СТИДИМО СЕ И ТРАЖИМО

СТИДИМО СЕ И ТРАЖИМО
Њено Величанство: Краљица ЕЛИЗАБЕТА II,
Краљица и Суверен многих чланова Комонвелта укључујући Аустралију, Канаду, Нови Зеланд и Уједињено Краљевство.
Господа: Берти АХЕРН, Т. Д., Председништво Европског Савета, Европски Парламент; Кофи А. АНАН, Генерални Секретар УН; Џорџ БУШ, Председник Сједињених Америчких Држава; Његово Величанство Краљ Шпаније Хуан КАРЛОС I; Жак ШИРАК, Председник Француске Републике; Карло Азељио ЧАМПИ, Председник Италије; Пет КОКС, Председник Европског Парламента; Х. Е. Ђулиан Роберт ХАНТ, Председник, Педесет и осма Сесија Генералне Скупштине УН; Ху ЂИНЦАО, Председник Народне Републике Кине; Др. Авул Пакир Јаинулабдин (А.П.Ј.) Абдул КАЛАМ, Председник Индије; Владимир ПУТИН, Председник Руске Федерације; Јоханес РАУ, Федерални Председник Ф. Р. Немачке; и Председништво Европског Савета: сви чланови; Савезни Парламент Руске Федерације: сви чланови; Национална Скупштина Француске Републике: сви чланови, Национални Народни Конгрес Кине: сви чланови, Парламент Ф. Р. Немачке — Немачки Бундестаг: сви чланови; Парламент Индије: сви чланови, Парламент Италије — Дом Депутата: сви чланови; Парламент Италије — Сенат Републике: сви чланови; Парламент Уједињеног Краљевства — Горњи Дом — Дом Лордова: сви чланови; Парламент Уједињеног Краљевства — Доњи Дом: сви чланови; Генерална Скупштина УН: сви чланови; Савет Безбедности УН: сви чланови; Дом Представника САД: сви САД Представници; Сенат САД: сви САД Сенатори.
Доставља се: Председницима и Скупштинама Босне и Херцеговине, Федерације Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Републике Црне Горе, Републике Србије, Републике Српске и Савезне Републике Државна Заједница Србије и Црне Горе.

Ваша Величанства
Краљицо Елизабето II и Краљу Хуан Карлосе I,

Ваше Екселенције Господо
АХЕРН, АНАН, БЛЕР, БУШ, ШИРАК, ЧАМПИ, КОКС, ХАНТ, ЂИНЦАО, КАЛАМ, ПУТИН и РАУ,

и поштоване даме и господо
чланови Генералне Скупштине УН и Савета Безбедности УН,
чланови Председништва Европског Савета,
чланови националних Скупштина/Парламената,
Представници и Сенатори САД.
Молимо Вас да прочитате овај јавни документ и да делујете следствено ради човечности, правде и слободе.
СТИДИМО СЕ ЗБОГ ТЕРОРА НАД СРБИМА

Ми, потписници овог документа, који смо законити држављани Западних земаља где живимо (показано у нашим адресама, ако није посебно назначено): Канада, државе Европске Заједнице или САД, ми се стидимо због лажи о Србима, због коришћења тих лажи да се оправда неоправдљиво омаловажавање равноправних људских и националних права Срба, и због терора над Србима.

Лажи о Србима се подржавају и насилно шире, непрекидно од 1988. г., или су их чак стварала западна медија и/или Западне Владе, посебно Влада САД под Клинтоновим председништвом, такве лажи као што су следеће супротне истини:
- Лажно тврђење да су Републике СФРЈ имале уставно право за своја одцепљења.

Уставно право на самоопредељење укључујући право на одцепљење је било дато искључиво југословенским народима, а не Републикама. Ово је јасно исказано првом реченицом Устава СФРЈ. Западне земље су насилно признале противуставна одцепљења Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, и Македоније од СФРЈ. Ово је приморало Србе да бране своје животе, своја права и имовину у својој постојбини. Срби су имали једнако право на самоопредељење укључујући одцепљење као сви остали југословенски народи, што је јасно изражено и Повељом УН (Параграф 2 Члана 1 Повеље УН). Западне Владе су признале права и резултате референдума свих југословенских народа осим Срба.
- Лажно тврђење да су Срби започели ратове у Словенији и Хрватској.

