RAZVALJENI - da li je pozorište mrtvo ?!!!!!!

Ova dilema je posebno u zadnje vreme aktuelna.
Opste je poznato da je FDU drzavna akademija koja ima svoj status renome itd. Ali isto tako u zadnjih 10 godina izasla je masa netalentovanih ljudi. Zasto? Prica se da su masovno ljudi upadali preko veza a ne preko talenta.Nazalost kada na primer pogledamo masu filmova kao produkt studenata FDU-a ili masu netalentovanih glumaca ovo se moze osporiti.

Za BK akademiju kazu da je novac jedini kriterijum na prijemnom.

Sta vi mislite o tome?
Da li je u redu ocenjivati ljude prema akademiji koju su zavrsili ili prema rezultatima njihovog rada?

Dakle ?

Odgovor se sam nameće. ako je kinta zaista jednini uslov na prijemnom, BK će izroditi mnogo više krajnje loših "glumaca", te će samo pominjanje diplome tog univerziteta izazivati podsmeh. Dakle, pravac u FDU.

Pa ja ne vidim neku narocitu razliku izmedju te dve skole u poslednje vreme - kao sto ste i same rekle jedina razlika je u tome sto BK otvoreno kaze ,,Dajte pare ako hocete da se upisete'' a na FDU-u vam to dosapnu kad udjete u uzi krug (ovo je bilo iskustvo moje drugarice na glumi, rekli su joj da pozove tatu na razgovor???!!!??') Tako da mislim da su oba uzas, ali BK je barem manje licemeran. Barem se meni tako cini, ko ce ga znati.... :?

Definitivno prema rezultatima njihovog rada!

Obe skole su po meni tesko licemerje!
Sa FDU-a uglavnom u 90 posto slucajeva u zadnjih 10 godina
izlaze ne talentovani ljudi!Uostalom pogledajte domace filmove!
Sa BK=a akademije ljudima jos uvek nije pruzena sansa
jos uvek ne znam ni jednu osobu ( bilo glumac, reditelj, dramski pisac...) koja se probila....
Vazan je rad
a ti ljudi zvani profesori na zalost ne zasluzuju u vecini slucajeva to zvanje.
Masa profesora predaje na oba fakulteta i na FDU i na BK.
Njima su bitne pare....

Svrha drame je da se suoči sa graničnim...
Može li naša drama da učini ovo ili je iskvarena?...
Da li smo mi iskvareni, takoreći duhovno, emotivno mrtvi?
...
Da li je pozorište takodje mrtvo?
Edvard Bond

...gledala sam dramu Sare Kane Blasted, ili ti Razneseni...a VI ?
...i mnoge druge savremene britanske i američke komade i muči me nešto. Hoću pitanje da podelim sa Vama:
Da li i pozorište treba da podržava tu stvarnost ili da kreira novu... ?

Pozoriste je duh vremena u kome se nalazimo.
Kakva nam je stvarnost, takve su nam drame, takvo nam je i pozoriste...
Da pozoriste uvek treba da kreira novu stvarnost... uvek treba da pokaze publici resenje, neki pozitivni izlaz, ali isto tako i treba gledaoca da natera da se zamisli, da razmislja...

i postavila si dva pitanja?

Mislim da pozoriste nije mrtvo... nikada nece biti...
sve dok postoji bar jedan gledaoc u publici!

RaDoSnA:

Pozoriste je duh vremena u kome se nalazimo.
Kakva nam je stvarnost, takve su nam drame, takvo nam je i pozoriste...
Da pozoriste uvek treba da kreira novu stvarnost....

Kliknite za proširenje...

...slazem se sa tobom... a da li naše pozorište kreira novu stvarnost...jel te pokrenulo nešto skoro...u teatru

RaDoSnA:

i postavila si dva pitanja?

Mislim da pozoriste nije mrtvo... nikada nece biti...
sve dok postoji bar jedan gledaoc u publici!

Kliknite za proširenje...

...to je teorijaPitera Bruka, i tacno je to da dovoljan je jedan glumac ili pak samo stolica na sceni i jedan covek u publici da imamo teatar....ali kao sto i sam Bruk kaže postoji velika mogućnost da to postane mrtvački teatar... tako da pitanje ~da li je pozorište mrtvo~ se odnosi ne na materijalnu pojavu tetra već na duhovnu...

E to je pravo pitanje?
Nasi pisci... njima nije ni pruzena sansa da se igraju...

