhnjeg kedrovog zhbunja prhnu jato chvoraka...gledao je mali noj kako crni oblak leti nebom....vri i preliva se na plavetnoj pozadini neba savane....u jednom treptaju oka rasprshi se oblak....i na nebu se pojavi jedva vidljiva silueta jastreba...chvorci kao bez glave jurnushe na sve strane....a silueta je samo klizila nebom...nezainteresovana za deshavanja dole....gledao ne mali noj kako jezdi strah malih chvoraka....i kako je nebo plavo....kako su chvorci slozhni....i kako svi uzhivaju u vazduhu....pozvashe ga mama i tata noj....pesak je upio suzu

oh...kako sam....oh....

Kada se srusi ceo sve , onda je kraj!!!!! "VALJDA"

Mene zanima da li si se ti u životu susreo sa tim ponosom bez gordosti i, naravno, ambicijom bez očekivanja. Da li si upoznao takvu osobu???
Nije mi baš najjasnije šta si hteo reći.
Mislim, najprostije – sve tetke i stričevi očekuju od mladića da oženi neku bogatu, lepu, vrednu i dobru, hah. A on oženi devojku u invalidskim kolicima??? Jel’ to?
Mislim, ima i toga, svakako.
Svi očekuju od pojedinca da završi fakultet, a on/ona ne uspe... Prsne.
Da li misliš da je taj pojedinac nesrećan isključivo zato što je razočarao okolinu?
Ja bih se, prva, razočarala u sebe... I sobom.
Sve zavisi od tog pojedinca i načina njegove komunikacije sa svetom. A da smo svi, na ovaj ili onaj način, robovi očekivanja, jesmo. To je neosporno.
Valjda ima onih koji lakše izlaze na kraj sa reakcijama. Možda forum nije pravo mesto za takvo pitanje, ovde su svi, manje-više, samosvesni i slobodni
A nije da nisam videla ljude koje opsedaju problemi udovoljavanja svetini. Pa, ipak, zar taj problem nije mnogo zastupljeniji bio u prošlosti ili, danas, u nekim patrijarhalnim sredinama?
Stariji ljudi su mi govorili da zavist treba da me tera da napredujem :shock:
Ima tu delić istine, koliko god brutalno delovalo...
Emocije su najjače gorivo za našu volju, a zavist je, možda, najjača među njima.
Ne toliko, dakle, želja za ostvarivanjem u sredini, ili nekim priznanjem. To bih, pre, okarakterisala kao sam deo ambicije.
Što ne znači da opravdavam zavist, pa i po cenu neuspeha. Ko ne može postići rezultate bez „prljave igre“, bez mržnje i prezira, tome je bolje bez rezultata. Biće bolji čovek.
Naravno, sve se dozvoljava sa merom.

Lexa:

Mene zanima da li si se ti u životu susreo sa tim ponosom bez gordosti i, naravno, ambicijom bez očekivanja. Da li si upoznao takvu osobu???
.....
Ja bih se, prva, razočarala u sebe... I sobom.

..........Ko ne može postići rezultate bez „prljave igre“, bez mržnje i prezira, tome je bolje bez rezultata. Biće bolji čovek.
Naravno, sve se dozvoljava sa merom.

Kliknite za proširenje...

DA.

Razočarati se od neuspeha je nešto što deca često ranije nisu znala , jer su ih roditelji HRABRILI. Deca su dovoljno odvažna (i sa dovoljno budućnosti da im i mediokritetski mentalitet odobrava tu odvažnost).
Hrabrost i mera da dete/osoba pozicionira sebe u odnosu na svoje mogućnosti i poticaj/nada da to stalno iznova čini, je ogromna prednost POZNAVANJA SEBE I SVOJIH MOGUČNOSTI.

Šta radi čovek koji poznaje svoje mogućnosti i NE BRINE ZA PUKU EGZISTENCIJU, A NEMA KOD SEBE PRESLIKANE AMBICIJE DRUGIH RADI SAMOPOTVRDJIVANJA PRED DRUGIMA?

To je dete koje istražuje (jer ne poznaje svet) i ustaje posle pada, plače , ali ustaje.
I ne mrzi kamen na koji je palo. Samo pazi i opreznije gazi sledeći put.Stiče skill, veštinu.

