MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

Daljina

Udahni me.
Na trenutak odmori oči.
Zažmuri...
Jer osecaš koliko mi nedostaješ?

I sad dani
od života bruje,
u mojim očima muk.

Još uvek gde vreme
zaparu tka,
živim u mislima,
nedam da me slomi daljina,
jer dišem ljubav
jedina...

Srdjan Radić

Ako zelis da nesto ostane..moras rizikovati gubitak..

proslost...

a i sadasnjost
Ne znas... i ne mozes da znas kako mi je sada..
Ne trudim se ni da objasnim.Mucno mi je da otvaram usta i izgovaram reci koje nece odjeknuti.
Ne mogu. Ne zelim. Ne mozes mi pomoci. Ni sama to vise ne umem.
Zarobljena sam. Samom sobom.
Sapletena sopstvenim idejama i nesposobnoscu da napravim iskorak.
Da, karijera mi ide sjajno. Samo o tome mogu da ti pricam. Ostalo je neizrecivo.
I kada me pitaju kako sam..kazem super sam.. Sjajno.
Odavno ovako dobro nisam bila. I sve mi ide od ruke i sve mi je potaman... Idila. Jebena idila.
Necu da ti pricam o anonimnim likovima koji mi ispunjavaju dane.
Ni o tome kada sam poslednji put opustila nervne zavrsetke koji su zgrceni pod kozom mesecima.
Necu da ti pricam o sebi bez tebe. Za to mi sluzi ovaj glupi kompjuter i jos gluplja tastatura. Ne tice te se.
Necu da te se tice jer ne zelim da cujem uzdah sa druge strane.
Ne zelim da mi pametujes o izborima,
o cenama koje se moraju platiti za iste,
necu da te slusam kako mi drzis predavanje zarobljen u svom malom ususkanom svetu..
nesposoban da opstanes van njega a ciji ja deo nisam bila..
a zelela sam..da budem deo tvog sveta..naseg sveta..da se ogrebem i ja za ususkanost..
Ja zivim svaki od svojih izbora..I ne znam vise da li su izbori ili su nametnute realnosti kojima je nemoguce pobeci.
Moji konflikti su samo moji... i kada ih pisem jos ih bezbroj ostaje u glavi za koje nisam pronasla reci.
Zato ih ne saopstavam. Ali zato sada nosim grudvu u grudima.
Jednu homogenu smesu neisplakanosti, ogorcenja i straha.
Obavijenu nedostajanjem kao staniolom. U grudima. Pod grlom.
Kao orden za sve gluposti ljudskog roda. Za sve moje gluposti.
Koje me vuku nazad. I istovremeno guraju napred.
Sto dalje od sebe same jer zelim u svom ocajanju da vrisnem na tebe i da te okrivim za sve.
Za to sto sam ovde. Ovako. Sada. Sto nisi tu.
A to necu da radim. Jer nije ispravno. I nije u redu. Nije fer.
Fer plej jos uvek cenim i primenjujem iako otkrivam da se nadamnom retko koristi.
A... tako bih svima sve rekla. I opsovala. I podigla glas. I trepavice. I dlan.
Za samoodbranu od onih koji misle da imaju prava, znanja i hrabrosti da mi staju na muku.

...i dalje sve u meni o tebi sanja...

Jos si u mojim stihovima.
Pisuci ih
cini mi se kao da ih citam
zajedno s tobom.
U nekoj tajanstvenoj zemlji
sa plavijim nebom i vise sunca.
S tobom polazim opet
u svako novo jutro...
Gledam tvojim ocima zoru.
Obojim svaku misao
mirisom ceznje i ljubavi
Pazljivo...
Kao najvecu dragocenost.
Da ne izgube svoj miris
na dalekom putu
do tvog srca.

Vrhunska snaga,a i nevolja lezi u nepristupacnosti ljubavi.Ona caruje u najvisim sobama uma,zakljucana iza takvih brava da prva otvara drugu,a osma devetu.Ali suprotni postupak da peta otvara cetvrtu ili treca drugu vrlo tesko ide.Ljubav je zakljucana tako da se u njene odaje lako ulazi,a tesko izlazi.Kljucari svih brava su emocije.
Dok dolaze isti tamnicari koji uvek zakljucavaju ljubavne zanose ljubav ce se uvecavati u svojoj prijatnoj izolovanoj sobi,spremna da poveca svoju energiju kroz culne zanose ali nikad voljna da svoju veliku snagu ulozi u trajno zadovoljstvo svoga nosioca.

