Djeneral Milan Nedic.

-Dimitrije-

Zainteresovan član
Poruka
347
Djeneral Milan Nedic rodjen je 2 septembra 1878 god u Grockoj od oca
Djordja, tada sreskog nacelnika , i majke Pelagije, uciteljice.
Porijeklo porodice Nedic je iz sela Zaoke kod Lazarevca, od brace Damjana
i Gligorija, dva poznata i priznata junaka iz boja kod manastira Cokesine
(na ceru). Prezime su dobili po babi Nedi, koja je bila rodom iz plemena
Vasojevica. Majka Milana Nedica je rodom sa Kosmaja, unuka kneza Nikole
Mihajlovica, prijatelja i saborca Karadjordjevog, o kome je mnogo pisao
Sima Milutinovic Sarajlija.
Po zavrsenoj Kragujevackoj gimnaziji, MN je stupio u nizu skolu Vojne
akademije 1895 god sa 28 klasom pitomaca. Godine 1904 zavrsio je i Visu
skolu Vojne akademije sa 12 klasom slusalaca, a zatim djeneral-stabnu
pripremnu i odmah preveden u struku.Kao veoma zapazen oficir postavljen
je za ordonans - oficira Kralja Petra I u svojoj 38 godini, -1915- bio je
djeneralstabni pukovnik - najmladji u srpskoj vojsci u ratovima za
oslobodjenje.. U Balkanskim ratovima je dobio je niz odlikovanja i
medalja za hrabrost. U vrijeme Srpske golgote,- prelazenja srpske vojske kroz
Albaniju i Crnu Goru, bio je u zastitnici. Prilikom proboja Solunskog
fronta komandovao je junackom pjesadijskom brigadom Timocke divizije.
Poslije zavrsenog I sv. rata Milan Nedic je postao divizijski djeneral u
vojsci Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Do napada nacisticke Njemacke na Sovjetsku uniju u okupiranoj Srbiji je
vladao red i mir, sto je omogucilo primanje velikog broja srpskih
izbjeglica . Broj izbjeglica, u Nedicevoj Srbiji je bio: 600.000 Srba iz
zapadnih dijelova Jugoslavije, 86.000 djece sa tog podrucja, 150.000 Srba
sa Kosova i Metohije, desetine hiljada Srba iz Srema i Backe, izmedju 20
i 30.000 Slovenaca i unitarnih Hrvata.
Za sve je njih trebalo obezbijediti hranu, dati im krov nad glavom, obucu
i odjecu, pruziti im ljekarsku pomoc a djecu skolovati.
Komunisticki ustanak nije bio ustanak protiv okupatora, cilj je bio
pomoci Sovjetskom Savezu vezuci njemacki potencijal na prostoru bivse
Jugoslavije.

Prve partizanske akcije dovele su i do strahovitih odmazda. 1: 100 za
ubijenog a 1:50 za ranjenog Nijemca. Partizani su nastavili sa akcijama
napadajuci i likvidirajuci pojedince ili manje grupe. Nastojalo se
pojacati teror i unistenje naroda kako bi ogorcenje i strah sto vise rasli i
opredjelili cjelokupni srpski narod da se digne na ustanak.
U ta sumorna vremena, ostati bez ikakvog posrednika izvedju
obezglavljenog naroda i okrutnog okupatora bila bi sigurno propast i pogibija za Srbe.
Tih dana se u Beogradu odrzava sastanak na kome ucestvuju istaknuti
predstavnici politickih partija, akademici, najugledniji profesori
Univerziteta, predstavnici: inzinjerske, ljekarske, industrijske i
advokatske komore kao i drugi javni i kulturni radnici. Sef komesarske
uprave Milan Acimovic obavjestava da je upravo podnio ostavku radi
nemogucnosti da obezbijedi red i mir u zemlji. Mnogi srpski intelektualci
su odmah uvidjeli da je u ovom trenutku oslabljenoj drzavi i izmucenom
narodu mnogo veci neprijatelj anarhija nego okupator.
Acimovic predlaze da se formira jedno autoritativno upravno i politicko
tijelo ciji bi zadatak bio dalje spasavanje Srba od bioloskog unistenja.
Predlozen je Dimitrije Ljotic, koji se zahvalio navodeci kao razlog da je
za takvu odgovornu funkciju potrebna licnost od ugleda, koja uziva
povjerenje naroda i koja nije stranacki opredjeljena. Ljotic predlaze
bivseg ministra vojske i mornarice, komadanta grupe armija i armijskog
djenerala Milana Nedica.
U to vrijeme, iz Sofije, gdje mu je bio stab, u Beograd je doputovao
fedmarsal List. Okupio je vojne i civilne zapovjednike i saopstio im
Hitlerovo naredjenje: ustanak moraju ugusiti svim sredstvima, bezobzirno
i snagama kojim raspolazu jer im Vrhovna komanda nece uputiti ni jednu novu
jedinicu.
Izjava dr Turnera , civilnog upravnika Beograda na sudjenju poslije rata:

