scharfschuetze:
Dozvoli da iz tvoje rečenice izbacim reči filozofija i filozof. Pošto sada imam odrešene ruke, rado bih te napao: Molim, ako već propagiramo misaonu elastičnost zašto smo onda doneli tako jednostran zaključak, Mizantrope: "Nemoj se osecati inferiorno." Verujem da si do tog trenutka pre nego što si napisao tu rečenicu shvatio da se obraćaš nekom ko zrači sa nešto više egoizma, uostalom kao svako ko ima jasne stavove i ko bi se teško opredelio za neku vrstu iskrene želje da izrazi svoju inferiornost u odnosu na nekog drugog. Mogao si zastati i zapitati se; reči ponekad prave igru zabune i prikrivenih značenja.
"Jasni stavovi"- kako grozno zvuči. Kad god čujem tako nešto pomislim na one tvrdokorne izdefinisane indiviude sa jakom ličnošću. To je grozno, od toga treba bežati i stideti se sebe kao takvog. Sokrat je stalno govorio da zna da ne zna ništa i to je zapravo, kako sam pokušao shvatiti, ispravni put ka filozofiji.
Nasmejao sam se citajuci reci koje sam gore citirao. Ne zato sto mi izgledaju glupo ili nezrelo, nego sto se odasvud potvrdjuje istinolikost te moje slucajne recenice o tvojoj inferiornosti. Jednako se ponavlja i moj navod o psihologizovanju kao stranputici u filozofskom diskursu. Evo otkud: vise od polovine tvog posta cini replika na moj stav koji i nije filozofski (to si dobro primetio, a ja sam ispustio i tu da dodam ono sto sam dodao na kraju tog posta, da to ne smatram bitnim u razgovoru o filozofiji), a koji je toliko marginalan, i koji bi se ucinio laznim ponajvise u slucaju da si ga jednostavno zaobisao i fokusirao se na ono bitno u tekstu. To da li si ti (ili ko god ko tako pise) ironican ili ne, nije vazno; kao i to da li si egoista i u kojoj meri. Ali, reci cu ti da je lako primetno: egoist koji toliko vodi racuna o tome kako se o njemu govori (ili misli) u skoro svim slucajevima preplavljen je komplexima nize vrednosti (sto nije nikako lose), i: jake reci, ironija, sarkazam, doterano pismo, sve je to pokusaj da se nadomesti misljenje onih drugih, do cijeg misljenja navodnom egoisti nije stalo. Pretpostavljam da imas velikog iskustva u tome jer ti je text koliko bolesljiv toliko i leprsav, sofisticirano bezobrazan, Rolan Bart bi rekao: perverzan. I, na kraju, posto mislim da sam te dovoljno hvalio, i iz razloga sto ne volim da zvucim kao psiholog ili da komentarisem na taj nacin, u svemu tome mi jos vise licis na onog Mizantropa koji je zeleo druge da pouci, a u isto vreme ih i navodno mrzeo. Nema filozofa koji mrzi ljude, isto tako i egoiste koji nije zainteresovan da sebe drugima predstavi idealnije no sto sam o sebi misli.
Ono sto si rekao za jasne stavove i izdiferencirane, tvrde licnosti - stoji. Na lose dispozicije takvih licnosti pri studiju filozofije upozoravaju profesori na prvim casovima Uvoda u filozofiju. No, Sokrat nije bio toliko naivan kako ga obicno predstavljaju u slabim istorijskim pregledima. Ako je vec poradjao istinu kod drugih, ne znaci da ju je poradjao i kod sebe. Stoga, ne moze doslovno da se prihvati ona cuvena floskula, barem kad je sam Sokrat u pitanju; za one (sa) kojima je govorio i koji tek zele da saznaju, polaziste je dobro.
scharfschuetze:
Kao što kažeš i tu bih se zaista složio, treba prevazići psiho'pesudo'filozofiju Ega da bi dosegnulo makar do početaka one prave, istinske filozofije, da bi se zakoračilo prvim koracima u svet filozofskog razmišljanja. Mada, potrebno je istaći da psihologija i filozofija mogu opstati zajedno i tada se po meni stvara jedno sasvim novo polje istraživanja.
Od prosvetiteljstva nadalje (osobito Lok, Kant, Hegel, Huserl, Sartr) postoji ta nezaobilazna praksa da se gnoseolosko ucenje, i to kao jedna od fundamentalnih u svakoj filozofiji (diskutabilan je ovaj pluralizam, no...), konstituira na psiholoskim osnovama, sa primesama onog sto ne podleze naucnoj proveri (verovatno u tim momentima savremenoj psihologiji ova filozofska disciplina izgleda infantilno). Mozda bi u tom smislu valjalo konsultovati psihologiju, sto verujem da se i cini, a mozda se uvek i cinilo (te je i ova bila jednako nesigurna); o tome koliko se gnoseologija kretala u skladu sa psihologijom (saznanja) mogao bi izvestiti samo onaj ko bi bio dobar poznavalac i psihologije i filozofije.
Pa ipak, filozofija ne mora u svakom slucaju da zavisi od teorije saznanja, pa tako ni od psihologije. Postoji makar jednak broj pitanja u filozofiji koji nema nikakve veze sa psihologijom, pri cemu psihologija ne bi mogla da uzme ni minimalno ucesce. Isto tako, postoji i bezbroj kretanja unutar gnoseologije pri kojim filozofija stoji sasvim nezavisno od psihologije, kao sto je to slucaj sa filozofijom Hajdegera, Vitgenstajna, itd. (iako cesto deluje kao da su njihovi stavovi u velikoj meri prozeti psihologijom ili psihologijom coveka, narocito kad je onaj prvi u pitanju)
