Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Molim objašnjenje, da li se kaže prečas ili pretčas, jer moje koleginice koje predaju srpski ne mogu da se dogovore. Veoma mi je važno jer dvadeset godina pišem u dnevniku pretčas, kako me je davno naučila koleginica srbista, inače profesor. Sada je koleginica, koja je nastavnik, demantuje.( Matematičar sam, pa ako sam i grešila, nije velika sramota, ima vremena da ispravim grešku.:))
 
Radda65:
Molim objašnjenje, da li se kaže prečas ili pretčas, jer moje koleginice koje predaju srpski ne mogu da se dogovore. Veoma mi je važno jer dvadeset godina pišem u dnevniku pretčas, kako me je davno naučila koleginica srbista, inače profesor. Sada je koleginica, koja je nastavnik, demantuje.( Matematičar sam, pa ako sam i grešila, nije velika sramota, ima vremena da ispravim grešku.:))
Kliknite za proširenje...

Кратко и јасно, правилно записивање је претчас.

Д испред безвучног сугласника прелази у Т, осим у ограниченом скупу изузетака: када се нађе испред С или Ш (представа, одшетати), у извесним сложеницама и у извесним речима страног порекла. Како је глас Ч састављен од гласова Т и Ш, оно Д->Т у префиксу пред- се често не чује и у изговору је сасвим нормално да се чује "пречас" (као што се и председник често чује као "прецедник" или братски као "брацки"), јер је немогуће изговорити "претчас" ако се не направи једва приметна станка између Т и Ч, "прет-час". Међутим, записује се претчас и то је једино правилно и Ваша колегиница Вам је добро рекла - правилно сте писали све време.
 
Нема на чему. Немојте јој много замерити, пошто и сами кажете да је у питању старија особа, јер правопис понекад заиста ствара већу заврзламу него тумачење новог закона о безбедности у саобраћају. Међутим, ипак би требало да, као наставник српског језика, она објашњава та правила другима, а не да допусти да дође у ситуацију да некоме ко вођен интуицијом и осећајем за писану реч пише правилно, намеће антиправила и неправилна решења.

Ако Вам је потребна озбиљнија референца од поруке на форуму, међу колегама се слободно позовите на последње издање Речника језичких недоумица Ивана Клајна где је под словом П јасно наведено:

предчас не него претчас.

претчас.

без икаквих додатних објашњења, подразумевајући да је правило о једначењу сугласника по звучности по овом питању јасно. Реч "пречас" није наведена уопште, очито због тога што ова грешка није чак ни распрострањена, основна дилема је између варијанте са Д и варијанте са Т.
 
M. Rokvić:
Нема на чему. Немојте јој много замерити, пошто и сами кажете да је у питању старија особа, јер правопис понекад заиста ствара већу заврзламу него тумачење новог закона о безбедности у саобраћају. Међутим, ипак би требало да, као наставник српског језика, она објашњава та правила другима, а не да допусти да дође у ситуацију да некоме ко вођен интуицијом и осећајем за писану реч пише правилно, намеће антиправила и неправилна решења.

Ако Вам је потребна озбиљнија референца од поруке на форуму, међу колегама се слободно позовите на последње издање Речника језичких недоумица Ивана Клајна где је под словом П јасно наведено:

предчас не него претчас.

претчас.

без икаквих додатних објашњења, подразумевајући да је правило о једначењу сугласника по звучности по овом питању јасно. Реч "пречас" није наведена уопште, очито због тога што ова грешка није чак ни распрострањена, основна дилема је између варијанте са Д и варијанте са Т.
Kliknite za proširenje...

Da malo zakomplikujemo, u lektorisanim tekstovima hrvatske varijante naći ćete ponešto drugačija pravila

srpska varijanta: otcepljenje, natčovek, otčepiti (ne očepiti)
hrvatska varijanta: odcepljenje, nadčovek, odčepiti

i tome slično, pa treba voditi računa kada se želi koristiti važeća norma srpske varijante.

Odstupanja u pisanju zvučnog suglasnika d (ne prelazi u t ili ne ispada) u trima slučajevima:

1. d u prefiksima ispred bezvučnih c, č, ć, s, š : nadcestar, odcepiti, podceniti, podcrtati; nadčovečan, odčepiti, podčiniti; odćušnuti, odćutati; nadsvoditi, odseliti, odsek, predsednik, odsutan, predstava, podstavljen; nadšumar, odšunjati se, odšetati se, podšiti, predškolski...

2. d u složenicama s predmecima ispod- i iznad-: ispodprosečan, iznadprosečan …

3. d u drugim složenicama zbog jasnoće: naddržavni, naddruštveni, poddijalekt, podtip, predturski.​

Možda g. Rokvić može da prokomentariše kako pomenute slučajeve tretira norma srpske varijante srpskog standardnog jezika. :)
 
agaston:
A jel se kaže PEČU ili PEKU? Imajte na umu da se kaže PEČENJE, a ne PEKENJE!!!
Kliknite za proširenje...