Gledaj ovako.. u proseku godisnje zavrsi 5 do 10 ljudi dramaturgiju, da bi to zavrsili oni svake godine na studijama napisu po jedan scenario i po jedan pozorisni komad...

Kazi mi ti, koliko komada na repertoarima nasih pozorista znas da je izvedeno u zadnje dve godine....

Pisci novi savremeni mladi postoje kao i novi komadi...
Problem je druge prirode...
Ti komadi se ne izvode....

Nikoll:

...to je teorijaPitera Bruka, i tacno je to da dovoljan je jedan glumac ili pak samo stolica na sceni i jedan covek u publici da imamo teatar....ali kao sto i sam Bruk kaže postoji velika mogućnost da to postane mrtvački teatar... tako da pitanje ~da li je pozorište mrtvo~ se odnosi ne na materijalnu pojavu tetra već na duhovnu...

Kliknite za proširenje...

pozoriste u EVROPI uzmimo Britansko kao primer nije mrtvo, ima publiku ... duhovno takodje nije mrtvo..
ali
nase...
postace ako se ne budu igrali komadi mladih pisaca....

na žalost ti i ja samo pricamo...topic o pozorištvu nije bas intersantan....

Topik o pozoristu upravo govori
koliko ljudi kod nas U SRBIJI
vole i posecuju pozoriste...

RaDoSnA:

pozoriste u EVROPI uzmimo Britansko kao primer nije mrtvo, ima publiku ... duhovno takodje nije mrtvo..
ali
nase...
postace ako se ne budu igrali komadi mladih pisaca....

Kliknite za proširenje...

gresis i to mnogo, naš teatar naročito nove tendencije su vrlo značajne u evropi...britanski tetara se vratio klasicima i Sekspiru nakon komercijalizacije mladih pisaca savremene britanske drame. oni su bili svež duh pre deset godina sada tekstovi Marka Rejvenhila, Sare Kejn, Martina Mekdone, više ne uzbudjuju gotovo nikoga...evropski tetara je od novog brutalizma i i dramaturgije krvi i sperme došo do novog sentimentalizma.
A forme »Novog sentimentalizma« pružaju sigurno utočište osrednjosti u glumačkom i rediteljskom pogledu, protiv koje su bili pisci Nove Savremene Britanske Drame. Jer sentiment je opšti i pripada svakome. U njemu se svako snalazi. Tu nema "velikih tema", niti egzistencijalnih nemira. Evropsko pozrište je u KRIZI jer od imperativa osloboditi se, savremeni svet je stigao do imperativa zakloniti se....ili još bolje zaboraviti...A mis mo u prednosti jer se tek budimo i to još isfrustirani ratovima pa do skoro iyolovani duh tek treba d aiybaci hiljade ideja...naravno ako uspeju da se proguraju kroy obruc matorih lobista koji su zaposeli svoje tetarske stolice i planiraju tu i da umru

RaDoSnA:

Topik o pozoristu upravo govori
koliko ljudi kod nas U SRBIJI
vole i posecuju pozoriste...

Kliknite za proširenje...

da na zalost...hm

da potpuno si u pravu za malde dramaturge...samo postoji nekoliko stvari vezano za problematiku zsto nema novih mladih dramaturaga u pozoristu. prvo primaju ih do 7 godisne na dryavnu akdaemiju i kada pobrojimo i sve privatne dojemo do cifre od 15 potencijalnih dramaturga. Polovina se opredeli za filmska scenarija a ne pozorišne komade jer je profitabilnije (ya poyorišni komad možeš dobiti kao početnik oko od 200 do 500 evra a ko vrhunski dramaturg 1000 a za film ide od 1000 pa na više a serije da ne spominjemo) tako da ona druga polovina da bi normalno odnosno da bi uspela da preyivi a da se bavi pozorištem pored drama mora da se bavi i copywright-ingom jer ya jednu reklamu dobijekoliko i ya dramu...i to ih polovinu pojede, komercajizuje i odvrati od pozorišta...retki koji opstanu i žrtvuju se za teatar moraju nadalje da se bore sa straijim kolegama i svim onim mrtim piscima ya koje se vise ne placaju autorska prava....tako da tacno i imamo po tri nova teksa godisne od mladih dramaturga ali ne mogu biti izvedena odmah u beogradu vec moraju obici sva sela i festivale malih formi da bi doslei do nekog bgd poyorista .....tako da problm naseg poyrista i podmlataka jeste u kulturnoj politici starijh koji ne trpe konkurenciju jer nece u penziju jer su im male ili uopšte ne postoje

