SUMNJA;

Baš sam lepo iskoristila pretraživač i ne mogu da verujem da ne postoji ovakva tema na filozofiji.
Mislim da nije potrebno preterano je objašnjavati, ali je potrebno da naglasim da ovu temu možete iskoristiti kad god primetite prevelik ulet "velikih istina" na ovaj podforum.
Neverovatno je česta pojava započinjanja tema koje privlače fraze za odgovore, kao i dogme (da, zašto da ne - dogme), a takvim odgovorima nije mesto tamo gde je sumnja najosnovnija alatka za iznalaženje bilo kakvih odgovora...
Naravno da je religija dala veliki doprinos takvim stavovima. Nemam ništa protiv toga što nazivamo verom, ali mi je nekako nespojiva sa filozofijom. A primetila sam da ovde ima filozofa sa čvrstim uverenjem da znaju sve istine ovog sveta.
Dakle, koliki je vaš stepen poverenja u ono što vam se govori (i što vas okružuje), zagledajte se, iskreno, u svoje stavove i kažite - da li sumnjate?

Nesto sumnje u afirmativnom odredjenju:
Postoji kod Huserla pojam "prirodnog stava". To su sklopovi (resetke) svesti i emocija kojim licnost dolazi do samorazumljivosti, apriornosti, dozivljaja i razumevanja sveta i sebe. Huserl kaze, refleksijom se izlazi iz prirodnog stava i filozofija pocinje cudjenjem nad onim (za dotadasnji pogled) najocitijim. Ali...ovo mozes preneti na bilo koje zivotno iskustvo ili artificijelno ili razumsko "nauceno", koje menja dotadasnji svetonazor i coveka upucuje na preispitivanje stavova, otvara bezbroj mogucnosti za bujanje zivotnog, jezickog stila i najrazlicitije interpretacije u poimanju. Covek se sada igra sa obogacenim iskustvom, ali je delom novim saznanjima i prinudjen na pomirenje i novog i proslog sebe, ali isto tako i drugacije stvarnosti koja mu se namece (Jung, recimo).

ili: "Svetlost pocinje tihim menjanjem mojih pobuda".

Edit: cudjenje, jamacno, prethodi sumnji. Ali bi i o toj tezi mogi.

sumnjam u sve osim u sebe
(šalim se)
istina ima koliko hoćeš, biraš one koje su ti kompatibilne....slušaj svakoga, ne veruj nikome (niej 100% izvodljivo, ali je dobro pravilo )

klišei takođe nisu za odbacivanje - čim su tako i u toj meri omasovljeni, znači da je taj princip - plodan.

Za koga, za čije babe zdravlje kao i čemu sve to, drugo je pitanje - o smislu


S druge strane, onaj ko samo u frazama govori, ima mali IQ. A to je, nažalost, dobar deo sveta. Niko ih nije podsticao možda?


Sumnja kao radoznalost, filozofksa sumnja koja zehteva kompletno metodološki ispravno ispitivanje iz razl. uglova, komeptentno, kao i ona sumnja koja vodi ISTINI je najbolja stvar lj.roda! Npr. zašto Telekom krade pare i zašto mu niko ne staje na put - nadležni (jedini nadležni!) su šerifat tj min. za kapit. investicije :?
Sumnja u ispravnost tog postupka je u f-ciji zaštite, a hmhmhmh ponekad i opstanka (ko će da radi prekovremeno jher njima nikad nije dosta? ) Ovo je primer GOLE istine, u smislu 1:0

a sa čime se ti ne slažeš, Lexo, koej te to "velike istine" svrbe?

Lexa,

Mislim da je tesko naci filozoficniju temu od ove koju ste postavili. Sumnja je osnovni organon filozofije, i utoliko je sasvim ispravno Vase razlikovanje filozofije od religije. Medjutim, postoji i filozofska vera, ali o tome nekom drugom prilikom.

