MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

„Tragaj za svakom skrivenom srećom. Sakupi i najmanju radost. Svaka od njih vrijedna je kao zlatnik od čistog zlata.”
— Bai Ling

DONEĆU TI CVEĆE

Doneću ti cveće što raste u snovima
čudno razroko grdno i grobno
doneću ti cveće usamljenika
snove onih kojima ljubav nije odgovorila

doneću ti cveće što raste u pustinjama
nepojamno otrovno opojno i slepo
doneću ti vatre što bukte u groznicama
vatre što se ne gase vatre od kojih se umire

doneću ti cveće što niče u močvarama
cveće od koga se nećeš nikad da izlečiš
doneću ti mirise svih mora svih sahara
mirise od kojih se nikada nećeš da probudiš

doneću ti sve mržnje da risovi te one čuvaju
doneću ti sve maske da nevidljiva mi budeš
doneću ti nezajaženost svoju da u tebi zanavek gladuje
doneću ti beskraj da se nikad više natrag ne povratiš

doneću ti sve navike teške grivne da smire
ruke ti nemirne sve sumnje da vežu nestalno ti srce
doneću ti sve radosti jake ko začini istoka
da te slome i da budeš tiha kao reka ponornica

doneću ti cveće naših nebesa
doneću ti cveće naše krvi
doneću ti nebo naše krvi
doneću ti krv našega cveća

doneću ti krv naših nebesa
donecu ti nebo našeg cveća
da kružiš u meni ko zvezde što u noći smešno
i smeteno kruže
da si mi krvotok života da si mi krvotok smrti.

Dušan Matić

Kisni dan..siva emocija..prva asocijacija.Ne danas ne,prepuna raznih emocija ne mogu da se osecam SIVO..

MESEČINA


Pejzaž bez premca, to je vaša duša
Gde idu ljupke maske, plešu krinke,
A svi, dok zvonka lauta se sluša,
K'o da su tužni ispod čudne šminke.

Premda u pesmi setno im trepere,
Pobedna ljubav, život dnevnog sjaja,
U sreću kao da nemaju vere,
A pesma im se s mesečinom spaja.

Sa mesečinom i tužnom i lepom
Od koje ptice sanjaju u borju
I vodoskoci u zanosu slepom
jecaju, vitki u svome mramorju.


Pol Verlen

Do kada tebe moje srce ima da voli?

Do trenutka, kada shvatim, da ne mogu bez tebe?

Do trenutka kada spoznam, da je jedina moja sansa da zivim i dalje, ljubav prema tebi?

Do trenutka, kada mi se citav dosadasnji zivot preokrene, da bih shvatio da si ti jedino moje otreznjenje?

Do trenutka, kada budem disao tvoj vazduh, da bih i dalje ziveo?

Do trenutka, kada svaki tvoj trzaj osetim kao svoj ili dok ne poludim od ceznje za tobom.

Do tog sudbonosnog i prelomnog trenutka, kada shvatim da bez tebe ne postoji ovozemaljski zivot...

Mozda onozemaljski, ali ja sam romantik i ipak verujem u ljubav, ne u fikciju, koja je sa premisom...mozda cu te nekada sresti i voleti.

Ja, verujem u trenutak, koji je sada, koji je u realnom vremenu, koji je tvoj, koji je moja sudbina...ljubavi moja.

SVAKOGA DANA




Svakog se dana sada budim s radošću i mukom.
Prije sam se budio bešćutno; budio sam se.
Ćutim radost i muku stoga što gubim ono što sanjam,
a mogu prebivati u stvarnosti gdje se nalazi ono što sanjam.

Ne znam što ću sa svojim čuvstvima.
Ne znam što ću sa sobom kad sam sam.
Želim da mi ona nešto kaže da se ponovo probudim.



Alberto Caeiro

Zivot ?

Ja sam njegovo remek delo
I to je dovoljno.

"Mozda cu te nekada sresti i voleti"kaze moj prijatelj..to je tako lepo..

MAĐIJA



Opevati tvoju prirodu bi bilo
isto što i dugi raščiniti boje,
al' baš zato kušam - pa ma šta se zbilo,
da ukradem urok iz mađije tvoje.

