Ljubomora

Kako spasiti starije dete od te neizbezne bolesti????
Za sada uspevam da balansiram (momak 2 god i 2 momka 3 meseca).
Malisu smo pripremali da ce doci bebe i da ce imati drugare i bracu kada se rode; svi su bili obavesteni da se njemu obracaju, a bebce da ne konstatuju, na sta ih je on odvlacio do sobe da im pokaze svoju bracu; ako oni dobiju nesto, mora i on; ako hoce da ih dira, da lezi sa njima u krevecu, to mu je dopusteno...
Ljudi, dajte jos ideja.
Dajte i neki savet/iskustvo kako da trostruko vaspitanje sacuva pojedinca kao licnost, a istovremeno bracu na okupu.

Ponudite mu osecaj da je on 'veliki brat' i dajte tome maksimalnu vaznost, ali mu nikako ne uskracujte da bude samo dvogodisnjak onda kada ne moze da bude 'veliki' - on je i sam jos uvek samo beba, pokusajte da izbegnete kolko mozete recenice tipa 'Cuti, bebe spavaju!' 'Nemoj, oni su mali a ti si veliki!', 'Ne mogu sad, vidis da bebe placu....'
Neophodno je sada kad su tu bebe da u zivot Vaseg dvogodisnjaka na velika vrata udje tata - koji bi morao da bude mnogo vise angazovan oko Vaseg sina u ovom trenutku (prosto zato sto ste Vi fizicki vise anagazovani oko malenih) - da se sa njim igra, cita mu, vodi ga u park, u zoloski vrt, uspavljuje ga i sa njim se druzi i njemu bude potpuno posvecen sve ono vreme kada Vi to fizicki ne mozete - kako Vas dvogodisnjak ne bi osetio uskracenost. Neminovno je da se izmedju VAseg decaka i mladje dece razvije ljubomora, bilo da je VAse starije dete svesno ili nesvesno ispoljava - deca obicno otkriju da je ljubomora nepozeljna pa je vrlo dobro potisnu u nesvesno ali je isto tako neminovno osecaju kao strah i bes i brigu da gube nesto (nekoga) stoje bilo ekskluzivno njihovo donedavno. Zato je neophodno da se dete ne oseca emotivno uskraceno (to ne znaci izgubiti granice pa mu sve dozvoiliti i raspustiti ga iz osecaja krivice zbog druge dece!). Mnogo ga mazite, ljubite, grlite, posvecujte mu paznju, i vreme onoliko koliko Vi mozete a tata kao sto rekoh - morace da bude daleko vise angazovan: ovo je trenutak da se podele roditeljske uloge, uslovno receno - blizancima tata trenutno nje previse ni potreban ni aktuelan, oni su orijentisani i fizicki i emotivnoka mami u ovom uzrastu, ali Vasem starijem oceva neznost, paznja, briga, vreme, emocije od presudnog su znacaja. Takodje, dozvolite mu da ucestvuje u SVEMU u cemu zeli da ucestvuje kada su blizanci u pitanju: da Vam 'pomaze' pri kupanju, da VAm dodaje pelenu ili kremu pri presvlacenju, da ih sa VAma 'vodi' u setnju; ali ga nemojte siliti da radi nista sto ne zeli sa njima u vezi. Posaljite mu signal da je vazan jer je 'veliki' brat, ali da je isto toliko vazan jer je on - on, i da ima prava i slobodu i dalje, bez obzira na prisustvo blizanaca, da i dalje bude - on; sa svim svojim potrebama i sa celih svojih 2 godine: da ima PRAVO na to i da nije nista manje voljen. Ako uspete da posaljete ovakav signal Vasem detetu, onda ce i osecaj ljubomore bolje da se istolerise i obradi. Ljubomora VAs tek ceka u buducnosti, a kako ce se stvari odvjati izmedju Vase dece u mnogome zavisi od toga kako cete razresiti ovu aktuelnu situaciju novonastale promene za VAseg starijeg sina.
Puno pozdrava i srecno.

