Dimitrije Ljotic
Prvo obracanje Srpskom narodu nakon okupacije, Radio Beograd, 7. Jula 1941.
"Ne mogu poceti svoju vecerasnju rec a da vas ne potsetim na nasu pretesku narodnu katastrofu. Bez Kosova, mi smo docekali gore od Kosova...Gresnik je teski onaj ko vam krije velicinu katastrofe, a gresnik je svako ko je ne oseca ili jos gore: ako nesrecu oseca samo ako ga licno ili neposredno u cemu pogodi, a inace je bezbrizan, nasmejan, vedar i cak veseo. Cuo sam da je o Djurdjevdanu ove godine, ni puni mesec dana od nase propasti, jedan nemacki oficir, u jednom selu naseg Pomoravlja, dreknuo na predsednika opstine, kada je ovaj trazio dozvolu za igranku seoske mladezi: "Zar je vama do igranke, kad vam je drzava propala?!?". Cuo sam da su nemacke vlasti u jednom mestu oterale na rad neke zene koje su setale nakindjurene i nasmejane na korzou - petnaest dana nakon naseg sloma...Niko jedan narod ne moze unistiti, kao on sebe sama. A najsigirniji put unistenja je bas onaj kojeg se ovi Nemci tako otvoreno gnusaju..."
Na price koje se kroz gradove i sela Srbije raznose o tome kako ce nas spasti sada "Rusija", Ljotic kaze narodu:
"Ne postoji Rusija, vec samo Sovjetija...Nece ti doneti slobodu oni, za koje ti izvesni ljudi kazu da su Rusi, vec ce, naprotiv, tvoja sloboda doci u pitanje, upamti to dobro, bas od njihove, sovjetske pobede...Treba da ne zaboravis ove cinjenice: Sovjetija ne vodi nikakvu rusku, a jos manje slovensku politiku, vec samo svoju komunisticku. Nije cilj te njene politiki ni mir svetski, ni mir evropski, ni sloboda sveta, ni sloboda pojedinih naroda, ni blagostanje radnih masa, vec samo opsta svetska revolucija, iz koje treba da izadje slom svakoga nacionalnog i hriscanskog poretka, iz koga treba da izadje vladavina komunista nad svima ostalima narodima i zemljama..."
==================================================
Drugo obracanje Srpskom narodu, Radio Beograd, 17. Jula 1941
"Zar niste culi da ima krajeva izvan Srbije u kojima sto je bolji civek, to teze prolazi! Zar ne znate kakve su Hristove patnje mnoge nase brace izvan Srbije? Nije moguce da to niste culi. Pa zar to vec nije dovoljno da svoj polozaj smatrate teskim i preteskim?...A stanje moze biti crnje od crnjega, teze i od tezeg - i to ne samo izvan Srbije, vec i ovde kod nas, gde je do sada najbolje. Zar niste culi sta se desava preko Drine? Zar ne znate, zaista, za stvari koje izgledaju neverovatne, kad vam hiljade izbeglih svedoka ne bi to i posvedocilo? Zar niste culi stvari koje ni jedno srce ne mogu ostaviti mirnim i ni jedne oci suvim? I na drugim mestima pati nas nesrecni narod, ali preko Drine i Save su patnje bez mere. To zaustavlja dah i samu misao koci. Zar niste culi, da tamosnji govore o Evropi i njenoj kulturi koja, izgleda, po njima prestaje na Drini i Savi! Na ove reci ne treba da odgovaramo mi. Mesto nas govore o toj kulturi dogadjaji koji po svojoj jezivosti narod nas, valjda, nikada do sad nije doziveo. I vi me jos pitate: zasto crno gledam? A znajte, hoce li biti svetlije ili crnje, to od nas zavisi: od nase mudrosti, ljubavi i snage. Ako mesto mudrosti ludost, mesto ljubavi mrznju, mesto snage slabost pokazemo, znajte da polozaj nas moze biti jos tezi i jos crnji..."
Osvrcuci se na komunisticku akciju posle 22 juna, Ljotic kaze:
" Sad treba baciti narod u nesrecu, jos goru i tezu od one prve (pod "prvom" misli na rat, na propast drzave). Treba zapaliti zetvu, treba opustositi sela, treba za racun satane baciti u oganj i krv nas narod. Ako narod sazna istinu, to nece uspeti. Svaka istina upucuje narod da se kloni i cuva takvih stvari. Zato svakog takvog ko istinu propoveda treba ubiti telesno i moralno. Otuda siktanje od onih kojima istina smeta. Razume se da nas to nece spreciti da vrsimo duznost prema svome narodu, govoreci mu uvek, svuda i samo casnu istinu. Moj narod voli slobodu. U dobri cas! Da je ne zeli ne bih ga voleo i niti bih mu pripadao. Ali put ka slobodi ne vodi kroz laz, vec kroz istinu. To ne kazu moja gresna usta. To veli sam Hristos: ' Istina ce vas osloboditi'. Neka to cuju i zapamte svi oni koji misle da nas siktanjem i klevetanjem ucutkaju..."
==================================================
Trece obracanje Srpskom narodu, Radio Beograd, 3. Avgusta 1941.
