Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
HILANDAR GODINU I PO DANA POSLE POŽARA
Svetinja niče iz pepela
Za jedne radovi teku sporo, za druge prema utvrđenom planu, tek bilo kako bilo, na obnovi manastira se radi, a stručnjaci i nadležni su sigurni da će, za deset godina koliko je predviđeno da traju radovi, ovaj centar srpske duhovnosti ponovo imati nekadašnji sjaj
Za samo dva sata, u noći 4. marta 2004. godine, osam vekova srpske istorije pretvoreno je u pepeo. Vatrena stihija gutala je pred nemoćnim monasima ono što su oni kao zenicu oka svoga čuvali, a što su generacije pre njih stvarale i o tome se brinule. Goreo je Hilandar, najsvetlije mesto srpske duhovnosti, mesto hodočašća ne samo Srba.
Proteklo je od te strašne noći nešto više od godinu i po dana. Polako, kao što je i nastajao, Hilandar se poput feniksa diže iz pepela. Mišljenja o tome kako radovi teku su različita. Za neke obnova teče sporo, za neke oubičajenim tempom, tek svejedno, radovi odmiču i, nema sumnje, Hilandar će u predviđenom roku ponovo dobiti lice koje svetli.
A u zadužbini monaha svetog Simeona i svetog Save ovo nije prvi požar, ali jeste prvi koji je zabeležen kamerom. Dva puta ga je pre ovog gutala vatrena stihija. Prvi put 1722, a drugi 1896. Šta je u prva dva požara nestalo nije tačno zabeleženo, a u ovom poslednjem izgoreo je severozapadni deo konaka i severoistočni Beli konak. U severozapadnom delu konaka, koji je podignut 1821. godine i koji je nedavno bio potpuno obnovljen, nalazila se administrativna uprava, sobe za smeštaj gostiju i prostorije za prijem. Beli konak je sagrađen u poslednjim godinama šesnaestog veka i u vreme požara bio je u fazi kompletne obnove. Vatrena stihija uništila je i crkvu iz sedamnaestog veka sa ikonostasom i freskama iz tog doba. Voda iz šmrkova doprla je do trpezarije, pa su bile ugrožene i neke freske stare tri veka.
Ožiljci još vidljivi
Monasi, koji najveći deo vremena provode u molitvi, u svemu vide jednu vrstu opomene i zahvalni su Bogu što je od požara sačuvao crkvu sa čudotvornom ikonom Trojeručicom, bibliotekom sa knjigama neprocenjive vrednosti, kao i druge vredne relikvije.
Hilandar danas polako vida rane. Ožiljci su još vidljivi i veliki, ali ogromne skele i metalne utege uveravaju da se ovde radi i da sve teče prema planu.
- Obnova Hilandara je izuzetno ozbiljan, težak i odgovoran posao i svako ko u njemu učestvuje zna zašto se on odvija ovim tempom i na način na koji se odvija - kaže Vladimir Tomčić, pomoćnik republičkog ministra za kulturu zadužen za odnose sa inostranstvom. - Odgovorno tvrdim, jer materijali prolazi kroz moje ruke, da sve teče prema planu i da će radovi biti završeni za vreme za koje je to predviđeno.
Vladimir Tomčić napominje da je raščišćavanje terena trajalo prilično dugo pre svega zbog specifičnog načina rada.
- U raščišćavanju šuta učestvovali su stručnjaci, jer je svaki deo trebalo pregledati - kaže Vladimir. - Zato je sve išlo sporo. Pregledano je svako drvo, odvaljeni komad maltera, svaki metal koji je virio iz šuta. Na pojedinim mestima nije moglo da se čisti dok zidovi nisu osigurani.
Odmah posle požara ustanovljeno je da je površina uništenih zgrada veća od deset hiljada metara kvadratnih, da će za obnovu biti potrebno oko deset godina i da će sve koštati više od trideset miliona evra.
Uskoro će i na ovom delu manastira da počnu radovi
- Iako smo i mi i Grci svesni značaja ovog manastira, trebalo je uskladiti i neku papirologiju i raspodeliti obaveze i ingerencije - kaže Vladimir. - Naš Republički zavod za zaštitu spomenika kulture odmah je uradio elaborat, Ministarstvo kulture je odradilo svoj deo poslova, a za izvođenje radova zadužene su grčke vlasti. Nosilac posla je grčka firma ''Kedak'' koja ima status zavoda za zaštitu spomenika i oni savesno odrađuju svoj deo. Drugo, moramo da budemo svesni i činjenice da se manastir nalazi u drugoj državi, fizički daleko od matice i da, ma koliko sve funkcionisalo kako valja, ta udaljenost i način komunikacije uvek malo uspore stvari.
Naš sagovornik ističe da sredstva koja odvajamo i mi i Grci nisu sporna i da sve uplate idu kako je i planirano. Činjenica je da bismo mi voleli da sve ide brže, ali da ne treba dovoditi u sumnju profesionalizam izvođača radova. I poslednja poseta premijera Vojislava Koštunice Hilandaru upravo ima za cilj da se konstatuje trenutno stanje i zamole grčki partneri za maksimalno angažovanje.
- Krovna monstrukcija, kao i konstrukcija između spratova na konacima bila je od drveta i sve je to izgorelo - kaže Vladimir Tomčić. - Bilo je posle požara strašno pogledati kako ti goli crni zidovi sa dimnjacima štrče u nebo. Njih ništa nije povezivalo. Od objekata su ostali samo zidovi na kojima su na mestima gde su bili prozori zjapili otvori. Bilo kakav manji potres mogao je bukvalno sve da pretvori u gomilu kamenja. Toga smo se svi najviše bojali i zato je i bio prioritet da se zidovi učvrste. A to i jeste neka prva faza obnove, jer čitav posao je podeljen na faze.
Bodiroga najveći donator
Deo potkupolnog prostora koji će ponovo biti oslikan
Prema rečima našeg sagovornika proteklo je prilično vremena dok su majstori uz zidove namontirali skele, a onda su stručnjaci prionuli na ozbiljan posao. Dovezene su šine, pa su svi izgoreli objekti učvršćeni metalnom konstrukcijom. Sve to je osnova da bi se prionulo na planiranu nadgradnju. Jer, oni goli zidovi nisu mogli da izdrže bilo kakve radove. Naravno, treba uzeti u obzir da su metal i beton ovde sporedan građevinski materijal, da dominiraju kamen i drvo kako bi se sačuvao autentičan izgled. A sve to oduzima vreme.
- Kada se pogleda, na oko i ne izgleda kao da je mnogo urađeno, ali to je itekako veliki i ozbiljan posao - veli Vladimir. - Osim radova na konaku, oba paraklisa na kojima ima ostataka fresaka su zaštićena, tako da se sada ne treba bojati kiše i vlage. Ako bi sve ovo moglo da se sažme u jednu rečenicu, onda je za sada najbitnije da je sve stabilizovano i zaštićeno i da nema bojazni od rušenja ili propadanja.
Podseća Vladimir da je uporedo sa ovim glavnim radovima van zidina obnovljeno nekoliko objekata koji nisu stradali u požaru, ali koji su bili pred rušenjem. Reč je o pomoćnim objektima za smeštaj gostiju.
- Dve države plaćaju radove predviđenom dinamikom, a ima i mnogo firmi i pojedinaca koji pomažu - kaže Vladimir. - Najveći broj dobrotvora želi da ostane anoniman, odnosno da mu se ne spominje ime, jer ne rade to zbog reklame i priče, već što žele da sačuvaju dušu ovoj svetinji, pa i srpsku dušu kroz nju. Tu njihovu želju poštuju monasi koji vode evidenciju, pa i mi koji u obnovi učestvujemo. Evo, reći ću vam samo jedan podatak, ali polovičan, jer za to imam odobrenje. Najveći pojedinačni donator je naš proslavljeni košarkaški as Dejan Bodiroga, ali je tajna koliku je sumu priložio.
A pare se namiču na razne načine. Najvrednija rukopisna knjiga u Hilandaru je ''Jevanđelje'' Nikole Stanjevića koje prema lepoti i vrednosti ne zaostaje iza čuvenog ''Miroslavljevog jevanđelja''. Ta knjiga nikada nije izneta iz Hilandara, jer je na poslednjoj stranici zlatnim slovima ispisana kletva o nesreći onoga ko ga iznese van zidina. I pored toga njegov zlatni okov nalazi se u beogradskom Narodnom muzeju.
- Uz odobrenje i blagoslov manastira nedavno smo snimili jevanđelje i uskoro će biti štampano fototipsko izdanje - kaže Vladimir. - Kompletan prihod, a očekujemo da to bude oko deset miliona dinara, biće poklonjen manastiru. Uzećemo i otisak iz Narodnog muzeja, pa ćemo kopiju okova da ponesemo u Hilandar. Uz fototipsko izdanje kupac dobija i srebrnjak Hilandara, brojanicu i epruvetu u kojoj je ulje iz kandila Bogorodice trojeručice, kao i kompletan disk na koje je snimljeno čitanje jevanđelja.
Prema grčkim zakonima ako u nekom manastiru na Svetoj gori broj monaha padne ispod šest, grčka država ima pravo da ga uzme. Kada je u Hilandaru izbio požar, bilo je trideset monaha. Danas ih je za šest više. Kažu, mnogo je onih koji su podneli molbe da odu na Svetu goru. Da sačuvaju svetinju. Kao i uvek kroz vekove kada je bilo najteže.