(P.s. Bez obzira na situaciju, ne dozvolite da pocne da spava u Vasem krevetu, da pije iz flasice ili drzi varalicu u ustima aklo je iste odbacio pre dolaska blizanaca. Ako ste pre rodjenja blizanaca bili skinuli pelene, moze se desiti i to nije alarmantno da starije dete pocne da piski nocu u krevet po neki put, nemojte ga zbog toga grditi. Ako niste skinuli pelene, nemojte ga sada pozurivati)

moj sin je imao 2,5 kada mu se rodila sestra.
pored sve priče i njegovog nestrpljenja da dođe ta beba...
kada je ugledao u bolnici...rekao je i to je beba?
i šta ćemo sada sa njom,kada nemožemo da se igramo.
e,onda smo ga uposlili.
dodavao je pelene,kreme...benkice....
kada smo je hranili on je bio glavni da doda flašicu.
naravno da je morao da bude miran kada beba spava,jer kada beba spava mi možemo na miru da se igramo...i mazimo se.
moramo malo više o njoj da brinemo,jer je on veliki i skoro sve može sam...
nemam pojma kako ali izborismo se,bez i malčice ljubomore.
naravno sada se otimaju oko igračaka,posvađaju se tu i tamo..ali nema ljubomore.

Hvala na brzim odgovorima!
Mislim da je za sada situacija pod kontrolom, ali buducnost je i dalje neizvesna.
On ih voli, voli da im donosi svoje igracke, da prica sa njima, oni ga obozavaju, smeju se i mlate rukama i nogama kada ga cuju.
Ponekad hoce da ih zajedno kupamo, a nekada trazi mene samo za sebe. A ja se trudim da imam sest ruku i tri glave.
Trudim se da mu objasnim da ce neke stvari morati da deli, a da ce neke ostati samo njegove.
Njegov krevetac je samo njegov, a on je u njihovom dobrodosao gost.
Voli da im dodaje cuclu i da ih mazi po stomaku kada placu, ali mu njihov plac stvara jezivu nervozu.
Mislim da mu prija sto kada pricam sa njima, pricam o tome kako je on veliki i kako ce i oni kada porastu moci da rade sve to sto on moze.
Inace, odvikao se od pelene kada sam ga pitala kako misli da on njih nauci da im pelena nije potrebna, ako on to ne zna. Malo rizican potez, ali uspeo je.
Hocu da izbegnem da on kao stariji brat bude odgovoran i za njih, vec da su sva trojica ravnopravni.

Nemam šta pametno da kažem, javljam se samo da ti "skinem kapu". Oduvek sam se divila majkama blizanaca a jos kad čujem da pored njih imaju još jedno starije (a još uvek malo) dete...
Mada znam da to nije samo trostruka odgovornost i obaveze već i trostruka sreća : )
Poljubac za klince ;-)

Moj sin je imao 19 meseci kada je dobio sestricu. I sve je bilo OK, zato sto smo stvarno sve radili prema savetima psihologa. Njemu smo posvecivali mnogo vise paznje nego njoj itd. Ali problem je nastao kada je ona, sa nekih 9 meseci, pocela da brblja, a mi smo se, nesvesni mogucih posledica, odusevili. To je njega toliko pogodilo, da je poceo da zamuckuje i da prica kao pokvarena ploca. Imala sam nameru da ga vodim kod decijeg psihologa, ali sam dobila savet od pedijatra da ne treba da mu skrecem paznju na to i da ce proci samo od sebe. I, stvarno, proslo je za neke 3 nedelje, s tim sto smo se u medjuvremenu trudili da mu posvecujemo vise paznje i da se ne odusevljavamo sekinim izjavama :-)

Samo da cestitam na konstataciji da ne treba da bude odgovoran za njih! Naravno, brat im je, i sigurno da ce odgovornost i sam osecati, bez da mu se kaze, ali divno je sto mu nece i roditelji insistirati. Znam suprotne slucajeve... duge price...

Mislim da je najbolji nacin spreciti ljubomoru tako sto ces starijem detetu uvek forsirati kako je to mladje dete NJEGOV brat/seka...da dobije neki zastitnicki stav!
Srecno!