Only Beer
Buduća legenda
- Poruka
- 29.776
Evo, nakanio sam se da napisem pricicu. Bude li pozitivnih rezonansa, mozda usledi i nastavak. 
Tog letnjeg dana mu je supruga prepricavala susret sa bivsom koleginicom, i najnovije traceve iz firme u kojoj je njegova zena do skoro radila. Slusao je manje-vise pazljivo, trudio se da deluje zainteresovano…sve do momenta kada je ona spomenula bivsu seficu. „Pricala mi je da sefica i dalje terorise radnice. Na godisnjem odmoru nije imala pametnija posla nego da sedne u kafic preko puta firme i spijunira ih. Mozes li zamisliti koje ona ima zaledje, kada je uspela da istera dve druge firme i preuzme njihov poslovni prostor…“ U tom trenutku on je osetio uzbudjenje i posmislio je „Ta opasnica ne zna za pardon, svidja mi se.“
Nastavila je: „ Ta zena je opsednuta poslom, to joj je sve u zivotu. Rekla je za svog muza i sina da su obojica debili, i da ce se razvesti…“ Ona je izrazom lica zelela da pokaze koliko se zgrozava na ovo zadnje i nastavila je da prica dalje, a on je (ne narocito potresen zbog te izjave bivse zenine sefice) u glavi imao lice zene iz price. Lice koje je zadnji put video na naslovnoj strani casopisa, koji izdaje zenina bivsa firma, i koji je bio zabacen negde u gomili ostalih casopisa i reklama u dnevnoj sobi. Ta naslovna strana casopisa starog mozda godinu dana je vec nagovestavala ko je buduca zvezda firme…bez sumnje. Imala je sigurno vec 40 godina, dugu plavu kosu, lice prosecne lepote i oci opasnice. Drzala se sasvim dobro.
Dok su razmatrali sta bi mogli da rade za vikend i pricali o nekim svakodnevnim stvarima, on je u svojoj glavi vec fantazirao i zamisljao susret sa „opasnicom“. Nista ga nije palilo vise nego kada bih zenama skidao maske. Maske i fasade, koje su im sluzile za samoodbranu. Nista mu nije pruzalo vece zadovoljstvo, nego kada bi na prvi pogled hladne i drske zene spustile masku i pokazale svoju neznu, strasnu, osecajnu stranu. Vodjen idejom tj. ubedjenjem da zna da svaka zena ima tu drugu stranu, uglavnom je uspevao da odledi takve zene. Zene bi to cesto nazivale „da nadje put do njihovog srca“.
Prvog radnog dana posle produzenog vikenda sedeo je jos sam u kancelariji, pregledao mejlove, gledao sta treba da obavi te nedelje itd. A ustvari je samo cekao da vreme prodje, da dodje neko „pristojnije“ doba dana kada bi uputio poziv „opasnici“. Znao je da tu ne sme biti greske…takva zena bi ga odbila u startu i ne bi posle toga ni minut svog vremena izgubila na razmisljanje o njemu. Drugu sansu ne bi dobio, jer ona nije bila od onih umiljatih zenica, koje su obozavale da neko trcka za njima i daje im komplimente. Nije bila od onih koje se bezveze smeskaju i keze. Za preterano romanticne, pasivne i stidljive muskarce nije bila zainteresovana.
Telefon je zvonio (on je pomislio: „vise od tri puta sigurno ne sme da zvoni, verovatno radnice moraju da slusaju njene price kako su neprofesionalne ukoliko se to nekad desi“)…na kratko se nasmejao dok mu je ta misao prolazila kroz glavu, ali vec u sledecem trenutku je opomenuo samog sebe kako mora da se uozbilji. Nakon treceg puta javila se ljubazna radnica, predstavivsi se svojim i imenom firme. Ljubaznim ali odlucnim tonom je zatrazio da prica sa seficom, navodeci njeno ime kao neko ko je poznaje i sa kim je veoma bliska, tako da se radnica nije ni usudila da pita za njegovo ime. „Samo momenat, molim Vas.“
„Poslusan mali kuca“, pomislio je dok se opet na krakto pojavio osmeh na njegovom licu, koji je opet ubrzo nestao. Morao je da se koncentrise, ostane hladne glave i spovede plan u delo. Pomalo zadihana i ocigledno u frci, totalno nespremna za tako nesto (bas kako se on nadao da ce biti) javila se sa „Da, izvolite?“. Sacekao je dve sekunde a onda rekao: „Danas kada zavrsite, dodjite u Hilton – soba 274.“
Nije joj dao priliku da reaguje i prekinuo je vezu. Ona je bila zatecena i zbunjena…no vec nakon kratkog vremena se prisetila da to ne sme niko da primeti.
