MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

Ima kada bez maste ne mogu da opstanem i prezivim sve ove dane.
Cini mi se da sam to oduvek umela da radim.Da pokrecem mastu po potrebi.
Zamislim na primer,neko nepostojece mesto i sve u njemu i onda ga malo po malo oblikujem .
Dodajem i preuredjujem onako kako mislim da treba i kako volim.
Bojama, osecanjima i nedostajanjem.
I sve to na kraju ozivim secanjima

Još uvek ti se bela haljina vuče po sećanjima
okorela sumnjom, oklopom, protkanom od snova,
iz nadanja, iz vriska gde prestaje šapat
a gde se začne nemir kojeg samo ti poznaješ,
i još neke sene oko tvojih skuta.

Prognani vetrovi slušaju klepet krila labudice,
pada sa grana kestenja aroma noći, nečujno, bolno,
na odori gde samo hrabri kročiti mogu....
Blagosloveni i prokleti, navikli da lutaju, ne veruju,
vide horizont na domak obzorja namrštenih obrva...daleko...

Hrabrost, ludost - pamet, mudrost,
a Mesec i dalje peva i briga ga za vukove...


ghost-protocol

Možda ono čega se plašiš donese ono što priželjkuješ ...

Da li si se ikada pitao kako je buditi se svakoga jutra u praznoj postelji?Kako je ziveti od svakog trenutka secanja?Kako je imati a nema ti te.Znam reci ces da sam sebicna,reci ces da sam egocentrik koja samo misli o svojim osecanjima,i koja ne shvata da se jos neko sam bez nekoga budi.Neko ko zivi za trenutak da tog nekoga vidi i ponese u svom secanju,svaki njegov osmeh,pogled izraz lica...Verujem da je tako,jer vidis nista ne pitam,ne pitam da li me jos uvek pamtis?Da li jos uvek mislis na mene?Ne pitam da li se secas svih nasih trenutak?Ne pitam jer se pribojavam da ces jednog dana zauvek otici.Da sve ovo neces moci izdrzati,jer ja toliko toga hocu ali ne mogu.To moje ne mogu,nikada neces razumeti,i znam ume jako da boli. Boli kada sam sebi polomis krila,kada se zatvoris i zakljucas u svojoj sopstvenoj krleci iz straha da ces izgubiti nesto...sto nema veze sa srecom,sto nema veze sa svakim tvojim osmehom na licu...sto nema.A onda izdaleka cujem tvoj glas koji dopireo moga srca.Dobro,znam da ce biti bolje.Mora.Sve ce proci,iza svake kise dodje duga.Izdrzi...jer siguran sam da ces jednoga dana ipak biti samo moja.Hocu da verujem da postoji to bolje sutra.Hocu i moram.
Beskraj

Kako izgleda kad se jednog jutra probudiš bez svojih iluzija? Kad se sljušti sva patina, a iluzija se razleti kao prašina? Kad pogledaš u tu prašinu, i vidiš samo - prašinu?
Da li te je oslabio nedostatak te prašine? Ili ti je laknulo?

....
Vec dugo nema od tebe ni slova ni rijeci, ali nisam ni ja nista bolji, priznajem. Duboka rana je to da vrijeme je lijeci,......

Telo je nas hram..brinemo o njemu i osluskujemo ga..u nadi da cemo ga sacuvati
od propadanja..Ali,muskarac napusta zenu samo telom...zato je zena i zabrinuta
za svoje telo.Ovo stvara posesivnost,prijanjanje uz muskarca...strah da nece naci
drugoga, koji ce da je voli.Zena se oseca kao da nije ziva,gubi smisao zivota..
Jer nije izgradila svoj licni zivot..sve gubi smisao! Pogresno!!

Ja bih tamo gdje su mi misli ...

Bes je emocija koju mozemo da kontrolisemo,da ga potisnemo,mozemo da sednemo na njega,
i sakrijemo ga. Niko nece znati sta smo uradili,i hvalice nas kako nismo pobesneli,i ostali
smo hladni i pribrani. Mi medjutim znamo,da je to samo na povrsini,i da u sebi duboko
kljucamo,i nosimo vatru,ali je potiskujemo u podsvesno...i sedimo tu kao na vulkanu..i cekamo eksploziju..