Svetinja niče iz pepela
Za jedne radovi teku sporo, za druge prema utvrđenom planu, tek bilo kako bilo, na obnovi manastira se radi, a stručnjaci i nadležni su sigurni da će, za deset godina koliko je predviđeno da traju radovi, ovaj centar srpske duhovnosti ponovo imati nekadašnji sjaj
Za samo dva sata, u noći 4. marta 2004. godine, osam vekova srpske istorije pretvoreno je u pepeo. Vatrena stihija gutala je pred nemoćnim monasima ono što su oni kao zenicu oka svoga čuvali, a što su generacije pre njih stvarale i o tome se brinule. Goreo je Hilandar, najsvetlije mesto srpske duhovnosti, mesto hodočašća ne samo Srba.
Proteklo je od te strašne noći nešto više od godinu i po dana. Polako, kao što je i nastajao, Hilandar se poput feniksa diže iz pepela. Mišljenja o tome kako radovi teku su različita. Za neke obnova teče sporo, za neke oubičajenim tempom, tek svejedno, radovi odmiču i, nema sumnje, Hilandar će u predviđenom roku ponovo dobiti lice koje svetli.
A u zadužbini monaha svetog Simeona i svetog Save ovo nije prvi požar, ali jeste prvi koji je zabeležen kamerom. Dva puta ga je pre ovog gutala vatrena stihija. Prvi put 1722, a drugi 1896. Šta je u prva dva požara nestalo nije tačno zabeleženo, a u ovom poslednjem izgoreo je severozapadni deo konaka i severoistočni Beli konak. U severozapadnom delu konaka, koji je podignut 1821. godine i koji je nedavno bio potpuno obnovljen, nalazila se administrativna uprava, sobe za smeštaj gostiju i prostorije za prijem. Beli konak je sagrađen u poslednjim godinama šesnaestog veka i u vreme požara bio je u fazi kompletne obnove. Vatrena stihija uništila je i crkvu iz sedamnaestog veka sa ikonostasom i freskama iz tog doba. Voda iz šmrkova doprla je do trpezarije, pa su bile ugrožene i neke freske stare tri veka.
Ožiljci još vidljivi
Monasi, koji najveći deo vremena provode u molitvi, u svemu vide jednu vrstu opomene i zahvalni su Bogu što je od požara sačuvao crkvu sa čudotvornom ikonom Trojeručicom, bibliotekom sa knjigama neprocenjive vrednosti, kao i druge vredne relikvije.
Hilandar danas polako vida rane. Ožiljci su još vidljivi i veliki, ali ogromne skele i metalne utege uveravaju da se ovde radi i da sve teče prema planu.
- Obnova Hilandara je izuzetno ozbiljan, težak i odgovoran posao i svako ko u njemu učestvuje zna zašto se on odvija ovim tempom i na način na koji se odvija - kaže Vladimir Tomčić, pomoćnik republičkog ministra za kulturu zadužen za odnose sa inostranstvom. - Odgovorno tvrdim, jer materijali prolazi kroz moje ruke, da sve teče prema planu i da će radovi biti završeni za vreme za koje je to predviđeno.
Vladimir Tomčić napominje da je raščišćavanje terena trajalo prilično dugo pre svega zbog specifičnog načina rada.
- U raščišćavanju šuta učestvovali su stručnjaci, jer je svaki deo trebalo pregledati - kaže Vladimir. - Zato je sve išlo sporo. Pregledano je svako drvo, odvaljeni komad maltera, svaki metal koji je virio iz šuta. Na pojedinim mestima nije moglo da se čisti dok zidovi nisu osigurani.
Odmah posle požara ustanovljeno je da je površina uništenih zgrada veća od deset hiljada metara kvadratnih, da će za obnovu biti potrebno oko deset godina i da će sve koštati više od trideset miliona evra.
Uskoro će i na ovom delu manastira da počnu radovi
- Iako smo i mi i Grci svesni značaja ovog manastira, trebalo je uskladiti i neku papirologiju i raspodeliti obaveze i ingerencije - kaže Vladimir. - Naš Republički zavod za zaštitu spomenika kulture odmah je uradio elaborat, Ministarstvo kulture je odradilo svoj deo poslova, a za izvođenje radova zadužene su grčke vlasti. Nosilac posla je grčka firma ''Kedak'' koja ima status zavoda za zaštitu spomenika i oni savesno odrađuju svoj deo. Drugo, moramo da budemo svesni i činjenice da se manastir nalazi u drugoj državi, fizički daleko od matice i da, ma koliko sve funkcionisalo kako valja, ta udaljenost i način komunikacije uvek malo uspore stvari.