Isto što i dugi raščiniti boje,
tako ću kroza te ja nedriti reči
da ukradem urok iz mađije tvoje:
da postaneš čista - melem što sve leči.

Tako ću kroza te ja nedriti reči,
iako daleko od mene ćeš biti,
da postaneš čista - melem što sve leči,`
dok se borim za te na pretankoj niti.

Iako daleko od mene ćeš biti,
tvoj osmeh i oči - k'o kesteni vrući,
dok se borim za te na pretankoj niti,
meni tek u rimu zauvek će ući.


Nenad Grujičić

Čovjek je stvoren za radost i tugu,
I sve dok ovo imamo na umu,
Svijetom putujemo na sigurnom drumu.
Radost i tuga tkanje su fino,
Za dušu Božansku odijelo savršeno.

~William Blake~

TA STARA TJESKOBA


Ta stara tjeskoba,
ta tjeskoba što je nosim vjekovima u sebi,
prelila se preko krčaga,
u suze, u velike tlapnje,
u snove oblikovane u mòru bez jeze,
u velika nagla uzbuđenja lišena bilo kakva smisla.

Prelila se.
Slabo znam kako se valja ponašati u životu
s ovom zlovoljom što mi stvara nabore u duši!
Da sam barem uistinu poludio!
Ali ne: ovo znači biti ni na nebu ni na zemlji,
ovo možda,
ovo moguće...
ovo.

Zatočenik u umobolnici barem je netko.
Ja sam zatočenik u umobolnici bez umobolnice.
Lud sam hladno,
bistar sam i umobolan,
tuđ sam svemu i jednak svima:
spavam budan sa snovima što su ludost
jer nisu snovi.
Takav sam.

Jadna stara kućo mojega izgubljena djetinjstva!
Tko bi rekao da ću se ja tako ogoliti!
Što je s tvojim djetešcem? Lud je.
Što je s onim što je spavao spokojno pod tvojim pokrajinskim krovom?
Lud je.
Što je s onim što ja bijah? Lud je. To sam ja danas.

Da barem imam neku vjeru!
Primjerice, u onaj kumir
što je stajao, ondje, u kući, donesen iz Afrike.
Bio je veoma ružan, bio je veoma nakazan.
Ali je imao u sebi boštvo svega u što se vjeruje.
Kad bih mogao vjerovati u nekog kumira -
Zeusa, Jehovu, Čovječanstvo -
bilo koji bi odgovarao,
jerbo što je sve nego ono što mi mislimo o svemu?

Prsni, srce od bojanog stakla!


Alvaro de Campos

Odevena u cvece,pomisao prva, srecna je...ali ima tu neka duboka elegicna misao ,kojom je protkano moje bice

TROMB

ne plašim se visine, već sedenja na ivici
- nemam više živaca za to

ne plašim se ostavljanja, već čekanja

nema više prostora u grudima
za tako nešto

sve se steglo u iščekivanju,
utrnulo

tromb iščekivanja
koji pliva ka srcu

totalno zagušenje

premalo je vremena
čak i da želiš sad
da stigneš

ravna linija

Ratko Petrović

„Да ли верујеш да љубав живи у срцима?
Не.Срце је сувише мало да је сву прими.Она ти испуњава и прожима цело тело, као каква страшна грозница. Гориш у њој и распадаш се на делиће и у теби се ослобађа све што носиш под кожом.
Нож којим је један твој прадед убио човека.
Рука која се у тајности пружа да узме туђе.
Гомилу животињских мисли што ти се крију у месу и излећу из тебе само у сну, као рoј слепих мишева из мрачног торња.
Видиш ли, љубав, необуздана, дивља, смртна љубав појури ти телом и душом и истерује из тебе све као што пламен тера из запаљене куће људе, животиње, птице и бубе. . .

