Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
Телевизор је заузео у нашем дому место које му не приличи. Будући да је скромно средство информација, он је монополизовао и унификовао наш друштвени живот. У прошлости је средиште породице било огњиште. затим је то постао сто(трпеза) за којим су се окупљали сви сродници после напорног дана. Тамо они нису само обедовали него су и читали Свето Писмо. Сада је то место по важности заузео телевизор. Али телевизор не сједињује него раздваја чланове породице. Свако је зачаран плавичастим екраном. Карактеристично је да телевизор сада заузима место у соби где је раније био свети угао(место са иконама). Стари Грци су говорили о духу дома - Дајмону, или Генију, који човеку улива мисли, а прост народ - о кућмом духу, који мучи житеље куће ноћним морама. Домаћи дух нашег времена је сасвим материјализован :то је - телевизор. Свети Оци су се одречно односили према позоришту и позоришним играма, које развијају моћ маште, тесно повезане са страстима. Јован Златоусти је позориште називао школом страсти, мада је старогрчка трагедија, по нашим схватањима, морално поучна. Свети Оци нису делили позоришне представе на корисне и штетне: они су осуђивали сам метод - имитацију истине, изигравање стварности. Телевизор нас је лишио домова, претварајући их у позоришне сале. У Библији је написано: ``Не пуштај многе у свој дом``. А телевизор је развалио врата нашег дома и нама долазе гомиле људи и стижу дошљаци са свих планета које су створили фантасти. Долазе без куцања и без питања, стижу каубоји и гангстери, долазе људи са којима не бисмо хтели да имамо ишта заједничко. Дом је постао пролазно двориште. Телевизија је створила нову врсту човека - homo medium - човека са живчаним системом истрошеним од непрекидног призора као од сталног пијанства, човека у душевном расулу који не може да одреди границу и постави филтер спољашњој информацији и - усваја је такорећи у сировом облику, некритички, само простим механичким памћењем. Смислено памћење при томе отупљује и стваралачке снаге бивају ослабљене. Човек мисли посредством речи и он се у патристици и назива - словесним створењем. Телевизија учи човека да учи у чулним представама и тиме изазива расејаност и лаку пријемчивост за утиске. Душа постаје размажено млитава, чулна и хистерична. Телевизор нуди згуснутост страсти: страст је неодвојива од чулних и пожудних слика. Аскетска борба са страшћу је очишћење душе од фантазија и представа. Страст се заодева у форму заводљивих слика и телевизија нуди мноштво форми за чулност, раслабљује интелектуалне снаге човека. Ум треба да вежба, да трага и савлађује препреке...као што атлетичар тренира своје мишиће. Телевизија даје обилну, рафинирану и преготовљену храну уму, од које он постаје тром, немоћан и неспособан за самостално размишљање, баш као и тело што се гоји при обилној храни, постаје изнемогло и стари. Телевизија је посегнула за нашом духовном свером. Фантазија у духовном животу рађа лаж која се код Светих Отаца назива прелест. Немогуће је представити духовни свет - визуелно. Представљати га, значи налазити се у затвореном кругу страсних привиђења и гордих утвара, изазваних уобразиљом. По учењу Светих Отаца сваки човек је мали свет, непоновљива индивидуалност. Телевизија унификује(уједначује и упрошћује) и обезличује људе. Древни филозофи су рекли: ``...човек је оно што једе``, имајући у виду , разуме се, не вештаствену него духовну храну - оно што чита, оне с којима је у заједници, оно чему стреми. телевизија нуди једну те исту храну десетинама милиона људи. Стога су људи постали слични једни другима, слични не у јединству духовне љубави, већ у јединству једноликости што води губљењу интересовања једних за друге. Телевизија хипнотише: бујице слика, упадљивих и засићених страстима, истовремено и видљивих и чујних, поробљавају психу, разумевање постаје успорено(укочено) и човек се претвара у медијум саме телевизије, усвајајући оно што она улива .
Телевизија шири антихришћанство. Вера је заједничарење душе с Богом. Вера развија мишљење као сазерцање и концентрацију пажње усредсређује на мали број најважнијих онтолошких објеката. Телевизија је дијаметрално супротна: смењивање утисака, при чему се губи контрола над сензорном(опажајном, чулном) делатношћу. Религиозно чуло је мистичко осећање, танано и нежно. Оно се доживљава у молитвеном тиховању а не у буци улице. Телевизија шири нервне и психичке болести, јер могућности човекове психе нису ограничене. Крај телевизора човек добије за само неколико сати толико утисака колико је раније добијао за неупоредиво дужи временски период( дани и месеци). Телевизија међусобно отуђује људе који живе у једном истом дому и продици, заменивши дружење и заједничење људи - варкама и привиђењима екрана. Изгубивши осећајње живог човека, он губи љубав према другом и састрадање с другим. Човек се више не сматра за личност но се претвара у инструмент.
Телевизија шири антихришћанство. Вера је заједничарење душе с Богом. Вера развија мишљење као сазерцање и концентрацију пажње усредсређује на мали број најважнијих онтолошких објеката. Телевизија је дијаметрално супротна: смењивање утисака, при чему се губи контрола над сензорном(опажајном, чулном) делатношћу. Религиозно чуло је мистичко осећање, танано и нежно. Оно се доживљава у молитвеном тиховању а не у буци улице. Телевизија шири нервне и психичке болести, јер могућности човекове психе нису ограничене. Крај телевизора човек добије за само неколико сати толико утисака колико је раније добијао за неупоредиво дужи временски период( дани и месеци). Телевизија међусобно отуђује људе који живе у једном истом дому и продици, заменивши дружење и заједничење људи - варкама и привиђењима екрана. Изгубивши осећајње живог човека, он губи љубав према другом и састрадање с другим. Човек се више не сматра за личност но се претвара у инструмент.
i smatram da je populucaija koja je najvise na udaru tv-a - deca. I da na to treba da se obrati paznja, a ne na mene, kima, nexusa ili nije bitno koga. Kad kazem na udaru tv-a ne mislim da je televizija losa, nego na to da je televizija jako uticajna...cisto da se razumemo....