RaDoSnA...lep nick..je si li gledala nešto skoro u pozorištu

Pozoriste nije mrtvo! Dok ima duha bar u maloj grupi ljudi koji se njime bave, on ce naci put da se probije kroz stege komercijalizovanja svake vrste pozorisnog rada, kroz isprepletene seme onih koji zbog licnog interesa, sopstvene slave ili uskogrudosti prave klanove, kroz vrlo rasiren autizam pozorisnih stvaralaca koji ne osecaju puls vremena i puls interesovanja publike. Na srecu, jos uvek ima dosta primera da se neki komadi, ansambli, pa i pojedinci jos uvek uspesno bore sa svim tim, i da svako ko posecuje pozoriste ima priliku da oseti,bar ponekad, plodove prave pozorisne strasti. Viva teatar!

E Nikoll

nisam gledala nista skorije da mi je ostavilo poseban utisak...
Sto se tice lobija u pozoristima, o toga me boli glava.
Pisanje scenaria jeste profitabilnije, ali ne vidim da se nesto ni scenaristi probijaju.
Sve je veca navala mladih filmskih reditelja, koji su u pogresnom ego tripu, da sve mogu sami , da reziraju, da pisu scenarije. Mnogo je zapostavljeno mladih ljudi, a kvalitetnih, ja znam cetvoro, jako dobro ih poznajem.
Sto se tice pisanja reklama,
nije ni to lako. Da bi usao u dobru marketinsku firmu, za to ti treba zesca veza.

Preporucujem predstave nekih pozorista iz Vojvodine. Provincijska pozorista pate od hronicnog nedostatka para, gule ih nadobudni reditelji ili gostujuci beogradski glumci(uglavnom oni koji nemaju posla, pa im je to dobra gaža), ali je za neverovati koliko su neki ansambli kompaktni, kakvu energiju imaju i talente, naravno. Na primer, jake su madjarske scene u Subotici i Novom Sadu, Sombor i neverovatna mala Kikinda. Bio sam u prilici da gledam u Subotici gostovanje kikindskog pozorista sa predstavom "Sve je to Elvis zakuvao" i odusevio se. Dve devojke i dva muskarca praše od snage i seksipila i baš me zanima da li uopšte neko za njih zna. To je mala scena, tako da sam ih pratio u potpunosti i nisam nasao manu.I sama predstava je fantasticna, cak imaju i Elvisa licno. Tako da ako gostuju u Beogradu, ne treba ih propustiti, Somborce isto. Iako sam vezan za Suboticu, srpska scena nije nesto, isto vazi i za Zrenjanin, u Vrscu isto imaju profesionalno pozoriste, ali nikad ih nisam gledao.

O pa sada nas je vec TROJE....napredujemo , napredujemo...

RaDoSnA:

E Nikoll

.... Sve je veca navala mladih filmskih reditelja, koji su u pogresnom ego tripu, da sve mogu sami , da reziraju, da pisu scenarije. Mnogo je zapostavljeno mladih ljudi, a kvalitetnih, ja znam cetvoro, jako dobro ih poznajem.

Kliknite za proširenje...

...e draga i radosna...svi su u tripu ne samo filmski vec i pozorisni da sve mogu sami...one man shou uz pozivanje na renesansne umetnike koji su se bavili podjednako uspesno sa vise umetnosti...to je danas ne moguce jer nema mecena i opustenosti vec svi stvaramo u grcu....a drugo pa filmska i pozorisna su kolektivne umetnosti i sto vise interakcija to vise i reakcija...

A da je zapostavljeno mnogo mladih ljudi, a kvalitetnih i to je tacno samo ne vredi tu kukanje u stilu Kalimera "nepravda , nepravda" vec neprestalna borba u nedogled...jer ako si kvalitetan u bransi pozorisnoj i filmskoj ne vredi ti mnogo ako uz to nisis ne pomirljiv i uporan....

