Predbračne krize

mackica ns

mackica ns

Poznat
Poruka
7.784
Evo Betty
icon_lol.gif


Vi koje ste se već udale, možete li da se prisetite kako je sve to izgledalo mesec dana pre braka? Ili, ako se još neko uskoro udaje osim Betty, kako preživljavate, o čemu razmišljate, čega se bojite, da li ste baš najsrećnije na svetu - kako bi kao trebalo da bude?
Ja sam recimo uvek razmišljala kako kad se budem udavala biću stoposto sigurna da ćemo se uvek voleti najviše na svetu, da je to baš to savršenstvo...
A sad mi je nekako malo frka od te konačnosti. Kao to smo mi - pa do kraja života SAMO i uvek MI. Nema više da se odmorimo jedno veče jedno drugog, da ja lepo prespavam kod moje kućice, pa se zaželimo; ne mogu da zamislim kao posvađamo se, a ležemo ipak u isti krevet uveče i nema drugačije...
Pa onda neke stvari koje mi nisu smetale kod njega dok smo se samo zabavljali, tipa da ceo dan nije kod kuće, jer se mi svakako viđamo uveče. A sad ne mogu da zamislim da ja posle svog posla dolazim u njegovu kuću i šta? Čekam ga ceo dan sa svekrvom
icon_confused.gif

Ne znam... Setiću se još nečega
icon_rolleyes.gif

Recimo, pitala sma mamu kako je to kod njih bilo; kaže ona zabavljali su se sedam godina, kad su pozavršavali studije venčali se; kao nisu ni razmišljali o takvim stvarima, jednostavno se podrazumevalo - drugi izbor nije postojao
icon_confused.gif


Eto... Kako ste vi znale da je to baš to što treba da bude? Ili je i kod vas bilo malo brige i preispitivanja...
Mislim, sad je sve super - volimo se i to, srećni smo - samo, gledam tako oko sebe, svi se kad-tad raziđu, razvedu; a i oni su se nekad ovoliko voleli. Pa se uplašim da ćemo i mi jednom tako:roll:
 
Mi smo vec ziveli nekih godinu i po dana zajedno, a samo sklapanje braka je bilo pre kao neka formalnost... Meni je veca frka bila kad smo odlucili da iznajmimo stan i da zivimo zajedno. Nije isto kad se s nekim zabavljas i kad zivis s njim, to mozes i sama da pretpostavis. Onda pocinje novo upoznavanje...
Mi smo se bas nasli i naucili smo da zivimo zajedno i volimo se...
Naravno da se ponekad i posvadjamo, ali to je pre svega zbog umora i nervoze, pa su nam pragovi tolerancije malo pomereni. Inace je sasvim OK!
Eto, ako je ista pomoglo.
 
cestitam , jos jednom:D


nemoj da mudrujes mnogo..trudi se da budes srecna...ceni sebe, ne dozvoli da se sve svali na tebe...ceni njega, ne morate u svemu da slozite, i nemoj da mu solis za sve sa cim se ne slazes...
ti si ti, on je on, a bicete zajedno zato sto vam je tako bolje, zato sto to zelite..raduj se tome..nemoj traziti dlaku u jajetu:wink:
 
betty se udaje?....pih....ajd nek ima neki simbol pored avatara....neshto ko zhuta traka na rukavu zhidova...da znamo ko je udat a ko ne....da znamo ko je potencijalna zhrtva a ko je vetj zhrtvovan
 
u takvim kriznim situacijama, kad je pred covekom neka dilema i tome slicno, nije lose cuti koju i od svog nesvesnog. jer upravo se tada aktiviraju dublji, stariji slojevi psihe koji nose iskustvo vrste i zato su bolji prognozeri od svesti. sto bi rekao jung, taj nesvesni covek u nama ziveo je na milijarde puta zivot pojedinca, ljubav, smrt i ostale arhetipske teme, za njega su procitana knjiga.
najbolje je pre spavanja razmisljati o situaciji, a onda ce nesvesno nastaviti dalju razdradu u snu.

npr, bio sam zaglibio u jednoj losoj vezi, stagnirao, ona me nesto zavlacila, a onda sam sanjao kako na jednom skrivenom mestu nalazim zaboravljeni ribolovacki shtap, sto sam protumacio kao signal da se vratim interpolnoj borbi i krenem na druge devojke, a batalim ono zastranjivanje.
jednom mi je san najavio ulazak u vezu pre nego sto je ona bila na vidiku. sanjao sam kako je neko upucao mog prijatelja koji se zove Slobodan. ubrzo, i sam sam izgubio slobodu sa jednom koja je volela da me opominje i proverava da li gledam druge devojke na ulici.

