itekako : nikako : někako
itekakav : nikakav : někakav (kroza sve padeže).
još kakav
i to kakav
Ako mi objasne značenje rěčce
te u itekakav i prěvedu na něki světski jezik, onda može odvojeno.
Да ли овде говорите о личном осећају или о утврђеним правилима и речничким референцама? Префикс ите- у српском језику не постоји, па је због тога упитно прављење аналогија са изразима некако, никако, свакако, којекако. Могуће је да је оно "те" настало скраћењем од "тек" испред К у "како", пошто имамо и изразе "тек тако" и "тек онако" (ово су моје спекулације). У Речнику Матице српске не постоје речи итекако и итекакав као целине, а Иван Клајн у Речнику језичких недоумица изричито наводи облике "и те какав" и "и те како" као правилне, док о састављеним не каже ништа.
Због тога Вас и питам, јер, с обзиром на педагошку функцију ове теме, треба направити разлику између онога што
јесте према важећим правилима и онога што
сматрамо да би
требало да буде. На пример, мени се више допада хрватско решење и логичнији ми је хрватски третман глагола "требати" од српског, али то не мења чињеницу да је, на том конкретном примеру, примена хрватског стандарда према мерилима (важећег) српског неправилна.
Prěispitujući da li je logički parnjak od nemoj - htěj, zapitao sam se šta poručujemo někom sa Nemoj! Poručujemo mu
a) Nemoj da možeš,
b) Nemoj da hoćeš,
c) Nemoj da činiš.
I shvatio sam da je tačan odgovor pod c) (iako je dělimično tačan i pod b). I zaista, Nemoj! bismo prěveli sa Don't! Dalje, ne činiti je (valjda) semantički dovoljno blizu ne moći tako da teza da je nemoj izvedeno od moći ima osnovu.
Да, ако говоримо о логичком парњаку заиста можемо доћи до другачијих ствари, међутим ја сам говорио о граматичком, језичком и етимолошком парњаку и глаголу из којег је изведено немој, а тај глагол је моћи, а не хтети. Према Скоку, промене на самој речи су ишле у правцу: могућност да се нешто учини -> дозвола (одобрење) да се нешто учини -> обавеза да се нешто учини, где је и глагол морати изведен од моћи, по сличним језичким правилима како и од могу->може постаје море.
Моћи/могу се може упоредити и са немачким
mögen/mag и
machen и енглеским
may и
make, видим преко интернет-објашњења да су сви ти глаголи повезани са ПИЕ кореном
*mogh- у значењу моћ, сила. И у тим језицима су значења жеље, могућности и обавезе у чињењу, као и само чињење, језички испреплетени.
Глагол бити и његове промене спадају у најстарије слојеве нашег језика, и не само нашег, већ можемо пратити како исти корен постоји и у осталим индоевропским језицима. На пример, освртом на и опште познати енглески видимо сличност између (to) be -> am -> is и нашег бити -> (је)сам -> је(ст). Хипотеза је да је од општег корена
*bheu-, бхјесм, бхјест, бхист (интерпретација моја), одакле је и бивам, бивство, где се у презенту оно б изгубило, слично као што је и у футуру од
бићу, бићеш остало само ћу, ћеш, ће... У сваком случају, ради се о прастарим променама које су се у језику догодиле давно. По свему судећи, још у оно време када су језици још били неформирани у оном смислу како их познајемо у историјски познатом периоду и данас.
Odatle i imperativi na -i. 
Nikad nije na odmet nesto novo nauciti 