"Imas isuvise razloga, rode Srpski, da ne budes zadovoljan svojim sadasnjim polozajem. Potpuno si u pravu kada zelis da iz njega izadjes. Treba samo videti kako ces izaci? Kako izaci, razume se, na bolje, a ne na gore. Neko ti sapuce: ustankom! I ja bih to mogao reci - kada bih bio lakomislen. Zvao sam te na ustanak jos dok si bio u svojoj slobodnoj drzavi, jer sam video da ce nam drzavu razbiti i narod porobiti, ako ne ustanemo, mi, narod koji lezi kao 'covek vezan na pruzi', bespomocno. Zvao sam te na ustanak duhovni, moralni i na budjenje, na otvaranje ociju. Ali tada me je tek po neko cuo, neko tek razumeo. I eto nas sad gde smo. Danas treba da me cujes i razumes, rode Srpski, jer sutra moze za vekove tvoja sudbina da bude zapecacena. Cuj me, dakle! Kad u mraku automobil hoce na put da krene, prvo svetla upali, da put osvetli. Kad ko spava, pa hoce da ustane, on prvo oci otvori. Kako bi mogao krenuti, ako prvo put svoj ne osvetlis mocnim svetlima svoga duha. Kako ti da ustanes, ako oci tvoje siroko ne otvoris?...Ja se bojim samo da ti ne podjes mracnim, neosvetljenim putem, ili da ne ustanes zatvorenih ociju. Sve sto sam kadgod napisao ili rekao, nije bilo nista drugo, vec sluzba tebi: put svoj da osvetlis i oci svoje da otvoris - u ovo najburnije vreme ljudske istorije, ciji smisao ne mozemo shvatiti danas, vec mu samo razvojne mogucnosti mozemo naslutiti. To sam narucito cinio za poslednje dve godine. Video sam: ides u mraku, samom ivicom provalije. Vode te slepi vodje, a graju paklene lazi digli oko tebe ljudi koji ne daju da istinu cujes i da je poverujes. Ali, eto, nisam uspeo da sprecim nasu opstu nesrecu. Pao si, rode Srpski, u mracnu provaliju, punu stenja, a oraslu trnjem i neprohodnim cestarom. Kako sad da izadjes otuda?...Pitas me u ocajanju: dokle ce to trajati? Odgovaram ti: sve dok prvo sunce ne ograne i ne sagledas svoj pravi polozaj. Dotle ne vredi ustajati i kretati se. Poslusas li one koji ti savetuju drugacije, pasces u krajnju provaliju, u bezdan, iz koga se nikad izvuci neces...U mraku si rob provalije i svih stvari koje te okruzuju. Stenje i trnje su ti okovi, kojih se nikako ne mozes osloboditi. Tek svetlost istine razgoni mrak, otkriva tvoj pravi polozaj, upucuje te pravom putu...Prosli put sam ti pomenuo bolnu sudbinu tvoje bracesa one strane Save i Drine. Rekao sam ti da nema zla koje se Srbinu tamo ne nanosi. Kao furije iz podzemlja, besovi otelovljeni, cine pustos nad Srbima. Nikada od pamtiveka niko Srbima nije u toj meri cinio zla, kao sto mu se tamo cini. Znam i sta se cini da se to zaustavi...Ali ne razumem da ovde sada hoce nekoliko moskovskih agenata da ucine, da Srbima s one strane ne bude olaksano, vec i da ovde nastane stanje kao tamo, ako ne i gore. Cuo sam da je jedan tamosnji politicar rekao da su svi Srbi komunisti, pocev od Patrijarha. Takva krupna neistina otkriva dve stvari: s jedne strane treba opravdati pred nekim pocinjena tolika nedela nad Srbima, a s druge strane otkriva zelju da nestane potpuno i Srbije i Srpskog naroda...Da se ne zaboravi: poznati politicki savez iz mitrovackog kaznenog zavoda izmedju ustasa i komunista nije jos raskinut, osobito kad obe strane imaju kakvog interesa da se njime posluze".
Milan Nedic o Englezima - Radio Beograd 27/3/1944
Engleska politika i dalje je ostala perfidna prema Srpskom narodu. Njoj je Srpski narod sluzio za
potkusurivanje; kad nije imala koga pri ruci da nahrani svoje krvozedne saveznike boljsevike, ona je
najradije davala Srpske glave u zamenu za engleske i pila Srpsku krv, umesto engleske. Njoj se dala
prilika 22 juna 1941 godine da nas iskoristi. Njena politika, njena propaganda, njeni agensti jevreji i
nasi odrodi, anglofili, gurnuli su Srpski narod u bunu protiv Nemaca, okupatora, koji su pobedonosno
napustali Srbiju radi borbe sa Sovjetima. Englezi su izmislili Narodno partizanski oslobodilacki rat,
prevarivsi nacionalce da sa komunistima napadnu okupatora. Rezultat je bio porazan. Ta
angloboljsevicka sprega kostala je Srbiju preskupo. Pobuna je ugusena, Srbija razorena, mnoga
ognjista ugasena. Porodice satrvene. Simovic i kompanija ne pitase se: Kako je narodu? Za ciji racun
ovo mi radimo? Ne, oni naprotiv i preko radija i preko letaka i preko svojih glasonosa vikali su i uz
gusle pevali, uvaljujuci sve vise nas narod u nesrecu.
Engleska politika nam je nanela veliku nesrecu i time sto je obmanjujuci nas narod razbila nase
nacionalne redove, rusila nasu nacionalnu slogu. Ona je htela jos jednom da nas upotrebi kao slepo
oruzje svoje politike.
