MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ko sam ja
Ja sam dobra osoba.Trudim se da uradim ispravne stvari..
Propustam starije osobe iza sebe u redu..pomazem siromasne..decu bez roditelja..
ne prolazim na crveno..i nikada ne varam.
Ustvari jesam varala,jednom...
Igrali smo monopol i pomerila sam figuricu nekoliko mesta napred.
Bili smo deca pa se to ne racuna..Bar mislim da ne.
Ceo zivot se trudim da budem neko svakome i uvek je neko nezadovoljan ili razocaran.
Zadnjih dana mi se svet delom urusio..tako da sam srecna i tuzna
u isto vreme..sto bi rekli onako..njanjava..i ja to moram da resim.
Znam da nekada postoje razlozi sto se neciji putevi susrecu..prepletu..
znam sta je odgovornost prema dugima..taj osecaj je kod mene urodjen...
ja sam tako vaspitana..za mene su neke zivotne vrednosti na prvom mestu
iskrenost..cast..postenje..poverenje.odanost..pozrtvovanje..
poginula bih do kraja..za ono sto zelim i volim..
ali isto tako znam i sta je ljubav..potreba..nedostajanje.


springAUSTIN0702_468x594.jpg
 
Odabrala sam tebe
jer osecas sve moje boje
kojima dodirujem tvoju dusu
sve neubrane osecaje koje
davno niko nije dodirivao
i skrhan sudbinom od sebe si se skrivao
a ja kao reka usetah u tvoje more
koracima neznosti
poljupcem u snu
vedrinom proleca
nasmejah ti bore...

Odabrala sam tebe da te probudim
jer znam da mozes mnogo dati
pogledaj, daljine nas zovu
ne cekaj vreme da se vrati
na ovom svetu gde je covek sam
i lazne su mnoge nade
gde surovi vrtlog sudbine
zeljama trenutke srece krade
ja cuvam te u dusi duboko
osecam sve tvoje misli
sve neizrecene reci
odabrala sam tebe...
da te volim
zato
voli me

spring_daisys_1600-1.jpg

 
Mika Oklop - CA. Blues

Otvori usta i sakrij se iza njih.

Moje ime je Johnny Walker. Izgovara se isto kao sto se i pije.

Ja ne radim nigde: isuvise sam lak za tezak posao, isuvise sam
tezak za lak posao, i isuvise seksi za nocni posao.

Jos niko nije otisao na sud zato sto je ubio neciji duh.

Ima ljudi u drustvenim bolnicama koji su tamo proveli po trideset
krvavih godina samo zato sto su nekad davno razbili prozor u svom
vlastitom stanu.

Volim te. Ne znam kako se to kaze na kalifornijskom.

Poceo sam da ceznem za zavicajem; za nekim toplim krevetom, ljudima
koje sam poznavao, za nekim mirnim ulicama, za nekim lukama u kojima
je voda ruzicasta sa zalaskom sunca, za nekim devojkama koje sam
ostavio iza sebe, na brzinu, pakujuci se sebicno za put. Kako je to
kurvinsko osecanje, ta ceznja! Ne nostalgija, ne patnja zbog toga
sto si nekud daleko otisao - to je bila ceznja u najcistijem obliku...