--------------------------------------------------------------------
Šta odraslog čoveka udaljuje od tog deteta?
Isto ono što ga odvaja i od njegove prave sreće i ispunjenosti (i osećaja slobode i širine).
Nepoznavanje sebe (nastalo kao bežanje, ležanje a ne ustajanje posle pada), mržnja prema kamenu, zamena teza i nemanje mere kod pozicioniranja sebe u svetu, i hrabrost.

Hrabrost se sigurno gubi sa gubitkom zdravlja i fizičke moći i snage.
Na to mora da se računa i neizbežno je.
Sve ostalo može da se uči kao veština, trud, vreme upućeno sebi (ali ne kroz šminku - orudje opsene (ne mislim samo na bukvalno šminku )).

Tuzni_patak:

DA.

Hrabrost i mera da dete/osoba pozicionira sebe u odnosu na svoje mogućnosti i poticaj/nada da to stalno iznova čini, je ogromna prednost POZNAVANJA SEBE I SVOJIH MOGUČNOSTI.

Šta radi čovek koji poznaje svoje mogućnosti i NE BRINE ZA PUKU EGZISTENCIJU, A NEMA KOD SEBE PRESLIKANE AMBICIJE DRUGIH RADI SAMOPOTVRDJIVANJA PRED DRUGIMA?

To je dete koje istražuje (jer ne poznaje svet) i ustaje posle pada, plače , ali ustaje.
I ne mrzi kamen na koji je palo. Samo pazi i opreznije gazi sledeći put.Stiče skill, veštinu.

--------------------------------------------------------------------
Šta odraslog čoveka udaljuje od tog deteta?
Isto ono što ga odvaja i od njegove prave sreće i ispunjenosti (i osećaja slobode i širine).
Nepoznavanje sebe (nastalo kao bežanje, ležanje a ne ustajanje posle pada), mržnja prema kamenu, zamena teza i nemanje mere kod pozicioniranja sebe u svetu, i hrabrost.

Hrabrost se sigurno gubi sa gubitkom zdravlja i fizičke moći i snage.
Na to mora da se računa i neizbežno je.
Sve ostalo može da se uči kao veština, trud, vreme upućeno sebi (ali ne kroz šminku - orudje opsene (ne mislim samo na bukvalno šminku )).

Kliknite za proširenje...

ni rec nemam da dodam...apsolutno se slazem

Moram da se zahvalim Anakin (iako je često prozivam zbog jakog egocentrizma,ništa lično) za njen post na ovoj temi. Možda su njene reči virile iz moje postavke teme, ali je tek sa njenim postom i zapažanjima , meni krenulo povezivanje mnogih drugih oblasti i planova koji su na prvi pogled ne vezani.
Neću da pominjem šta se sve izpovezivalo , ali sam joj jako puno zahvalan.
--------------------------------------------------------------------------
Takodje bih se zahvalio i Lexi , za njeno provokativno pitanje (i ne samo ovde već i kod psihološkog kvanta i još na puno mesta) koje je izvuklo iz mene odgovor kome se ni sam nisam nadao, kratak i jasan.

Tuzni_patak:

Hrabrost i mera da dete/osoba pozicionira sebe u odnosu na svoje mogućnosti i poticaj/nada da to stalno iznova čini, je ogromna prednost POZNAVANJA SEBE I SVOJIH MOGUČNOSTI.

Šta radi čovek koji poznaje svoje mogućnosti i NE BRINE ZA PUKU EGZISTENCIJU, A NEMA KOD SEBE PRESLIKANE AMBICIJE DRUGIH RADI SAMOPOTVRDJIVANJA PRED DRUGIMA?
To je dete koje istražuje (jer ne poznaje svet) i ustaje posle pada, plače , ali ustaje.
I ne mrzi kamen na koji je palo. Samo pazi i opreznije gazi sledeći put.Stiče skill, veštinu.


Hrabrost se sigurno gubi sa gubitkom zdravlja i fizičke moći i snage.
Na to mora da se računa i neizbežno je.

Kliknite za proširenje...