"Hocu, ali i moram da iznesem upravo cinjenice, a to svakako zeli i
visoki sud. Na tom savjetovanju konstatovano je da komesarska uprava u Srbiji sa
ministrom Milanom Acimovicem nema potreban autoritet i da joj nije
uspjelo da u Srbiji prestanu diverzantske akcije i napadi na njemacku vojsku. Iz
same njemacke Vrhovne komande poruceno je da se to neredovno stanje mora
svim silama prekinuti, a u Srbiji mora da zavlada red i mir, kako to
zahtijeva ponasanje u jednoj okupiranoj zemlji. Odluceno je da se potrazi
srpska licnost od autoriteta koja ce smiriti Srbiju, a izbor je pao na
bivseg ministra vojnog, djenerala Milana Nedica. Nedica sam zatekao u
njegovom stanu, gdje je bio pod strazom. Bio je potpuno utucen covjek,
koji je nedavno u Smederevu u velikoj eksploziji izgubio sina jedinca i snahu.
Kada sam mu izlozio predlog vojnih okupacionih vlasti I razlog moje
posjete odlucno je rekao:"Sta vam pada na pamet. Vi ste ludi". Da, bas tako je
rekao "Vi ste ludi". I odbio me je. Ja sam se vratio medju generale sa
dubokim uvjerenjem da djeneral Nedic nije najsrecnije izabrana licnost i
da moramo naci drugo rjesenje.
Medjutim generali su to moje misljenje odbili i naredili mi da ponovo
odem kod Nedica i da mu saopstim u ultimativnoj formi slijedece:
'Ukoliko Vi odbijete da nam pomognete da smirimo Srbiju, Firer je odlucio
da Beograd i Macvu okupiraju ustaske trupe. Sjevernu Srbiju predace na
upravu Madzarima, a ostatak Srbije bice podijeljen na bugarsku okupacionu
zonu i na albanske trupe koje ce dobiti cjeli Sandzak i upravu do
Kraljeva, gdje ce biti granica sa bugarskom okupacionom zonom'.
Kada me je djeneral Nedic ponovo odbio, ja sam mu otvoreno saopstio,
kakvo je rjesenje nadjeno. On je pola sata sutio, onda mi je tihim glasom
rekao:
"Pristajem". Eto, visoki sude, tako nam je uspjelo da obrazujemo Vladu
djenerala Milana Nedica" zavrsio je svoje izlaganje dr. Turner.
Na drugom sastanku bivsi gradonacelnik Beograda Vlada Ilic i predsjednik
Srpske akademije nauka i umjetnosti Dr. Aleksandar Belic, placuci su
molili djenerala Nedica da ne odustane i da se prihvati spasilacke uloge srpskog
roda.
Dobrica Cosic u knjizi "Vernik" na str 624 pise:
"Nisam ja ni politicar, gospodine Lukovicu. Politicari su svoju ulogu
zavrsili.Drzavu su upropastili.Sruseni su joj temelji. Ostao je narod
koji treba spasti. A tu duznost danas mogu da izvedu samo -vojnici, koji
veruju da im je duznost da se zrtvuju".
Na str 628-629: "Mislite da tu snagu mora da ima komadant armije koji je izgubio rat.
Mislim da ne mora. A sta ce biti sa srpskim narodom ako Nemci puste
ustase da kolju do Cacka i Valjeva? Madzare do Zapadne Morave, Bugare do
Krusevca i Cuprije?
- Ne znam sta ce biti.
Strah vas je da se kompromitujete u saradnji sa okupatorom? Strah vas je
da vas komunisti nazovu izdajnikom? Generalov glas postaje ljutit i preteci.
Danas su svi kompromitovani koji jos hodaju po srpskoj zemlji. Svi zivi
su izdajnici.
Vi me, verovatno, smatrate nemackim covekom? Nemackim placenikom, slugom
okupatora, generalom zeljnim vlasti? - odjekuje mrtvacnica od generalove
vike.
-Ne gospodine generale. To nije moje misljenje o vama.
Ili me smatrate kukavicom koji je ucenjen i koji, da bi sacuvao svoju
glavu, pristaje da za nemacke interese ugusi komunisticku bunu i smiri
Srbiju? - Ne, ja tako ne mislim gospodine generale. - A sta onda mislite?
-Mislim da Srbiju niko ne moze spasti. Ona se zbog necega odlucila da
nestane s mape sveta. - Nije, gospodine Lukovicu, srpski narod odlucio da
nestane s mape sveta. To su odlucili boljsevicki i engleski agenti i
masoni. Srbija nije samoubica. Ona je zrtva Londona i Moskve".
 
