Da li volite da budete sami?

Da naravno, to su divni trenuci.
Najlepše se smejem kada sam sama, nađem neku knjižicu ili neki program i mnogo mi je lepo tada.
Ponekad tako skakućem po sobi, nešto sređujem, a ponekad samo tako sednem i razmišljam o svemu.
Mogu i da stavim roletne, uključim muziku i...radim šta god hoću.

Biti sam je super, no priznajem da me ponekad usamljenost savlada..ali...ona se dešava čak i kada sam u društvu.
 
Volim da se nalazim sama negde i da se prepustim skoroz.Ima par mesta na koje idem,..tipa krov od moje zgrade(kad je toplo vreme nocu),gde nikad ne bih povela nekoga,ali sa druge strane ne volim samocu.Mada,za samocu nije potrebno da oko tebe nema nikoga.Ponekad me uhvati da se osecam usamljeno u bulumenti ljudi sa kojima vodim komverzaciju.
 
Naravno...
... ni za shta na svijetu ne bih dozvolila da mi se oduzme samoca... mada ce sam osjecaj uvijek biti prisutan.

Odavno sam shvatila da tako najbolje funkcionishem. Svakako, trebaju mi ljudi, ipak smo mi drushtvena bica, ali, sasvim bi mi dobro bilo i kada bih u potpunosti odbacila svoje trenutno okruzenje... ono ce se promijeniti za par godina, a kada pronadjem ono shto mi treba - iako ce usamljenost biti stalan pratilac, prijace mi ti trenuci bijega i uzajamnog dopunjavanja, nadovezivanja.

Ja sam veoma komunikativna, nemojte me pogreshno shvatiti. Daleko od toga da sam povuchena ili neshto slichno. Samo... volim samocu, moja priroda je takva.
 
AlyonA:
Nista naravno.
Mnogo je lakse biti povucen nego u centru paznje.
I lepse je.
Kliknite za proširenje...

Tako i ja mislim. Centar pažnje trpi najveći napor.
Nego, većina misli da je povučenost čudna...
Zapravo, čudno je sve što mimo proseka...Ali kad razmisliš - ko želi da bude prosek?
Povučeni ljudi su toliko mirniji, imaju svoj svet interesovanja i to je tako lepo.

Ok, Lanferar, nisam ni ja sada....
 
Ne znam,..ljudi obicno misle da je teze biti In nego biti svoj.Ono,da ti zivot nije na etapi svaki dan,..
Ja bas tvrdim da je obrnuto.
Odatle mi dolazi i povremena zelja da se odmorim od raznih idota i cinjenica da se u njihovom drustvu osecam zabravljenom,a da je neko bacio kljuc i ostavio me samu.
 
Pa naravno.
Prosjechnost je jedna od stvari koje me uzasavaju.

Ili ono: "Pogledaj ovu/ovoga kako se ponasha, pa to nije normalno..."

Definishi normalnost.
Ne mozesh... jer je ta definicija tako relativna.

I zato... neka povucheni ljudi budu zadovoljni... ta osobina je jedna od stvari koje ih chine posebnim.
 
Činjenica je da i povučenost i društvenost ima svoje prednosti i mane.
Recimo da je najlakše landarati sa većinom. S druge strane povučni posmatrači, jednom kada se otvore, znaju mnogo više o društvenima nego oni sami.
Sudar tih svetova je svakodnevan, ali se svejedno malo toga menja.
Možda je bolje tako.



No, skrenuli smo sa teme. (:
 
Uvek!!!!!!!Samoca je najprosperitetniji nashin da spoznash sebe i svoju psihu.Naravno,niko nikada nece poznavati sebe,ali samoca chini da pronadjemo puteve do nekih svojih vrtloga.Do nekih nelogichnosti i neke nestvarnosti.Samoca je intrigantna.Za neke i inspirativna.Za mene I fascinantna
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Da li biste živele sa njegovim roditeljima?
2
Odgovora
41
Pregleda
705
leki1
L
M
Šta slušate, da vidiiiim :)
Odgovora
14
Pregleda
319
leki1
L
M
Današnji izlasci
2 3 4
Odgovora
91
Pregleda
1.659
leki1
L

Back
Top