Пеку, наравно. У питању је корен "пек" где К испред Е палатализацијом прелази у Ч, због чега имате печење, печем, пече итд. Исто тако имате и сечење-секу, течење-теку. Једна река тече, али две реке теку.

Од тог истог корена ПЕК имамо и пећи, пећ, пекар, пециво, печење, у зависности од гласовних промена. Императив другог лица једнине гласи "пеци", презент првог лица једнине "печем", перфекта "пекао (сам)", а футура "пећи ћу", као што видите, имамо поред К и Ч такође и Ц и Ћ.

pufna65:
Peške, pešaka ili pešice... ići...
Kliknite za proširenje...

Правилно је пешке или пешице. Ради се о променама на старијем облику "п(ј)еше", како га бележи Вук Караџић и који се данас ретко користи, који је у савременом говору добио проширење суфиксима -ке и -ице и оба се сматрају правилнима.

Пешака (ићи) је жаргон, као и урадити нешто "(на) брзака" (уместо брзо или на брзину) или "на кварњака" (уместо кварно). Реч "пешака" је правилна једино као генитив именице пешак.

Mrkalj:
Možda g. Rokvić može da prokomentariše kako pomenute slučajeve tretira norma srpske varijante srpskog standardnog jezika.
Kliknite za proširenje...

На први поглед и на брзину, српска норма се разликује једино по првој ставци и то делимично, јер се Д једначи по звучности испред Ц, Ч и Ћ. Тако имамо отцепити, потцртати, отчепити. Испред С и Ш се не једначи, то је познато, друга ставка не делује спорно, а о трећој смо већ разговарали на теми када смо објашњавали због чега је правилно потфорум, а не "подфорум".
 
Poslednja izmena:
@zoja:
Nikako mi nije jasno da li je pravilno: virtualno ili virtuelno, svugde vidim i čujem da je pravilno virtuelno, ali sam nekoliko puta čitala da je ispravno virtualno. I još, davno sam, baš davno čula da se inteligencija meri KVOCIJENTOM, ali svugde čujem samo KOEFICIJENT :confused::confused::confused:
Kliknite za proširenje...

Правилно је и виртуелно и виртуално, али се предност даје првој варијанти. Суфикс -уалан је директно из латинског, док је -уелан из француског. Зато имамо и нпр. визуелно, иако би оригинално било визуално.

Правилно је и коефицијент и квоцијент (количник) интелигенције. Квоцијент је количник, математички резултат дељења два броја, док је коефицијент математичка константа. Сама скраћеница IQ значи квоцијент интелигенције и он се рачуна дељењем менталног и стварног узраста и множењем резултата бројем 100. Због тога се на енглеском језику посматра као количник (квоцијент), а, на пример, у руском као коефицијент. Код нас се употребљавају оба израза.

Zadovoljna domacica:
Molila bih da mi neko odgovori u reči ČITALAČKI (MISLILAČKI,GLEDALAČKI,SLUŠALAČKI, PLESAČKI) šta je tvorbeni nastavak (sufiks)?

Hvala.
Kliknite za proširenje...

Ако ме сећање на градиво граматике српског језика добро служи, творбена основа је чита-, творбени наставак -лац (читалац), а придевски наставак -чки (читалачки).
 
Jukie:
Nije nijedno samo po sebi. Evo opet iz Klajna:
"Noćas može značiti prošle noći, ove noći koja dolazi ili ove noći koja je u toku."
Kliknite za proširenje...

U ovom slucaju se slazem... ali ne bih uzimao Klajna kao jedino ispravnog... Broj dubleta i reci koje se samo u njegovim knjigama mogu naci navodi me na ovakav stav... Jezik je ziva stvar, a ne postoji vrhovna jezicka vlast sa mandatom drzave i naroda koja bi propisala striktna pravila... Postujem i Klajna i Sipku, ali njihove knjige uzimam samo kao smernice... ne kao regulative... To i sam Sipka kaze...

Ne mogu da prihvatim reci koje ne postoje u nasem jeziku (mlazhnjak, razumej i sl.), a koje se navode u njihovim knjigama kao pravilne... Pa i ako su nekada bile pravilne, ako se vise nigde ne upotrebljavaju, treba promeniti pravilo, a ne pokusavati sa njihovom ponovnom implementacijom...

Pozdrav svima :)
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

bernardo
Надимци и инфинитив код екаваца и ијекаваца
2
Odgovora
26
Pregleda
501
bernardo
bernardo
bernardo
Вук Караџић и хрватски, бугарски и македонски језик
Odgovora
0
Pregleda
180
bernardo
bernardo
bernardo
Сличности руског и бугарског језика
Odgovora
19
Pregleda
214
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top