Celokupna novovekovna filozofija, kao sto Vam je svakako poznato, pociva na skepsi. Sumja, jos kod Dekarta, predstavlja utemeljenje misljenja, ono u cemu se misljenje susptancijalizuje. Blagodareci sumnji, dakle, misljenje nije tek podredjeno nekom spoljasnjem kauzalitetu, odnosno bivstvujucem koje prebiva u "apstraktnoj onostranosti".

Medjutim, sumnja je, mada na drugaciji nacin, prisutna jos u antickoj filozofiji, u onom ranom pozivu misljenja - logon dydonai, dati do-kaz, dakle napredovati od kazanog u nekazano, sumnjati u ono najneposrednije.

Iako ste oznacili da suprotstavljenost vere i sumnje u izvesnom smislu ishodi iz razlike religije i filozofije, treba dodati da ovaj odnos znatno kompleksniji. U stvari, sumnjau, kao organon misljenja, odbacuje tek ideologija. Razmotrimo to na jednom dnevnopolitickom primeru:

Vidite, danas se oni koji imaju izvene rezerve prema, recimo, ulasku u Evropsku uniju, optuzuju da su "euroskeptici". A upravo je sama ideja Evrope, kao sto smo pokazali, zasnovana na sumnji, na preispitivanju i upitnosti. Medjutim, ideologija ne dozvoljava da se ustanovljene stvari dovedu u pitanje.

Naravno, kriza sumnje ukazuje ako ne bas na krizu filozofije, odnosno filozofskog diskursa, onda sigurno na ideju prosvecenja, koja je sadrzana u svakom ozbiljnom filozofskom projektu. I zato se i danas moze ocekivati da oni koji sumnjaju ponovu budu optuzivani za veliku jeres: verovanje u bogove u koje ne veruje drzava, i, s tim u vezi - kvarenje omladine.Svaki izostanak sumnje, u tom smislu, ima ideoloski predznak.

Na kraju, sasvim pojednostavljeno (to mozemo dalje rasvetljavati, ukoliko diskusija krene u tom pravcu), ukazimo da se istina, u filozofskom smislu, ne moze uspostaviti nikako dugacije do putem sumnje. Drugim recimo, jos od kartezijanskog obrta u filozofiji, istina nije neko od misljenja nezavisno stanje stvari, vec se istina uvek misaono konstituise, unutar misaone upitnosti, utemeljene upravo skepsom.

pucajte, ja i sada držim čas
šta znači "apstraktna onostranost" , precizno? Mrzim te rogobatne floskule, inačeti je super postitj

sumnjati - znači biti nezavisan u mišljenju. Lepo. Ali, mene jako zanima zašto je ideološki princip slaganja sa oveštalim frazetinama tako plodan.

ma ZNAM Ja, divlja, kakav je to jezik i u kakvoj f-ciji, zanima me šta ZNAČI ta frazetina
Semantika, ne stilistika

citam vas i ne shvatam o cemu vi.....
zbunjuje me prisutnost jedne kao pristojne osobe ovde....
to je ovaj gospodin sa draga lexa
cemu ova tema tezhi, sta se istrazhuje...ilis e samo zvrnldla u prazno u cilju zabavljanja mozga poshto nema nishta da se hebe

e, ali organon filozofije.. : )) to je neki napredni organ
hahaha
ok to su strucni nazivi al ne moram da vam podilazim poshto vas ne poznajem

lepo si posumnjala

Gosodin iz "Bograda", gde je?

apstraktna onostranost - pa valjda zamishljamo da postoji bog
ali nije da mi stvarno tako mislimo, nego kao zamislilismo

e rekli su mi da su filozofi kao cudni da cudno razmishljaju hocu da vidim to na delu...zar nisu samo frustrirani?
ok ja sam frustrirana ne morate me podsecati na to

organon je ALAT; ORUĐE!

e necu sad da stajem na tvoju stranu samo sam ushla
ajd bre spavajte ljudi

pa dobro.....u shta vi sumnjate

sve moze biti pod sumnjom svaka stvar. to je ono pitanje sa svashtare... da li se na neshto ne moze odgovoriti sa "Zavisi"

haha nije stvarno valjda bi se culo
sumnjam

Preskocicu posalice na racun filozofa. Na to se covek brzo imunizira, nije to nista novo, jos od Talesa.

