Strah od trudnoce!

Nasla sam jedan zanimljiv clanak u Blicu koji izgleda ovako...

"Strah od trudnoće
Strah od trudnoće je bolna patnja mnogih žena, ali i njihovih partnera. Najčešće se u psihoterapijskoj praksi ispoljava kao strah od neželjene trudnoće. Tada par preduzima sve mere zaštite, što ženi omogućava da suzbije strah ili da ga drži pod kontrolom. Ipak, u ne malom postotku, i pored toga što su sve mere zaštite preduzete, strah od trudnoće dobija neurotske razmere, intenzivan je i preteran, osiromašuje seksualno funkcionisanje para. Žena je stalno napeta, izbegava odnose anticipirajući opasnost, ne uživa i često ne doživljava orgazam. Muškarac, prečesto frustriran, razvija smetnje erekcije, pa i pravu erektilnu disfunkcionalnost.

Strah od trudnoće može da ima i mnogo dublje intrapsihičke i razvojne korene i da ukazuje na stepen ženinog prihvatanja ženskosti i ostvarenja seksualnog identiteta. Pored seksualne neuspešnosti, posledice mogu da budu i znatno složenije i da se ispolje kao psihogeni sterilitet, to jest nemogućnost žene da ostvari reproduktivne ciljeve i pored toga što je potpuno zdrava. Ove žene se ne mire s promenom telesne slike (telo se menja, deformiše, nešto živo se stvara u njemu, što se ne može tolerisati) i novom vrstom odgovornosti, kojoj nisu dorasle (ne može se prekinuti kada jednom do toga dođe, ne može se pobeći od opasnosti i straha koji može da nastupi tokom trudnoće)."

Ja imam mali strah od trudnoce a nemam pojma zasto. To ne bi trebalo da radim s obzirom da sam udata i nisam radjala.

Sta vi mislite o ovome?

ma to je normalno,sve imamo mali strah...posebno kad nam one iskusnije pricaju horor price o svojim trudnocama i porodjajima.kad sam ostala trudna odlucila sam da necu nikome dozvoliti da mi prica o takvim stvarima.to je znas malo i iz dosade.prvo sam se plasila a kad beba nije dolazila vec mesecima onda sam na to i zaboravila,bilo me bas briga za strah,bilo mi je vazno da ostanem trudna.
relax,kad ostanes trudna bices toliko zaokupljena tvojom lopticom u stomaku,njenim pokretima da zaboravis na svaki strah.
vazno svemu se informisi kod doktora a ne kod komsinica i tetaka.one cesto nemaju pojma o cemu pricaju,niti ce ti reci bitne stvari.

Vanjaa, strah nije nešto što se "radi".
Strah (iracionalan, s obzirom na to da nemate iskustva sa tim stanjem) je ono na čemu se radi.
Ako Vas to blokira sa bilo koje strane, ne bi bilo zgoreg da se o tome posavetujete sa stručnjacima. Članak iz novina može da Vas uplaši još više, pa i da se prepoznate u svemu što u njemu piše, a Vi ste ipak priča za sebe. Možda samo još uvek niste sazreli za roditeljstvo (bez obzira na Vašu starost), a možda je u pitanju kriza koju treba razrešavati.
Stvar je izbora da li ćemo biti roditelji ili nećemo, ali taj izbor ne treba zasnivati na strahu - ako je već osvešćen, treba ga se oslobadjati.

Šta bi reko pravi Džedaj: face with your fear,
odnosno ne možeš da naučiš da plivaš pre nego što skočiš u vodu.

Nego, nije baš logično ovo u tekstu: ako preduzimaju SVE moguće mere, čemu i dalje panika od neželjene trudnoće?

Što se tiče psihogenog steriliteta, veliki pozdrav za majku prirodu! Uvek sam mislila da neće da ti se desi nešto što ne želiš, i obrnuto, znači u pravu sam :wink: Um caruje, a džoka je unutrašnji masažer.... (dok ne odlučiš drugačije)

Ma kakav strah! Pa ja bih se radije plasila da ne dodje do trudnoce nego da zatrudnim!

