NOCNA STRAZA

Za one sto cuvaju ljubav nocu!

Visi nada mnom prerodio svemir
ko li će noćas moj san da naseli
Opet su tuga, stari gost i nemir
njen brat, za moju trpezu zaseli
Kad mi ti gosti na konak navrate
oglođu me pre zore do kostiju
i obrste mi voćke razgranate
Brani me, Branka, od ovih gostiju
Brani me vedrim okom i nagošću
tela i duše, žar-ptice tog tela
Brani me nasušnom jutarnjom blagošću
za kojom vape čula ožednela.

Ništa ne može jezik da mi spreči
ni budne zvezde ni oči zaspale
da krenem sve svoje kratkovečne reči
protiv večne tišine po nebu rascvale
Sve mi se čini da me neko zove
tamo gde ova žudnja bez naslova
sklapa i rasklapa ponoćne cvetove
Brani me, Branka, od tamnih glasova
Brani me kliktajem svetlim i šapatom
što mi se ko vruć med razliva po koži
Žuborom disanja i srebrom i zlatom
koje ti se na dnu groca taloži.

Kud god naumim srešće me drveće
i voda što na mesečini zebe
Ni jedan put mi omiliti neće
jer svi putuju severno od tebe
Sto mi se staza oko nogu svija
i svaka mi se travom umiljava
i sklupčava se za mnom kao zmija
Brani me, Branka, od staza i trava
Brani me mirisom ognjišta i sjajem
varnica što svaki kutak duše rose
Beskraj potucanja preseci beskrajem
mirnog sna i talasanjem kose.

Ponoć

I odjednom čudno se nešto dogodilo,
kao reč čarobna neka da se rekla:
oživela je na zidu slika
i reka široko potekla,
i krišom u nju pouvirali
listovi poumirali.

I odjednom tužno se nešto dogodilo:
u visokom nebu čuo se krik,
to je zrno neko pogodilo
nad rekom, u srebrno krilo,
pticu koje nije nikad bilo.

I tako prodje jos jedan dan
u skrivenoj cari raznih opijata.
Pod ocne mi kapke uvlaci se san
nezno, polako, kroz duse mi vrata.

Dolazi tiho, kao da nece
probuditi nekog ko vec mirno spava.
Pokusava biti nagovjestaj srece,
jedinog neprijatelja predstavlja mu java.

Dok prolazi tako dan za danom
uz milozvucnu pesmu klavira
proglasavam san najvecom manom
svakog sto tiho kroz zivot svira.

Nikad mi nisi bio dovoljan, htela sam zivot lak i siguran, da svojom srecom svima prkosim eh da bar jednom srce i to okusi. Prema nebu sam poletela do samih zvezda gde je svemu kraj, da padnem ja bih pala ponovo u tvoj zagrljaj. Haljina duga, svilen beli sal, pepeljuga bi da napusti svoj bal, kamen na ruci suze ne slusa, voli te tvoja prostakusa.
Mozda se ovo bas ne uklapa u ovu ovde poeziju ali meni je ovo bas romanticno. Ne mora da se uklapa.

Ma ovo je podforum Romantika, a ne Poezija, zar ne?

NOCNI STIHOVI

Ja volim noci, njine mutne zbore,
I njine tisine, i njine oluje;
Njine crne reke kada setno huje
Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.

Svaki cvetak, kamen, talas, list sa gore,
Sume u toj pesmi, i sapcu i struje;
I moja se dusa jasno u njoj cuje,
Kao neko tamno nevidljivo more.

Ja sam deo noci. Nad vodom i humom
Kad jutarnji vetri svojim blagim sumom
Pogase lagano bele zvezde njine-

Ona sumi zbogom u odlasku naglom,
I uvija tuzno, ko cvece i stene,
Moje mracno lice suzama i maglom.

zainteresovana:

Ma ovo je podforum Romantika, a ne Poezija, zar ne?

Kliknite za proširenje...

