MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

Nacinom kojim je vodio zivot, odredio je da on bude kratak ali vrlo plodan. Od alkoholizma je sa trideset sedam godina pretrpeo infarkt. Primljen je u sanatorijum, odakle se brzo vratio kuci, gde je ubrzo i umro 9.9.1901. Njegove poslednje reci bile su “Matora budalo!”, upucene ocu.Ono sto je ostalo iza njega danas je predmet nadmetanja velikih mocnika koji to mogu da priuste. Nama je ostala prica o slikaru-patuljku,veselog duha.

«Covjek koji zivi od uspomena ima dva zivota.
Ni jednim nije zadovoljan, nijedan ga ne ispunjava.
Covjek koji zivi od uspomena vodi cudan zivot:
jedan na javi, drugi u snu, jedan u sebi, jedan izvan sebe.
Covek koji zivi od uspomena ustaje kasno:
dugo zivi u uspomenama, zatim otvara oci i pokusava da se suoci sa dvojnikom koji stoji iznad postelje, spreman na duel, opominjuci. Njegov podignuti prst razdvaja vjetrove.

Covjek koji zivi od uspomena ustaje umoran.
Covek koji zivi od uspomena leze kasno:
prikuplja detalje, mrvice, kockice, kuglice sjecanja koje potom pretace u uspomene i slatko sanja produzavajuzi zivot. O sebi ne zna da brine.
Covejk koji zivi od uspomena leze umoran.
Covek koji zivi od uspomena besmrtan je u njima. Prepricava ih sebi, obnavlja, uljepsava, rijesi. Uspomene se mnoze a zivot dijeli. Covjek koji zivi od uspomena sve vise nestaje a da to i ne primjecuje: što vise zivi u uspomenama manje je u zivotu.

Covek koji zivi od uspomena ne moze da se odluci koji život da odabere. Zato zivi dva: jedan lazan i jedan varljiv.

Covjek koji zivi od uspomena sanja otvorenih ociju. On ne spava, budan je. Covjek koji zivi od uspomena mrtav je, znaj, mrtav oduvjek

Igračka vjetrova

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublazit nece gorki san.
Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lišće što vir ga vije
za let si, dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.

Gospođi X

Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir.
Za vas je u grehu mir.
biti nesretan malo više ili manje
sve je jedno.
Kriti u srcu za sve gnušanje
o kako je bedno.

Vi niste krivi znamo
za ono što će biti,
nesreća je baš čast.
Dužnost je laž iz prikrajka
za nas što bolno gledamo.
Ne čini ništa ako ste majka
od tog je lepša slast.

O samo je tužan čovek čist,
slobodan, nežan i drag,
ko zvono u polju, i blag
ko cvrkut tica,
i uveo list.

Dižite oči mračne,
ko buntovne buktinje zračne
pobodene u duboke
crne kolutove.

Vi ste moja buna.
Znam da vas dragan zove,
za ništa vas ne pitam.
Ako vas život boli,
ako vas neko voli,
ja vam čestitam.

...mnogo vise nego trenutne
mnogo vise nego sharene i male
u svakoj sekundi vremena ucrtane
ne odustajem da osecam ...

Nije lako biti žena, bilo gdje na svijetu.
Pametna, lijepa i ambiciozna:
Druge žene te mrze.
Muškarci te se plaše.
Lijene misle da ćeš im uzeti radno mjesto.
Ako imas novaca - ili si sponzoruša ili si ljubavnica.
Ako sama zaradjuješ - glupa si.
Ako puno trošiš - rasipnica si.
Ako imas dugačak jezik - kučka si.

Ako šutiš - mutava si.
Ako se dotjeruješ - imaš nekog drugog.
Ako se ne dotjeruješ - zamijenit će te drugom koja se dotjeruje.
Ako imaš muške prijatelje - ili su ti momci ili ljubavnici.
Ako si neudata - nešto ti fali.
Ako si udata - budala si.
Ako si ipak udata - zašto nemaš karijeru?
Ako imas karijeru - zašto nisi udata?
Kad se udaš - kad ćeš roditi?
Kad rodiš - kad ćeš roditi drugo dijete?
Kad rodiš dvoje - ti ništa ne radiš? Pa zar nisi imala nekakvu karijeru?

Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

Emocije....divne sharene...guraju se, jedna drugu saplicu...prave "guzvu' u glavi...pa te obuzme neka milina od siline emocija....preplave i obuzmu...neke chekaju strpljivo na svoj "red"...mada se s emocijama nije lako "izboriti" i "napraviti' red...jer onda to ne bi ni bile prave emocije...koje ispunjavaju srce...dushu...s' emocijama se ne moze 'planirati'...one su uvek tu...nekad slabije a nekad naidju kao snazni najlepshi talas......

moje emocije su tako velike i jake i u bojama.
Sarene jesu, sada posebno jer pisem ovde mogu da budem romanticna i da napisem kako sam puna emocija i romantike

....zalud su pregli bele pegaze...đurđevak ..ostao sam na cesti...pregažen...odbaćen..ne znajući, ne shvaćajuči da mu je tako sudba namijenila...

Prorok

Pun duhovne ja lutah žeđi
Pustinjom što mračna je bila
I serafim se sa šest krila
Ukaza meni na razmeđi.
On prstom lakim kao san
Zenica mojih kosnu dan,
Vidovitost mu prenu zene
Ko u orlice preplašene.
Moga se uha kosnu on
I ispuni ga šum i zvon;
Treptanje čuh u nebu sila,
I anđeoskih krila let,
Nemani morskih skriven svet
I klijanje pod zemljom žila.
On promiče kroz moje usne,
I jezika mog grehe gnusne,
Svu brbljivost i podlost smrvi.
I tada žalac mudre zmije
U obamrla usta mi je
Rinuo rukom punom krvi.
I zario u grudi mač
I ustreptalo srce trgo,
I šišku plamenu uz plač
U otvorene grudi vrgo,
Ko trup u pustinji sam pao
I Boga glas je mene zvao:
''Proroče ustaj, motri, vnemlji,
Ispunjen mojom voljom budi,
I hodeći po moru, zemlji,
Rečima žezi srca ljudi.''

...ne vredi..potrebno je bar dvoje ...da se ukrsti put...

MOŽDA
Nikša Dobre

Svaki tvoj osmjeh
ne bacam tek tako.
Svaku tvoju riječ,
ne gutam u prazno.
Jer još te želim
i u sebi te imam.

Da l' da se kajem
što ćeš ruku nekom drugom dati,
ili nečije drugo tijelo milovati,
svakom novom suzom želju darivati?

Odlazim u novi svijet,
nepoznat i stran.
Možda je bolje što te ostavih
i što te više ne gledah.

Možda ću jednom,
kad već budem sasvim star,
zamoliti za oproštaj što te
dadoh nekom drugom na dar.

Jennifer Jennin:

Nije lako biti žena, bilo gdje na svijetu.
Pametna, lijepa i ambiciozna:
Druge žene te mrze.
Muškarci te se plaše.
Lijene misle da ćeš im uzeti radno mjesto.
Ako imas novaca - ili si sponzoruša ili si ljubavnica.
Ako sama zaradjuješ - glupa si.
Ako puno trošiš - rasipnica si.
Ako imas dugačak jezik - kučka si.

Ako šutiš - mutava si.
Ako se dotjeruješ - imaš nekog drugog.
Ako se ne dotjeruješ - zamijenit će te drugom koja se dotjeruje.
Ako imaš muške prijatelje - ili su ti momci ili ljubavnici.
Ako si neudata - nešto ti fali.
Ako si udata - budala si.
Ako si ipak udata - zašto nemaš karijeru?
Ako imas karijeru - zašto nisi udata?
Kad se udaš - kad ćeš roditi?
Kad rodiš - kad ćeš roditi drugo dijete?
Kad rodiš dvoje - ti ništa ne radiš? Pa zar nisi imala nekakvu karijeru?

Kliknite za proširenje...

ovo mi se svidja, skoro da sam pomislila da to pisala muska ruka
ovo su prave danasnje sarene gradske zenske emocije