Možda nisam pravilno razumela ovo o čemu si govorio, ali... Odrasla osoba i dete se ne mogu poistovećivati. Dete ne poznaje svet uopšte i ne poznaje sebe, i to je jedan od uzroka njegove hrabrosti i radoznalosti. Lako je detetu da ne mrzi prvi kamen, ili drugi, peti, i da ustane, i da razvija skill... ali čovek kod 38. možda malo popizdi, ili se umori, ili... ili postane svestan svojih ograničenja.
Ako kažemo da je čovek koji "ne igra za publiku" poput radoznalog deteta spram sveta i života, to opet nije sasvim tačno. Može čovek da bude... čovek za sebe, i da kao takav sedne uz svoj 39. kamen i nikada više ne ustane.
Ne izražavam jasno svoje misli, znam.
Pokušavam da budem sažeta, to je delom i zato.:?

Suština je u tome da neću da se vraćam u matericu, nego hoću da idem svojim putem ka grobu, i to u najboljem smislu te reči. Ako je neko razumeo ovo što govorim.

I još nešto - hrabrost se ne gubi nužno sa gubitkom zdravlja.

CaLiMeRo:

Možda nisam pravilno razumela ovo o čemu si govorio, ali... Odrasla osoba i dete se ne mogu poistovećivati. Dete ne poznaje svet uopšte i ne poznaje sebe, i to je jedan od uzroka njegove hrabrosti i radoznalosti. Lako je detetu da ne mrzi prvi kamen, ili drugi, peti, i da ustane, i da razvija skill... ali čovek kod 38. možda malo popizdi, ili se umori, ili... ili postane svestan svojih ograničenja.
Ako kažemo da je čovek koji "ne igra za publiku" poput radoznalog deteta spram sveta i života, to opet nije sasvim tačno. Može čovek da bude... čovek za sebe, i da kao takav sedne uz svoj 39. kamen i nikada više ne ustane.
Ne izražavam jasno svoje misli, znam.
Pokušavam da budem sažeta, to je delom i zato.:?

Suština je u tome da neću da se vraćam u matericu, nego hoću da idem svojim putem ka grobu, i to u najboljem smislu te reči. Ako je neko razumeo ovo što govorim.

I još nešto - hrabrost se ne gubi nužno sa gubitkom zdravlja.

Kliknite za proširenje...

;-)
tacno, sustina je u tome da se ne vracamo nazad, vec da idemo napred...i jeste, ponekad i popizdimo, i smorimo se...ali, nikad nije kriv kamen..uvek samo nase pogresne procene ili prevelika ocekivanja...
i...covek MORA BITI COVEK ZA SEBE...ako hoce da bude covek...zar ne?
tacno je da se covek i dete razlikuju..dete se ne plasi jer ne zna sta ga sve ceka...a covek koji je prosao sve se ne plasi jer zna da sve moze da izdrzi, i da ostane covek..ako ima snagu, ako ima hrabrosti...dete pogadja sustinu jer nije naucilo da se uklapa u formu..covek zeli sustinu, jer zna da je samo forma isprazna

Hrabrost se gubi gubitkom sa gubitkom zdravlja.

Tvrdoglavost raste , a tvrdoglavost je direktna posledica "nemanja snage - smorili smo se" i to kao sve veće vrednovanje trenutnog dostignuća i stanja (čuvanja pozicija jer se nema snage za ponovno putešestvije od nule ) . Raste sujeta , po automatizmu.

---------------------------------------
Sve više i više ljudi beže od nesvesnosti u oazu iracionalnog.
Da pojasnim , ranije pojedinac nije bio svestan mnogih uzroka , ali je uvidjao mehanizme.
Sada vidi uzroke , ali beži od istine , jer bi ga ona učinila manje vrednim po vrednovanju današnjih licemernih i iracionalnih merila. Zato se tako mnogo pojava i zavisnosti opisuje iracionalnim. Nebih možda to ni primetio da nisam na tv gledao emisiju gde osoba malte ne sve predstavlja kao iracionalno u nama (skoro da sam stekao utisak da osoba nema svesnih radnji i želja)

Kakve ovo ima veze sa ovim? Pa po meni to jako liči slučaju gde nesvesno nalikuje detetu i njegovoj nesvesnosti dubine , ali svesnosti šta povećava izvesnost za pojavu nečega što boli.
Iracionalno na suprot tome više liči na "zrelije" i "kiselije" ljude koji su oblikovani , pa su naučili i "samozaštitu" u vidu samoobmane i distanciranja.

