Mp3- Poezija

Nina

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
333.450
15 prelepih pesama Z.Krznarica..... uzivajte.Dobila sam ih na poklon i zelim da ih podelim sa vama. Ako citas : Hvala Ti..:-D

Postavljeno

1.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Kad%20mi%20kazes%20da%20me%20ne%20volis.mp3
2.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Na%20kraju%20grada.mp3

3.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Odlazis.mp3

4.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-U%20rano%20zagrebacko%20jutro.mp3

5.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Bol%20vecerasnja.mp3

6.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Hocu%20li%20ikada.mp3

7.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Koja%20si%20ti%20zena.mp3

8.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Magla%20na%20prisavlju.mp3

9.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Ne%20diraj%20moje%20godine.mp3
10.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Nocas%20te%20tugujem.mp3

11.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Tebi%20jedinoj%20kazem.mp3

12.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Ti%20imas%20oci%20koje%20sam%20nekada%20vidao.mp3

13.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Umro%20sam.mp3

14.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Vise%20nikad%20nas%20dvoje.mp3

15.http://www.kucka.org/Z_Krznaric-Volim%20te.mp3

......................................................................................................................
Novo..poslusajte. Ladislav Prezigalo

POSTAVLJENO
http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Doci Cu Ti Jednom.mp3


http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Dodir snova.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-I vjecnost nek bude ljubav nasa.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Ljubav od ljubavi.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Mama.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Najljepsa pjesma.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Ne mogu se vratiti.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Neostvareni moji snovi.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Posjet.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Pronadji me.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Reci ces tada.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Sreo sam te mnogo puta.mp3

http://www.kucka.org/Ladislav Prezigalo-Tisina tvog osmjeha.mp3

Sasa Kovacevic - Ruka za spas
http://rapidshare.com/files/11151002/Sasa_Kovacevic_-_Ruka_za_spas__Feras_2006__1_.mp3

RADE SERBEDZIJA- UZALUD JE BUDIM od BRANKA MILJKOVICA
http://www.kucka.org/Rade%20Serbedzija%20-%20Uzalud%20je%20budim.mp3
RADE SERBEDZIJA- NE DAJ SE INES
http://www.kucka.org/Rade%20Serbedzija%20-%20Ne%20Daj%20Se%20Ines.mp3
 
CEKAJ ME

Cekaj me i ja cu sigurno doci
samo me cekaj dugo
Cekaj me i kada zute kise
noci ispune tugom
Cekaj i kada vrucine zapeku
i kada mecava brise
cekaj i kada druge nitko
ne bude cekao vise
Cekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka
cekaj i kada cekanje dojadi
svakom koji ceka

Cekaj me i ja cu sigurno doci
Ne slusaj kada ti kazu
kako je vrijeme da zaboravis
i da te nade lazu
Neka povjeruju sin i mati
da vise ne postojim
neka se tako umore cekati
i svi drugovi moji
i gorko vino za moju dusu
nek piju kod ognjista
Cekaj. I nemoj sjesti snjima
i nemoj piti nista

Cekaj me i ja cu sigurno doci
sve smrti me ubiti nece
Nek rekne tko me cekao nije:
Taj je imao srece!
Tko cekati ne zna, taj nece shvatiti
niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina
cekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat cemo kako
prezivjeh vatru kletu
naprosto, ti si cekati znala
kao nitko na svijetu
 

SVAKIDASNJA JADIKOVKA

Kako je tesko biti slab,
kako je tesko biti sam,
i biti star, a biti mlad!

I biti slab, i nemocan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i ocajan.

I gaziti po cestama,
i biti gazen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa,
sto sijase nad kolijevkom,
sa dugama i varkama.

- O Boze, Boze, sjeti se
svih obecanja blistavih
sto si ih meni zadao.

O Boze, Boze, sjeti se
i ljubav, i pobjede
i lovora, i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju i po kamenju,

od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i dusa mu je zalosna
i on je sam i napusten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga
do igle draca u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamracenom pucinom,

i komu da se potuzi?
Ta njega niko ne slusa,
ni braca koja lutaju.

O Boze, zeze tvoja rijec
i tijesno joj je u grlu,
i zeljna je da zavapi.

