Okej, ocito je meni zapalo da se uhvatim u kostac sa baukom fundamentalizma…
… Posto je tamo daleko ocito strucnjak za ektremizam… A ZaRatSutra je pripremio citav referat o Prozelotizmu… Na cemu sam im veoma zahvalan…
Sta mi drugo preostaje …?
Elem,
O fundamentalizmu…
Kada se, danas, u pristojnom drustvu, pomene rec fundamentalizam, masovna asocijacija je, naravno, na bradate Arape, sa karakteristicnim turbanima na glavama, redenicima preko grudi i nekontrolisanom drekom u stilu “alahuakhbar”….
Ipak stvar je u nekoliko kompleksnija…
Potrebno je definisasti pojam i pojavne oblike fundamentalizma.
Sam naziv ocito, derivira od reci “fundament”, fundus, temelj, osnova, koren… pa nije tesko zakljuciti da je svako pozivanje na fundamentalisticki pristup u resavanju nekog problema ili sagledavanju sveta, religije ili ideologije, fakticki onaj koji se poziva na osnovno, bazicno tumacenje istoga… i poziva se na to osnovno tumacenje - odricuci pravo sagovorniku da isto kritikuje… Poziva se na dogmu… hm…. Dogma… Neodvojiva rec, neodvojiv pojam od pojma fundamentalizam. Jedno ne ide bez drugog. Jedno odrzava drugo u zivotu. Jedno se drugime hrani…
...
Dakle, “svako istupanje po odredjenim drustvenim pitanjima koje se poziva na neku dogmu je fundamentalizam.”
...
Sada imamo definiciju.
Mozemo dalje da razradjujemo teoriju. U strogim okvirima Okamove ostrice da samo jednostavne stvari funkcionisu.
Dakle, javi se neki problem, biko koje vrste ; dok ostali svet gleda i sagledava kontekst, pokusava da nadje neko kompromisno resenje, nadajuci se da u perspektivi mozda i moze da se dodje do kakvog konsenzusa, fundamentalista svake vrste, skace odmah sa gotovim i unapred zadatim resenjem kakvo propagira njegova dogma. Zasto on to radi, koji su to psihosomatski procesi koji ga na takvo sta nagone, ostaje tajna.
“Normalan”, “prostojan” i “politicki korektan” svet, nema potrebe za dogmama. Dovoljan mu je zdrav razum, inteligencija i obrazovanje steceno kroz skolovanje. Kao i sposobnost komunikacije sa sagovornikom preko puta stola.
A resenje ce se, u tom dijalogu vec naci…
Kod fundamentaliste je prica potpuno analogna.
On je spreman da gine za svoje dogmatsko uverenje, spreman je da ubija, zatire i sprecava istupanja sa pozicije suprotne dogmi. Dakle, zemlja je ravna ploca…. Andjeli plesu na vrhu ciode… sunce se okrece oko zemlje… alah je jedini u pravu… kaure treba pobiti… komunizam je jedina ispravna ideologija… kapitalizam je zlo… hrvati su ugnjetavani u jugoslaviji… postoji muslimanska nacija… samo pravoslavlje je u pravu… srbi treba da pobiju sve koji nisu srbi… i eto vam.
Zvuci poznato?
I te kako...
Lepo je rekao Bora Corba… “za ideale ginu budale”… samo, fundamentalisti nisu preslusali tu pesmu… mozda su bas u tom trenutku slusali zasto je njihova dgoma bolja od ostalih…
Kada covek pokusa da ih urazumi... da im kaze da se mora nekad i saviti, a ratovati neki drugi dan, odmah da posipaju salvama uvreda i pogrdnih reci... Oni se umerenjastva gnusaju... Gnusaju se kompromisa...
A ne razumeju...
Ni ja ne volim kompromis. Smatram da je isti trgovacka kategorija i da je proistekao kao pojam iz cenjkanja na pijaci.
I ja mislim da je lepo stajati uspravno. I ponosno. I ne biti u strahu od sile. I da je “tirjanstvu stati nogom za vrat …. Covjeku duznost najsvetija”…
pa opet, nisam fundamentalista…
Znam da inteligentan covek nekad mora i da ustukne.
Da PAMETNIJI - POPUSTA… kako me majka naucila jos dok sam bio sasvim mali.
Tu lekciju fundamentalisti ne znaju…
...
Oni ne popustaju…
...
Sta li, po okamovoj ostrici, onda mi treba da zakljucimo o njima?
Pitam se...
, sudeci da sam raspravljao sa kolegama sa katedra za jugoslovensku i srpsku knjizevnost upoznati u ovo koji su mi objasnjavali etimologiju.