Pozdrav svima, ovo je moj prvi post na ovom forumu.

A sad komentar!

Svet je sazdan od individua a svaka individua ima svoj put. Ostaje pitanje da li ce i kada pojedinac postati svestan cinjenice da mu je upravo kroz zivot u drustvu nametnut i odredjeni nacin misljenja. (To se moze nazvati jos i ispiranjem mozga od strane okoline.) Ocekivanja su samo deo tog uspostavljenog sistema raszmisljanja.

Ipak, covek ima i tu sposobnost da se pre ili kasnije probudi i da odbaci sve nauceno i da se prema svetu postavi na analitican nacin. Mnogo toga je ocigledno, treba to samo pogledati aktivno i "iz svog ugla" a ne slepo formirati sudove na ukalupljen nacin.

Ocekivanja svakako mogu da otvore pogodno tlo za razocarenje i ogranicavaju nas da vidimo lepotu neizvesnog.

Glasam protiv takvih ocekivanja a ZA orjentisanost sam prema CILJU..ZA VIZIJU sa osvrtom na nase realne potencijale, IPAK uz VERU da svaka upornost i unutrasnja mudrost nosi u sebi i KAPACITET da se rastegnu granice MOGUCEG.



PozdraF

Tuzni_patak:

Da pojasnim , ranije pojedinac nije bio svestan mnogih uzroka , ali je uvidjao mehanizme.
Sada vidi uzroke , ali beži od istine , jer bi ga ona učinila manje vrednim po vrednovanju današnjih licemernih i iracionalnih merila.

Kliknite za proširenje...

Može primer za ovo? Ili bar malo konkretnija priča o?
Koja su to današnja merila, pa još iracionalna?

Ranije pojedinac nije bio svestan mnogih uzroka...? Govoriš o stepenu razvoja ili šta?

Iracionalno je ono što nije racionalno.

Tako se ranije iz neznanja o bolestima mnogo više stvari tumačilo iracionalno, pa su ljudi imali uvedene mehanizme koji ne čine zaštitu (jer i nisu znali šta je izrok neželjenog) već umanjuju mogućnost tragedije od neželjenog. Primer je recimo da se sinovi šalju u različitu jedinicu u ratu. Primer je kod epidemija razni oblici uslovljenih ponašanja.
To što je nekim postupkom čak i nanošena šteta zdravlju na drugom polju nikada nije imalo veze, jer odluka se uvek zasniva na trenutnim prioritetima i saznanjima .

Današnje zablude u vezi zdravlja i bolesti su često komercijalizovane, recimo Coca cola koja je štetnija od pepsija, a da ne pričamo od cocte, ali to se neće čuti , kao ni to da vrlo štetno deluje na jetru , čak štetnije od piva i vina koji su alkoholna pića....
---------------
Iracionalno u primeru za današnjicu , je recimo ljubav , koja je nepresušni izvor za iracionalno danas.

Mudre izreke kažu da se i ljubav i prijateljstvo GRADI.
To ne odgovara današnjim komercijalnim stereotipima (neko može da pita kome to odgovaraju stereotipi koji se danas prave i forsiraju , tržište i komercijalno polje toliko izveštačuju da su golišave scene svuda prisutne , od pića do aviona i kompjutera....čuveni serijal računara sa polugolim devojkama). Ženski liberalizam i feminizam takodje ne forsira izgradnju ljubavi već iracionalno kod ljubavi.....
Šta ako nastanak zaljubljenosti može konkretno da se definiše? To nije smrt ni za romantiku ni za ljubav. To je ono što osećate kao normalno , da se desi kad se nadju dvoje sličnih shvatanja, društvenog položaja, nivoa komunikacije, svadljivosti, tvrdoglavosti, iskustva......(liči na faktore za postajanje zaljubljenosti)