Ta besjeda je lomaca
i duzan sam je viknuti,
ili cu glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova!

O Boze, tek da dovrsi
pecalno ovo lutanje
pod svodom koji ne cuje.

Jer meni treba mocna rijec,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vijenac pelina,
mracan je kalez otrova,
ja vapim zarki ilinstak.

Jer mi je mucno biti slab,
jer mi je mucno biti sam-
(kad bih mogao biti jak,

kad bih mogao biti drag)-
no mucno je, najmucnije
biti vec star, a tako mlad!
 
s Korak do sna

Bas me briga za ljude
oni uvek nesto govore
i ovaj put neka im bude
neka se gorke reci probude

Al' nisu krivi oni
ni ja, ni ti
sto vise nema ljubavi
i nisu krive senke proslosti
tako je, verujem, moralo biti

Samo korak do sna, ti i ja
tako je malo uvek trebalo
samo korak do sna, ti i ja
ostaju samo secanja

Korak do sna, ti i ja
kao kisa i pustinja
sveta dva, ti i ja
tako bliska, tako daleka

Neka nam ponovo sude
u nama jedina je istina
i ovaj put neka im bude
jer nista gore vise ne moze biti

Nisu krivi oni, ni ja, ni ti
sto vise nema ljubavi
stali smo na pola puta za raj
poljubi me za kraj
​
 
Jednom sam usnio tebe, usnio delić zime
Najmanje što se moglo od one davne boli:
Bilo je kao vrisak, kao da grumen soli
Prinose mi na ranu; nije ti čak ni ime

Zaostalo u mom sluhu, sišla si niz sutone,
Kao srušen vetar, postala senka leša:
Da krenem i ja za tobom, kao vuk kojeg gone,
I budem iznova sam, i budem iznova grešan.

Uzalud tamnim putem mamiš me u krv slapa,
Razišle su se reči koje sam za tebe skrivo;
Ostade samo san da jedem meso živo,

U noći koja pritiska kao samrtna šapa;
Od tada te nije bilo u mome hlebu i vinu,
Kao zazidan odjek sišla si u prazninu.
 
​



DAME BIRAJU​

Gledao sam je
da joj se mutilo u glavi
a oč​
​
i joj kao od stakla
pogled se gubi i plavi
osećam da bi me dotakla,
ali ja sam birao druge…

Pričao sam
​

mogla je da me č​
​
uje
da se ubije, da se otruje
da mi baca poglede duge,
ali ja sam birao druge…

A onda -
​

stade​
​
muzika i pamet mi stade,
samo čuh na kraju:
Sad dame biraju.

​

​
Mogao sam da se bacim
s mosta u Savu
da se kajem
da gubim glavu
da umrem od tuge

​

Ona je birala druge…​
​



​




 
Optuženoj je žao, rekla je deveta Priča, pošto je Optužnicu čula, ali mora Sludeće veće razočarati. Ona u tome za šta je Tužilac optužuje, nije učestvovala. Tužilac bi trebalo da zna da se ponekad dešava, doduše retko, ali se dešava, da se u narodu priča neka priča, a da se ne zna ko je priča. Kao da priča nevidljiva Priča, kao da priča odsutna Priča, ili Priča koja tragove ne ostavlja, a priča ostane.
 


Sreli smo se u tisini nemirni isprepletani

drhteci pri dodiru koji trazi, trazi

tebe,mene trazi nas.

Tebe

Tako si sladak a nisi lep

tako si drag a bolis

tako si nesto sto zelim

ali me vredjas

Mene

U tajni sam te srela

u tisini tugujem

kada li ce tvoje srce

jednom da voli

a tvoja dusa da pripadne meni.

Nas

Znam

rastacemo se u tisini i suzama

iskreno cu zaliti zbog toga

rosa jutra utopice se u mojim ocima

i ti ces znati da te volim.

Zasto si mi tako drag?

A kada te budem posle videla

na granici prostranstva

kako cu te pogledati?

Sa tisinom i suzama.

Volim te tako mnogo

i tako dugo

a ti to ne znas i nisi moj.