Naš sagovornik ističe da sredstva koja odvajamo i mi i Grci nisu sporna i da sve uplate idu kako je i planirano. Činjenica je da bismo mi voleli da sve ide brže, ali da ne treba dovoditi u sumnju profesionalizam izvođača radova. I poslednja poseta premijera Vojislava Koštunice Hilandaru upravo ima za cilj da se konstatuje trenutno stanje i zamole grčki partneri za maksimalno angažovanje.
- Krovna monstrukcija, kao i konstrukcija između spratova na konacima bila je od drveta i sve je to izgorelo - kaže Vladimir Tomčić. - Bilo je posle požara strašno pogledati kako ti goli crni zidovi sa dimnjacima štrče u nebo. Njih ništa nije povezivalo. Od objekata su ostali samo zidovi na kojima su na mestima gde su bili prozori zjapili otvori. Bilo kakav manji potres mogao je bukvalno sve da pretvori u gomilu kamenja. Toga smo se svi najviše bojali i zato je i bio prioritet da se zidovi učvrste. A to i jeste neka prva faza obnove, jer čitav posao je podeljen na faze.
Bodiroga najveći donator
Deo potkupolnog prostora koji će ponovo biti oslikan
Prema rečima našeg sagovornika proteklo je prilično vremena dok su majstori uz zidove namontirali skele, a onda su stručnjaci prionuli na ozbiljan posao. Dovezene su šine, pa su svi izgoreli objekti učvršćeni metalnom konstrukcijom. Sve to je osnova da bi se prionulo na planiranu nadgradnju. Jer, oni goli zidovi nisu mogli da izdrže bilo kakve radove. Naravno, treba uzeti u obzir da su metal i beton ovde sporedan građevinski materijal, da dominiraju kamen i drvo kako bi se sačuvao autentičan izgled. A sve to oduzima vreme.
- Kada se pogleda, na oko i ne izgleda kao da je mnogo urađeno, ali to je itekako veliki i ozbiljan posao - veli Vladimir. - Osim radova na konaku, oba paraklisa na kojima ima ostataka fresaka su zaštićena, tako da se sada ne treba bojati kiše i vlage. Ako bi sve ovo moglo da se sažme u jednu rečenicu, onda je za sada najbitnije da je sve stabilizovano i zaštićeno i da nema bojazni od rušenja ili propadanja.
Podseća Vladimir da je uporedo sa ovim glavnim radovima van zidina obnovljeno nekoliko objekata koji nisu stradali u požaru, ali koji su bili pred rušenjem. Reč je o pomoćnim objektima za smeštaj gostiju.
- Dve države plaćaju radove predviđenom dinamikom, a ima i mnogo firmi i pojedinaca koji pomažu - kaže Vladimir. - Najveći broj dobrotvora želi da ostane anoniman, odnosno da mu se ne spominje ime, jer ne rade to zbog reklame i priče, već što žele da sačuvaju dušu ovoj svetinji, pa i srpsku dušu kroz nju. Tu njihovu želju poštuju monasi koji vode evidenciju, pa i mi koji u obnovi učestvujemo. Evo, reći ću vam samo jedan podatak, ali polovičan, jer za to imam odobrenje. Najveći pojedinačni donator je naš proslavljeni košarkaški as Dejan Bodiroga, ali je tajna koliku je sumu priložio.
A pare se namiču na razne načine. Najvrednija rukopisna knjiga u Hilandaru je ''Jevanđelje'' Nikole Stanjevića koje prema lepoti i vrednosti ne zaostaje iza čuvenog ''Miroslavljevog jevanđelja''. Ta knjiga nikada nije izneta iz Hilandara, jer je na poslednjoj stranici zlatnim slovima ispisana kletva o nesreći onoga ko ga iznese van zidina. I pored toga njegov zlatni okov nalazi se u beogradskom Narodnom muzeju.
- Uz odobrenje i blagoslov manastira nedavno smo snimili jevanđelje i uskoro će biti štampano fototipsko izdanje - kaže Vladimir. - Kompletan prihod, a očekujemo da to bude oko deset miliona dinara, biće poklonjen manastiru. Uzećemo i otisak iz Narodnog muzeja, pa ćemo kopiju okova da ponesemo u Hilandar. Uz fototipsko izdanje kupac dobija i srebrnjak Hilandara, brojanicu i epruvetu u kojoj je ulje iz kandila Bogorodice trojeručice, kao i kompletan disk na koje je snimljeno čitanje jevanđelja.
Prema grčkim zakonima ako u nekom manastiru na Svetoj gori broj monaha padne ispod šest, grčka država ima pravo da ga uzme. Kada je u Hilandaru izbio požar, bilo je trideset monaha. Danas ih je za šest više. Kažu, mnogo je onih koji su podneli molbe da odu na Svetu goru. Da sačuvaju svetinju. Kao i uvek kroz vekove kada je bilo najteže.
