Ma nisi jedina, ali samo opusteno. Mislim lako je meni da to kazem, a mogu da zamislim kako se ti osecas. Ja sam imala jako tezak porodjaj, porodila sam se nenadano pre vremena u 7. mesecu. E sad zamisli frke i panike, svi jure, u trku se oblace u ona zelena odela za hitnu operaciju, par sekundi pre toga konstantovano da se bebini tonovi ne cuju, ona poprecena, prirodan porodjaj nemoguc, ja otvorena skroz. Ja lezim na onim kolicima, sva u suzama, panici i molim boga da mi se dete rodi zivo. I rodila se, doduse jako mala, ali sada vec divna devojcica od skoro 4 godine. Nemoj paniciti, doktor je tu, sve ce biti u redu, oni te prate i mislim da mogu da predvide nepredvidjene situacije. Misli na to malo bice koje ces roditi, i neces osecati strah. Samo budi pozitivna, nemoj misliti, da li ce me boleti, koliko ce me boleti, mene je bolelo sve, ali sam samo mislila da se rodi zivo i zdravo. Mislim da kad krenu bolovi (ja sam se porodila na carski, tako da nisam dostigla one najgore bolove), zaboravis na sve, gledas samo da to sto pre prodje, a kad ga/je ugledas i cujes plac.... e to je radost! Sretno i bez panike.
P.S. Cula sam od nekih zena koje su se poradjale, da je bilo panicarki, da panikom mozes da ugrozis bebu, i da babice itekako znaju i samarcinu da zavale da te urazume!