ukratko, pre velikih odluka dajte sebi zadatak da sanjate, mozda i snovi mogu biti od neke pomoci, tu sam ako treba pomoc oko tumacenja...
 
random_cloud_form:
u takvim kriznim situacijama, kad je pred covekom neka dilema i tome slicno, nije lose cuti koju i od svog nesvesnog. jer upravo se tada aktiviraju dublji, stariji slojevi psihe koji nose iskustvo vrste i zato su bolji prognozeri od svesti. sto bi rekao jung, taj nesvesni covek u nama ziveo je na milijarde puta zivot pojedinca, ljubav, smrt i ostale arhetipske teme, za njega su procitana knjiga.
najbolje je pre spavanja razmisljati o situaciji, a onda ce nesvesno nastaviti dalju razdradu u snu.

npr, bio sam zaglibio u jednoj losoj vezi, stagnirao, ona me nesto zavlacila, a onda sam sanjao kako na jednom skrivenom mestu nalazim zaboravljeni ribolovacki shtap, sto sam protumacio kao signal da se vratim interpolnoj borbi i krenem na druge devojke, a batalim ono zastranjivanje.
jednom mi je san najavio ulazak u vezu pre nego sto je ona bila na vidiku. sanjao sam kako je neko upucao mog prijatelja koji se zove Slobodan. ubrzo, i sam sam izgubio slobodu sa jednom koja je volela da me opominje i proverava da li gledam druge devojke na ulici.

ukratko, pre velikih odluka dajte sebi zadatak da sanjate, mozda i snovi mogu biti od neke pomoci, tu sam ako treba pomoc oko tumacenja...
Kliknite za proširenje...



Vidiš, simpatičan pristup stvarima ... ali meni snovi nisu simbolični ...... a kuglu nemam.
 
mackica ns:
Evo Betty
icon_lol.gif


Vi koje ste se već udale, možete li da se prisetite kako je sve to izgledalo mesec dana pre braka? Ili, ako se još neko uskoro udaje osim Betty, kako preživljavate, o čemu razmišljate, čega se bojite, da li ste baš najsrećnije na svetu - kako bi kao trebalo da bude?
Ja sam recimo uvek razmišljala kako kad se budem udavala biću stoposto sigurna da ćemo se uvek voleti najviše na svetu, da je to baš to savršenstvo...
A sad mi je nekako malo frka od te konačnosti. Kao to smo mi - pa do kraja života SAMO i uvek MI. Nema više da se odmorimo jedno veče jedno drugog, da ja lepo prespavam kod moje kućice, pa se zaželimo; ne mogu da zamislim kao posvađamo se, a ležemo ipak u isti krevet uveče i nema drugačije...
Pa onda neke stvari koje mi nisu smetale kod njega dok smo se samo zabavljali, tipa da ceo dan nije kod kuće, jer se mi svakako viđamo uveče. A sad ne mogu da zamislim da ja posle svog posla dolazim u njegovu kuću i šta? Čekam ga ceo dan sa svekrvom
icon_confused.gif

Ne znam... Setiću se još nečega
icon_rolleyes.gif

Recimo, pitala sma mamu kako je to kod njih bilo; kaže ona zabavljali su se sedam godina, kad su pozavršavali studije venčali se; kao nisu ni razmišljali o takvim stvarima, jednostavno se podrazumevalo - drugi izbor nije postojao
icon_confused.gif


Eto... Kako ste vi znale da je to baš to što treba da bude? Ili je i kod vas bilo malo brige i preispitivanja...
Mislim, sad je sve super - volimo se i to, srećni smo - samo, gledam tako oko sebe, svi se kad-tad raziđu, razvedu; a i oni su se nekad ovoliko voleli. Pa se uplašim da ćemo i mi jednom tako:roll:
Kliknite za proširenje...