Срби нису започели ниједан рат у СФРЈ, већ су били приморани да се бране у Хрватској. Већина војника и официра у савезној Југословенској Народној Армији у Словенији нису били Срби. Већина врховних команданата у Југословенској Народној Армији нису били Срби. Осим тога, Срби нису имали већину у Председништву СФРЈ. Последњи Председник Председништва није био Србин. Председник Савезне Владе није био Србин. Република Хрватска је укинула у свом Уставу Србима статус једног од два конститутивна народа, који је Србима био гарантован Уставом претходне Социјалистичке Републике Хрватске. Шта више, Република Хрватска је одбила да прихвати било да Срби добију аутономију у Крајини и Славонији било да призна резултат њиховог референдума. Такве промене и растућа кампања против Срба, што је све приморавало Србе да се сете своје историје у, од Хитлера створеној, нацистичкој Независној Држави Хрватској у току Другог Светског Рата, натерало је Србе да се бране и да штите своја права у Крајини и Славонији — деловима Хрватске које су Срби населили пре најмање шест векова. Оптужба је лажна и због следећих чињеница:

то је била хрватска паравојна јединица која је започела борбу против Срба у Крајини и Славонији да би спречила Србе у њиховом настојању да остваре своја равноправна људска и национална права и да примене резултат свог референдума,
Срби су уставно постали једна од националних мањина у Републици Хрватској,
Срби су били приморавани да прихвате статус националне мањине у својој дедовини где је њихов број био битно смањен геноцидалним мучењима од стране Независне Државе Хрватске у току Другог Светског Рата,
Срби у Крајини и Славонији су били присиљавани да се одвоје од СФРЈ супротно резултату њиховог референдума, и
неколико стотина хиљада Срба је било прогнано из њихове дедовине Крајине и Славоније у току добро припремљене и стварно подржане од стране Клинтонове администрације војне офанзиве „Олуја” ради етничког истребљивања (1995. г.).
- Лажно тврђење да су Срби били агресор у Босни и Херцеговини.

Срби су били жестоко приморани да се бране, да штите своја права и своје наслеђе. Босна и Херцеговина су део постојбине Срба, који су били један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине. Срби су тамо насељавали више од 73%, а поседовали и бранили кроз векове више од 62% земље која је била њихова наследна породична својина одувек. Оптужба је лажна и због следећих чињеница:
то је била муслиманска група која је убила младожењиног оца господина Николу Гардовића и ранила једног њиховог рођака на српској свадби у Сарајеву (почетак 1992. г.),
то је била хрватска парамилитарна јединица која је упала у Босну и масакрирала Србе у Босанском Броду укључујући и градоначелника (почетак 1992. г.),
та хрватска јединица је сједињена са муслиманском паравојном јединицом следећег дана спалила српско село Сјековац заједно са становницима,
то је било даље ширење злодела против Срба када су муслиманске паравојне јединице масакрирале више од хиљаду и двеста невиних српских цивила у околини Сребренице, Скелана, Милића и Братунца у Босни,
то је била серија оваквих догађаја која је приморала Србе да се бране војно да би избегли понављање судбине коју су њихови родитељи доживели под Хитлеровом нацистичком окупацијом у току Другог Светског рата,
Срби су били приморани да пате у тишини због муслиманског убиства више од хиљаду невиних Срба на православни Божић у селу Кравице (7. јануар 1993. г. ) и у спаљених неколико села: углавном жене и деца пошто су мушкарци били на фронту,
Срби су били приморани да ћуте када су били лажно оптужени да су организовали концентрационе логоре у Босни, што се покушавало да се докаже приказивањем фалсификованих фотографија,
Срби су били такође принуђени да пате у тишини због видео касета које су показивале муслиманског команданта Насера Орића како држи српске главе, или како убија Србе, које су тада кружиле Босном да би се задовољили они који су финансирали учешће Муџехедина у рату.
- Лажна оптужба против Срба да су бомбардовали цивиле на сарајевској пијаци Маркале.

Срби нису учинили тај злочин. Ова чињеница је постала добро позната у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори, али се још увек срамно крије од западних народа.
- Лажна оптужба против Срба да су масакрирали 7-8 хиљада невиних Муслимана у Сребреници.

Такав масакр се није одиграо. Строго је забрањено да се истина објави у западним медијима.

Претходне лажне оптужбе против Срба у Босни и Херцеговини су широм света коришћене да оправдају неоправдљиво бомбардовање Републике Српске (1995), и употребљаване су за даљу њихову демонизацију.
- Лажна оптужба против Срба да су Албанци изгубили људска права, да су били подвргнути тортури и геноциду.

Ово је супротно истини да су албански досељеници у Србију уживали иста или већа људска права него што их досељеници имају у Западним земљама и да су албански терористи угњетавали Србе деценијама.
Срби су били подвргнури нечовечној фашистичкој окупацији од стране Велике Албаније у југозападном делу Србије — у српској колевци Косово и Метохија, која је њихова постојбина, за време Другог Светског Рата. То је резултовало у више од 150 хиљада протераних староседелачких Срба и у више од 100 хиљада нових албанских досељеника.
Србима је било забрањено од стране комунистичке Владе Јосипа Броза Тита да помогну протераним људима да се врате у своја огњишта на Косову и Метохији после Другог Светског Рата.
Србија је прихватила, разумевајући патњу Албанског народа под диктатуром стаљинистичког диктатора Енвера Хоџе, стотине хиљада албанских досељеника на Косову и Метохији.
Србија је омогућила да албански досељеници живе у миру, са истим политичким правима, условима запошљавања, да имају потпуну друштвену и здравствену заштиту, јефтине добре станове, бесплатно школовање за образовање на свом језику.
Српски народ је био приморан да посматра ћутећи и да пати због непрекидног терора после другог светског рата од стране оних Албанаца који су приморавали српске породице да напусте своје домове и имања да би добили етнички чисту област и да би онда одцепили Косово и Метохију од осталог дела Србије.
Скупштина Косова и Метохије је законито и уставно сама променила пуноважном одлуком вештачки јој дату аутономију (1989. г.).
- Лажна оптужба против Срба да су масакрирали невине албанске цивиле у селу Рачак (1999. г.).

Тај масакр се није никада одиграо. Та лажна оптужба, заједно са ранијим лажним оптужбама да Албански народ није уживао људска, друштвена и политичка права у Србији, је коришћена као разлог да се почне бомбардовање народа Србије и Црне Горе (1999. г.).
- Лажна оптужба против Срба за егзодус Албанаца.

Албански егзодус је био започео тек трећег дана НАТО бомбардовања као његова последица. Ова лажна оптужба је, комбинована са претходним, била коришћена не само за даљу демонизацију Срба већ и за оправдање настављања бомбардовања народа Србије и Црне Горе непрекидно свих 78 дана и ноћи.
- Лажно обавештење да су снаге УН ослободилачке на Косову и Метохији.

Албански терористи, које су делимично организовали Муџахедини помогнути од Бин Ладена, који је био дошао слободно да се бори у Босни и Херцеговини и у Србији — на Косову и Метохији, а делимично обучавали амерички војни стручњаци, су постали заштићени, понекад чак и потпомогнути, од КФОР-а. У присуству такозваних међународних мирнодопских снага, Срби су скоро сви прогнани (преко двеста педесет хиљада) са Косова и Метохије. Њихови драгоцени стародревни и међународно поштовани споменици, цркве, манастири, као и приватна власништва, су уништени у присуству међународних снага УН. Невини српски цивили (преко три хиљаде после НАТО бомбардовања 1999. г.) су масакрирани свакодневно у присуству међународних снага УН.
- Скривана чињеница да је 7 хиљада српске деце било убијено у југословенском грађанском рату, више него хрватске и муслиманске деце заједно. Трагедија за све.

Лажи о Србима се користе да би се оправдало неоправдљиво
третирање српског народа као агресора,
десетогодишње исцрпљујуће санкције против Србије и Црне Горе,
пропаганда против Срба широм света и њихова демонизација,
прогон Срба из Крајине и Славоније,
отимање земље од Срба да би им се свела са преко 62% на 49% у Босни и Херцеговини,
бомбардовање Републике Српске руковођено Клинтоновом Владом САД,
неприхватљиво одузимање људских и националних права Србима свуда на територији СФРЈ,
НАТО бомбардовање Република Србије и Црне Горе руковођено Клинтоновом Владом САД,
непрекидно појачавање хитлеровске фашистичке албанске окупације Косова и Метохије и злочина под заштитом КФОР-а против Срба,
окупација Срба и њихових Влада спречавајући их да поврате неометано и демократски своју слободу, независност и државност, што је изражено диктатима, чак и уценама њихових Влада у Републици Српској, Србији и Црној Гори.
- Потпуно неоправдана НАТО бомбардовања (1995. и 1999.) су посејала сталну свакодневну смрт у Републици Српској и у Србији.
ТРАЖИМО ЈЕДНАКА ПРАВА СРПСКОМ НАРОДУ