Kazu ljubav je davanje,a ne uzimanje.Sve se vise i vise ne slazem sa tom tezom.
Moje vidjenje ljubavi bih predstavila tako sto zamislim dvoje ljudi kako zidaju... zid.Da bi upste poceli da ga zidaju,mora da postoji neka veza medju njima.To je valjda ono upoznavanje...
Zatim krece zidanje,jednu ciglu on,jednu ciglu ona.Imaju svoj ritam.Zidanje je skladno i zid vec dobija prepoznatljivu formu.U tom periodu za njih ne postoji nista drugo sem zida i njih dvoje.Medjutim,ziv covek nije robot,ne moze da se programira.Covek reaguje na impulse koje prima iz svog okruzenja. Reakcije ponekada izneznade onoga ko misli da poznaje neku osobu,a ponekad iznenade i samu osobu.
Sta se desava sa zidom u situaciji kada jednom od nasa dva zidara nesto odvuce paznju i u nekom momentu prestane da redja cigle u zid?Onaj drugi redja jos neko vreme,imajuci poverenja u osobu sa kojom zida da je to samo privremena pauza.U jednom momentu shvati da nije dovoljno da samo jedan zida,da se ritam poremetio,da je sklad zidanja nestao.Od reakcije u tom momentu u mnogome zavisi buducnost zida.
Onaj koji nije prestajao da zida upita onoga koji je reagujuci na impuls iz okoline zaboravio da zida, sta se desava sa zajednickim zidanjem.Sada je onaj sto je prestao da zida u dilemi sta da odgovori. Sumira utiske iz iskustva stecenog reagujuci na impuls izazova,gleda zid koji zidaju,gleda onoga sa kim zida.Jedina reakcija koja ce spasiti zid je da istog momenta pocne da redja cigle u zid ocekujuci da se i onaj drugi pridruzi,da povrate ritam,da povrate sklad zidanja.Svaka druga reakcija ce od tog zida napraviti ruinu.
Niko od nas ne zivi na pustom ostrvu.Niko nije postedjen izazova i iskusenja koje donosi novi dan. Samo ce zajednicko zidanje i dovoljno vere u onoga sa kim zidamo napraviti najveci zid,zid ljubavi o kome se masta,prica i prepricava.

volim te

Tvoja bora mrstilica..tmuri se kao oblak nad Everestom..
Munje samo sto ne sevaju ..a ja..?
Ceznem da me dodirom poneses do ivice neba gde sve prestaje..
Da osluskujem vetrove u liscu..tvoje disanje kao smeh suma..
i tvoj sapat kojim mi govoris da si staza na koju slobodno mogu da zalutam..
Ceznem da mi otmes misli o nedostajanju..o prolaznosti,gubljenju i ocaju.
Zgrabis za ruku i povedes daleko..do piramida..
da u zagrljaju tvojih talasa osetim,svu tezinu neba i zvezda...

Ocigledno...
Reci nam i nisu potrebne...
Ne... kada me tako dobro poznajes.
Istina.
Boli.
Prolazi.
Osecam te.
Cujem te..
Nedostajes mi..

Ako bog postoji kao sto kazu, onda on nece dozvoliti da izgubim..
i da moj san ne postane java...
Ako bog postoji, povesce vetrove..pustiti ih da duvaju za mene..za njega...
Previse sam cekala..predaleko sam stigla..nada je postala spoznaja..
Pobedicu.. samo je pitanje dana kada ce se to desiti..

Sta ako
nedovrsena ljubav pozove smrt
i tek onda ucini da moje srce nestane u prahu.


Sta ako
se nismo dovoljno trudili
i u propast je otislo nesto sto je moglo vredeti.


Sta ako

sta i bude,hoces li me isto voleti
ili cemo staru ljubav prepisivati preko indiga
ti i ja
onako kako smo to samo mi znali..


A volela sam te,i volim te, onoliko
koliko se neko moze voleti
besramno, snazno i neomedjano..


I evo na kraju
ruke mi prazne
srce izguzvano
samuje kao psovka u uglu usana

Danas...

vise nego juce..sutra vise nego danas..

Moj zivot bez Tebe

Ne mogu da zamislim
moj zivot bez tebe.
Ti si
proslost,sadasnjost,buducnost.
Ljubav,prijatelj,ljubavnik.
Uvek Ti i samo Ti..
Moj spas..moja nada
Samo Ti si u stanju,
da me mazis,da me grdis,da me volis.
Ako bi zivela jos sto godina,
samo bi ti bio moj..sve moje..

Već kad me zoveš rado ću doći
Ali šta mi daješ za moje poljupce?

- Tvoje poljupce uzvratiću mojim poljupcima

A za moje srce šta ćeš mi dati?

- Zauzvrat pokloniću ti moje srce

A za moju ljubav šta ćeš mi dati?

- Zauzvrat pokloniću ti moju ljubav