Reči o jednom ...

Magog

Početnik
Poruka
36
Rodio se u veku koji obeležavamo simbolom žene. A nije se rodio već je rođen. Da je pitan možda bi svest o sebi ostavio za neko drugo vreme, mesto, neko drugo telo... Čovek u hrpi kristala i dijamanata ne vidi razliku. Sve je isto, i ono što je priroda s mukom stvorila, čuvala u svojoj utrobi i otvorila samo za čoveka i ono što je on olako isfabrikovao. Ali tek naučeno oko primeti razliku. Video je on nju jednom, nakratko, ali nije znao da gleda. Pričao je posle toga s njom i tek je onda ugledao šta je video. A upoznao ju je na današnji dan, u ovaj sat i minut kad ove reči dajem na čitanje, pre četiri godine, na stanici autobusa koji vodi iz ovog grada. Pričao mi je da je tad iskusio ono u šta nije verovao i za šta je mislio da je samo proizvod mašte pisaca i iluzija filma. Kolena otkazuju kad se čovek rukuje s ženom o kojoj mašta, kojoj se divi, koja mu se dopada... Klecaju i otkazuju kao da sama govore - klekni jer imaš pred čim i zašto. I drugi i treći put kad se video s njom kolena su mu igrala. Pre i posle nje video je žene, ali želju da se oslone na zemlju njegova kolena imaju jedino pred njom. Jednom prilikom kad smo se videli, rekao mi je da možda ima istine u tome da je svaki muškarac, po prirodi, samo pola-čovek dok ne upozna ženu, i to ne bilo koju, već onu unapred određenu za njega, onu koja ima vrline gde on ima mane, onu koja može da upije suze njegove, onu kroz čije oči vidi ono što gleda njegov horizont... A ako ona ne želi njega, on umire kao pola-čovek, bez obzira da li će ostatak života proživeti sam, sa nekom drugom ili sa mnoštvom drugih. A to ga najviše plaši, da živi s drugom, da izrodi decu, da ih gleda kako rastu u laži i da mu ceo život bude laž.

Od prvog trenutka, govori on, ona lako može da prodre do njegovog najdonjeg mesta i do najviše tačke rušeći sve njegove brane i odbrane kojima je sebe zaštito od sveta. Samo kad bi znala... Samo kad bi znala da će njegova poslednja misao, na samrtnoj postelji, biti upućena njoj.

I pre neki dan se opet, posle dve godine, video s njom. Lepša nego ikad, pričala je o svojim planovima i karijeri, a mladež na levom obrazu je bio tu da bi ga podsetio na trenutak kad se na jastuku pored njega odmarala i kad je mogao da vidi samo taj deo njenog lica. Nije ga nigde bilo u njenom svemiru, u kome bi pristao da bude i najobičniji kamen, najmanji zrak koji luta prostranstvom. A njegov svemir je bio pred njim. I nije imao snage da joj kaže da je sve što je ikad želeo i poželeo odavno trampio za nju, da je jedina njegova želja. Na kraju, onako nenametljivo mu je stavila do znanja da ima dečka, a zna da je on lud za njom, ali ne shvata da je ludo lud. Kasnije toga dana ga je upoznala sa svojim momkom i pred njim ga poljubila...

A sve mi ovo priča dok stoji na raskrsnici, ne znajući kojim putem da krene, ne znajući šta da čini, čekajući da se nešto desi, dok vreme teče. Ispunjen prazninom od koje nema mesta da u sebi smesti svoje patnje i boli, svoje radosti, svoje misli, već mu se sve vrzmaju po glavi i ne daju mu mira. A sve njih iz srca njegovog ponajviše pomera ona koja ne izbija iz njegove glave. Nju bi želeo da zagrli, nju bi želeo da prestane da sanja na javi i voleo da ga voli. Srećan što mu je život dozvolio da je upozna, i nesrećan što nije njegova...
 
McMillan:
Get real.
Tell the bitch how you feel. If she shoves your head in the dirt, she ain't worth it.
Unless you're yet another copy/paste freek.