Jao i mene je strah, iako planiram da ostanem u drugom stanju u narednih godinu dana, prvo da se vencamo i tako to. Citala sam i ja taj clanak u novinama i prepoynala neke svoje misli i osecaje. Sve se nadam nekom cudu da me preko noci izmeni. Zato citam o tome sve sto nadjem, i pokusavam sebi da objasnim da ne volim ja sebe vise nego neka druga zena koja je radjala, skupljam hrabrost, poydrav kukavicama koje su kao ja.

pa i mene je strah. ne bi još jedno dete

o kakvom bre strahu vi pričate

o nekom neplaniranom

Ma i ako je neplaniran...trudnoca je ipak nesto najlepse!!

Акхм ках ках...

Само што ми срце није стало једном...и то релативно скоро. Имала редовну годинама...малтене у сат...а онда јој каснила 4 дана. Срећом...

Pa dobro...zavisi i koliko godina ima neko i u kakvoj je vezi?

Nikad nisam razmisljala na taj nacin da me je strah.

Nije mi frka. Kao sto se mnoge stvari dese pa se zivi sa njima tako i sa tim.

I ja sam imala strah od trudnoce slusajuci tudje price sedam godina sam trazila tamo neke razloge zasto nije pravi momenat za bebu a razlozi su bili tako glupi to tek sada vidim kada je bebica tu sa nama.Videces zivot dobija drugi smisao naravno samo ako je u pitanju zeljena trudnoca!

Trudnoca je za mene bila jedno odlicno iskustvo! Verovatno sam jedna od retkih koje mogu da to kazu, ali to je zaista tako... Naravno da nisam bila bas iz fazona da imam dete, ali kad se vec desilo, OK. Prosla sam kroz svih devet meseci bez ijedne mucnine, porodjaj je bio fenomenalan (carski rez u epiduralu, tako da sam bila potpuno budna i svesna, a nije bolelo), a sto je jos najbolje od svega, nedelju dana posle porodjaja imala sam istu kilazu kao i pre trudnoce. Sada imam cak i 3kg manje, a beba je rodjena sa 4kg. Moja poruka svima vama koje razmisljate o trudnoci a plasite se, je da slusate samo ovakve pozitivne primere, a onima koje vam pricaju tragicne price recite da ucute!

Trudnoća,materinstvo,davanje i nošenje života je nešto najuzvišenije na svetu.
Svrha i smisao postojanja,i zbog toga ja zavidim vama ženama.
Mi,muškarci smo lišeni,uskraćeni za tu blagodat.I šta tu predstavlja trenutak bola,
u odnosu na večnost,uostalom onaj ko nije iskusio patnju,neće znati ni šta je sreća,
onaj ko nije doživeo bol,neće znati ni šta je radost,onaj ko nije ljubio nema pravo
da priča o ljubavi.Zato,ne odričite se smisla,suštine,zarad kratkotrajnog,
prolaznog zadovoljstva.
Ja,lično ne verujem mnogo psihologiji,ni psiholozima,neka mi oproste mnogi,
nemam nameru da generalizujem.Ceo život bavimo se sobom,svojim egom,i to je u redu.
Ali,postoji,etički i psihološki egoizam.Prvi kaže,nije dozvoljeno činiti ništa
što može da nanese štetu drugom,a drugi (kod većine psihologa opšte prihvaćen),
čini sve ono što može tebi da koristi.
Tako da poštovana,da bi dobio blaženstvo,da bi ispunio svoju svrhu,treba
podneti,patnju i bol.A nema veće boli,od ispraznog,besmislenog života.

znači blaženi su oni što plutaju u besmislu? Logički nije u redu rečenica.
Hoćeš da kažeš da najviše boli prazan i pust život i da je ta trudna bol prolazna i dobra - jer donosi sreću
Znam ja 8)
I slažem se, ako je to važno.

new mama:

Trudnoca je za mene bila jedno odlicno iskustvo! Verovatno sam jedna od retkih koje mogu da to kazu, ali to je zaista tako... Naravno da nisam bila bas iz fazona da imam dete, ali kad se vec desilo, OK. Prosla sam kroz svih devet meseci bez ijedne mucnine, porodjaj je bio fenomenalan (carski rez u epiduralu, tako da sam bila potpuno budna i svesna, a nije bolelo), a sto je jos najbolje od svega, nedelju dana posle porodjaja imala sam istu kilazu kao i pre trudnoce. Sada imam cak i 3kg manje, a beba je rodjena sa 4kg. Moja poruka svima vama koje razmisljate o trudnoci a plasite se, je da slusate samo ovakve pozitivne primere, a onima koje vam pricaju tragicne price recite da ucute!