Prije pocetka rada Vlade, a kao uslov za njen rad Milan Nedic je Vojnom
zapovjedniku Dankelmanu predao pismeni zahtjev:
OPSTI ZAHTEVI
1.Da se obrazuje srpska vlada , koja upravlja svim poslovima drzave i
naroda srpskog na ovoj teritoriji, pod nadzorom Vojnog zapovednika u
Srbiji;
2.Da se odobri Srpskoj vladi oruzana sila, bez koje se ne moze obezbediti
red i mir u zemlji i to:
a. zandarmerije do jacine 10.000 zandarma;
b. potporne narodne jedinice formirane i komandovane srpskim staresinama,
cije ce snage - do 30.000 utvrditi stvarnom potrebom Srpske vlade i
odobrenjem Vojnog zapovednika u Srbiji;
v. oruzje i oruzanu spremu pod a. i b. daje Vojni zapovednik u Srbiji u
potrebnoj kolicini od zaplenjenog oruzja Jugoslovenske vojske;
3.da se pomogne ratnim zarobljenicima u Nemackoj na ovaj nacin:
a. da se zarobljenici, utvrdjeni lekarskim pregledoma kao bolesni i
invalidi puste kucama u Srbiju;
b. da se puste iz ropstva svi ratni zarobljenici stariji od 55 godina;
v. da se otpuste zarobljenici potrebni za obnovu zemlje, a za cije
lojalno drzanje ce vlada snositi punu odgovornost;
g. da se poboljsa ishrana nasih zarobljenika u Nemackoj slanjem potrebnih
namirnica iz Srbije brigom Srpske vlade.
4 poboljsati dosadasnje ekonomske i administrativne granice Srbije
mogucim posedanjem doticnih teritorija nemackim trupama.
5. Efikasno obustavljanje ubijanja i progona Srba pod Hrvatskom,
Bugarskom i Madzarskom.

POSEBNI USLOVI

1. da se dozvoli obrazovanje jednog politickog saveta- sabora - koji bi
utvrdio, objavio I borio se za nove politicke smernice srpskog naroda.
2. U unutrasnjoj politici:
a. borba protiv komunizma u prvom redu je stvar srpskog naroda i njegove
vlade; oruzana nemacka sila potpomaze ovo, ukoliko sredstva srpske vlade
ne budu dovoljna;
b. u slucaju sabotaze protiv nemacke vojske, represivne mere moraju
pogadjati samo prave krivce a nikako neduzna lica, pa zato ove mere
preduzimati tek po hitnom pribavljanju podataka kod srpske vlasti;
v. s obzirom da je nemacka vojna sila uspostavila Srbiju, potrebno je
odobriti drzavne i nacionalne ambleme.
Svetlana Velmar - Jankovic u knjizi "Lagum" na str. 43 pise o
kolaboraciji:

"Saradjujem sa onima koji nas unistavaju, jel'da? Kolaboriram, kazes, i
to ne mozes da podneses. Ima stvari koje se ne smeju uraditi, tvrdis nikad.
Slazem se. Ali ima stvari koje se ne smeju n e u r a d i t i. Da li bi
moja smrt ili moje zatocnistvo moglo spasiti one hiljade ljudi tamo preko u
logorima na Sajmistu i oko Sajmista? Ili one u Jasenovcu, u Gospicu ili
na Pagu? Spasice ih, mozda i paradoksalno takozvana moja izdaja i spasava ih
neke. Samo neke, nazalost. Vrlo zgodno je biti pun vrlina, ako ti zivot
to dopusti - ali sta cemo ako te stavi pred izbor izmedju cuvena dva tamna
vilajeta?"
Dejan Medakovic u knjizi "Efemeris" knjiga II (Hronika jedne porodice) na
strani 30 navodi:
Polude ovi Srbijanci od nasih izbeglickih briga. Svi ovde traze pravdu,
pritisli Srbiju sa svojim ocajem, kao da ne vide i njen vlastiti
bezizlaz. Neko ovde mora da sacuva jasnu glavu ili cemo propasti svi zajedno. Mogu
da zamislim kako je jadnom generalu Nedicu. Prignjecili ga sa svih strana, a
pomoc nikakva, niko nece da se zrtvuje, jer je svima jasan ishod rata.
Nece ljudi da se kompromituju, ali zele i ocekuju da im tudja zrtva bude od
koristi. Ako se istini pogleda u oci, da nije bilo generala Nedica gde bi
smo mi Srbi iz Hrvatske nasli utociste i zaklon. Stavljene van zakona,
svi bi nas ubijali kao zeceve".
Na str. 144
"Jednom prilikom, svejedno kojom, general Milan Nedic rekao je Adamu
Pribicevicu, koji je kao sto znate bio na drugoj strani: Lako je dati
zivot za Otadzbinu, jer to boli sekund dva. Ali nije lako dati obraz, jer to
boli i u grobu. Vi ce te me streljati ili obesiti kad se tragedija svrsi. Ali
ja cu leteti ka raju, ne ka paklu, videti bar milion Srba koji mi duboko
zahvaljuju, jer ih je u zivotu ostavila moja 'izdaja'."
Prije nego se i pomisli da se da sud o djeneralu Nedicu, podsjetimo se na
detalje plana izradjenog po Hitlerovoj naredbi: Srbiju isprazniti i u nju
naseliti okolne narode - njemacke saveznike. Stanovnistvo preseliti u
okupirane prostore Sovjetske Rusije. Gradove u Srbiji, prilikom
realizacije projekta, potpuno opkoliti, izvrsiti pretresanje, kvart po kvart, ulica
po ulica, kuca po kuca.
Postupiti kao u Sapcu. Ko ne moze da ide likvidirati na licu mjesta.
Zealter R. Roberts: "Tito, Mihailovic and the allies 1941 1945" str 258;
"Dabome, dok je je Kvisling utirao put okupacije svoje domovine, dok je
Josip Broz utirao put boljsevizacije Balkana (saradjujuci pri tom i sa
Nemcima i sa Italijanima, sve do kraja rata), Milan Nedic je saradjivao
sa okupatorom da bi utirao suze i umanjio strahovite i nepotrebne zrtve
srpskog naroda u jednom tudjem ratu, u koji je bio uvucen protiv svojih
sopstvenih interesa."
Poznata novinarka Ruth Mitchell, rodjena sestra cuvenog americkog
generala "Billy" Mitchell-a u svom clanku objavljenom u londonskom listu Dejli
mejl od 7 maja 1947 pise;"postoje neoborivi dokazi da Milan nedic nije
kolaborator u smislu jednog kvislinga Lavala ili cak Petena. Prilikom
cestih konferencija nacistickih vodja sa svojim satelitskim, politickim i
vojnim vodjama Nedicevo ime nije bilo spomenuto."
Da ne nabrajam dalje, navescu samo imena: Njemacki sociolog Johann Wusct,
profesor slavistike na univerzitetu u Gracu - dr. Jozef Matl, Dr. ing
Herman Nojbaher posebni Hitlerov izaslanik za okupirana podrucja Balkana
-memoari Sonder- auftrag Sudost, Ladislav Hori, Martin Brosat, Kase
(njemacki poslanik u Zagrebu) i mnogi drugi upotpunjuju sliku o Nedicu
kao covjeku, kao patrioti, kao najzasluznijem subjektu za spas Srba u II svj.
ratu.
Amerikanci su izrucili djenerala Nedica, mucen je i ubijen u zatvorua
zatim bacen kroz prozor sa treceg sprata.
Nikako nije bilo u interesu komunistickom rezimu da se takav svjedok
pojavi na Nirberskom procesu.
Prijedlog Deklatacije o rehabilitaciji djenerala Milana Dj. Nedica koju
su potpisali poslanici u Skupstini Srbije 13 maja 1992 god.: dr. Vojislav
Nedeljkovic, Slobodan Rakitic, Vlatko Vukovic i Milan Mikovic:
Djeneral Milan DJ. Nedic, predsednik Vlade nacionalnog spasa Srbije od
1941 do 1944 godine, zasluzan je za spas milion ljudskih zivota (iskljucivo
Srba).
Djeneral Milan Dj. Nedic je zrtvovao ne samo sebe, svoj zivot nego i
svoju cast za spas Srbije.
Djeneral Milan Dj. Nedic nikada nije bio, niti moze biti izdajnik
narodni, kakvim ga proglasise komunisti.
Djeneral Milan Dj. Nedic nije izdao narod, veru, istinu ili srpsku
tradiciju, komuniste ionako izdati nije mogao jer je njihov neprijatelj
oduvek bio. Kao sto je Sveti Sava od strane Srpske pravoslavne crkve
proglasen duhovnim ocem svih Srba, tako je i djeneral Milan Dj. Nedic od
strane srpskog naroda proglasen "Srpskom majkom" i "Ocem Otadzbine".
Zbog besmrtnog dela koje je ucinio na ocuvanju srpstva, krajnje je vreme
da se sa njegovog imena skine zig izdajnika narodnog,i da bude proglasen za
jednog od najvecih srpskih sinova, jer u velicanstvenoj zagrobnoj vojsci
Srbije, armijskom djeneralu Milanu Dj. Nedicu pripada jedna od celnih
pozicija.
Ivo Andric je zapisao: "Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi dva
puta, prvi put kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova
zaduzbina."
Zaduzbina djenerala Milana Dj. Nedica je Srpski narod.
 
