odlazak iz roditeljskog doma?!?

Zanima me kako ste vi podnijeli napustanje roditeljskog doma..odlazak zbog udaje ili nekog drugog razloga?ja sam svoj dom napustila zbog udaje prije 3 mjeseca otisla sam u sasvim drugu drzavu.osjecam se kao curica od 2 godine,samo placem u sebi i zovem mamu.kako je bilo vama?koliko vam je trebalo da se naviknete.?

Iz roditeljske kuce sam otisla pre, cini mi se, 3 godine i bas sam bila sva polupana. Otisla sam zato sto sam htela da se osamostalim... i nisam mogla da verujem da ce mi bas tako tesko pasti. Sad je sve OK...

Super sam podnela.
Jedan dan mi je trebao da se naviknem.

mislim da mi se srce slomilo prvi put ućivotu tada.
iako sam mnogo bil aodsutna,večito na putu koji je trajao i po godinu dana u cugu...
ali udaja....to me rastrglo.

E, pa zato sam ja izbegla to u-DAVANJE( kod nas zenu u- DAJU muskarcu koji je faca jer se zaboga ZENI).U svim normalnim zemljama-jezicima je udavanje , zenidba= vencanje) dakle- mi smo se vencali. Niko nije dolazio po mene, kupovao me i prodavao(ja sam preplakala svki takav momenat na svim svadbama na kojima sam bila od rodjenja do dan danas, sa koje god strane da sam bila gost-ono kad mladu izvode iz njene sobe..I znala sam mene niko nikada nece da kupi i odvede. Ja sam jednostavno sa svojom uzom familijom dosla ispred crkve gde su me cekali muz isvi ostali gosti. Naravno, njegovi su bili zaprepasceni, ali nisu imali priliku da kazu svoje misljenje. Zivot se posle vencanja nastavio sasvim normalno- malo u stanu u kom smo i pre bili, malo u mojoj porodicnoj kuci. Moja soba je ostala potpuno ista kakvaje i bila+ krevetac,i nista se ni u mojoj glavi nije promenilo..Ali sada smo kupili nedovrsenu kucu(blizu moje ), i sredjujemo je sto ce potrajati jos jedno 6 meseci-godinu, a ja sam vec u frci - kako cu se pomiriti sa tim da ce sad nesto drugo zvanicno iti moj dom!!! Jedva sam pristala da zbog poreza promenim prebivaliste u licoj karti! S`jedne strane puna elana sredjujem kucu, a kad sam sama sa sobom non stop razmisljam kako cu sad! jbno zensko+vaga u horoskopu--katastrofa

pa dobro bar ste bili u crkvi
i to je nešto, ozbiljno

eh...meni je kuća gde god mogu da se konektujem i/ili gde ima nes kafe i prijatnog razgovora

Podnela sam ga vrlo lako, čak sam bila ushićena od oduševljenja. Pošto sam do svoje 30. godine živela sa mužem u roditeljskoj kući, bila sam oduševljena kad smo se najzad odselili.

xpajamacax:

mislim da mi se srce slomilo prvi put ućivotu...
ali udaja....to me rastrglo.

Kliknite za proširenje...

me too još uvek lepim komadiće...a nije bilo tradicionalnog odlaženja iz ''devojačke sobe'' i svega onoga što reče Jelena. Bio je petak, padala je kiša, ja sam se pozdravila sa svima, sela u kola, malo šmrcnula dok sam mahala mami (ćale nije hteo da sidje do ulaza da se ne bih raspekmezila...) i krenula na put ( i figurativno i bukvalno)...tad mi nije bilo mnogo teško...ali kasnije ( i još uvek...) :? uh bre, baš sam se nešto rastužila... odrasti devojko, odrasti 8)

e izem vam udaje... zakonom da se zabrani!
izem ti patrilokalnost
ura da muški žive u kući žene

gigule:

e izem vam udaje... zakonom da se zabrani!
izem ti patrilokalnost
ura da muški žive u kući žene

Kliknite za proširenje...

ura ura, a je l' će to moći da se primeni retroaktivno?

P.S. ih kakva si neosetljiva

uf.....
ja sam otisla prvo sa 17 pa se vratila sa 20...pa opet otisla ali nesto na pola jer sam malo bila kuci a malo nisam....pa se opet vratila pa definitnivno otisla sa 27...a roditeljski dom mi se za to vreme promenio tri puta....haha.....tako da ja nemam pojma sta je roditeljski dom zapravo, haha....
tako da sam ja to odvajanje lepo vezbala pa mi ovo definitvno odvajanje uopste nije tesko palo, stavise....jedva sam docekala...
mada sam daleko u pm...
i nisam se udala

a joj. ja otisla sama na drugi kraj svijeta.
iskrena da budem, ne znam da li bih ponovo mogla s njima da zivim. sta cu kad sam osobenjak po prirodi i volim da budem samostalna.
trebao mi je dan, dva da se naviknem.
samu sam sebe iznenadila :-))
juhu