This is real!
And she isn't the bitch!
And I'm not copy/paste freek!
And it isn't always easy to tell someone what do you think about him! Or her!
 
I know it ain't easy. But you're wasting your life by living on a awfull stupid question "what if"?
Living with someone you hate is so much different than living with someone you love but she ain't the tight one. That's not living in a lie. I'm sure you'll be soooo happy if you find someone to love. Not to idealise. And you're doing it right now. Sour grapes, dude, sour grapes.
My advice is: Don't waste any more time.
The day you die will be the end anyway and weather that girl knows you love her or not, will make no difference to her at all. She'll feel sorry for you, not sorry for the oportunity lost.
I whish you all the best. I had the similar thing going on. When I realised that I'm being dumb, and got a grip, everything changed for the better.
Take care.
 
Magog:
Rodio se u veku koji obeležavamo simbolom žene. A nije se rodio već je rođen. Da je pitan možda bi svest o sebi ostavio za neko drugo vreme, mesto, neko drugo telo... Čovek u hrpi kristala i dijamanata ne vidi razliku. Sve je isto, i ono što je priroda s mukom stvorila, čuvala u svojoj utrobi i otvorila samo za čoveka i ono što je on olako isfabrikovao. Ali tek naučeno oko primeti razliku. Video je on nju jednom, nakratko, ali nije znao da gleda. Pričao je posle toga s njom i tek je onda ugledao šta je video. A upoznao ju je na današnji dan, u ovaj sat i minut kad ove reči dajem na čitanje, pre četiri godine, na stanici autobusa koji vodi iz ovog grada. Pričao mi je da je tad iskusio ono u šta nije verovao i za šta je mislio da je samo proizvod mašte pisaca i iluzija filma. Kolena otkazuju kad se čovek rukuje s ženom o kojoj mašta, kojoj se divi, koja mu se dopada... Klecaju i otkazuju kao da sama govore - klekni jer imaš pred čim i zašto. I drugi i treći put kad se video s njom kolena su mu igrala. Pre i posle nje video je žene, ali želju da se oslone na zemlju njegova kolena imaju jedino pred njom. Jednom prilikom kad smo se videli, rekao mi je da možda ima istine u tome da je svaki muškarac, po prirodi, samo pola-čovek dok ne upozna ženu, i to ne bilo koju, već onu unapred određenu za njega, onu koja ima vrline gde on ima mane, onu koja može da upije suze njegove, onu kroz čije oči vidi ono što gleda njegov horizont... A ako ona ne želi njega, on umire kao pola-čovek, bez obzira da li će ostatak života proživeti sam, sa nekom drugom ili sa mnoštvom drugih. A to ga najviše plaši, da živi s drugom, da izrodi decu, da ih gleda kako rastu u laži i da mu ceo život bude laž.

Od prvog trenutka, govori on, ona lako može da prodre do njegovog najdonjeg mesta i do najviše tačke rušeći sve njegove brane i odbrane kojima je sebe zaštito od sveta. Samo kad bi znala... Samo kad bi znala da će njegova poslednja misao, na samrtnoj postelji, biti upućena njoj.

I pre neki dan se opet, posle dve godine, video s njom. Lepša nego ikad, pričala je o svojim planovima i karijeri, a mladež na levom obrazu je bio tu da bi ga podsetio na trenutak kad se na jastuku pored njega odmarala i kad je mogao da vidi samo taj deo njenog lica. Nije ga nigde bilo u njenom svemiru, u kome bi pristao da bude i najobičniji kamen, najmanji zrak koji luta prostranstvom. A njegov svemir je bio pred njim. I nije imao snage da joj kaže da je sve što je ikad želeo i poželeo odavno trampio za nju, da je jedina njegova želja. Na kraju, onako nenametljivo mu je stavila do znanja da ima dečka, a zna da je on lud za njom, ali ne shvata da je ludo lud. Kasnije toga dana ga je upoznala sa svojim momkom i pred njim ga poljubila...

