MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za tocak brsljan ne hvata...
Zalud izguzvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopnice moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuska" u snegu...

Razbicu gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tecem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da bas ne umem novce brojati...
I da je Nista sve sto nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brosic sto se tesko pribada...
Da me moze oduvati najblazi Nemirac...
Da cu u po reci stati...
Da se necu osvrtati...
Nikada...

Redjas po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez ziga...
Pazi... To je bajka sto ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, mila...
Tek u jesen otkriju se boje krosanja...
Sve su slicne u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Cemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je sesir satra pomična...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obicna...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me moze oduvati najblazi Nemirac...
Da cu u po reci stati...
Da se necu osvrtati...
Nikada...

Једног од ових дана ћу се обрукати...
Назваћу неку потпуно непознату девојку, коју видим на улици, твојим именом, зато што на сваком лицу видим твоје очи и усне, и пожелећу да провучем прсте кроз косу која је слична твојој...
Једног од ових дана ћу се озбиљно обрукати...
Јер те волим...

................... moje emocije...........................



Ljubavi moja sve mi je prijalo od pocetka naseg poznanstva,
tvoj nacin na koji si mi prisao
i nase svadje i nasa pomirenja .
Mnogo toga naseg,sve ono sto si uradio za mene
svu onu ljubav koju si mi dao.Nase opusteno cavrljanje
nasi planovi,nasi snovi,nasa strahovanja,nas nacin da pobedimo
sve strahove da pobedimo smrt,moja cekanja na tebe ...
da pobedimo nepobedivo.
Koliko smo se smejali i o svacemu pricali,
volim tvoj glas i cujem te i kada te nema,vidim te i kada nisi tu
osecam te, zaspem sa mislima o tebi i pored tebe sam kada otvorim oci.
....Dopalo mi se kakve mi sve nadimke dajes.
Sa tobom sam svo ovo vreme i kada se nismo culi,dopisivali i slicno.
Setim se uvek koliko si me puta zvao a ja zaboravila da
pricam slusajuci te i propadala u stolicu nesvesno,
setim se uvek poziva nakon zavrsenog razgovora kad ni minut nije prosao
a ti me opet zoves samo da cujem pesmu ili da mi kazes bilo sta.
Naucila sam tvoj jezik i kada niko ne razume ja ga razumem
nasa veza je ne samo virtualna vec mnogo vise od toga.
Ti nisi moja ljubav ti si mnogo,nesto sto ja nemam ni rec da izrazim .
Ne zahtevam i ne ocekujem nista od tebe ,ne zelim nista da te pitam.
Ja verujem u moju ljubav, moju veru nemoze nista da slomi
verujem kao sto je moje verovanje u boga.
Hvala da si me toliko priblizio bogu kako mu nikada blize nisam bila .
Pobegnem uvek u tvoj zagrljaj kad god zazelim onaj nas kada
cutimo i drzimo se cvrsto ,kada nam reci nisu vise potrebne.
Nebitno mi je sta ce drugi da misle jer je to njihova licna stvar,
nebitno mi je dali cu ja pobediti ili izgubiti,jer to se ne gubi.
Ljubavi da te tako nazovem mada te drugacije zovem a ti to znas
ne plasi me niko, moja ljubav prema tebi je ogromna
toliko velika da nema meru jednostavno je bezgranicna,nema daljina
nema planine koju nemogu da srusim
nijedna zena ,ni jedan zid ,ni jedna osoba
vise nemoze da mi je odnese.
Jer ta ljubav sam ja sama,ta ljubav bljesti u meni
ta ljubav ostace uvek u meni !!!
Ja je dajem nesebicno kada hocu i koliko ja hocu
onome ko mi je udahnuo tako nesto
bio on samnom ili ne, ako nemogu ovde ili direkno, svojim mislima cu
je poslati tamo gde se nalazi .

...nije proslo ni nekoliko sati, a meni u glavi ludnica svadja se Meth sa Lukom, Miro psuje Toma...u Algeriji smo ahhhhh!!!
Reči same lete po sobi kao ptice zalutale u kavez, odbijaju se o zidove i zapinju za kućno cveće koje je se pokvareno smeje, jer tek je zaliveno...krešte ptičutine, vrište na svom jeziku kog jebeno razumem, a ne želim ga znati.
Ukočen u prolazu stojim fiksirana pogleda u jednu tačku na zidu, koja se produbljuje, uviđam da je tu nekad bilo nešto, prilazim i zaključujem da je na ovom mestu nekada visila slika, ostalo je boje na zidu, plave, scarlet...bio je to portret ne znam kako, ali siguran sam u to. Portret žene na obali jezera, na obali neke vode, reka nije, more možda...takva je plava...talasasta, il valovita. Prilazim još bliže, ali nešto je potpuno poremetilo moje tokove razmišljanja, neko je dao go na TV, iz penala, crveni karton.