Pravo da ti kazem nebi brinulo mene tolika kolicina prosecnosti kaoja je uspela na razne nacine da se probije i radi vec svi talentovani koji su izgubili snagu ili motiv da se i dalje bore...to je moja bransa ja ih razumem ali ne podrzvam....treba juriti i radi ka free lencer besumucno dok ti se ne ukaze prava sansa da pokazes talenat....ako ga imas on ce biti vidljiv kada tad ali mi smo mladi inace skloni tome sve odmah i sada a to je ovde ne moguce jer ti treba ogromno iskustvo da bi isplivao pa kasnije i opstao.....
ja poznajem mnogo kvalitenih ljudi ali malo onih koji se bore

Drage moje, vrlo depresivno zvuci vasa prepiska, izvinite sto se mesam, ali normalno je da mlad covek mora proci kroz kroz sto cuda da bi se dokazao, to vazi i za glumce i za dramaturge i za reditelje. I to je normalno. Nelogicno je ocekivati da velika pozorista rizikuju sa neproverenim ljudima i tekstovima. Koliko bi para trebala da imaju pozorista kada bi svima bile pruzane jednake sanse? Klanovi su strasna stvar, ali dopustite da jedino iz nekog poznavanja moze i proizici saradnja. Pitanje je ko se i cime tu namece i ko na sta od tih drmatora pada, ali drugog puta nema, i nema ga nigde u svetu. Mlad covek mora da se nametne, pa cak iako su provincijska pozorista put, neka i to bude nacin. Treba se nuditi i raditi najbolje sto umes bilo gde pod kapom nebeskom, pa ce se sigurno iz toga izroditi nesto dobro. Problem je sto su nase akademije prilicno autisticne, studenti bi morali imati vise mogucnosti da pokazu sta rade u javnosti, u tome bi im morali pomoci profesori svojim preporukama, sto samo pojedinci rade. Njima na dusu da ako prepoznaju talent to ne razglase na sva zvona. Neki su u tome uspesni, pa prodaju osrednju decu za velike pare, a nekima je princip da se ne mesaju( Dugalic, npr.). Ali bez obzira na sve ne moze se bez spremnosti na sve cekati neka visa pravda. Nema toga. To je malo i pitanje emotivne inteligencije i sposobnosti snalazenja u vremenu i prostoru. Zato treba naostriti laktove i RADITI!

Cini mi se da sam malo (vise) starija od polemicara na ovom Forumu, sto je u ovom slucaju prednost, jer pramtim zlatno doba Ateljea 212 (sredina 80-tih) i kultne predstave ne samo u tom, vec i u vecini beogradskih pozorista.
Elem, mi imamo puno dobrih mladih glumaca, ali retko ko od njih je kompletan glumac na nacin na koji se to moglo reci za bardove, poput Radmilovica, Nacica, Butkovica, Bate... To je prvi problem.

Drugi je vec pominjan u ovoj polemici, a to je nemogucnost da se svezi, originalni scenariji probiju do reditelja, odnosno upravnika pozorista. Nekada je to zaista bilo neuporedivo lakse, iako su i tada postojali klanovi (toga ima otkako je civilizacije). No, uvek su najbolji od tih mladih ljudi ipak uspevali da dobiju svoju priliku, sto danas nije slucaj.

Treci probelm je vezan za temu kuda ide svekolika umetnost, a u ovom slucaju ona tj. one vezane za pisanu rec, odnosno za tekst kao krajnji produkt ili kao predlozak (knjizevnost, pozoriste, film). Cinjenica je da je nakon postmoderne dostignut izuzetno visok stilski nivo cak i kod drugorazrednih autora, ali da sve vise manjka prave kreativnosti, dobrih ideja, originalnosti.

Ima tu jos problema. Recimo, nije redak slucaj da neko poseduje izrazit dar, ali nista vise od toga (ni obrazovanje, a ni rad). Ili obrnuto: veliki rad bez trunke talenta. No, da ne sirim dalje temu...

A sto se dobrih predstava tice, slazem se da ih je vrlo malo. Osamdesetih smo sa predavanja ili iz Narodne biblioteke odlazili direktno u pozorista, bezmalo svakodnevno, jer nismo stizali da odgledamo sve dobre predstave koje su tada igrale. Sada je "ponuda" srednje zalosna. Mogu na prste jedne ruke da pobrojim predstave koje su me odusevile u poslednjih par godina, a vecina ih igra u Beogradskom dramskom. U Ateljeu mozda dve vrede za pogledati, JDP zivi na staroj slavi, tj. par predstava od pre vise od pet godina, Zvezdara bez Kovacevicevih i Romcevicevih scenarija nema sta da ponudi, Narodno - jedna na velikoj sceni, jedna na maloj, Tatar T nikada nije ni pledirao na visoku umetnost... - recju, prilicno porazavajuce.