Koliko god se trudila nije mogla da otera prepodnevni poziv iz svojih misli. Prvo joj se cinilo smesno da nesto tako suludo uradi…a onda je u glavi opet imala taj skoro zapovedajuci glas. Stidela se jer je osecala uzbudjenje, koje je mislila da nije trebala da oseca.
Kao u transu isla je ka hotelu, koji se nalazi na svega par stotina metara udaljenosti od firme. Prisla je recepciji u momentu kada nijedan drugi gost nije bio u blizini. Trudila se da deluje kao uvek: samouvereno, sigurno, ponosno. Bila je iznenadjena kada joj je ljubazna devojka urucila karticu od sobe, rekla joj da se na nju ceka vec i pokazala joj elegantnim pokretom ruke gde se nalazi lift, bez da je postavljala pitanja. Laknulo joj je i uputila se ka liftu. Istovremeno je osecala veliko uzbudjenje i potrebu da se sabere. Pogledala se jos jednom u ogledalu lifta, namestila bluzu i frizuru…hodala je hodnikom, stala pred vrata 274, sada vise nema nazad.
Provukla je karticu i otvorila vrata. On je stojao tu, diretno pred njom. Izgovorio je njeno ime, zgrabivsi je za ruku. Nije se branila i u sledecem trenutku se nasla u sobi, dok je on drugom rukom zatvorio vrata. Prislonio je njeno telo uza zid, drzao joj je obe ruke cvrsto, ljubio joj je vrat. Nije imala ni vremena da se postavi drsko i bezobrazno…ali ona to vise nije ni zelela. U jednom momentu se prisetila scene iz romana koji je nedavno citala…svidela joj je ta misao. Podigla je glavu, zatvorila oci i disala sve brze. Uhvatio je grubo i oberucke njen kuk i privukao sebi. Prvi put ju je poljubio u usta, prilicno grubo. Ruke je lagano spustao ka njenim kolenima, dizuci joj jednu nogu koju je zatim cvrsto pritisnuo uz svoj bok. Htela je da ga pita da li ce je uzeti sad i ovde, ali je znala da je pitanje nepotrebno. Ljubio je njen vrat, grickao njene usi i usne dok joj je mazio grudi. Podigao je njenu elegantnu suknju na gore. Ona je otresla cipele sa nogu. Ljubili su se sve zesce i oboje nisu mogli da docekaju momenat kada bi on svoj penis u punoj erekciji stavio u njenu navlazenu macu. Pohlepno je svlacila majicu sa njega i otkopcavala svoju bluzu.
Otvorio je slic na farmerkama i samo ih spustio dole toliko koliko je bilo neophodno. Digao ju je i prislonio uza zid a ona je brzo zgrabila njegov k*rac i stavila ga u sebe. „Jebbi me, jebbi me jako…“, ponavljala je dok je cvrsto stezala njegova ledja i ostavljala i po koju ogrebotinu na njima. Pribijao ju je uz zid zestokim pokretima kuka dok je cvrsto drzao njene rasirene noge. „Jel ovako volis, je li?“ glasno je govorio dok joj je kaziprst i srednji prst gurnuo u usta. Sisala je njegove prste i nakon toga sa njima prelazila preko svojih grudi.
„Sad cu!!! Jebbi me, molim te!“, govorila je sirom otvorenih ociju i ukocenom facom. On je bio strasno uzbudjen…nekoliko jakih pokreta kukom, sa kojima se nabijao u nju, kasnije i on je svrsio. Nisu ispustali iz zagraljaja jedno drugo…samo se brzina njihovog daha smirivala dok su se spustali na pod predsoblja hotelske sobe.
