- Poruka
- 2.942
Često na TV-u čujem kako političari izražavaju želju oko ulaska u EU.
I biće dobro za narod ako se udje.
E, zato oni taktiziraju toliko oko ulaska.
Tek tako ulaženje da bi se samo ušlo ne dolazi u obzir.
Postoje ljubavne tehnike, svima nam znane, pre ulaženja.
I oni to znaju pa zbog svog naroda - ližu, cmaču, šašolje koga stignu.
Da bi se lakše ušlo, naravno.
Da ne boli Evropu.
A i nas da ne precvika.
Medjutim Evropa stisla one noge pa ne da.
Posle toliko lizanja, cmakanja i šašoljenja - ne da!
A napaljeni političari kad ne mogu već da udaraju gde su lizali - aj' po narodu.
Narod nije prošao predigru.
On je suv ko drenovina.
Nema šta ni da se iscedi iz istog.
A oni se napalili na drugoj strani koja ih ne simpatiše.
Ali oni zato j... pa rasturaju po narodu i još na suvo.
Dok nam to rade zamišljaju, valjda, kako ulaze u EU.
A narod ćuti i trpi.
Postali smo veterani u asketskom načinu življenja i ništa nam više nije strano.
Ni glad, ni nezaposlenost, ni bombardovanje.
Sve mi to znamo.
samo ne znamo da živimo.
Ali zato nam naši političari objašnjavaju šta je život i šta treba da bude u potrošačkoj korpi.
Ne treba tamo ni ulje, ni maslac, ni čokolada, ni sapun, ni šampon.
Samo leba, vode i ekseri.
U stvari, šta sam hteo ovime da kažem?
Ako već treba da me neko drnda, nek mi to radi za 1000€, ne za 100 ili 150 (ko ima sreće da je našao TOLIKO plaćen posao).
Nemojte me ebavati da je prosečna plata u ovoj zemlji ono što dobijemo kao prosek poslaničkih i buzdovanskio-lopovskih plata sa jedne i tekstilaca i hirurga (koji stvarno brinu za život gradjana) sa druge.
U Evropi se jede meso, kod nas kupus - u proseku: sarma.
A ja opet vidim da nije sarma nego baren kupus.
Sad će da povičete složno kako "ima nekih koji su prtoiv našeg lizanj... pardon, truda da se udje u EU. Te snage bi ostale u mraku"
A opet, kad se udje, zna narod, treba i raditi.
Ne trpi ni jedna, pa ni Evropa, da kad se udje, da se ne radi ništa.
Stvarno šta će da radimo?
Tam'te - vam'te, rke-koke cke-cake.
Da stavimo tri prsta na kukove junačke dok ulazimo pevajući patriotske pesme i oplakujući sve bivše, sadašnje i buduće teritorije?
Drugim rečima - gde su nam fabrike?
Gde nam je privreda?
Gde nam je neki domaći Vo Strit Žurnal (wall street journal)?
Imamo onaj sportski žurnal.
Taj se ne računa.
Imao režimsku penzionersku Politiku, pa Vecernje Novosti za veci deo naroda (list sa najmanje padeža u zemlji), pa imamo demokraCki Blic (blic od fotoaparata vas zaslepi pa ne znate gde ste), Glasić javnosti i Kurir iz iste fabrike, gde je prvi kao umereniji a drugi za patriote.
I šta piše u svim tim novinama?
Šta mi to proizvodimo za Evropu interesantno?
Ajmo redom:
Ubio, sebe promašio, skočio, uneo, izneo, zaklao, naplatio, izgubio.
To je bila ekonomija, sad politika:
Ministri ušli u Vladu, Ministri izašli iz Vlade, Ministri razguzili Vladu.
Pa je Vlada morao na hiruršku intervenciju tj - rekonstruisali Vladu (onaj bitni deo).
Pa opet ispočetka...
E sa takvom ekonomijom i politikom ne vidim zašto se Evropa stisla a mi bi tako da joj udjemo?