--------------------------
Ovde jedna mala digresija (opaska van toka misli i ideja, a u cilju boljeg razumevanja iste).
Iracionalno kod ljubavi često zbunjuje muškarce, jer su oni mnogo više racionalni kod ljubavi, i više znaju zašto su sa nekom osobom , kao i šta traže i šta očekuju.
Iracionalnost kao podrazumevano objašnjenje je sve više u usponu .Muškarci sve više prihvataju iracionalno u emocijama , baš zbog toga što osećaju prisutnost iracionalnog od strane devojaka.
Nekako se forsira da zaljubljenost kod devojaka nastaje uglavnom na početku ili onda kad nije definisan i potpuno razotkriven odnos izmedju M i Ž.
Tako da tu mora doći do iracionalnih faktora. Do ogromnih predrasuda , do očekivanja od ravnih stomaka do tolerantnosti i trpeljivosti koja se graniči sa žrtvom.Ovo bi istog trenutka postali racionalni faktori , kada bi osoba o kojoj se radi bila svesna faktora po kojima bira. Ali pošto nije , onda su oni iracionalni, što se ponekad lakše otkrije u društvu , kad distanciranje drugarice,drugara pomaže da ispliva "stvar koja me pali".
Evo i jedne od metoda za pretvaranje iracionalnog u racionalno , distanciranje .
Posebna priča je dokaz ljubavi , koji se da li zbog večite nesigurnosti , da li zbog razmaženosti od malena, stalno i periodično traži.
I tu nastupaju česti nesporazumi u komunikaciji M i Ž.
Iracionalno se tu tek forsira, iracionalno žrtvovanje, stavljanje ljubavi iznad svega i pre svega.
Često i bez potrebe, što zna da zbuni muškarca.
Dokaz ljubavi u smislu žrtve, tj. žrtvovanja ličnih interesa radi partnera je jedna stvar.
Neko bi rekao da je to oblik biovlasti , potvrdjivanja vredosti kroz uporedjivanje sa vrednošću (prisilno spuštenu u trenutku) partnera.
Kompenzacije su i potreba za povremenom svadjom, potreba za pobedom u mišljenjima, potreba za negovanjem........
---------------------------------------
Da li horoskopsko slaganje predstavlja težnju da se iracionalno pretvori u racionalno? Liči , mada po suštini mislim da ne.
Da li slaganje mirisa, lika (često partneri liče jedan na drugog) predstavlja iracionalno ili racionalno?
------------
Da li je stalan rad na nivou nesvesnog I upornost marketinga nešto što sve više jača iracionalnu prirodu potreba? Za racionalno je potrebno I znanje i samokontrola . Za iracionalno je potrebno animalno u nama.
---------
Seks i grad, Ali MC Bil i da ne navodim još serija koje su uspele , a serviraju iracionalnu ljubav , a ne ljubav koja se izgradjuje.(A deluju i ugradjuju se u stereotip)
Ako se nešto gradi , onda se ne očekuje već se trudi.
Ima mnogo manje mistike , iracionalnog, što ne oduzima kvalitet.
Šta daje mistika što je održava u životu? Neodgovornost, nema primisli o sutra, što daje ogromnu važnost SADAŠNJEM TRENUTKU , SEKUNDI.
Iracionalno pokriva i kapricioznost, nezrelost, pokvarenost, lukavost.Sa jednim jednostavnim "tako mi došlo".

Hvala na iscrpnom pojašnjenju. Imam još neke stvari da pitam/kažem, još neke komentare, ali moram prethodno da razmislim o ovome što si napisao.

Detalj - ono što ti zoveš iracionalnom ljubavlju koju propagiraju TV serije koje si naveo (gledala S&C, Ali Mek Bil nisam mogla, bilo previše tupavo), ja zovem drugačije. Te serije propagiraju "potrošačku" ljubav, nekakav otuđen odnos, sa puno kalkulacija i izostankom svakog truda.

Никада немојте заборавити речи Апостола Павла-"када сам слаб, онда сам силан, јер све могу у Христу који ми моћ даје". Решење овог проблема, као и многих других, је у Христу. Ако човек заиста жели да се усавршава онда неће патити од комплекса нити више, нити ниже природе, јер ће сагледати себе какав јесте. То је омогућило Христово јеванђеље које говори управо о самоспознању својих вредности и граница. Поздрав свима! :grin:

I postati makijavelista.......

Grulo, da pogledam kokoši pod dupe, možda je snela neko crveno ovih dana... :rolleyes: