rekapitulacija dva

drage dame
evo i za vas
zene, majke, ljubavnice, supruge, prijateljice, tetke, radne zene, domacice...
razne uloge..razni delovi licnosti...
u cemu ste zabrljale?
u cemu briljirale?
i ko je bio kriv, za lose stvari koje su vam se dogodile-vi, ili drugi?

da li ponekad pravite rekapitulaciju?
koliko ste svesne sebe?
da li ste zadovoljne sobom?

SINDI:

drage dame
evo i za vas
zene, majke, ljubavnice, supruge, prijateljice, tetke, radne zene, domacice...
razne uloge..razni delovi licnosti...
u cemu ste zabrljale?
u cemu briljirale?
i ko je bio kriv, za lose stvari koje su vam se dogodile-vi, ili drugi?

da li ponekad pravite rekapitulaciju?
koliko ste svesne sebe?
da li ste zadovoljne sobom?

Kliknite za proširenje...

fali mi manje obaveza (sto moram da bih mogla da osvarim svoje ciljeve), fali mi vise vremena, mrzi ALI mrzim da kuvam....u svemu ostalom, onim sto me zanima na drugima je da me ocene. mislim da uvek mogu bolje.


nisam zadovoljna dok god ne uradim ono sto sam naumila.

SINDI:

drage dame
evo i za vas
zene, majke, ljubavnice, supruge, prijateljice, tetke, radne zene, domacice...
razne uloge..razni delovi licnosti...
u cemu ste zabrljale?
u cemu briljirale?
i ko je bio kriv, za lose stvari koje su vam se dogodile-vi, ili drugi?

da li ponekad pravite rekapitulaciju?
koliko ste svesne sebe?
da li ste zadovoljne sobom?

Kliknite za proširenje...

Zanimljivo, zanimljivo. Nego javim se kad razmiislim malo, i kad me prođe ova PMS faza.
Sad bih rekla sve najcrnje, a nije baš sve tako.

posle godina konstantnog samoanaliziranja shvatila sam da preterana analiza ne valja...
naravno, treba da si svestan sebe ali koliko je to zapravo moguce? da li smo, uprkos pokusajima analiziranja, svesni? evo opet analiziram
hocu da kazem da muke samoanalize nisu uvek u slozi sa rezultatima....
nekad je cista akcija gde se ne pitas na svakom koraku kud si posla (ili si dosla - baba sa sesirom ispred ogledala, znate vic?), jel vredis dovoljno, jesi lepa/ruzna, da li si ono sto mislis da jesi mnogo bolja...
i onda umesto da si to sto jesi, vodis beskrajne razgovore sam sa sobom, kao nesto racionalizujes a ti zivot provodis vrteci se u mestu....
jeste provalili koliko svaka analiza ima veze sa drugim ljudima, tudjim misljenjima, tudjim osecanjima?
kad se kao analizirate, sta ustvari analizirate?

nastavak sledi...bas ti je cool tema...

Ne volim da sebe analiziram, jer mi se ne dopadaju zakljucci koje donosim...
Prilicna sam megalomanka i sve sto je manje od onoga sto sam sebi zacrtala, ne moze da me zadovolji, nego me naprotiv tjera na jos, jos...
Ponekad, kada zastanem, uvidjam da sve vise zaboravljam da uzivam u sitnicama... A, covjek koji ne zna da uziva u njima, ne moze da bude srecan...
A kada me iznenada, u nekoj obicnoj zivotnoj situaciji, preplavi talas takve nepatvorene, ciste srece, redovno se zapitam kako bez toga uopste mogu inace da funkcionisem...

da, bas tako anakain..kad upadnem u tu fazu-samoanaliziranja, osecam se ko macka koja juri svoj rep...mucno je to...i vrtim se tako, vrtim..beskonacno..

ali potreba da sagledam sebe uvek je bila jedna od najjacih poriva koji u meni postoje..da dosegnem svoj maksimum..da otkrijem prazan hod...
otud..jedna vrsta skromnosti, jer je svest o sopstvenoj nesavrsenosti konstantno prisutna...i apsolutno odsustvo bilo kakvog presudjivanja drugim ljudima...
a opet, kad faza prodje, spokoj i mir koji nastupaju su neopisivi...nepovredivi..makar neko vreme...
a onda jovo nanovo... :wink:

Gazdarica:

Ne volim da sebe analiziram, jer mi se ne dopadaju zakljucci koje donosim...
Prilicna sam megalomanka i sve sto je manje od onoga sto sam sebi zacrtala, ne moze da me zadovolji, nego me naprotiv tjera na jos, jos...
Ponekad, kada zastanem, uvidjam da sve vise zaboravljam da uzivam u sitnicama... A, covjek koji ne zna da uziva u njima, ne moze da bude srecan...
A kada me iznenada, u nekoj obicnoj zivotnoj situaciji, preplavi talas takve nepatvorene, ciste srece, redovno se zapitam kako bez toga uopste mogu inace da funkcionisem...

Kliknite za proširenje...

ti trenuci, najveca su dragocenost u nasem zivotu...ali negde mislim, da onaj koji nema snage da se zastane, da bude nezadovoljan sobom, da oslusne sta to zeli, kuda ide....ne moze ni sagledati lepotu trenutka...jer lepota trenutka, neke obicne situacije, neke tihe srece, to je najvise sto dobijamo...

SINDI:

drage dame
evo i za vas
zene, majke, ljubavnice, supruge, prijateljice, tetke, radne zene, domacice...
razne uloge..razni delovi licnosti...
u cemu ste zabrljale?
u cemu briljirale?
i ko je bio kriv, za lose stvari koje su vam se dogodile-vi, ili drugi?

da li ponekad pravite rekapitulaciju?
koliko ste svesne sebe?
da li ste zadovoljne sobom?

Kliknite za proširenje...

Da si me pitala godinu i po dana ranije...uzas. Na svim poljima sam zabrljala iskljucivo svojom voljom verujuci u neke vise ciljeve. Znala sam u sta srljam ali sam svesno isla u to. Za sve greske krivim na prvom mestu sebe ali u pojedinim situacijama naravno da vidim i greske drugih. Pa ne zavisi sve samo i samo od mene. Medjutim, vrlo brzo sam se podigla iz pepela i popravila stanje u koje sam samu sebe bacila.
E sada...trenutnim stanjem u zivotu sam vise nego zadovoljna. Dobila sam posao koji sam zelela, imam ljubav u kojoj sam i vise nego srecna, stekla jos par zaista pravih prijatelja, dostigla jedan cilj na koga cekam vec par godina...Mislim da po prvi put mogu da kazem da sam apsolutno zadovoljna svojim zivotom na svim poljima i bez imalo premisljanja da kazem da sam zaista vrlo srecna.

jel si luda bre ti?
da se preispitujem?
pa ja sam srećna što samm i do ovde dogurala, bez opasnih posledica
kojom sam brzinom išla kroz život...dobro je prošlo!
ja sam zadovoljna,sobom...a bogami i predsobljem

SINDI:

u cemu ste zabrljale?
U čemu god sam mogla, ako je bilo dovoljno vremena i u meni dovoljno snage. Dobro, nije baš tako gadno, mada dobro zvuči kad se kaže...
u cemu briljirale?
C-c-c... Ma nu čemu, doduše ostvarila sam sve što sam poželela.
Uporna sam kao mazga. Ostala sam živa. I normalna.
i ko je bio kriv, za lose stvari koje su vam se dogodile-vi, ili drugi?
Hmmm. Moji pogrešni izbori i procene. Plus lenjost, plus strahovi... Ukratko - moi!
da li ponekad pravite rekapitulaciju?
Više ne. Ne smem, bre. :wink:
koliko ste svesne sebe?
Sve manje. Ne zanima me više ta samosvest.
da li ste zadovoljne sobom?

Kliknite za proširenje...

Mogu da prođem.

Sindi, a ti?
Ili si možda odgovorila, a ja ne videh...

P.S. Sad sam se malo uozbiljila... :wink: Setih se da sam sve ono što je zavisilo od mene uradila do kraja i kako treba. I da sam u svim odnosima davala 100% sebe. Da, zadovoljna sam.

Хммм....тешко питање. тренутно нисам у некој фази преиспитивања (не знам зашто, обично ме то хвата зими, нарочито око Нове године, то ми је најдепресивнији празник који постоји), тако да не могу баш адекватно сада да одговорим.
Научена сам да у свему треба да будем на висини задатка, а како су ме учинили и јако одговорном - углавном је све увек у мом животу било ''како треба'' и ''на висини''. Бриљирала у школи, на факсу, радила све паметно и промишљено (ситне глупости и ''излетања'' успешно камуфлирала:wink: )...
Једина ствар коју себи пребацујем, у којој ''нисам успела'' је брак...Мада сам свесна да одговорност и узроци за неуспех нису на мени...опет некако себи пребацујем и осећам то као свој лични неуспех. Доста времена ми је требало да се навикнем да , ето, није све у мом животу ''на висини''. Често сам се будила и легала са мишљу ''ово није овако требало да буде, мој живот није овако требао да изгледа''....:-(
А после сам се адаптирала, прихватила себе у таквој ситуацији и за сада сам задовољна собом и целокупном животном ситуацијом.
(Питај ме поново на зиму...вероватно ће бити другачији одговор .)

auu... ja ne priznajem poraze, ja sam borac
.
.
.
pocinjem da uvidjam koliko sam uporna i postojana
mada uopste ne delujem tako, ni na prvi, ni na drugi pogled

toliko o pogledima!

ne cali, ja nisam odgovorila

e sad..pojma nemam..nekako, sve se okrenulo..
recimo da sam na polju posla i prijatelja veoma zadovoljna...nikad nikog nisam izneverila, niti sam se nesto razocaravala..dobro procenjujem ljude, i dobro mi se uvek dobrim vracalo...

kao majka, bila sam sigurna da sam najbolja..nisam mogla biti bolja..tj, ulozila sam maksimum...a starije me dete upravo skartiralo:-?

kao zena, ulozila sam sav svoj zivot i svu svoju ljubav u jednog coveka, provela sa njim pola zivota, i to je zavrsilo kao totalni fijasko...

nisam zadovoljna svojim finansijskim statusom, i sve mislim da tu moram napraviti neki zaokret...

i sta..nemam pojma...ucim se da budem sama..i da nadjem unutrasnji mir neovisan od drugih ljudi..taman pomislim da sam uspela, i nesto me syebe:wink:

ono sto je ipak sigurno, je da sam kroz sve to prosla neokrnjena...u smislu da sam i dalje vedra, svoja i verujem..u zivot...to je ono, na sta sam najvise ponosna

e da..krivica za neuspehe..:-?

do tridesete sam krivila roditelje..jer nikad nisu bili zadovoljni sa mnom, i usadili su mi duboku nesigurnost..iz koje su prostekle mnoge moje greske

a sad, mislim da svaki covek mora da prevlada svoje strahove..sumnje..i nesigurnosti...
jednom, ipak , svako mora odrasti...
radim na tome

Tja...ja odgovorila na muskom kutku..evo tamo brisem, ovde pisem...

Ja obicno kazem da sam zadovoljna, ali da nisam ispunjena...ali ovog puta moze i druga terminologija, pristajem...

Elem-nisam ni malo zadovoljna...iako sam relativno uspesna u nekim drustvenim okvirima...
Stagniram i prazna sam...a u stvari kocim sama sebe iz nekog razloga...
Malo sam autisticna...mada mi to i ne smeta, pogotovo na Krstarici...
Zelim da budem i dobra majka i dobra zena i dobra ljubavnica i dobra prijateljica...ali kontinuirano osecam da za to nisam jos spremna, ili da nisam spremna da to budem odredjenoj osobi...po filozofiji "ja bih, ali ako moze sutra"...tako da sam u poslednje vreme skontala da imam gadan problem...epilog sledi u nekom od sledecih brojeva...
Te neke drustvene uloge tipa-ja kao radni covek mi leze u meri u kojoj sam motivisana za njih...

Trudim se da ne krivim druge za to sto jesam...tezim ka tome, mada je to tesko...ta prirodno je da nam neko drugi bude kriv! Daklem, ne zelim da krivim druge:
-prvo-zato sto je nemoguce da neko bude u potpunosti kriv za neku moju osobinu ili problem;
-drugo-sve i da jeste tako nema svrhe negovati negativne emocije, uzasno je vazno je da se covek oslobodi ogorcenosti, pa i mrznje koja proizilazi iz svega toga i teskobnog odnosa sa nekim koji zivi u nama i jede nas cak i kad onaj drugi akter nije vise ziv;
-trece i najvaznije-zelim da verujem da sam bez obzira na ono sto je bilo i ono sto jeste slobodna da oblikujem sebe i svoj zivot kako god ja pozelim...u tom kontekstu proslost i nije vazna...
Glupo mi je da zivim u proslosti i placem za prosutim mlekom...steta samo sto ne zivim ni u sadasnjosti, nego izgleda u buducnosti...

P.S.Mislim da je posle ovih konfuznih redova svima jasno da zaista imam razlog za nezadovoljstvo...nema veze...papir trpi sve...

za ovu temu je potrebna bas iskrenost,inace nema smisla...
inace jos nisam razmisljala tako uopsteno da li sam zadovoljna ili ne,sta je trebalo sta ne...
i kad sam pozelela da odgovorim shvatih da bas i nisam toliko iskrena ovde na forumu :?

Retka tema gde su članovi Foruma bili iskreni.
Dobro, sa reeetkim, reeeetkim izuzecima. :-D

mislis da lazu i na temi "sta ste jutros slusali?"
aaa moguce

da izuzetno iskreni odgovori. lepo je videti da ima hrabrih zena, svesnih sebe i svojih gresaka, ali upornih da idu dalje i vedrih u sebi. ja sam sklona analizi i stalno preispitujem sebe, moje postupke i odnos prema okolini. trudim se da budem blaga i tolerantna, sto nisam bila pre. trudim se da bih sto bolje shvatila druge, jer je to osnova za prijatne odnose.ne zelim nikoga da mucim, zelim da je ljudima lepo kada me vide, da dam malo svetla koje nosim. i zadovoljna sam zbog toga sto sam uspela da gordost, samoljublje i nezadovoljstvo svedem na minimum. pobediti sebe najveca je pobeda koju mozemo za zivota da postignemo.uspela sam da zaboravim ruzne stvari, od njih se ne zivi, od njih se ne ide dalje, vec camotinja. dobra sam, brizna majka i najbolja tetka na svetu, lol, za to dobijam potvrde od dece svaki dan i to me bodri i navodi da idem dalje. mirna sam i zadovoljna u mojoj ljubavi i ljubavi koju primam i zelim po prvi put u zivotu da to traje. pre sam se plasila vezivanja, svaki nagovestaj sputavanja bilo koje vrste dovodio me je do ludila. sada na to gledam drugacije i mislim da dvoje ljudi suprotnog pola ipak mogu da se nadju. ono sto me vodi je zelja za cistotom duse. to me je omeksalo, ponekada pomislim da sam pateticna, ali nasmejem se i kazem da to ide s godinama. zadovoljna sam sobom i ljudima oko sebe, ako izuzmemo dnevne stvari i opste lose stanje moj svet je lep.

:-D Han, nisam čitala tu temu. :-D
Ti ne misliš da su ovde devojke bile baš iskrene?

P.S. Antihristo, ako imaš neki recept za tu gordost, pošalji na PP. Umlatila bih gada, ali ne znam kako...:wink:

xpajamacax:

jel si luda bre ti?
da se preispitujem?
pa ja sam srećna što samm i do ovde dogurala, bez opasnih posledica
kojom sam brzinom išla kroz život...dobro je prošlo!
ja sam zadovoljna,sobom...a bogami i predsobljem

Kliknite za proširenje...

bitno je da si zadovoljna..nije bitno koji deo stana je u pitanju

Hmmm... Stvarno zanimljiva tema.
Ja nisam trenutno u fazi preispitivanja. Možda bi trebalo, ispred mene su ogromne životne promene, one najveće - stvaram svoju porodicu, muž, dete... Možda bi trebalo da sednem i preispitam se šta sam dosad uradila, (ne)postigla, i koliko sam zadovoljna, ali ne mogu Tako mi se sve što je prošlo čini manje važnim od onoga što dolazi, čak toliko nevažnim, kao da je to bilo samo čekanje na nešto pravo i veliko.

Ne krivim druge za svoje neuspehe i ono čime nisam zadovoljna u svom životu. Isključivo sebe, sa svojim manama - lenjost i neabicioznost. Kad se dešava nešto loše, ja čekam da prođe Uh, kako užasno to zvuči, kao da ni nemam želju da se trudim, da ja nešto promenim. I uglavnom se zadovoljavam onim što imam, baš retko se trudim da dobijem, da postignem više:-?
Dalje, loša procena ljudi Meni su svi dobri, ne dok se ne dokaže suprotno, nego i kad se dokaže. Uvek im tražim neka opravdanja, i praštam. Ovo mi je sad sveža povreda od jedne drugarice, pa zato spominjem... Zbog takvih stvari se zilion puta zeznula.

Ne znam šta bih još rekla... tek u poslednje vreme se trudim da promenim te svoje osobine. Znam da nikad nije kasno, ali malo mi deluje da sam dobar deo mladosti prespavala

Mada, ovako sada trenutno kada se pogledam dala bih sebi prelaznu ocenu
Pitajte me za koju godinu

odgovor na postavljeni topik , sto rece helen, zaista je u velikoj vezi sa trenutnom situacijom u zivotu..kad nam je zivot koliko-toliko stabilan, nismo skloni preispitivanju..niko...

neki lomovi, ili neke godine, ili neke situacije, dovode nas u stanje nezadovoljstva..pa mozemo hodati okolo i ujedati, negirajuci sopstvene probleme..ili zastati na momenat..i pokusati sagledati..gde smo, a gde zelimo biti...
ja verujem da je 80 posto ili i vise, odgovora na ovoj temi bilo iskreno...jer prosto, zene koje su na pitanje odgovorile nemaju nikakve komplekse..negde su veoma jake, ja ih makar tako dozivljavam, i nemaju potrebu da cuvaju nikakav mit..slabosti su deo nas, priznali mi to ili ne...
veliki pozdrav za forumasice