Topli roditeljski dom, napustio sam pre nešto više od 5 godina.
Okolnosti su se same poklopile, nisam od onih koji smatraju da je jako važno otići od kuće sa punoletstvom. Ja definitivno to ne bih mogao sa 18 godina. Uostalom, otišao sam četiri ulice daleko :-), nekih pet godine kasnije. Prvo sam živeo sam, prijao mi je momački život, to nema veze nikakve sa privođenjima itd., gluposti, jer sam i kod roditelja imao svoj, zaseban ulaz :] Loša strana je bila gomila neplaćenih računa koji su se stalno nagomilavali, briga o hrani, novcu itd. Krotio sam svoju razmaženost. I upravo to je razlog "odvajanja od kuće". Kasnije sam počeo da delim životni prostor sa svojim anđelom. Tako ide ĆIVOT...

mene prodali, zezali se.
i ja sam pored keve,na 5 minuta.
i adresu nisam promenila
i dalje glasam na istom mesti,i idem u isti dom zdravlja.
i mnogo sam odsustvovala iz kuće...
ali i dalje volim da odem kući kod mojih.
jer ipak....to je moj dom.
mada posle ovih radova u kući počinjem da doživljavam i ovaj stan kao moj dom.
do sada nisam.bila sam očajna gde živim u kakvom kičeraju.
sada sam mnogo bolje, hvala na pitanju
hebe je u pravu...
kroćenje razmaženosti
ja to doživela na santoriniju kada sam se iskrcala sa trajekta sa 50 drahmi u ruci

Ah.......trenutno živim jedan sprat iznad mojih roditelja.Živim u zgradi u kojoj sam odrasla,u istom kraju........uglavnom sve je isto.Mada prvi put sam od roditelja otisla kada sam imala 18 godina,i mogu reci da mi je bilo tesko.Nisu mi toliko oni nedostajali,koliko ta neka porodična atmosfera,pa čak i svadje i rasprave sa njima.Nekako,smetala mi je ta tišina u mom samostalnom životu.Znate ono u kući ćale,keva,brat,stalno dolaze prijatelji komšije,,,,,,,,,a ovako sam bila sama.Kada sam se udala bilo mi je ok,tačnije mi je tada bilo najbolje.Nije mi nedostajala ta porodična atmosfera,imali smo je.Sada kad sam sama opet mi je lepo mada bukvalno živimo zajedno jer smo neprestano jedni kod drugih.Ali najjače je to što ja jesam odlazila iz roditeljskog doma ali uz sve te odlaske nijednom nisam napustala Vozdovac....i to me je uzasno smesno.

Ma ja sam otisla sa 18 godina i opet bih to uradila znam da iako nisam sa mojima dugo godina ako nesto zaskripi imam gde da se vratim ti ocigledno nisi spremna na samostalan zivot.I nemoj da places po ceo dan vec nadji neku zanimaciju pa ce ti biti malo lakse

nikad se ne bih vratila da zivim sa njima... slatka je slobodica

gurmanci, bravo

Gurmanci ima pravo. Pa i treba taj novi zajednicki dom da se voli vise, tu cete imati svoju decu, svoju porodicu, svoj zivot.

Ja sam u fazi skorog odlaska iz roditeljskog doma...i uopste ne znam kako cu...sve mi padaju na pamet neke gluposti...i kako cu ja bez njih, i kako ce oni..sta ako im nesto treba, ako im pozli u sred noci a mene nema.....

njima ce biti dovoljno da vide da si ti srecna i da mozes da se snadjes i bez njih tada ce znati da su dobor odradili svoj posao

Ја сам отишла на факултет, са 18 година, и било је супер! Живела сам са две најбоље другарице, сјајно смо се слагале...нисам ишла кући сваки викенд као неки... Живеле смо баш до даске, али одговорно водиле рачуна о свему!
После сам живела са дечком пар година...тако да ми удаја и није била неки нагли прелаз.

Увек волим да одем код матораца, оно: мамина супица, обавезно колачи.... Али исто тако волим своју слободу, самосталност у одлучивању, независност.... Лепо је бити одрастао!

Ja sam otisla pre deset godina, u petnaestoj...rekorder sam ovde, koliko mi se cini...a neudata...
I mnogo mi je lako palo...
Jer sve je lako kad si mlad, sveeeee je bas lako...

Ne zivim sa roditeljima vec 12 godina, ali jos uvek nisam shvatila da sam izasla iz roditeljske kuce. To je nasa zajednicka kuca i uvek ce biti, nezavisno od toga koliko cu puta prespavati tamo.
Moja "licni" dom, da se tako izrazim je moje skloniste za mir. Prosto ne mogu da uporedim ova dva doma. Ipak je u mom sve uredjeno bas onako kako zelim i zavrsavam obaveze kada hocu.
Rece neko: moja kucica, moja slobodica

Da, nešto slično je i u mom slučaju.
Sve je to moja kuća, uvek sam imao slobodu, nemam ja tu podele, u obe kuće žive ljudi koje najviše na svetu volim.
Pre neki dan sam bio kod mame na ručku, uvukao se u svoju sobu i odspavao 3 sata kao bebica.