Tog letnjeg dana mu je supruga prepricavala susret sa bivsom koleginicom, i najnovije traceve iz firme u kojoj je njegova zena do skoro radila. Slusao je manje-vise pazljivo, trudio se da deluje zainteresovano…sve do momenta kada je ona spomenula bivsu seficu. „Pricala mi je da sefica i dalje terorise radnice. Na godisnjem odmoru nije imala pametnija posla nego da sedne u kafic preko puta firme i spijunira ih. Mozes li zamisliti koje ona ima zaledje, kada je uspela da istera dve druge firme i preuzme njihov poslovni prostor…“ U tom trenutku on je osetio uzbudjenje i posmislio je „Ta opasnica ne zna za pardon, svidja mi se.“
Nastavila je: „ Ta zena je opsednuta poslom, to joj je sve u zivotu. Rekla je za svog muza i sina da su obojica debili, i da ce se razvesti…“ Ona je izrazom lica zelela da pokaze koliko se zgrozava na ovo zadnje i nastavila je da prica dalje, a on je (ne narocito potresen zbog te izjave bivse zenine sefice) u glavi imao lice zene iz price. Lice koje je zadnji put video na naslovnoj strani casopisa, koji izdaje zenina bivsa firma, i koji je bio zabacen negde u gomili ostalih casopisa i reklama u dnevnoj sobi. Ta naslovna strana casopisa starog mozda godinu dana je vec nagovestavala ko je buduca zvezda firme…bez sumnje. Imala je sigurno vec 40 godina, dugu plavu kosu, lice prosecne lepote i oci opasnice. Drzala se sasvim dobro.
Dok su razmatrali sta bi mogli da rade za vikend i pricali o nekim svakodnevnim stvarima, on je u svojoj glavi vec fantazirao i zamisljao susret sa „opasnicom“. Nista ga nije palilo vise nego kada bih zenama skidao maske. Maske i fasade, koje su im sluzile za samoodbranu. Nista mu nije pruzalo vece zadovoljstvo, nego kada bi na prvi pogled hladne i drske zene spustile masku i pokazale svoju neznu, strasnu, osecajnu stranu. Vodjen idejom tj. ubedjenjem da zna da svaka zena ima tu drugu stranu, uglavnom je uspevao da odledi takve zene. Zene bi to cesto nazivale „da nadje put do njihovog srca“.
Prvog radnog dana posle produzenog vikenda sedeo je jos sam u kancelariji, pregledao mejlove, gledao sta treba da obavi te nedelje itd. A ustvari je samo cekao da vreme prodje, da dodje neko „pristojnije“ doba dana kada bi uputio poziv „opasnici“. Znao je da tu ne sme biti greske…takva zena bi ga odbila u startu i ne bi posle toga ni minut svog vremena izgubila na razmisljanje o njemu. Drugu sansu ne bi dobio, jer ona nije bila od onih umiljatih zenica, koje su obozavale da neko trcka za njima i daje im komplimente. Nije bila od onih koje se bezveze smeskaju i keze. Za preterano romanticne, pasivne i stidljive muskarce nije bila zainteresovana.
Telefon je zvonio (on je pomislio: „vise od tri puta sigurno ne sme da zvoni, verovatno radnice moraju da slusaju njene price kako su neprofesionalne ukoliko se to nekad desi“)…na kratko se nasmejao dok mu je ta misao prolazila kroz glavu, ali vec u sledecem trenutku je opomenuo samog sebe kako mora da se uozbilji. Nakon treceg puta javila se ljubazna radnica, predstavivsi se svojim i imenom firme. Ljubaznim ali odlucnim tonom je zatrazio da prica sa seficom, navodeci njeno ime kao neko ko je poznaje i sa kim je veoma bliska, tako da se radnica nije ni usudila da pita za njegovo ime. „Samo momenat, molim Vas.“
„Poslusan mali kuca“, pomislio je dok se opet na krakto pojavio osmeh na njegovom licu, koji je opet ubrzo nestao. Morao je da se koncentrise, ostane hladne glave i spovede plan u delo. Pomalo zadihana i ocigledno u frci, totalno nespremna za tako nesto (bas kako se on nadao da ce biti) javila se sa „Da, izvolite?“. Sacekao je dve sekunde a onda rekao: „Danas kada zavrsite, dodjite u Hilton – soba 274.“
Nije joj dao priliku da reaguje i prekinuo je vezu. Ona je bila zatecena i zbunjena…no vec nakon kratkog vremena se prisetila da to ne sme niko da primeti.
