MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

Ti znas kako se razara jedno bice
ljubavlju
a da se ne razori
vec da ostane
uzviseno i bogato
Tobom
ljubavi moja!

Sani

Znala sam da ce se to desiti...Zaljubila sam se....U nekog drugog...U nekog ko ume da pokaze ljubav,ko ne krije srce iza gvozdenih zavesa i visokih bedema....Izvini....

Kako mi je Sumire nestala, shvatio sam da ima mnogo toga sto ja vise u sebi ne mogu da pronadem. Kao kada se more povuce i sa obale zauvek nestanu razne stvari. Ostao mi je samo izoblicen i prazan svet koji za mene vise nije imao smisao.
Svaki covek ima nesto sto moze da dobije samo jednom u odredenom zivotnom dobu. Kao mali plamen. Oni pazljivi i srecni brizljivo ce ga cuvati, negovati i nositi kroz zivot kao baklju. Ali ako se samo jednom taj plamen ugasi, vise nikada nece moci da se povrati. Ja nisam izgubio samo Sumire. Zajedno sa njom izgubio sam i taj dragoceni plamen."
Mukarami

znam isto kao
ti sto dobro znas
da cu te zauvek nositi
kao amajliju oko vrata
kao zlatni tockic
sakriven brizno
u mehanizmu sata..
i da cu posezati za tobom
kad niko ne gleda
u onim maglenim
teskim nocima
dok napolju zavija jugo
a tebe nema
dugo
predugo..

Posle tisine..
Sta sam ocekivala od cele price? Da ce me drastichno izmeniti? Poljuljati iz temelja moj dosadasnji zivot? Uciniti nesto nepredvidjeno i neocekivano sto ce se sasvim pozitivno odraziti na sve? Odgovor: ne. Moze se samo reci da sam se previse nadala i previse toga ulozila. Mozda je cudno sto sve to prepustam svom toku, skoro se moze reci i da odustajem, ali ako je zivot kocka, logicno je, kao u ruletu, ocekivati da posle serije crvenog, padne i crno. Neki govore da je najteze poceti. Ja kazem da je jos teze zavrsiti, kada znas da moras a ne mozes...kada svaki atom u tebi zudi da se to nikada nije ni desilo, a eto, desilo se.
Sta ces onda? Sta cu onda?

Da...ja sam ta
cije ime ne izgovaras glasno
ja sam ona koju vidis tek kada sklopis oci
i mislima dozivas secanja da te ponesu..
ja sam onaj osmeh koji ti zatitra
na uglovima usana
kada tek u snovima dotaknem te ceznjom..

Nocas zelim
Malo tebe
I malo sebe.

Da se imamo
Kad se rastanemo...

Sta sam htela juce?Htela sam..Da ti kazem nesto.Mozda je to bilo vazno.Mozda i ne...Danas vise ne znam.Nestale su mi sve te reci, svi opisi, broj, kojima bi ti sve to izrekla uz smesak.. i danas ne umem da ih vratim.
Ne secam se tacno koje je vreme bilo..nesto iz podneva kada sam shvatila da sam ostala zarobljena u jednom pokretu ruke na dugmetu call, sa pauzom izmedju dva udisaja ne bi li se ugusila u prostoru gde su moje misli i zelja postali nistavilo.Pogled mi je ukoceno gledao mala elektonska slova ciji je smisao polako nalazio put do mojih sivih celija..Slepoocnica mi je pulsirala..Oklevala sam pre nego sam kaziprstom leve ruke pritisla tu malu iritirajuci tacku kao epicentar moje boli i pustila da mi pred ocima eksplodira crvena boja iznenadne reakcije, kao neki mali, vristeci, nedefinisani svetlucavi oblici koji me iznenada vracaju u trenutak totalne realnosti i tisine..

i..sta ces sada na to..budalo nepopravljiva..tuga joj se zlurado smejala lelujajuci kroz nju..

nista...

nista..?..ne zasmejavaj me..rece i poskoci joj preko zeluca koji se skupi u trenu u grc..

pojescu te..oglodacu te....cerekala se sa slepoocnice koja joj je pulsirala u ritmu

to vec radis...uzdahnu i vrati se zekinom levom uvetu...danas su mu usi bile zute..noc je proveo na livadi spavajuci medju maslaccima..na prethodnoj strani su mu bile zelene..od kupusa dok je u basti rucao sa gusenicom..tu su jos puz,veverica,poljski mis..suncokret..bundeva..pcela..list.citavmali livadski svet u prici o prijateljstvu i vodi...

Jos jedan dan je prosao sa poslednjim zracima koje je sunce bacalo na moj prozor u ovom prohladnom prolecnom danu.Gledala sam u tu zlatnu svetlost utonula u secanja savrseno budna i pored besane noci..samo sa jednom mislju koju mi je ovaj odlazeci dan ostavio u amanet..tebe. kome se ne usudjejm glasno da izgovorim ime..plaseci se da bi pod tim izazovom pala porazena..Samo ga osecam dok sklapam oci a slova tvog imena jedno po jedno krecu se mojom svescu polako..pulsirajuce..volim to a onda odmah mrzim sto se to desava..jer znam sta nosi dolazeca noc u kojoj cu zaplakati ali tvoje ime necu izgovoriti...sa mnom je drugacije..lomljiva sam..ali sastaviti me je lako.....sutra ce sve opet mirisati na juce......

Nocas me je moje veliko zadovoljstvo Pozoriste ..na trenutak sastavilo..podiglo..ucinilo ovu noc kracom i lepsom..emocije su bile sa osmehom..

Volis ti nju...
Slegao sam ramenima, podigao ruku i prislonio sat na uho.
- Pa, sta ja znam... Primetio sam da mi i sat ubrza svaki put kad je neko pomene