To je sasvim normalno :) I kad krenes da zivis sa nekim bez tog potpisa na papiru pa ti je frka a kamoli jos brak. Juce bas saznajem da je mog jednog druga koga jaaako dugo nisam videla verenica ostavila dva dana pred vencanje. Upala u takvu frku da je odustala.
Ne razmisljaj toliko unapred. Sta ako ovo, sta ako ono....a sta ako sutra udari asterodi i ode sve u.... Nista nije sigurno, ali bas u tome i jeste draz. Inace bi zivot bio strahovito dosadan.
 
e Maco, samo hrabro... i srećno!!!! :)
ne možeš znati nešto dok to ne isprobaš...pa makar i taj vaš brak trajao mesec dana...
dakle, trajaće sto godina ili pet ili dva dana... nemoj se mučiti...
unapred je posebno glupo,veruj mi...

ja se ne sećam mojih mesec dana pre jer smo se mi venčali u tako napornom periodu za mene ( mama vezana za krevet, tatin infarkt pa operacija srca) tako da je to bilo kao srećan završetak svega...
a i mi smo već pre toga živeli zajedno dve godine....



neko je rekao da za muža treba birati osobu na kojoj ti najmanje stvari smeta ...jer godinama ono što ti smeta neće nestati već može da se pojača pa na kraju sve pukne zbog otvorene paste za zube... :lol:
 
Hvla na čestitkama i lepim željama i pridružujem se :D
mila maco - NIKAD ne ostavi nedovršeni nesporazum pre spavanja i NIKAD ga ne nosi u krevet 8)
/ja kad to uradim, posle štrajkujem glađu :? /
Mislim da to sve prođe, samo je važno da preciziraš PRAVA i SLOBODE i - razgraničiš (ako misliš da treba) prijatelje (i rođake, Božo sačuvaj napasti!)....(ovo zbog teme o rođacima na d&p, i jednog lošeg iskustva sa "zajedničkim" prijateljima)
Ja sam rešila da U POTPUNOSTI očuvam svoju individualnost, osim što kad idem u zezanje bez njeha, javnem se gde sam i skim i tako....informacije radi, i to čak i ujutro za uveče (d amožće i on da se organizuje, nećemo da se ispaljujemo)
 
Da i to je jedna od stvari koje se užasavam
icon_confused.gif

GOSTI
icon_eek.gif

Znam milion primera kad mi odemo u goste kod nekih prijatelja (njegovih drugara), a ženica nadrndana zato što nas mužić nije najavio. Ja se osećam kao kreten i jako mi je žao nje i saosećam; a njih dvojicu baš briga. Onda izađemo od njih, a dragi mi kaže onako mazno - ti nećeš biti tako nadrndana, jel' da, ti ćeš biti divna i ljubazna domaćica kad nam dođu gosti. A ja samo progutam knedlu i kažem - jesi normlalan, da mi tako dovedeš nekoga neplaniranog i nenajavljenog, još kad nisam raspoložena ili imam drugih obaveza - pa tačno da izbacim i tebe i njih napolje
icon_mrgreen.gif
. Dobro, takve stvari mi valjda neće raditi; ali znam da sam dosad uvek kad dolazi neko za koga ja nisam raspoložena izmislila nešto zašto baš moram biti kod svoje kuće tada ili moram baš kod neke drugarice ili u gradu nešto da obavim... A kako ću sad da bežim
icon_confused.gif


Inače, baš ste divni
icon_biggrin.gif

I randomova teorija je hmmmm... Zanimljiva. Pokušaću da sanjam
icon_confused.gif

Mada, odluka je već doneta, sad se samo privikavam na nju
icon_lol.gif


I jedina stvar koje se ne bojim je da ću sigurno imati dovoljno slobode, da neću morati da sedim kod kuće i da zaboravim na drugarice, kafice, posao, obaveze i sl. što Betty kaže, znam da ću pored njega moći da očuvam svoju individualnost.
 
Betty i Mačkice, čestitam vam i srećno.
A što se tiče svih tih problema, rešavaj ih u hodu. Mislim na te "sitne" tipa nepozvanih gostiju i ostalo.
Unapred ne vredi razbijati glavu.
Ako ti je za utehu, ja se posle 6 godina braka, još uvek ponekad zapitam: Ma je li trebalo da se udajem za njega?! Vidi kako me nervira ovo, pa ono, pa ti gosti i ljude što mi stalno uvaljuje.
Ali, ako se vi volite i još uvek razgovarate i slušate jedno drugo, onda ne bi trebalo biti problema. :roll: :mrgreen:
 