 
Razumeceš
Kad jednog dana
Iskre u ocima
Pocnu da blede
Kad umesto osmeha
Naidješ na zid
U kosi ugledaš
Prve sede
Razumeceš
Kako je voleti teško
A znati da nikad
Neceš biti drag
U srcu samo
Snova i ceznje
Ostane trag
Razumeceš
Zasto snovi i nade
Uvek proleca
Probude glas
U poljupcu donose
Iskušenje
Mozda i spas
Razumeceš
Zašto ljubavi nove
Nemaju stare ljubavi žar
Da posle rastanka
Jedino tuga
Onom ko voli
Ostane na dar.....
 
Toni Cetinski
23. Prosinac


23. Prosinac, 2 sata posle ponoci
zvoni telefon, poziv iz bolnice
sve mi je bilo jasno
neeeee

Samo ostaje nada da vrijeme
sad lijeci sve rane
i da Bog ce mi dati sad snage
prezivjet te dane..

Sad jos osjecam miris tvog tijela
u nasem krevetu lezi po svud
i neispijena salica kave
stalno podsjeca nemam kud

Nova zora polako sad svice
ali tebi to svejedno je
i nema veze sto pjevaju ptice
jer to gore sad ne cuje se

Samo ostaje nada da vrijeme
sad lijeci sve rane
i da Bog ce mi dati sad snage
prezivjet te dane

Ne znam sto sad da radim sa sobom
nosim neizbrisiv trag
nikad vise tvoj sapat na uhu
otvaram prozor zagusljiv je zrak

Brzo oblacim kaput na sebe
zurno izlazim na ulicu
bas je dobro sto kisa rominja
to nisu suze na mom licu

Jos pamtim sve nase posljednje rijeci
taj cvrsti zavjet neraskidivi
da podjem s tobom
ja znam nebi htjela
moram se boriti, moram sa tim


​
 
Jos mi po nekad
dodje u snove
u istom haljetku
duginih boja

iste mi rijeci
njoj mahom zaplove:
"Laka ti noc malena moja."

Udje u oci,
u srce u pore
korakom vojnika
pred sudnji boj

njene mi usne
sapatom zbore:
"Laku ti noc,maleni moj."

Negde jos ima
u ovom gradu
ulica ljubavi
klupa bez broja

jedno palidrvce
za jednu baladu:
"Laka ti noc malena moja."

Imas suzu
boje runolista
kosulju,
neki smjesan kroj...

ti isti,ja,
sebi ni slicna:
"Laku ti noc maleni moj."

da li cu te
jos jednom sresti
ili ces zauvijek
nestati k'o Troja.

jos jedna sjen'a
na srebrnoj niti:
"Laka ti noc malena moja."

Na po' si puta
a vec na dnu
sa glavom u pijesku
kao noj?!

u svakom osmijehu
jos trazis Nju?
"Laku ti noc maleni moj."
 
Skamenjen na velikom trgu snova
naslonjen na vrhove neba
i prestrašen u grlu rose
nemo okrecem glavu zemlji
jer svuda nalazim tebe.
Hrabar na žici iznad ponora
ponosan medju obalama divlje reke
ja dozivam noc prisutnih godina
sav ocaj napuštenih drvoreda
sve naricaljke predaka
jer svuda nalazim tebe

Ustima ovog izvora
ne dodirujem površinu vode
ni dno u srcima riba
prolazim poput kiše
niz tkanine jesenjih gradova
vezujem se gladju
ranjavam vid na oštrici sunca
stojim na lomaci vlastitog sluha
poklanjam sve izvoru mora
i pronalazim svoj strah

Odrezao sam kosu
spalio sam lice
odrao sam kožu
pretvorio se u izgoreo pejsaž
ali ti me ipak ne prepoznaješ

Zbog tebe
sam bio kao trava
i zaustavljao sam senke meseca
na svim oblicima tvog vrata
Zbog tebe
u ovoj polovini mog dlana
rasprostirao sam vrtove reci
koje pamtim od detinjstva

Nisam zaboravio korene ociju
na obali onog drugog sveta
što me doziva
mrežom svog glasa
i teskobom snega
nisam stajao kraj reke
nisam gledao brodove
koji odnose delove našeg tela

Zbog tebe
pamtim sve oblike našeg zagrljaja
dve male bitke
na obronku straha
robovao sam stablima
i pesku pred zatišje vetra
nosio sam tudja odela
pretvarao se u zeca, srndaca
moja su stopala
bila ograda od žice

Zbog tebe
ne znam kako izgledaju jutra
i ja se bz secanja
radujem oblini malog šljunka
jer ko ce od sinova mojih
nalik menama duge
zaustaviti mahovinu i dane
što prodiru u pore moga sna

Ko ce sad kad tebe nema
zatvoriti vrata
zatvoriti usta
zaustaviti krv
pred dolaskom divljih stada godina
 
Ispricacu ti jednu pricu, Lucija
jednostavnu, kao kad se ploca snima
Lucija, tako si krhka i mala,
kcer bi mi mogla biti
u mene je jesen uplovila
i pijano kestenje plese pod mojim nogama
sta da se kaze – Lucija, Lucija moja dragana
u mom srcu zivi jos ujed andjela
ivicom odzvanjaju glasovi umornog naroda
promrzle devojcice nude ljubav po trgovima
i zuti sneg pada raspuklim ulicama
Ines se je zvala
nedaj se generacijo moja,
sapcem u vetar sto pustosi zagreb i beograd
podjednako
ti nemoguci nocni vlakovi
dupli konjak u Subotici
i mirisi istrosenih hotela sto se zavlace u kozu...
u kosu... u kosti...
zima je posvuda... dodji generacijo moja...
ljubavnice
jos imam stari mornarski kaput
Lucija... nisam ti ovo pricao...
ja nikada nisam video Amsterdam
tamo se, kazu, putuje sam
beli brodovi i crne marame oko vratova devojackih
zale mornare i ispijaju rum za brela
obicno neverne ili bolje verne samo sebi
krhkim kukovima ispracaju svoje mornare
na plovidbe dalekim morima
sa suzama u ocima i obecanjima
nikada, nikada vise maruska
ili kako se vec zovu te cudne niderlandjanke
sklone avanturama, alkoholu, incestu
neverne same po sebi, a opet sebi verne
zima je posvuda – dodji generacijo moja
dodji da se zajedno grejemo
da se zajedno nedamo
nedaj se Ines – govorio sam joj
nedam se ni ja
nedaj se ni ti Lucija
nedaj svojih 16 godina
ovim godinama sto kao crne ptice slecu
na nasu kozu, na nase ruke, na nase oci
da nas porobe
Lucija,
samo da mi je jos videti Amsterdam
Maruskin i Prelov Amsterdam
pa neka bude sto biti mora!
 
Doći ću ti u snovima

Jedina
Ponoć odzvanja
Jesi li zaspala
Na ruci dragoga

Znaš li, tu sam i ja
Provodim noć bez sna
Ispod tvog prozora
Kraj tvojih uzdaha

Hajde, sklopi oči
Nestani u san
Doći ću ti u snovima
Kad noć proguta dan


Doći ću ti u snovima
Da ti ukradem poljupce
Neka vrijeme samo leti
Još uvijek volim te


A onda jutro je
Tiho budiš se
Pogledas čovjeka
Što spava kraj tebe

Onda zaplačeš
Jer to nisam ja
Koga si voljela
Prekasno jedina

Ali ne plači
Čekaj do večeri
Kad zvijezde
Na nebu zasjaju
Mi ćemo se ljubiti
 
Imam sve sto
sto ziv covek pozeli
ko to gresi pa nam
ljubav lose podeli

Svega imam od
sveg sto vredi
samo mi ljubav
sudbina stedi

Ako mene pitate
da l' mi nesto fali
ime njegovo zovite
dirajte gde boli

Ako mene pitate
sto se nocu budim
neka boli, pustite
jos mu sliku ljubim

Dajem sve za
malo ljubavi
ko to hoce sa mnom
za noc da se zameni

Svega imam od
sveg sto vredi
samo mi ljubav
sudbina stedi
​
 
Na pragu predvečerja


Kao da mi je neko zavezao sve
misli u glavi i kao da mi ne da
poleteti pesmom u oblake
Tako sam ranjiva na pragu predvečerja
zbunjenim kišama okupana
buketima čežnje ispunjena
I kad prolije se miris belih
jorgovana u vrtu
Dođe mi vriskom dohvatiti mesec
i ogoliti ljepotu neba
Šutnjom obeshrabriti tvoje pohode
po mojim usnama
Beskrajno dugo stajati na osami
dok mi vetar drhti kroz tijelo
Dopustit ću tvojim koracima
zajedničko trčanje prema zvezdama
Jer želja za tobom uvek je jača
od svih zabrana koje mi rovare u
mislima