A stvarno zasto mislite da je poezija najromanticnija od svih romanticnih stvari? Mislim da bi na drugom mestu bilo cvece......Nemam stvarno nista protiv pezije ja i sama pisem pesme ali poezija je ja mislim najilicnija od svih licnih stvari. Evo je jedna od mojih omiljenih pesama od onih koje sam ja napisala. GRANICE NE POSTOJE.
POCETAK JE PROSLOST,
A KRAJA NEMA.

DA NE ZABORAVIM
I DA IH NE STVORIM.


Ali sad se ne osecam tako kao kad sam pisala tu pesmu.Zbog toga ja mislim da su pesme samo lepo napisana osecanja i imaju pravi znacaj samo za onog ko ih je napisao i u tom trenutku u kome su napisane. I nisu mi toliko romanticne kao vama.Mozda je Nocna straza naziv neke zbirke pesama a ja to ne znam?

Ja mogu samo u svoje ime da odgovorim. Zašto mislim da je poezija najromantičnija od svih romantičnih stvari? Pa na Forumu smo, zar ne. :razz: Ovde je vizuelna komunikacija u pitanju, pa shodno tome... Moguća je samo pisana reč, i nju i koristim. Ovde.
A inače, mislim da je svaka vrsta komunikacije nekog sa drugima njegova lična stvar. Čak i ako se lažemo ili pretvaramo, opet biramo nešto specifično, svojstveno samo nama. I to je naš lični odraz, takođe. Bar su nas ove godine iza nas ispraksale za 'čitanje između redova'.
Lepa ti je pesma, ali mislim da svaka pesma, ili svaki momenat koji se dešava u nečijem okruženju utiče na onoga ko je trenutno u sličnoj situaciji. I doživljava se na sličan način. Uporedila bih to sa pozorištem - u predstavi uživaju svi koji mogu da osete trenutak, bez obzira da li se baš tog momenta njima dešava nešto slično, zar ne? Ili neki filmska projekcija, muzička numera...
A što se zadnjeg tiče: Diiiiiiiiiiivljaaaaaaaaaaaaaaa!!! Dolazi 'vaaamooo, traaažeee teee!
Na to može da ti odgovori samo onaj ko je otvorio temu.

Mene to citanje izmedju redova ne zanima to je mnogo sporo.Dok ti protumacis to izmedju mojih redova moj mozak je smislio 100 novih zvrcki.Sad da kazem nesto i o romantici da se ne ljute administratori,ipak je ovo forum romantika.LJUBAVNE STRUNE NE DODOIRUJU RAZUMNE RECI,VEC OKO,TON I POKRET.LICE CIJU LEPOTU PREDSTAVLJA SKLAD IZMEDJU ONOG STO GOVORI IZNUTRA I OBLIKA KROZ KOJI SE IZRAZAVA,STICE DODATNU MOC ONIM STO TERA SPOLJASNJI LIK DA DUBLJE PRENOSI IZRAZ ONOG UNUTRASNJEG.

ZAR VI NE ZNATE DA IMA DUSA KOJE SE NALAZE U NEPRESTANOM NEMIRU.NJIMA JE POTREBAN CAS SAN,CAS DELOVANJE,NAJCISTIJE LJUBAVI,NAJRASKALASNIJA UZIVANJA I ONE SE LAKO OTISKUJU U SVAKOJAKE CUDLJIVOSTI,LUDOVANJA.

Pa o tome ti i pričam!!!
Kad već želiš da praktikuješ sve moguće vidove ispoljavanja, zašto sebi uskraćuješ i pisanu reč, kao jedan od načina? Internet je ograničen medij, bilo bi previše očekivati da forumi omoguće video-tonsku komunikaciju, zar ne. Za to imamo mesendžere... Zar ti ne uživaš u lepoj reči, slikama, muzici, modnim kreacijama, lepo aranžiranom jelu!? Dobrom autu, filmu. Očekuješ da možeš da razgovaraš s glumcima sa platna?
Eh, Luckasta, da si malo luckastija shvatila bi da svaki način ima svoja ograničenja. Iako netremice gledaš samo lice svog dragog, opet ćeš kad-tad morati da trepneš.