Možda nekoliko dana... Teško je znati pouzdano kada se krpelj zakačio.
Ona je školski primer po pitanju hrane: sipaš joj u posudu, pojede sve i oliže posudu bez problema. jedino ako se baš, baš pretera sa količinom ne pojede sve (to sam ja probala eksperimentalno
).
Uglavnom, kad prvi put nije pojela hranu - mene već počela da hvata panika.
Posmatrala sam je i posmatrala... Svi drugi su tvrdili da paničim bez razloga (baš je tih dana naglo otoplilo, pa je promena raspoloženja mogla dolaziti i otuda), a ona je imala svega pet ipo meseci... dakle još uvek nisam znala kako reaguje na temperaturne promene. Krpelja sam našla na putu do veterinara... zavukao se na vratu... tu gde je dlaka najgušća i gde je bilo stvarno teško uočiti ga.
Ni veterinar nije sumnjao ni na šta... najviše na moju paranoju.
Dva dana kasnije, pošto joj nije bilo bolje, pustila sam je da se ispiški u sobi... kako bih joj videla mokraću. Bila je tamna.
To je bila sreda, u subotu smo bili u šetnji... ali je, kažem, sasvim moguće da je krpelja pokupila i u dvorištu (nosi ih vetar, padaju sa drveća... i da ne nabrajam) tako da ne znam koliko vremena je prošlo.