 
Kad zatvorim oci uvijek si tu,
Uz mene...
Lezimo na krevetu, nagi
Tvoje toplo tijelo
Uz moje
Isprepletenih ruku,
Stopljenih dusa…
Moja glava je na Tvojim grudima
Osluskujem Tvoje disanje
Otkucaje Tvoga srca
(o kuca li jos uvijek samo
za mene?)
Silovite i sigurne...
Ti se igras s mojom kosom
I uzaludno se boris protiv sna
Upijam tvoj miris,
Tako drag i blizak
Gubim se…
I ponovno sam sretna kao nekad...
Kao prvi put
Jer volim...
 
RASTANAK
Jos nocas draga budi tu kraj mene ti,
U nasoj sobi, secanje nek izgori.

Poleti ptico pustim poljem,
Rasiri krilo ranjeno!
I leti ptico kraju boljem,
Sokol te nije volio.

Jos nocas draga
Neznost stara govori,
To traze luku
Mojih snova brodovi.

Poleti ptico pustim poljem,
Rasiri krilo ranjeno!
I leti ptico kraju boljem,
Sokol te nije volio.

Jos nocas draga Don Kihot zivi u meni,
Jos samo nocas.
Zablude smesne i ovaj vetar pijani,
Jos samo nocas.

Poleti ptico pustim poljem,
Rasiri krilo ranjeno!
I leti ptico kraju boljem,
Sokol te nije volio.

Još nocas draga tuga tuzno mirise,
Jos samo nocas.
Sutra sam stranac, sutra sam daleko, najdalje,
Jos samo nocas.

Poleti ptico pustim poljem,
Rasiri krilo ranjeno!
I leti ptico kraju boljem,
Sokol te nije volio.
Sokol te nije volio.

Svu noc je padala kisa i
Drveni pod je skripao
dok sam se spremao za put.
Taksi je cekao pred vratima i
Telefon je poceo da zvoni.
Na stolu su ostale stare fotografije,
U sobi miris vina.

Jos nocas draga ja gledam svetla ovog grada,
Jos nocas draga, putujemo mrak i ja,
Samo jos nocas,
Mrak i ja..
 
SANJALA SAM

Ljiljana Petrović



Sanjala sam da uđoh u neki veliki HRAM.
Učini mi se veoma čarobno i nastavih da koračam
bez straha i predrasuda.
Odjednom počeh da prepoznajem svetlost
raznih dimenzija i boja.
Osetih kako vrelina krenu mojim venama!
Razigra se Leptir u mojoj duši
i sve se latice otvoriše njemu u susret.
Bože moj, kako je lep taj osećaj!

I potraja tako neko vreme...
Kao neka uhoda, začu se lagana škripa vrata u pozadini.
Ko je to sada?...
Šta da uradim?
Kao da se razbi najdraži krčag!

Ne želim to!
Pobeći će mi Moj Leptir!
Primirih se.

A onda, vrata se zatvoriše.
Poželeh da je to bio vetar
koji je hteo da se ušunja kroz pukotinu na vratima.
I, taman sam pomislila da je Moj Leptir odleteo...
Kad, gle čuda!
Svetlost se povrati i videh predivnu ružu,
kao krv crvenu,
pokapanu kapljicama rose i Mog Leptira na njoj!
Ponovo se umirih...

Toplina poče da se vraća u moju dušu
i nastavih da uživam u toj čarobnoj lepoti.
Ponese me neki čudan vir!
Učini me
i nežnom
i krhkom
i slabom.

Pa me učini ŽENOM!

Zapevaše ptice,
zazvoniše zvona
i sve poprimi oblik čudesnog vatrometa.

Ipak, negde u dubini duše,
osećam da dolazi vreme buđenja iz sna!

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top