[
 


Ovakav sporetic je imala moja baka nekad -naravno da je bilo i elektricnog
ali ovaj je bio poseban i lepo ga zapamtih .Ostade mi u najnaj secanju a kako i nebi ...
Uvek je morao da blista , toliko da blista.. da jednog jutra cim ustadoh i bacih pogled
na njega morah oba dlana da stavim na plocu .Bila sam sigurna da nije upaljen
kad ono cvrc ... cudo me snadje i sve moje ukucane cak do komsija.
A ima i mnogo lepih uspomena vezanih za njega,bio je glavni u velikoj prostoriji taj
sporetic u jednom uglu mu bese mesto ali kao da je bio centar svih prostorija ...
Centar mnogih dogadjaja,na njemu sam pored deke, koji bese pravi kuvar po prvi
put sa bakinom smotanom keceljom prevelikom smotanom po mojoj meri
... bila kuvarica -asistent za zaprsku i ostale djakonije ...
Sto ja umem da zaprzim -do dan danas sam ostala expert za zaprske ...
Najvise sam volela pripremu zimnice i slatkog dzema u raznim staklenkama sa
etiketom a kada se mesilo nesto e tu je bila baka bolja i jaca,mada je cesto bilo
rasprave ko je bolji u kuhinji .Ali kad se udruze baka i deka e to su bile naj naj
poslastice i zadovoljstvo asistirati im .Volela sam sve pripreme a i dan danas
se trudim bas kao nekad sa njima,imali su i imaju veliku ulogu u mom zivotu ...
Odlazak na pijacu je takodje bilo nesto izuzetno -deka me je ucio sta je sveze
a sta nije , da raspoznam po mirisu i ukus ...
Kako da znam koja je lubenica zrela a i cenjkanju me nauci ,
radosna sam dolazila kuci sa tresnjama na usima ...
Prolece u dekinoj basti obasjavalo je ne samo bastu i prozor kuce , prolece
je bilo uvek i u nasoj kuci, baki sam uvek brala buketice cveca za njenu vazu
I danas pustim radio u kuhinji dok nesto seckam , kao nekad dok sam bila sa njima
naravno njih reklo bi se vise nema... a nije tako ima ih pored mene,zive samnom u
meni ,kao i ljudi koji su dopli do te dubine da sa ljubavlju pisem o njima .
U svim situacijama zive samnom kao i danas, na reklo bi se malim
a ipak velikim emocijama koje nesebicno delim sa vama trenutno .... :heart:
Nemir​

 
Jos jedna noc lagano odlazi, ledena, neljubazna i puna kise,

jos jednom me Mesec neumitno napusta,

ostavlja srce da setno uzdise.



Jos jedna ponoc satkana od ocaja, bolnih secanja i mirisa vlati,

ceznjivo kuca u mraku stari sat,

sta li nosi dan, ko li ce to znati?



Jos jedna noc, tek jedna u nizu, a opet je misli cuvaju i paze,

crna kapljica u okeanu suza,

jos jedna noc, a mnoge tek dolaze.



Jos jedna ponoc i trag u vremenu uklesan je zauvek izmedju cetiri zida,

taj talas u dusi sto nosi tvoj lik,

opet u meni nesto lomi i kida.



Jos jedna noc i ja te opet volim, stidljivo i strasno, ali na jedan tren,

jer ce nova zora doneti i suze

cuvane u secanju na tvoj pogled snen.



Jos jedna je ponoc, a meni nema mira, uzaludno zovem u pomoc miran san,

duboko u meni, istina je gorka,

oci ce mi sklopiti tek blistav i nov dan.



Ledena je ljubav tako duboka i crna, u vrtlogu tom tvoj pogled me prati,

sa kapima kise nestaje i nada,

jos jedna noc odlazi, nikad da se vrati......

 
Bio je to dugacak put koji su oboje prevalili..nadajuci da su ostavili iza sebe sve nesporazume i razmirice.
Njegov dolazak nece biti iznenadjenje.Sama ce ga pozvati .ne mogavsi vise da broji dane bez njega.
Cekace ga sedeci na stolici ..mirinih ruku skrstenih u krilu..
Unapred je sve znala.Svaki detalj njihovog susreta,jer ga je hiljdu puta nebrojeno do sada..
zelela i zamisljala u svojoj glavi..Ono sto nije znala...kakav ce biti njegov pogled..
Hoce li posle toliko vremena videti sebe u njemu ili samo odraz jedne senke...
Bila je to magija..bila je to enigma koju ce morati da joj pomogne da odgonetne....

 
Sanjati svoj svet, to je jedina realnost na koju mozemo pristati,
to je jedino svetotvorstvo koje u nama stvara osecaje slobode i dosanjane mudrosti.
Ne postoje drugi svetovi osim oni u nama, oni su jedina stvarnost,
jedina istina koju mozemo razumeti, jedini nacin da kroz njega,
prepoznajemo svetove drugih i odsanjamo ih zajedno



Laku noc...V.T.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top