Kliknite za proširenje...

Prvi deo tvoje price u vezi trudnoce je identican sa mojim slucajem ali drugi deo me navodi na jedno pitanje: Jesu li tebe sestro slatka, sekli po materici ili nisu?.
Posto pises o tome kao da to nije operacija i kao da posle te operacije ne lezis u krevetu kao najgori invalid bez mogucnosti ni da se osmehnes, jer strahovito boli, a kamoli da se pomeris.Ja mogu slobodno da kazem da sam se posle carskog reza osecala grozno kao da su me operisali zbog neke teze bolesti a blindirane sobe u "Narodnom frontu" su me dovodile do ludila i trcala sam svaki dan do prvog WC gde ima prozor da udahnem malo vazduha.I drugi carski je bio grozan samo sam ga psihicki lakse podnela.
A sto osecas rez skoro svaki dan( ume da seva kad treba da "dobijes",pa na lose vreme,...),tek da te podseti na "fenomenalan porodjaj". Koga ti lazes?
A strah od ponovne trudnoce kao nemas? A sta ako opet bude sec,sec.
Ja imala vec dva. Pomisao na trecu trudnocu me polovi na dva dela i izludjuje.
Sa jedne strane volim decu i zao mi je da zavrsim sa dvoje dece a sa druge i moj zivot mi je mio kao i sudbina ovo dvoje andjelcica koji imaju samo jednu mamu.A to u kakvoj zemlji zivimo necu ni da pricam.

Zapravo, malo sam se izanalizirala i skontala da strah od cele price potice zbog svega sto sam slusala o lekarima i medicinskom osoblju, strah me njihove nemarnosti, njihove nebrige , njihovog nagadjanja moze biti ovo moze biti ono . dodjite za 2,3 dana. A ti treba da prezivis od sekiracije ta 2, 3 dana...Ebem ti ovu drzavu kad se nista ne zna i niko ni za sta ne odgovara!

E bakiska vidim da si shvatila. Da sam ja samo verovala u doktore i nase zdravstvo mozda bi se nekako i odlucila na 1. dete ali na 2. ni za zivu glavu. Medjutim ja sam u toku svog zivota postala vernik(pravoslavni) i takodje sam imala istinski pobozne prijatelje( kuma mom detetu je moja vrsnjakinja, monahinja iz Gracanice), pa su mi oni lepo objasnili da od samih ljudi ipak sve ne zavisi i bili su u pravu. Mene su lekari oba puta svojom greskom doveli u zivotnu opasnost( zasta imam i strucne svedoke) i samo zahvaljujuci Gospodu Bogu sam prezivela. Ja ni jednom nisam imala neku "vezu" a znam slucajeve sa "vezom" koji su prosli gore nego ja, naravno znam i one kojima se "veza" isplatila.
Nemoj nista da brines, moras da budes hrabra i da verujes da ce sve biti dobro kao u ostalom i za sve u zivotu ako hoces da uspes. Jos ako imas nekog ko te mnogo voli i podrzava onda nema brige.
Ja ti zelim sto vise dece jer je to ipak na kraju nesto najlepse i to je smisao zivota

sanja&darko:

E bakiska vidim da si shvatila. Da sam ja samo verovala u doktore i nase zdravstvo mozda bi se nekako i odlucila na 1. dete ali na 2. ni za zivu glavu. Medjutim ja sam u toku svog zivota postala vernik(pravoslavni) i takodje sam imala istinski pobozne prijatelje( kuma mom detetu je moja vrsnjakinja, monahinja iz Gracanice), pa su mi oni lepo objasnili da od samih ljudi ipak sve ne zavisi i bili su u pravu. Mene su lekari oba puta svojom greskom doveli u zivotnu opasnost( zasta imam i strucne svedoke) i samo zahvaljujuci Gospodu Bogu sam prezivela. Ja ni jednom nisam imala neku "vezu" a znam slucajeve sa "vezom" koji su prosli gore nego ja, naravno znam i one kojima se "veza" isplatila.
Nemoj nista da brines, moras da budes hrabra i da verujes da ce sve biti dobro kao u ostalom i za sve u zivotu ako hoces da uspes. Jos ako imas nekog ko te mnogo voli i podrzava onda nema brige.
Ja ti zelim sto vise dece jer je to ipak na kraju nesto najlepse i to je smisao zivota

Kliknite za proširenje...

HVALA!
Da shvatila sam da te valjda sama ta bebica u stomakau tera da pozitivno razmisljas i da mislis kako ce sve biti OK. Videcemo kad dodje vreme za to, pozdrav

Ne znam da li je ovaj broj 75 u tvom niku godiste,a ako jeste nemoj jos mnogo da cekas.

Vrlo zanimljivo taj psiholoski sterilitet, a jel neko moze to da objasni....
Ja sam vam cudna biljka. Dok sam bila devojka (pre oko 15-tak godina) imala sam bas ogroman strah od trudnoce. Imala sam los odnos sa majkom, koja nije imala poverenja u mene itd.itd. Verujte mi, od preteranog straha od trudnoce nisam zelela da imam odnose sa momcima sa kojima sam izlazila ( kakva sam budala bila, sada kad razmisljam sa svojih 33 ) Znam, sve, kondomi, ABF tada vrlo popularan itd. ali ja sam se ipak i dalje uzasno bojala da ce to da mi se desi. Stavite se u poziciju 17-godisnjaka i da se sex desava cesto onda kada se najmanje nadate i na mestu na kome nikada ne biste rekli da cete to raditi ( :-P jednom cak i na groblju)
Sad sam udata i nemam dece, a sada bih bas volela i htela, i mogla i morala vec (33 godine mi je...) ali sad nikako! Generalno gledano, svi nalazi su o.k. kotistimo vitamine, minerale, mlec .... ali rezultata nema :???:
Sad sam totalno otisla u drugu krajnost. Ne mogu da se vratim u normalu. Kako da ne mislim na j...nje kad osecam i vidim da sam u plodnim danima, kako da ne vidim mame koje setaju kolica... kako kad svi sa kime se druzimo imaju po 1-2-3 dece a ja nemam niti da sam zatrudnela.... Imam kuce i mace ali nije to to i dalje se osecam kao da sam "bez kuceta i maceta"
Uh, bas sam se raspisala, dosta za sada!

Ta psiha je cudo!!! Sta sve bude na nervnoj bazi neke stvari za koje nikad ne bismo pomislili. Moja koleginica se zabavljala sa momkom (sadasnjim muzem ) 9 godina i kad su se vencali hteli su odmah da imaju bebu. Medjutim nije ostajala u drugom stanju. Isli su na sve preglede i ona i on i i godinu dana su pokusavali a onda se desilo i to , i sad imaju momka od 12-13 godina.

Kod nas je taj pritisak "bioloskog sata" nekako veci nego u drugim zemljama. Tamo imaju dobro organizovane razne pomoci i podrske roditeljima sa decom, a o zdravstvenoj zastiti i da ne govorim.
Jednom prilikom sam cula da npr. u Nemackoj ljudi sa decom vrlo tesko ili skoro nikako ne mogu da dobiju otkaz. Kod nas sve drzavne institucije i crkva samo vicu: radjajte,radjajte! Nazalost to je skoro sva podrska koju pruzaju buducim roditeljima. Kod nas se mladi ne bi toliko bojali trudnoce kada bi se na casovima seksualnog obrazovanja objasnilo da neplanirana trudnoca ipak nije jednako smrt, i kada bi im se ponudili razni vidovi podrske ako do trudnoce dodje. Skoro sam cula na televiziji pomocnika ministra za sport i obrazovanje kako u isti kos stavlja neplaniranu trudnocu i sidu. Strasno! :-x :-x :-x :-x