Али, немој да мислиш да у нама има само гамади. Поред кобаца излећу из тебе и бели голубови. Човек никада не може не може да буде ни толики светац ни толики нитков какав може да буде у љубави.
Под свим осталим околностима он може да се пренемаже. Али, у љубави не.
Ту из тебе избија све оно што лежи у најскривенијем куту људског бића.“

Posmrtno proleće Lajoš Zilahi

TUGE


Sivi spoj slepih časova
opkoljava nas i lovi,
kao talasi, kao oblaci,
grozomorni, teški,
kao tuge,
kojim nas daruju.

Gde smo?
Šta hoće ove tuge?
Zašto nam prilaze,
i kuda vode.
Uvek iste,
na isti način.

Nagota im tolika
da to više i nije.
Na nejav i na nenad
lice, i na stud,
koji ništa ne nudi,
i ništa ne čeka.

Niti ih ubijamo,
niti nas ubijaju!
Samo rastu, bez predaha,
u ne znam šta,
bez ičeg u šta bi zurile,
i slepe.


Juan Ramon Jimenez

Molitva...

Tamo gde je misao bez straha i glava se drzi uspravno
Gde je znanje besplatno
Gde svet jos nije polomljen u komade
Tesnim poznatim zidovima
Tamo gde reci izlaze iz dubine istine
Gde neumorna teznja pruza svoje ruke prema savrsenstvu
Gde bistra struja razuma jos nije izgubila put
U turobnoj pustinji mrtvih navika
Tamo gde je um vodjen tvojom rukom
U uvek rastucu misao i akciju
U tom slobodnom raju, moj Oce,
Probudi moju zemlju

(Tagore

ĆUTI SA MNOM

Ćuti sa mnom.
Ćuti kao što ćuti noć,
ćuti kao što ćute zvijezde
i svi oni dani što
kraj nas ćuteci prolaze.
Ćuti kao što ćuti Sunce
i ruža što lagano vene
u ranu jesen.

I pogledaj me.
Pogledaj kao što se
ikona gleda
kao što se gledaju
Nebo i Zemlja.

I...samo se nasmješi...
...pogledom...

Nasmješi se toplim
bojama jesenjih slikara
i pogledom mi reci
sve što bi htio,
bez izlizanih fraza
i tmustih riječi,
bez dodira
bez nevještih pokreta.

A tu, negdje na pola,
gdje nam se pogledi
u tišini sretnu,
u tom osmjehu beskraja,
nestaće sve...
Sve praznine, bezdani
sva vrata pakla će
da se zatvore,
tu,u tom jednom osmjehu
gdje se oči sretnu
gdje se svemir ukrašta,
tu nestaće tame,
sjete i bola
i stajaće beskraj
obasjan sjajem nepresušne istine.

Da, baš tu, negdje na pola
gdje se spajaju osmjesi
Vjere, Nade i Ljubavi.

N.

Za lepe oči, gledajte dobro u drugima.
Za lepe usne, govorite samo reči dobrote.
Za držanje, hodajte znajući da nikada niste sami.

TO JE MOJ ŽIVOT


To je moj život, onaj odozgo,
onaj čistog povjetarca,
onaj posljednje ptice,
život zlatnih vrhova u tami!

To je moja sloboda, mirisati ružu,
sjeći hladnu vodu ludom rukom,
ogoliti drvored,
uzimati suncu njegovu vječnu svjetlost!


Juan Ramon Jimenez

Lebdim izmedju Neba i Zemlje..dusa hoce gore,srce je ostalo na Zemlji,sa tobom...

MNOGO TOGA


Mnogo toga se priljubljuje uz nas i želi da nas ugreje.
Poznate stvari — plavo nebo,
Prolećno sunce,
Neki tamnoputi muzičar koji svira svetu harfu,
Note isprskane njegovom pljuvačkom
Ispresovane ljubičice u njegovoj još tamnijoj knjizi
otkrovenja.
Zašto sve te stvari ostaju toliko hladne, zašto
Reči koje im dajemo skrivaju njihov identitet
Kao očajno vreme,
izopačeni opisi, neumerena ravnoteža?
Pesma je oblak, kiša koja nikad ne padne na zemlju.
Zato ovako izgledamo, raširenih dlanova,
lica prikovanih za plavetnilo.


Čarls Rajt