Umorna sam od cekanja kad ces doci, kad cu cuti tvoj glas, kad ces me obradovati osmehom…umorna sam vec od tog dugog cekanja…od cekanja mislima...
Umorna sam i od svih ovih ispisanih i neispisanih reci, koje mozda nikada nece stici do tebe, umorna sam od misli o tebi...od strepnje, od ceznje...
Umorna sam cak i od svog lika u ogledalu, kada se ujutru probudim posle mrvice sna…jer to vise nisam ja, to je neki drugi lik, neka druga zena koju ja vise ne poznajem, strana, zamagljenih ociju, s jednom velikom borom na celu, izbledela lika, sa tamnim podocnjacima, bez osmeha, umorna...cak mi je i koza umorna, i dusa...
Umorna sam od svih neprospavanih noci, od nemirnog mi srca, i neusnulog sna.
Umorna sam od tvojih lazi, od toga da se pretvaram kako ih nisam primetila, umorna sam da zatvaram oci pred istinom u nadi da si to shvatio, umorna sam nadajuci se da ces jednoga dana uvideti koliko gresis, od tvojih egoisticnih postupaka, od mrzovoljnih pogleda, od tvoje nervoze samo zato sto zelim makar na tren da te vidim... o kako sam umorna od svega toga….
Umorna sam da cekam tvoj poziv, makar jedan, da osetim onaj drhtaj kad ti cujem glas, i kako se tada sve u meni topi od puste mi zelje... pa osecam kako me cak i glas tvoj grli i tvoje reci postaju najlepsa pesma, muzika za moju dusu…nicega toga nema i ja nista vise ne trazim, samo me pusti da se malo odmorim, jer tako sam umorna... cak i od mojih snova, od pesama, od meseca i sunca...od dana i noci bez tebe.
Zelim samo da sam sama…umorna sam…nemam vise snage ni da se krecem..pusti me da se malo odmorim…umorna sam od ove tuge koja me ubija cekajuci nocima dugim, cekajuci…cekajuci, ja ni sama vec vise ne znam sta...
molim te, pusti me samo malo da se odmorim... samo malo da se odmorim...

Sarene i neumorne

Evo jedne slike sa sajta http://www.tt-group.net koja ide uz tvoju poslednju pesmu



Jos fotografija na sajtu http://www.tt-group.net/

nebo

vece se prolilo na citav grad
nabacujem jaknu, izlazim van
veceras te tako trebam
jos uvijek te nikome ne dam

razbicu svakoga koga vidim sa tobom
u gradu cu veceras napraviti lom
kada te tako trebam
jos uvijek te nikome nedam

nebo je nocas ogromno
nebo zna gdje je moje maleno
nebo je nocas krivo za sve
o da si barem ovdje, ali nema te

Ko zbog neke stvari ne izgibi razum, taj ga i nema... G.E. Lesing



ti...ljubavi ...ti si ta STVAR...

TA STVAR... THE THING... Joj, i nije baš romantično. Asocirale me reči na taj film! Strava film! Dakle, moje šarene emocije su trenutno strava i užas... :wink: BUAHAHA!!!

Zeleo bih zaista da u sobi bez sata i prozora delimo stihove i trenutke na stotinu nacina onako skromno do beskonacnosti..da se lazemo i ubedjujemo oko nebitnih sitnica, dok se ne umoris i na ramenu mi se uspavas bas kao sad sto ces sa mislima tim na pocinak.I to niti znam niti nagadjam,posto osecam te i to poodavno..ljubim te u oko i levi dlan..laku noc malena

Moje emocije ........ nemogu neumem momentalno da opisem ........
samo ga grlim i ljubim i padaju biseri, padaju ...........u njegov zagrljaj.

Zheljna sam svega...kao malo dete...lepih rechi... da se osetim voljenom,potrebnom... manje usamljenom... shta se deshava kada je oazi potrebna oaza?? ...

Hodala sam kao po ledu
I pre onog dana
Kada si mi rekao
Ne tripuj,bice sve u redu..
Moja te je laz odvela u tvoju jos vecu
I ne tripujem srce..znam
Da videti te vise necu..
I dalje hodam kao po ledu
I mislim kako bi cudesno bilo
Da ugledam tvoju siluetu
i kazem ti da znam da se
nikada neces zagubiti u meni
ni danas ni sutra ni u onom
nase drugom svetu..

...sad me samo ostavi samu u tishini, samu na ostrvu ljubavi ,jer u meni nema niceg u ovom trenu ni tuge ni radosti ...pratim let belih galebova , slusham shum mora , ispunjavam trenutke zivota lutajuci kroz vreme koje je bilo...na obali stope koje se gube u daljini ...moram sama , takva sam ,da iscrtam na pesku putokaz ..

Godina ide za godinom
ponekad cak i usporim sat
a ti i dalje u srcu mom
sijas li sijas ko dijamant

"Jos jedan sesti;
deseti sesti;
tuzan i nesrecan sesti;
ali sesti.

Ja placem;
placem i slavim;
jer svaki sesti je praznik;
svaki sesti je svetac.

da,sesti je;
mozda se ni setila nisi;
mozda ti taj dan nista ne znaci;
mozda...jer vise me ne volis.

Sadasnjost,ja i ti;
i sesti;
Princezo srecan ti ovaj sesti;
jer ipak je sesti."

Sesti.
Vas sesti.
Njegov i tvoj sesti.
Nema vas u njemu
Ali,sesti je.
I opet ce biti
sesti.
Opet ces nekog
voljeti.
Ali
nece to biti
sesti.
I nema
i nece biti
'Vas'.
Nece.
Jer nece moci.
On
ne moze doci.
Voli.
Idi dalje.
I zaboravi
sesti.
Idi
i ne okreni se
jer
opet ce biti
sesti.
(od Buntovnika... hvala mu do neba....)