Велики ПАТРИОТА И СРБСКИ СПАСИТЕЉ

milan_nedic.jpg
 
ВЛАДА ГЕНЕРАЛА МИЛАНА НЕДИЋА

Када је постало јасно да Комесарска управа, са слабо наоружаном и збуњеном жандармеријом, није у стању да одржава ред и мир у градовима, а још мање по селима где су комунисти били већ почели да харају, показало се неопходним да се тражи неко друго решење.Иницијатива за то је дошла од Димитрија Љотића, који је, 19. августа 1941. године посетио генерала Милана Недића и покушао да га приволи да се стави на чело једне владе и да покуша отклонити смртну опасност по земљу.Јер ситуација је постајала све неподношљивија; нереди, напади на Немце, убијање немачких војника и рушење немачке имовине изазивале су одмазде са немачке стране.Одмазде су биле веома тешке; за једног убијеног Немца стрељано је стотину Срба, а за једног рањеног педесет.
 
Ali to je istorija ove zemlje i naroda! Nemojte da ukrupnjavate teme! Ovamo kukate kad temu spojim sa sličnom, a sad opet ne valja kad ima nekoliko mesta za jednu! Ja hoću dogovor, ali dogovor sa 10 različitih mišljenja i stavova nije moguć!
 
Zarathustra:
Moj predlog je da se tema prebaci na istoriju, jer malo kakvih veza i uticaja ima na sadašnjost. Ako neko želi da me opovrgne, neka navede kakve implikacije ova tema ima na politiku sadašnjice.

Ima forum istorija :confused: ;) . Ma dobro bre. Da objasnim zasto sam metnuo ovde. A ako ne pase, nemoj moderatore gresit dusu da brises topik. Topik Srpskog heroja Milana Nedica metni u istoriju ako hoces. Ali zasluzuje i da bude ovde svakako. Milan Nedic je potreban Srbiji sada. Covek kao on. Zrtvovao se. Ceo svoj zivot je ziveo za srpstvo, za svoj voljeni srpski narod. Samo srbozderi ga mrze. Danas na srpskoj politickoj sceni. Jedino sto su mi simpaticni (ali nisu na nivou Milana Nedic) i da nisu sljam srbozderski. Jesu Nikolic i Vucic. Ostale partije, posebno ds. Su najveci sljam srbozderski sto postoji.
 
