Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
СТВАРНИ ГУБИЦИ НАТО-а 1999-те
Ненад ХРИСАФОВИЋ, САД
Као вероватно и многи други, постављам себи питање о стварним губицима НАТО-а током његове агресије на Косову и о евентуалним последицама које би проистекле да су стварни и добро документовани губици у људству и материјалу НАТО били приказани светском јавном мњењу већ после првих 6 недеља рата.
Закључци до којих сам дошао су, сматрам, довољно интересантни да заслужују да буду објављени.
Косовска агресија, такву какву ју је приказивао НАТО, била је сукоб између "добрих" и (веома) "лоших", где је "добре", наравно, представљала Атлантска алијанса. Та акција је требала бити вођена ефикасно и одлучно, како на војном, тако и на дипломатском пољу. Комуникациони сервис НАТО-а је, као и свака пропагандна машина, приказао ратна дејства не каква су у ствари била, већ каквим их је он представио другима: интервенција на Косову је класирана као "операција у хуманитарном циљу". Бела кућа је са своје стране све учинила да избегне негативне реакције америчке јавности, још увек у шоку због катастрофалног исхода интервенције у Вијетнаму, као и због драматичног фијаска у Либану и Сомалији.
Због тога, и у сагласности са "јединственим мишљењем", све што је могло да учини НАТО-ову акцију непопуларном међу грађанима земаља чланица Атлантског савеза, а посебно у САД-у, било је брижљиво цензурисано. У такву акцију спада пре свега примена аксиома о "нула мртвих", наравно, само на страни оних "добрих". Данас, иако је политичка ситуација на Балкану ушла у једну нову фазу, постоје и даље многобројна питања која заслужују да им се нађе адекватан одговор. Колики су били стварни губици НАТО-а у Југославији? Да ли је било ратних заробљеника? Да ли је било акција командоса на Косову? Зашто су одједном прекинуте све вести о јуришним хеликоптерима типа "апач" чији је долазак у Албанију био оглашен на сва звона?
Данас постоје веродостојни извори информација на основу којих се могу дати бар делимични одговори; ја овде цитирам само два, чији садржај могу да провере они који то желе.
Први извор је месечник DEFENSE AND FOREIGN AFFAIRS који издаје асоцијација ISSA. Њени чланови су у већини случајева познате личности, специјалисти у геополитици и геостратегији, као и бројни чланови америчког Конгреса. Према том месечнику (едиција април 1999) губици НАТО-а у периоду од 23. марта до 20. априла 1999. су, апроксимативно, следећи: "38 борбених авиона, 6 хеликоптера, 7 беспилотних летилица и многобројне крстареће ракете. Више других апарата НАТО-а су били оборени после тог датума, од којих је најмање један приказан на српској телевизији. Међу обореним авионима се рачуна на три \'невидљива\' Ф-117, од којих је губитак једног званично признат. Један од два преостала је уништен у ваздушној борби са једним југословенским МИГ-29... Најмање један Ф-15 ОРАО је оборен. Пилот, амерички црнац и мајор по чину, је преживео и заробљен је. Најмање један немачки пилот (два, према извесним изворима, што подразумева посаду "торнада", је такође заробљен. Једна Американка пилот је погинула у току прве недеље рата, а један авион је оборен у близини Подгорице. Хеликоптер за спасавање је покупио пилота, али је затим оборен. Зна се такође да су НАТО снаге покупиле посмртне остатке Американаца, као и припадника других земаља НАТО пакта, после њихове погибије у Југославији. Најмање 30 тела америчких војника су пренесена у Атину после њихове евакуације из борбене зоне. Два од шест оборених хеликоптера су транспортовали командосе, што је проузроковало смрт 50 војника и официра који су углавном, али не и сви - били Американци".
Садржај овог чланка није демантовао ни Пентагон, ни НАТО, ни било која друга служба комуникација. Али завера ћутања званичних медија, који су верно следили поставку "нула мртвих" је учинила да шира јавност никада није била упозната са губицима НАТО-а. Други извор: У свом предавању одржаном у јуну 2000. у Бечу под насловом "Медији као чиниоци у рату или како су 500.000 мртвих претворили у 2.108 жртава", главни уредник аустријске државне телевизије мр Малте Олхенски је изнео занимљиве податке који заслужују да буду узети у обзир: 18. априла 1999. увече, новинарске агенције ДПА, Ројтер и АФП су објавиле да је НАТО бомбардовао, "у знак репресалија", град Ужице, не дајући при томе никакве детаље о узроцима тог напада. Уствари, радило се о одговору Алијансе на напад југословенских борбених авиона на тузлански аеродром, на коме је уништено двадесетак авиона. "Орлови" су се вратили у њихову подземну базу у Пониквама код Ужица и због тога је НАТО извршио "репресалије" над тим градом.