Да би се обезбедила једнака права гарантована свим југословенским народима Уставом СФРЈ и Повељом УН, да би се омогућило свим људима на територији (бивше) СФРЈ да живе у слободи и у миру, да би се омогућили добри односи међу југословенским народима, националним мањинама и њиховим суседима, да би се помогло њиховим мирнодопским развојима; да би се помогло УН и целој међународној заједници да прихвате и подрже једно часно ефикасно и дуготрајно решење у смислу Повеље УН за политичке и националне проблеме у Југославији, позивамо се, сви ми потписници, на наша права гарантована истим документима и подносимо следећи мирољубив и човечан
ЗАХТЕВ
да прихватите, подржите и омогућите ефикасно постизање следећег:
Истинито обавештавање Западних нација о свим југословенским народима, самим тим природно и о српском народу, и потпун прекид неоправданог демонизовања Срба.
Потпуно поштовање, признавање и примена једнаких права за Србе, исто као за све југословенске нације, на самоопредељење укључујући одцепљење.
Заштићен и материјално подржан мирнодопски повратак и смештај свих прогнаних лица и породица у своје домове и на своја имања у (бившој) СФРЈ (у Крајини, Славонији, Босни и Херцеговини, у југозападном делу Србије — Косову и Метохији, и у Македонији) у току следећих шест месеци, ако они то буду желели.
Потпуна и изричита примена Дејтонског Споразума тако да свако одступање, изобличавање или омаловажавање његовог потпуног и тачног остварења буде одмах заустављено.
Потпуна и тачна примена Резолуције УН 1244 тако да свако одступање, изобличавање или омаловажавање њеног потпуног и тачног остварења буде одмах заустављено. Стога, да се одмах потпуно прекине омаловажавање суверенитета Републике Србије над целом њеном територијом, а која укључује Косово и Метохију, и настављање јавног и законитог признавања тог њеног суверенитета.
Влада Србије треба да поново успостави потпуни суверенитет Републике Србије над њеним југозападним делом: облашћу Косово и Метохија у току следећа четири месеца.
Сви странци који немају и који не добију дозволу Владе Федерације Босне и Херцеговине или Владе Републике Српске треба да напусте те територије мирно и безбедно у току следећа четири месеца. Странци су сви они који нису њихови држављани.
Сви странци који немају и који не добију дозволу Владе Републике Србије или Владе Републике Црне Горе треба да напусте те територије мирно и безбедно у току следећа четири месеца. Странци су сви они који нису њихови држављани.
Све стране војне трупе треба да напусте мирно и безбедно територију Босне и Херцеговине у току следећих шест месеци.
Све стране војне трупе треба да напусте мирно и безбедно територију југозападног дела Србије — Косово и Метохију — у току следећих шест месеци. Ово се природно односи и на све албанске војне трупе (раније „УЧК”, тј. „АОА”) и све полицијске јединице које Влада Р. Србије није законито и уставно признала.
Једнака права Бошњацима, Хрватима и Србима у Републици Хрватској, Федерацији Босне и Херцеговине и у Републици Српској да одлуче на слободним народним референдумима у овим државама да ли ће да остану у државама у којима су сада или ће да се сједине са својим суседним деловима у својим новим државама.

С надом да ћете љубазно размотрити и усвојити наш Захтев, ми, сви потписници, остајемо ваши с поштовањем.

Konačno, svaka čast! I Sovjeti i zapad su održavali i napuhavali image toga debila JeBoTita, a onda su radi toga 15 godina izložili srpski narod daljnim patnjama kako bi uništili ono što su sami stvorili i održavali.....

Васо Србине спрема нам се још већа мука, ово је ништа.

КиМ:

Васо Србине спрема нам се још већа мука, ово је ништа.

Kliknite za proširenje...

Na muci se poznaju junaci......

Даће БОГ и слободе Србима.
Догодине у Великој Србији или УСД

I? Šta sad to znači?

Па Уједињене Српске Државе(РС, РСК, Србија,Црна Гора, Македонија, Епир, Далмација)