Zarathustra:
Moj predlog je da se tema prebaci na istoriju, jer malo kakvih veza i uticaja ima na sadašnjost. Ako neko želi da me opovrgne, neka navede kakve implikacije ova tema ima na politiku sadašnjice.
Potpuno si u pravu....Ako je abortus otišao na ŽK, mislim da bi i Nedić trebao na Istoriju....
Pročitao sam ceo tekst i iznenadio se mogućnošću da su Njemci nosili mišlju da prošire Albansku okupacionu zonu do Kraljeva...
 
Zarathustra:
Ovim si sve rekao. Znači, definitivno istorija. Objasni kako bi njegova vlada po nekakvom modelu mogla da se odnosi na ovu danas.
Па овако на пример да се угледају на њега и његове потезе које је вукао у најтежим данима за СРБСТВО када су нас клали по хрватској, БиХ , КиМ и војводини, а он прихватао све те избеглице и одржавао какву такву СРБСКУ власт. А ови данас после добијених ратова губе територије, значи да неваљају.
 
Бл:
Па овако на пример да се угледају на њега и његове потезе које је вукао у најтежим данима за СРБСТВО када су нас клали по хрватској, БиХ , КиМ и војводини, а он прихватао све те избеглице и одржавао какву такву СРБСКУ власт. А ови данас после добијених ратова губе територије, значи да неваљају.
Bas tako.
 
Milan Nedić je uspio u direktnom kontaktu sa Hitlerom da izradi povraćaj Kosovske Mitrovice i rudnika Trepče u sastav Okupirane Srbije (Njemačka je na to pristala iz ekonomskih razloga): ovo je razbesnilo Italijane u čijoj je vlasti bila Velika Albanija
 
Италијани нису скоро никакве злочине радили, бар не у мом месту, чували су Србе од арбанаса, и делили деци чоколаде, читав рат нису пушке репетирали, на крају рата су само узели другге ознаке и придружили се Србима у борби против Арбанаса, пошто су на КиМ и партизани и ЧЕТНИЦИ заједно тукли арбанасе.
 
Бл:
Италијани нису скоро никакве злочине радили, бар не у мом месту, чували су Србе од арбанаса, и делили деци чоколаде, читав рат нису пушке репетирали, на крају рата су само узели другге ознаке и придружили се Србима у борби против Арбанаса, пошто су на КиМ и партизани и ЧЕТНИЦИ заједно тукли арбанасе.

Možda u Leposaviću....ali u Prizrenu i Djakovici Italijani su balistima dali neograničenu vlast i učestvovali u proganjanju Srpskog življa
 
Tražeći_ljubav:
Možda u Leposaviću....ali u Prizrenu i Djakovici Italijani su balistima dali neograničenu vlast i učestvovali u proganjanju Srpskog življa
Албанија је само неким делом била под власћу Италијана, али су немци већ 1943 преузели тоталну кнтролу над албанијом. А немој да заборавиш да су и Бугари били стационирани на КиМ као испомоћ талијанима у борби са Арбанасима који су се отели контроли. Бугари су много волели да бију Арбанасе
 
Бл:
Албанија је само неким делом била под власћу Италијана, али су немци већ 1943 преузели тоталну кнтролу над албанијом. А немој да заборавиш да су и Бугари били стационирани на КиМ као испомоћ талијанима у борби са Арбанасима који су се отели контроли. Бугари су много волели да бију Арбанасе

Bugari su u Zapadnoj Makedoniji imali i oružane sukobe sa Italijanima oko linije razgraničenja oko Struge. Naime, Bugarska je držala Makedoniju, izuzev Zapadne Makedonije koja je bila u sustavu velike Albanije. A koje su krajeve KiM držali Bugari? :?:
 
Нису држали него су дошли да реше арбанашке побуне, Косовску Митровицу су очистили они, Ибар је месец дана био крвав, захваљујући њима, данас држимо пола Косовске Нитровице.
 

Back
Top