Ненад ХРИСАФОВИЋ, САД
Као вероватно и многи други, постављам себи питање о стварним губицима НАТО-а током његове агресије на Косову и о евентуалним последицама које би проистекле да су стварни и добро документовани губици у људству и материјалу НАТО били приказани светском јавном мњењу већ после првих 6 недеља рата.
Закључци до којих сам дошао су, сматрам, довољно интересантни да заслужују да буду објављени.
Косовска агресија, такву какву ју је приказивао НАТО, била је сукоб између "добрих" и (веома) "лоших", где је "добре", наравно, представљала Атлантска алијанса. Та акција је требала бити вођена ефикасно и одлучно, како на војном, тако и на дипломатском пољу. Комуникациони сервис НАТО-а је, као и свака пропагандна машина, приказао ратна дејства не каква су у ствари била, већ каквим их је он представио другима: интервенција на Косову је класирана као "операција у хуманитарном циљу". Бела кућа је са своје стране све учинила да избегне негативне реакције америчке јавности, још увек у шоку због катастрофалног исхода интервенције у Вијетнаму, као и због драматичног фијаска у Либану и Сомалији.
Због тога, и у сагласности са "јединственим мишљењем", све што је могло да учини НАТО-ову акцију непопуларном међу грађанима земаља чланица Атлантског савеза, а посебно у САД-у, било је брижљиво цензурисано. У такву акцију спада пре свега примена аксиома о "нула мртвих", наравно, само на страни оних "добрих". Данас, иако је политичка ситуација на Балкану ушла у једну нову фазу, постоје и даље многобројна питања која заслужују да им се нађе адекватан одговор. Колики су били стварни губици НАТО-а у Југославији? Да ли је било ратних заробљеника? Да ли је било акција командоса на Косову? Зашто су одједном прекинуте све вести о јуришним хеликоптерима типа "апач" чији је долазак у Албанију био оглашен на сва звона?
Данас постоје веродостојни извори информација на основу којих се могу дати бар делимични одговори; ја овде цитирам само два, чији садржај могу да провере они који то желе.
Први извор је месечник DEFENSE AND FOREIGN AFFAIRS који издаје асоцијација ISSA. Њени чланови су у већини случајева познате личности, специјалисти у геополитици и геостратегији, као и бројни чланови америчког Конгреса. Према том месечнику (едиција април 1999) губици НАТО-а у периоду од 23. марта до 20. априла 1999. су, апроксимативно, следећи: "38 борбених авиона, 6 хеликоптера, 7 беспилотних летилица и многобројне крстареће ракете. Више других апарата НАТО-а су били оборени после тог датума, од којих је најмање један приказан на српској телевизији. Међу обореним авионима се рачуна на три \'невидљива\' Ф-117, од којих је губитак једног званично признат. Један од два преостала је уништен у ваздушној борби са једним југословенским МИГ-29... Најмање један Ф-15 ОРАО је оборен. Пилот, амерички црнац и мајор по чину, је преживео и заробљен је. Најмање један немачки пилот (два, према извесним изворима, што подразумева посаду "торнада", је такође заробљен. Једна Американка пилот је погинула у току прве недеље рата, а један авион је оборен у близини Подгорице. Хеликоптер за спасавање је покупио пилота, али је затим оборен. Зна се такође да су НАТО снаге покупиле посмртне остатке Американаца, као и припадника других земаља НАТО пакта, после њихове погибије у Југославији. Најмање 30 тела америчких војника су пренесена у Атину после њихове евакуације из борбене зоне. Два од шест оборених хеликоптера су транспортовали командосе, што је проузроковало смрт 50 војника и официра који су углавном, али не и сви - били Американци".
Садржај овог чланка није демантовао ни Пентагон, ни НАТО, ни било која друга служба комуникација. Али завера ћутања званичних медија, који су верно следили поставку "нула мртвих" је учинила да шира јавност никада није била упозната са губицима НАТО-а. Други извор: У свом предавању одржаном у јуну 2000. у Бечу под насловом "Медији као чиниоци у рату или како су 500.000 мртвих претворили у 2.108 жртава", главни уредник аустријске државне телевизије мр Малте Олхенски је изнео занимљиве податке који заслужују да буду узети у обзир: 18. априла 1999. увече, новинарске агенције ДПА, Ројтер и АФП су објавиле да је НАТО бомбардовао, "у знак репресалија", град Ужице, не дајући при томе никакве детаље о узроцима тог напада. Уствари, радило се о одговору Алијансе на напад југословенских борбених авиона на тузлански аеродром, на коме је уништено двадесетак авиона. "Орлови" су се вратили у њихову подземну базу у Пониквама код Ужица и због тога је НАТО извршио "репресалије" над тим градом.
