Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
Док је Ева имала љубав Божју у себи, она је била сва предана Богу. И љубила је Бога светом љубављу свим срцем, свом дуђом и свом мишљу својом. Љубав према мужу, као и љубав према свим красотама Раја, бледела је пред њеном љубављу к Богу. Све друго што је волела, волела је због Бога и кроз Бога, а ништа што не би видела у светлости свога љубљенога Творца. И сва њена душа, обучена у лаку, провидну и неосетну одећу тела, испуњавала се неисказаним миљем и насладом од љубави Божје. У љубави према Господу Богу она се могла такмичити са херувимима. Никаква жеља за нечим изван Бога ние улазила у срце њено нити се дотицала ума њеног. Љубављу према Богу она је живела, дисала и веселила се. Таква је била праматер рода људског. Такав и праотац Адам.
Адам и Ева су били богови, мали богови, као што су и сви анђели небесни. Нека те не упаше ове велике речи, кћери моја, које се често понављају у светим књигама православним. Да су Адам и Ева били богови, то се већ садржало у речима Свете Тројице: "да створимо човека по образу нашем". То је доцније и пророк јасно изрекао: "богови сте и синови Божји". А те речи поновила су и потврдила божанска уста Спаситеља света: "богови сте". На основу тога мудри Максим Исповедник саветује: "Предајмо се свесцело Господу, да би га примили (у себе) свесцело, те кроз Њега постали богови"...
У једном пак кобном тренутку богољубива Ева подлеже искушењу првог злоупотребитеља слободе. превари је сатана, некад архангел, а потом "отац сваке лажи, крвник људски" и противник Божји. Сладуњавом лажи заголица он женине уши. Овако јој он у ствари рече: једите ви од оног забрањеног дрвета, и отвориће вам се очи, и ви ћете бити богови. Зна то, вели, Бог, па зато вам је и забранио, да ви не би били као и Он. А Он не трпи такмаца, суревњив је. Ове речи зазујаше у Евиним ушима, заслепише јој духовни вид и смутише њен ум. Она одједном поверова клеветнику Бошјем, поверова лажи против истине, човекоубици против Човекољубца. И у часу кад поверова шареној змији - шареној лажи, у њеној се души изгуби хармонија, опустише се струне божанске музике у њој, и охладни љубав према Створитељу, Богу љубави.
У мутној води не огледа се лице. Нити Ева виде Бога у својој замућеној души. Погледа на дрво, које беше пуно помешаних плодова добра и зла. погледа у своју мутну душу, и не виде више Бога у њој. Бог је беше оставио. Бог и ђаво не станују под истим кровом. немаше се тада жена на кога ослонити до на Сатану и на своје телесне очи. И опет погледа очима и виде, да је забрањен плод добар за јело, мио за гледање и да даје много знања. Авај, знања не само о добру него и о злу! А помешано добро и зло јесте зло. На место љубави три жеље сву је испунише:жеља за телесном насладом, жеља за поседовањем и жеља за знањем. Изгубивши Бога, она је почела тражити наслон на ствари. Али празнину, коју одсуство Бога оставља у души не може сав свет попунити.
Одвојивши се од љубави Божје Адам и Ева осетили су страх - свагдашњег пратиоца греха - и видели се нагим. Док су стајали у љубави Божјој, Бог је сијао из њих као из својих храмова, те су били и споља у светлост обучени, и слабо су гледали своја телеса. Гле, они су били голи и пре греха, али то нису ни осећали нити се стидели. Чим су пак оне три жеље заузеле место љубави у њима, њихов духовни вид се помрачио и они су телесним очима гледали и видели само тела. Осиромашена и оголела душа, без благодатне љубави Божје, види само оно што телесне очи могу да виде. Као и риба.
На дрвету познања били су смешани плодови добра и зла. И плодови зла привлачили су, као и вазда, не својим укусом него спољашњошћу: јарким бојама и лепим облицима. Обманута љубопитљива жена дохвати и једе прво плод зла па онда плод добра. Због тога и роди прво злога Каина па онда доброга Авеља. И од тада продужи се рађање злих и добрих кроз све векове и генерације људске. Отуда сукоби, свађе, ратови што испуњавају сву историју човечанства. Историја света јесте једно макрокосмичко Дрво познања.
Адам и Ева су били богови, мали богови, као што су и сви анђели небесни. Нека те не упаше ове велике речи, кћери моја, које се често понављају у светим књигама православним. Да су Адам и Ева били богови, то се већ садржало у речима Свете Тројице: "да створимо човека по образу нашем". То је доцније и пророк јасно изрекао: "богови сте и синови Божји". А те речи поновила су и потврдила божанска уста Спаситеља света: "богови сте". На основу тога мудри Максим Исповедник саветује: "Предајмо се свесцело Господу, да би га примили (у себе) свесцело, те кроз Њега постали богови"...
У једном пак кобном тренутку богољубива Ева подлеже искушењу првог злоупотребитеља слободе. превари је сатана, некад архангел, а потом "отац сваке лажи, крвник људски" и противник Божји. Сладуњавом лажи заголица он женине уши. Овако јој он у ствари рече: једите ви од оног забрањеног дрвета, и отвориће вам се очи, и ви ћете бити богови. Зна то, вели, Бог, па зато вам је и забранио, да ви не би били као и Он. А Он не трпи такмаца, суревњив је. Ове речи зазујаше у Евиним ушима, заслепише јој духовни вид и смутише њен ум. Она одједном поверова клеветнику Бошјем, поверова лажи против истине, човекоубици против Човекољубца. И у часу кад поверова шареној змији - шареној лажи, у њеној се души изгуби хармонија, опустише се струне божанске музике у њој, и охладни љубав према Створитељу, Богу љубави.
У мутној води не огледа се лице. Нити Ева виде Бога у својој замућеној души. Погледа на дрво, које беше пуно помешаних плодова добра и зла. погледа у своју мутну душу, и не виде више Бога у њој. Бог је беше оставио. Бог и ђаво не станују под истим кровом. немаше се тада жена на кога ослонити до на Сатану и на своје телесне очи. И опет погледа очима и виде, да је забрањен плод добар за јело, мио за гледање и да даје много знања. Авај, знања не само о добру него и о злу! А помешано добро и зло јесте зло. На место љубави три жеље сву је испунише:жеља за телесном насладом, жеља за поседовањем и жеља за знањем. Изгубивши Бога, она је почела тражити наслон на ствари. Али празнину, коју одсуство Бога оставља у души не може сав свет попунити.
Одвојивши се од љубави Божје Адам и Ева осетили су страх - свагдашњег пратиоца греха - и видели се нагим. Док су стајали у љубави Божјој, Бог је сијао из њих као из својих храмова, те су били и споља у светлост обучени, и слабо су гледали своја телеса. Гле, они су били голи и пре греха, али то нису ни осећали нити се стидели. Чим су пак оне три жеље заузеле место љубави у њима, њихов духовни вид се помрачио и они су телесним очима гледали и видели само тела. Осиромашена и оголела душа, без благодатне љубави Божје, види само оно што телесне очи могу да виде. Као и риба.
На дрвету познања били су смешани плодови добра и зла. И плодови зла привлачили су, као и вазда, не својим укусом него спољашњошћу: јарким бојама и лепим облицима. Обманута љубопитљива жена дохвати и једе прво плод зла па онда плод добра. Због тога и роди прво злога Каина па онда доброга Авеља. И од тада продужи се рађање злих и добрих кроз све векове и генерације људске. Отуда сукоби, свађе, ратови што испуњавају сву историју човечанства. Историја света јесте једно макрокосмичко Дрво познања.