Apstraktna onostranost je ono sto postoji izvan misljenja, sto je od misljenja razlicito po svojoj sustini, i u tom je smislu - apstraktno (nasuprot "konkretnom").

Ne znam kako mislite da govorimo o jednoj filozofskoj temi drugacije do filozofski.

Ako se ne varam, Betty, Vi ste pitali iz kog razloga su ideoloske floskule tako mocne, u odnosu na istinu.

Pa, mozda pre svega iz razloga sto ideologija pretpostavlja izvesni konformizam. Sa druge strane, sumnja izvlaci iz samodovoljnosti, onespokojuje. Utoliko je uvek lakse negovati utesnu laz, neko na sumnju u ono sto vazi kao istinito.

Dozvolite da primetim da je pocetak vaseg prvog posta na ovoj temi, konstatcija da u sve sumnjate, osim u sebe, zapravo parafraza kartezijanskog pocetka evropske filozofije.

Na kraju, postoje i u filozofiji termini tehnici, kao i u drugim oblastima. U tom smislu, za filozofe. "apstraktna oniostranost", na primer, ima svoj bremeniti sadrzaj, isto kao, na primer, pojmovi - apsolutni duh, bivstvovanje, subjekat, autenticna egzistencija i slicno. Dakle, ne radi se o frazi, ponajmanje o "frazetini", iako to ne znaci da ovaj pojam nije "oduran".

Sa druge strane, nema nikakve polularizacije filozofije, niti njenog prevodjenja na "razumljiviji jezik", ali to nije ovde tema. Ako zelite, mozemo o tome nasiroko u privatnim porukama.

Furte, nemoj VI, pliiiz, ježim se od toga
objašnjenje ne zadovoljava i delanje je suprotno od mišljenja (da, znam, moglo bi se o otme diskutovvati :wink: , ali ne sad) , i sanjanje je tu negde, i prdenje i sex i nrp. tirara Velej Ilića veze nema sa upotrebom neuronskih vlakana ....a ipak nije sve to "apstraktna onostranost", složićeš se
Fraza ko fraza, sve objašnjava, i ništa ne govori. Nema veze. Thanx anyway.

KONFORMIZAM, to me zanima. I teroija PRESTUPA. I mendžment svega toga
Jeste, sumnja je nemir, plodan nemir (u najboljem slučaju, da ne ulazimo u psihopatologiju ), sumnja je oruđe mislilaca.
Šta bi rekao Dekart na menadžovanje nezatalasanog mira?
Ili na upravljanje sumnjom

U 18. veku (beše li taj) misaone imenice poput navedenih bile su maltene obožene, obogotvorene. Kao da je to nešto što postoji izvan nas samih (ili subjekta, ne volim filoz.terminologiju). Uzdignute na nivo principa, postale su item za zabavu dokone elite i otuđile se....zato filozofija umire i prelazi u lingvistiku a njene potke postaju osnov velikih sistema. Da, kojima treba UPRAVLJATI.
Izgleda da je ovo ključna reč.

I sumnja nije samo privilegija filozofa. Nauka bez sumnje ne bi napredovala. Novinarstvo ne bi postojalo. I ne bi postojao glupi ispit na kome padaju lakoverni : metodologija proučavanja.

Kod mene je sumnja ontološka stvar. Može mi se 8)

Betty,

Najpre, tesko da mogu da se slozim sa tim da je misljenje drugacije od delanja. Da bih to obrazlozio morao bih, kako ti to kazes, da iznova odrzaim "cas".

Sa druge strane, skrecem Ti paznju na jednu protivrecnost. Ti tvrdis da ne znas sta je to "apstraktna onostranost", a nesto potom konstatujes kako je to fraza. Da bi znala da je rec o frazi, moras prethodno da poznajes, makar povrsno, znacenje ovog pojma, sto u Tvome slucaju, ocigledno, nije po sredi.

Bojim se da nisam dobar sagovornik kada je u pitanju menandzment. Za razliku od "apstraktne onostranisti", pojma koji ima svoju znacenjsku istoriju, menandzment je novogovorna izmisljotina, pojam nejasnog i neodredjenog sadrzaja. Ne radi se o tome da ja ne volim tu savremenu, ispraznu terminologiju (kao sto je ne volim), vec je, cini mi se, uvodjenje ovakvih termina u jedan filozofski razgovor neplodotovorno. To moze da bude dobar fazon, moze da deluje sexi, ali je, u svakom slucaju, samo po sebi, liseno podsticajnog sadrzaja. Vi mozda zelite da govorimo o kibernetici (kybernetes=krmanos, kybernetika=krmanoska vestina, umece upravljanja), a to je jedna stara tema, koja zahteva primerenu artikulaciju. Filozogfski pojmovi nisu apstraktni, oni su uvek konkretno obnoseci prema onome sto je predmet filozofiranja (inace, predmet filoyofije n postoji izvan filozofije). Filozofski pojmovi nisu samo orudja u rukama onih koji nastoje da filoyofiraju. Oni nisu fiuksirani, vec se njima neprestano dogadja borba, odnosno naprezanje njihovog sadrzaja. I zato nije svejedno da li cemo reci "kibernetika" ili "menandzment".

Ne bih rekao da filozofija prelazi u lingvistiku, Naprotiv, filozofija pocinje tamo gde se lingvistika zavrsava. I, sa druge strane, tesko da se elita bavi filozofijom, jer je filozofiranje sasvim nekomforno. Da bi se upravljalo, sa druge strane, nije potrebna nikakva filozofija.

Kazete da je sumnja prisutna i u naukama. Naravno, ali nauke vode poreklo iz filozofije. Pa ipak, sumnja je u naukama bitno ogranicena, odnosno ima u naukama mnogo vise ideologije nego sto se moze pretpostaviti.

Sumnja je uvek ontoloska stvar, a meni je dragoi da se Tebi "moze". Moze se i meni.

Pozdrav

Znala sam za mišljenje i delanje - bzvz.mi je da sad raspravljam o tome, slažem se :wink:

ne, FRAZA je ustaljeni, uobičajeni ,obrt reči, i u pežorativnom smislu: odavno - bez značenja. Kad bih znala tačno šta to znači (kad bi ti to denotirao, npr.a ne objašnjavao nepoznato još nepoznatijim ), to ne bi bila samo fraza.
Menadžment je dobra reč jer "upravljanje" ima neki mehanicistički prizvuk plus negativnu konotaciju nasleđenu iz socijalizma. I on je TEORIJA i PRAKSA, mišljenje i delanje - ali sa ciljem. Zato filozofi o tome ne znaju, a meni je npr.blisko. Šaću, prizeman sam čovek, konkretan, patim od korisnih informacija
Drugo, zašto plediraš da ovaj razgovor na Forumu bude i ostane samo filozofski? Da bi se upleli u termine koje retko ko razume
Da se razumemo, prija mi da čitam sve što si napisao, ali ne možeš tek tako da odbaciš pitanja - jer nisu FILOZOFSKA. Pa šta ako nisu? Vrlo su normalna. Teorija prestupa, dakle 8)
ok, ajde neka bude kibernetika
btw. lingvistika je MLAĐA od filozofije

dakle, kome odgovara, i zašto, da sumnja ne postoji odnosno ostane po strani, u nedelatnom i nepraktičnom sloju društva - za zabavu u mišljenju?

Betty,

Veza teorije i prakse vazi za filozofiju, ali nikako za menadzment. Naime, kada je u pitanju upravljanje, onda izostaje svako teoretsko promisljanje. Teorija u modernom smislu, naime, ne podrazumeva uvid o nekom stanju stvari, vec stvranje istine, konstituisanje sopstvenog predmeta. Kada je rec o upravljanju, tu je praksa delovanje na osnovu vec poznatih, ustanovljenih i prihvacenih principa. Zamisli sta bi se dogodilo kada bi menadzer promisljao, kada bi problematizovao i reflektovao sopstvenu delatnost. Dobar menadzer se, jednostavno, snalazi u postojecim oklonostima, dobro upravljanje svodi se na dobro snalazenje.

Vidis, praxis u antici podrazumeva delovanje, koje nije proizvodjenje, nasuprot poiesisu, koji je proizvodjenje, koje ima cilj u nekoj konkretnoj, proizvedenoj stvari. Uz to, teorija je, u antici, promisljanje onoga sto ne moze biti drugacije. Pojednostavljeno receno, ovaj se odnos menja u Moderni. Praksa vise ne podrazumeva delovanje u postavljenim granicama, vec, istovremeno, i proizvodjenje,. Recimo, moralni zakon je, u Moderni, autonoman, on nije spoljasnja, prirodna kauzalnost. Sa druge strane, teorija nije samo uvid u ono sto ne moze da bude drugacije, nego je predmet teorije proizveden samim teoretisanjem, a teorija nema cilj, kod koga bi se zaustavila (njegovim dosezanjem). U tom smislu, bitno orudje teorije je sumnja.

Iako je proizvod novovekovnog obrta, menadzment, ipak, ne poznaje sumnju. Sumja je svojstvena samo misljenju koje iznova reflektuje, odrazava, sebe samo, koje ne ostaje pri identitetu, onom A=A, vec u svakom pojmovnom sadrzaju pronalazi razliku koja napreze pojam, napreduje, dalje od njegovog zatecenog sadrzaja. U svetu u kome je nova temeljna nauka kibernetika, sumnja je svedena u okvire efikasnosti. Naime moze se sumnjati samo u tehnicku efikasnost, niposto u same principe, na osnovu kojih se obavlja upravljanje. U tom procesu, medjutim, sve vise je anoniman sam subjekat, onaj koji vodi, krmani, upravlja, iako bi globalni uzivalac mogao da se imenuje kao takozvani "krupni kapital".

Kada je u pitanju "Teorija prestupa", pomenuta saprpadnost theoria, praxis i poiesis u modernoj teoriji cine da je svaka istinska teorija, u stvari, vec prestup, istupanje i transcendiranje, putem sumnje.

Ja Tebi ne zameram sto izvan filozofskog diskursa postavljas pitanje, jer su zanimljiva i podsticajna, a Ti meni nemoj zameriti sto se trudim da na Tvoja pitanja pruzim filozofski odgovor.

"Veza teorije i prakse vazi za filozofiju, ali nikako za menadzment. Naime, kada je u pitanju upravljanje, onda izostaje svako teoretsko promisljanje. Teorija u modernom smislu, naime, ne podrazumeva uvid o nekom stanju stvari, vec stvranje istine, konstituisanje sopstvenog predmeta. Kada je rec o upravljanju, tu je praksa delovanje na osnovu vec poznatih, ustanovljenih i prihvacenih principa. Zamisli sta bi se dogodilo kada bi menadzer promisljao, kada bi problematizovao i reflektovao sopstvenu delatnost. Dobar menadzer se, jednostavno, snalazi u postojecim oklonostima, dobro upravljanje svodi se na dobro snalazenje."

Samo jedna opservacija ove menadzerske tematike:
Gornji citat moze da se prihvati ako se radi o operativnom menadzmentu, tj. onom koji ima za cilj da dovodi do vec postavljenih ciljeva. Medjutim, ako se radi o strateskom menadzmentu, onda i te kako postoji "problematizovanje i reflektovanje sopstvene djelatnosti".
Da, dobar menadzer se mozda snalazi u postojecim okolnostima, ali vrhunski menadzer te okolnosti kreira...

dadada..ubedio si me
ali možda neka nova Moderna i to prevaziđe...
Hvala, isključujem se sa teme.
Idem da budem malo efikasna