Otvori se Evropo, kod nas demokratija.
I biće dobro za narod ako se udje.
E, zato oni taktiziraju toliko oko ulaska.
Tek tako ulaženje da bi se samo ušlo ne dolazi u obzir.
Postoje ljubavne tehnike, svima nam znane, pre ulaženja.
I oni to znaju pa zbog svog naroda - ližu, cmaču, šašolje koga stignu.
Da bi se lakše ušlo, naravno.
Da ne boli Evropu.
A i nas da ne precvika.
Medjutim Evropa stisla one noge pa ne da.
Posle toliko lizanja, cmakanja i šašoljenja - ne da!
A napaljeni političari kad ne mogu već da udaraju gde su lizali - aj' po narodu.
Narod nije prošao predigru.
On je suv ko drenovina.
Nema šta ni da se iscedi iz istog.
A oni se napalili na drugoj strani koja ih ne simpatiše.
Ali oni zato j... pa rasturaju po narodu i još na suvo.
Dok nam to rade zamišljaju, valjda, kako ulaze u EU.
A narod ćuti i trpi.
Postali smo veterani u asketskom načinu življenja i ništa nam više nije strano.
Ni glad, ni nezaposlenost, ni bombardovanje.
Sve mi to znamo.
samo ne znamo da živimo.
Ali zato nam naši političari objašnjavaju šta je život i šta treba da bude u potrošačkoj korpi.
Ne treba tamo ni ulje, ni maslac, ni čokolada, ni sapun, ni šampon.
Samo leba, vode i ekseri.
U stvari, šta sam hteo ovime da kažem?
Ako već treba da me neko drnda, nek mi to radi za 1000€, ne za 100 ili 150 (ko ima sreće da je našao TOLIKO plaćen posao).
Nemojte me ebavati da je prosečna plata u ovoj zemlji ono što dobijemo kao prosek poslaničkih i buzdovanskio-lopovskih plata sa jedne i tekstilaca i hirurga (koji stvarno brinu za život gradjana) sa druge.
U Evropi se jede meso, kod nas kupus - u proseku: sarma.
A ja opet vidim da nije sarma nego baren kupus.
Sad će da povičete složno kako "ima nekih koji su prtoiv našeg lizanj... pardon, truda da se udje u EU. Te snage bi ostale u mraku"
A opet, kad se udje, zna narod, treba i raditi.
Ne trpi ni jedna, pa ni Evropa, da kad se udje, da se ne radi ništa.
Stvarno šta će da radimo?
Tam'te - vam'te, rke-koke cke-cake.
Da stavimo tri prsta na kukove junačke dok ulazimo pevajući patriotske pesme i oplakujući sve bivše, sadašnje i buduće teritorije?
Drugim rečima - gde su nam fabrike?
Gde nam je privreda?
Gde nam je neki domaći Vo Strit Žurnal (wall street journal)?
Imamo onaj sportski žurnal.
Taj se ne računa.
Imao režimsku penzionersku Politiku, pa Vecernje Novosti za veci deo naroda (list sa najmanje padeža u zemlji), pa imamo demokraCki Blic (blic od fotoaparata vas zaslepi pa ne znate gde ste), Glasić javnosti i Kurir iz iste fabrike, gde je prvi kao umereniji a drugi za patriote.
I šta piše u svim tim novinama?
Šta mi to proizvodimo za Evropu interesantno?
Ajmo redom:
Ubio, sebe promašio, skočio, uneo, izneo, zaklao, naplatio, izgubio.
To je bila ekonomija, sad politika:
Ministri ušli u Vladu, Ministri izašli iz Vlade, Ministri razguzili Vladu.
Pa je Vlada morao na hiruršku intervenciju tj - rekonstruisali Vladu (onaj bitni deo).
Pa opet ispočetka...
E sa takvom ekonomijom i politikom ne vidim zašto se Evropa stisla a mi bi tako da joj udjemo?
Otvori se Evropo, kod nas demokratija.
