P
pink gril
Gost
Moja prica je malo komplikovana,ali vas molim da mi da mi nekako pomognete.Bio mi je najbolji prijatelj sedam godina.Bio je najbolji prijatelj i mom decku s kojim sam se zabavljala 4 godine.Bili smo svi isto drustvo i bilo je super.Kada smo mi raskinuli,on je ostao prijatelj i meni i njemu.Kada je moj bivsi decko otisao u vojsku njih dvoje su se odaljili,(ja sam i dalje bila zaljubljena,ali je on imao devojku).Moj najbolji prijatelj mi je priznao da je zaljubljen u mene vec sedam godina,od prvog dana kad me je upoznao,i da me voli.Posle mesec dana smo poceli da se zabavljamo.Bio je divan,nezan,pazljiv, dobar,voleo me je kao niko,osecala sam se kao kraljica,ali...Moj bivsi decko se vratio iz vojske,raskinuo sa devojkom i zeleo da se pomirimo. Ja sam raskinula vezu sa "najboljim prijateljem" i pomirila se sa starim decko. Sa "najboljim prijateljem" sad ne razgovaram,samo na distanci.Sa bivsim deckom mi nije lepo kao sto mi je bilo pre i kao sto sam ocekivala. On je neozbiljan,nista ne radi,ima neke ciljeve ali nista ne radi da ih ostvari,a ja studiram i veoma sam ozbiljna sto se toga tice i zelim sebi da obezbedim bolju buducnost,ali ne mogu njega da vucem sa sobom. Vezuju me neke stvari za njega,volim ga,ustvari vise ni u to nisam sigurna.Zelela bih da budem sa njim, ali ne vidim neku perspektivu."Najbolji prijatelj" je uspesan sportista i student,stalno mi nedostaje... Uhvatim sebe kako razmisljam o njemu kao svom decku,uporedjujem ih stalno.Ali i on ima neke nedostatke,ali mislim da su popravljivi i nadoknadivi.Ne znam da li ga volim ili je to samo zato sto se ne vidjamo i ne razgovaramo kao pre,ne znam da li bi trebala da budem s njim ili da ostanem sa deckom? POMOZITE MI,KAZITE BAR NESTO.