A sve mi ovo priča dok stoji na raskrsnici, ne znajući kojim putem da krene, ne znajući šta da čini, čekajući da se nešto desi, dok vreme teče. Ispunjen prazninom od koje nema mesta da u sebi smesti svoje patnje i boli, svoje radosti, svoje misli, već mu se sve vrzmaju po glavi i ne daju mu mira. A sve njih iz srca njegovog ponajviše pomera ona koja ne izbija iz njegove glave. Nju bi želeo da zagrli, nju bi želeo da prestane da sanja na javi i voleo da ga voli. Srećan što mu je život dozvolio da je upozna, i nesrećan što nije njegova...
Čestitam, retko lepo napisano. Čestitam!
Da lakše je pisati nego doživeti ili preživeti, i biti mudar u tuđim gaćama, ali ako ti nisi ovaj lik, onda tog lika upozori da prošlost ubija i ne donosi sreću. Reci mu da manje voli sebe i da prestane da bude mazohista. Sam sebi sreću ne da, a takav ni drugima. Naučiga, da je srećan to što je imao, da nemora biti da više sreće neće imati, i neće ako nezaboravi i pomiri sa prošlošću. I zapamti, kada god se nesebično bude davao, doživljavaće nešto slično, gore ili lepše. Ako je po prirodi mazohista, pustiga da ljubi sebe i izgubljene snove.
I umalo da zaboravim ono čuveno, sve velike ljubavi su tužne. Da, fatalan spoj dvoje ljudi ne znači i dobru budućnost i sreću. Možda je sve bilo lepo baš onoliko da nije prešlo u nešto gore. Zamisli da je ostao u toj vezi tako željenoj, a onda počinju da se kvare odnosi, patio bi i tada,jer bi se uvek sećao kako je bilo spočetka, šta bi mu kvarilo budućnost, i ne bi znao ponovo da zapliva ko nekad u sreći.
 
Imala sam mozhda vremena ,samo toliko da oprostim sebi , shto nikad netju motji da s dozvolim luksuz i ostanem sa njim , mada sam volela , mada volim i danas , mada tju to chiniti uvek ...
On je josh uvek tamo , cheka me i nada , muchi me i kaje , za neshto shto nikad nije uradio ...
Avion je poleteo i ja sam shvatila , da sretja nikad netje biti tamo gde sam ja bez njega , da sam proklela svaki sledetji minut svog zhivota , odbacivshi jedino shto je vazhno ... I ako i zaplachem , noshena ruljomkoja zhuri u stanicu metroa , zhena do mene mi revno dodaje maramicu , gleda sa setom ...bila je tu jednom...
 
dzordzV76:
Čestitam, retko lepo napisano. Čestitam!
Da lakše je pisati nego doživeti ili preživeti, i biti mudar u tuđim gaćama, ali ako ti nisi ovaj lik, onda tog lika upozori da prošlost ubija i ne donosi sreću. Reci mu da manje voli sebe i da prestane da bude mazohista. Sam sebi sreću ne da, a takav ni drugima. Naučiga, da je srećan to što je imao, da nemora biti da više sreće neće imati, i neće ako nezaboravi i pomiri sa prošlošću. I zapamti, kada god se nesebično bude davao, doživljavaće nešto slično, gore ili lepše. Ako je po prirodi mazohista, pustiga da ljubi sebe i izgubljene snove.
I umalo da zaboravim ono čuveno, sve velike ljubavi su tužne. Da, fatalan spoj dvoje ljudi ne znači i dobru budućnost i sreću. Možda je sve bilo lepo baš onoliko da nije prešlo u nešto gore. Zamisli da je ostao u toj vezi tako željenoj, a onda počinju da se kvare odnosi, patio bi i tada,jer bi se uvek sećao kako je bilo spočetka, šta bi mu kvarilo budućnost, i ne bi znao ponovo da zapliva ko nekad u sreći.

Nikad nisam o njemu razmišljao kao o mazohisti, a možda si u pravu. Mada, činjenica je da je voli i da će celog života misliti o njoj, samo treba da nauči da, kao što rekoh., bude srećan zato što je zna, što može ponekad da se vidi, čuje s njom... ŽIVOT JE ČUDO!
 

Back
Top