Koliko god se trudila nije mogla da otera prepodnevni poziv iz svojih misli. Prvo joj se cinilo smesno da nesto tako suludo uradi…a onda je u glavi opet imala taj skoro zapovedajuci glas. Stidela se jer je osecala uzbudjenje, koje je mislila da nije trebala da oseca.
Kao u transu isla je ka hotelu, koji se nalazi na svega par stotina metara udaljenosti od firme. Prisla je recepciji u momentu kada nijedan drugi gost nije bio u blizini. Trudila se da deluje kao uvek: samouvereno, sigurno, ponosno. Bila je iznenadjena kada joj je ljubazna devojka urucila karticu od sobe, rekla joj da se na nju ceka vec i pokazala joj elegantnim pokretom ruke gde se nalazi lift, bez da je postavljala pitanja. Laknulo joj je i uputila se ka liftu. Istovremeno je osecala veliko uzbudjenje i potrebu da se sabere. Pogledala se jos jednom u ogledalu lifta, namestila bluzu i frizuru…hodala je hodnikom, stala pred vrata 274, sada vise nema nazad.
Provukla je karticu i otvorila vrata. On je stojao tu, diretno pred njom. Izgovorio je njeno ime, zgrabivsi je za ruku. Nije se branila i u sledecem trenutku se nasla u sobi, dok je on drugom rukom zatvorio vrata. Prislonio je njeno telo uza zid, drzao joj je obe ruke cvrsto, ljubio joj je vrat. Nije imala ni vremena da se postavi drsko i bezobrazno…ali ona to vise nije ni zelela. U jednom momentu se prisetila scene iz romana koji je nedavno citala…svidela joj je ta misao. Podigla je glavu, zatvorila oci i disala sve brze. Uhvatio je grubo i oberucke njen kuk i privukao sebi. Prvi put ju je poljubio u usta, prilicno grubo. Ruke je lagano spustao ka njenim kolenima, dizuci joj jednu nogu koju je zatim cvrsto pritisnuo uz svoj bok. Htela je da ga pita da li ce je uzeti sad i ovde, ali je znala da je pitanje nepotrebno. Ljubio je njen vrat, grickao njene usi i usne dok joj je mazio grudi. Podigao je njenu elegantnu suknju na gore. Ona je otresla cipele sa nogu. Ljubili su se sve zesce i oboje nisu mogli da docekaju momenat kada bi on svoj penis u punoj erekciji stavio u njenu navlazenu macu. Pohlepno je svlacila majicu sa njega i otkopcavala svoju bluzu.
Otvorio je slic na farmerkama i samo ih spustio dole toliko koliko je bilo neophodno. Digao ju je i prislonio uza zid a ona je brzo zgrabila njegov k*rac i stavila ga u sebe. „Jebbi me, jebbi me jako…“, ponavljala je dok je cvrsto stezala njegova ledja i ostavljala i po koju ogrebotinu na njima. Pribijao ju je uz zid zestokim pokretima kuka dok je cvrsto drzao njene rasirene noge. „Jel ovako volis, je li?“ glasno je govorio dok joj je kaziprst i srednji prst gurnuo u usta. Sisala je njegove prste i nakon toga sa njima prelazila preko svojih grudi.
„Sad cu!!! Jebbi me, molim te!“, govorila je sirom otvorenih ociju i ukocenom facom. On je bio strasno uzbudjen…nekoliko jakih pokreta kukom, sa kojima se nabijao u nju, kasnije i on je svrsio. Nisu ispustali iz zagraljaja jedno drugo…samo se brzina njihovog daha smirivala dok su se spustali na pod predsoblja hotelske sobe.
Poslednja izmena:
Dobar početak za pornić. 
....