Ne umem da upravljam avionom,ni da skacem padobranom,
ni da promenim filter za ulje na kolima ali zato umem
da naslikam najlepsa osecanja koja imam , prema onima koje volim

Ponekad upalim radio
zazmirim i odem do tebe
do dobro znanog dvorista
po stazi crvenih cigana
tamo gdje si me cekala
Ponekad u prazno se zagledam
zamislim da ti si kraj mene
jos imas staro prezime
osmjeh na licu i jamice
i one oci sanjive
Da li uz njega sjetis se svega
pozelis nekad da nadjes me
godine dodju mahnu pa prodju
sto su mi dalje sve mi je teze bez njih..

Ja vjerujem...... Verujem da postoji ruka za svaku ruku,da postoji livada za svaki cvijet. Verujem da postoji nada za svaku tugu,i nebo za ptičiji let.... Ja verujem da kiša pada samo da bi sunce bilo umiveno, verujem da postoji istina za svaku laž,i osmijeh za svaku suzu..... Verujem da smo ovdje s razlogom i vjerujem da smo taj razlog mi sami. Ja vjerujem u svjetlost i vjerujem u večnost. Verujem da postoji jedan beskrajni prostor gdje sva ova moja vjerovanja postaju jedna velika Sila.... Verujem u anđele. Vjerujem u beskraj.A možda sam mogla biti kraća.....i reći sve ovo jednom rečenicom... Ja verujem u Ljubav.

Covek ne moze da zivi bez osmeha,i zato se pretvara...ali taj vestacki osmeh
mnogo boli.On ga samo podseca koliko je nesrecan.Dobro je medjutim kada
toga postanemo svesni.Dobro je kad nas nesto zaboli.Toliko smo kao ljudi oboleli,
da kad god je nesto od pomoci,to boli,dira neku ranu negde...Ali to je dobro..dobro je..

Od snova, bele svile i tvoje kose, pravim pletenicu.
Vežem je oko struka i popnem se uz nju do neba.

Iskrica

Siver:

Od snova, bele svile i tvoje kose, pravim pletenicu.
Vežem je oko struka i popnem se uz nju do neba.

Iskrica

Kliknite za proširenje...

http://fs2.****************/images/150708/njhr2wc5.jpg
Ja odsecam sebi radost
kao monah kosu

Uspomena sam na sebe
Sklop nesvestice i ravnodusja

Koracam protivno srcu
Ne verujem nogama da idu
Ne verujem da je dan

I lazem
Lazem
Da me ne boli ...


Jovan Nikolic

Kada sjediš, sjedi; kada stojiš, stoj; štogod činiš, nemoj lutati.Jednom kada nešto odabereš, djeluj u tom smjeru punim duhom.

Dan Millman

Volim ga veceras,sasvim mirno, tiho i bezrazlozno.
Imam potrebu da ga imam kraj sebe, da ga posmatram,
da ga mazim, da ga slusam kako dise, da spava,
da se cima u snu i tek ponekad posegne da proveri da sam tu.
Da pobegnemo od svih zahteva i sve potraznje koja nas nemilosrdno
razdire i cepa na parcice posle kojih dusa ostane fronclasta

Lepota je u pogledu žene.

Negde, duboko u meni, krijem te od svih,daleko od pogleda i dodira.
Negde, u mojim zorama cuvam te sa poslednjim mislima i budim te sa prvim zracima.
Negde,u mojim mislima nagonis mi nemire tvojim imenom obojene.
Negde, duboko u meni, pisem ti svaki stih.
Znam da je varka, jer svaki damar udara imenom tvojim,tu negde,
gde krades mi noc i dan, gde krades mi misli i okupiras san,
tu negde, duboko u meni ,gde si mojom cutnjom okovan

Postojanje vodi računa o svemu ...

"- Nikada nikog nisam volela. A tebe volim. Ali volim još i slobodu. A slobodu volim više od tebe. Ali ti ne možeš živeti bez mene, kao ni ja bez tebe. Hoćeš li biti moj dušom i telom?
- Tvoje reči su kao mreže. Bacaš ih pred mene, a ja se svuda zapetljavam u njih i padam. A šta ako se odjednom iščupam? Šta će onda biti?
- Zar si slep? Sva zemlja je obavijena mrežama. Svako postavlja mrežu. Neko spretno i pošteno, neko grubo i podlo. I niko ne može mimoići svoju mrežu."

,