Ma, to i jeste najveći problem
icon_sad.gif
Njega naterati da priča o problemima je sizifov posao
icon_confused.gif
icon_rolleyes.gif
On radije sve prespava, izađe da se proluftira i posle kao da se ništa nije desilo. A ja izludim.
Onda svake prestupne kad je baš raspoložen provedemo celu noć pričajući makar o nečemu i od pre mesec dana, ili o stvarima koje se ponavljaju a smetaju ili meni ili njemu. Onda se kao ispričamo, obećamo jedno drugom da će se to promeniti, sve je divno krasno... Ali dočekati to da i on bude raspoložen za priču je stvarno mučenje.
I pošto nema šanse da promenim njega, pokušavam da se navikavam, i da se manje nerviram, jer znam da će za par sati biti kao da se ništa nije desilo. Uvek nekako ispada da ja ispravljam krive Drine, ili da sam ja stalno ljuta, da meni stalno nešto smeta... A on je tako flegma, da kad i postoji nešto što mu možda zasmeta, iskulira skroz.
Znači, čovek jednostavno nema nikakvu potrebu da priča o bilo kakvim problemima, njemu je sve OK.
 
Cekaj,tu vec u startu nije u redu razmisljati tako da cete postojati samo VI,i da neces moci imati dovoljno manevarskih sposobnosti da ocuvas svoju individualnost.
Ako su ostali brakovi losi,a preko 90 % brakova jeste za zaljenje,ne mora da znaci nikako da u tom braku ti neces pronaci samu sebe.
Gledam kako se ljudi koji se venacaju godinama polako prilagodjavaju tom nekom srednjem dobu,znaci postaju besprekorno dosadni i znaju samo da gundjaju,da bivaju nervozni,i sto je jos vaznije od svega,brak shvataju kao gradjansku duznost u kojoj se oni i pored svih tih sitnih problemcica "osecaju lepo".

Ono sto JESTE poenta braka znaci neprekidna svakodnevna inventivnost koja onemogucava bilo kakav vid nezadovoljstva i nervoze,jer brak ne pociva nad onim gradjanskim ponasanjem,vec je njegova sustina upravo u LJUBAVI (secate li se prijatelji moji znacenja ove reci?).
Zato je neophodno stalno,non-stop,svakog sekunda,neprekidno sa ogromnom voljom ulagati sebe u taj brak da ne dosadite jedno drugome vec kroz koju godinu.
Ja znam da je moj brak propao zato sto sam prihvatio klasicnu ulogu gradjanskog,normalnog muza.Ali jednu stvar znam sigurno:Moja Princeza ce imati toliko ljubavi da prosto nece moci zamisliti drugaciji zivot,i tako ce biti kod mene i za 10,15,20,50 godina jer sam odlucio da se ne menjam,nego da budem isti,da ne budem dosadan,nego uvek pun novih ideja i novih zamisli.
A neka sve pociva na sustini braka,na LJUBAVI !

The Oath
 
nezvani gosti su najružnije iznenađenje koje neko može da mi priredi (a ja npr. rešila da lakiram nokte i stavim zelenu masku na lice!). Valja znati da je to EKSTREMNO nepristojno, i da u tom slučaju, cico, slobodna si da se diskretno izvučeš i posvetiš onome što si planirala.
Uvek možeš da odeš do majke (mama, zovi me brzo, stižu nekiiii :P ), u sitom ste gradu bar :wink:
Kome su došli nezvani gosti, taj nek ih i zabavlja, ili nek menja odnos "uvek otvorenih vrata", jer više nije samac čije je svo vreme sveta na raspolaganju svima...
 
e, dodatak o strategiji je moja omiljena rečenica:
NEMOJ DA ZBOG OVOG STALNO JEDNOG TE ISTOG PROBLEMA ISPADNE DA SAM ŽENA KOJA ZVOCA :P
Mislim, ajd toda rešimo, pa sve ok. Nemoj da mi lepiš gadne etikete zbog tvog nečinjenja ničega povodom toga. Molim te, SHVATI me ozbiljno, jako mi to smeta :D
 
ne razumem ovakve krize

postoji bar 100 nacina da se racionalizuju tvoji strahovi

ali kako si dosla u situaciju da ne budes sigurna u svoju odluku?
u zivotu nije nista zagarantovano, pa ni zivot sam
ali je potrebno preuzeti ogvornost za svoje odluke/izbore
 
i ja ne volim nenajavljene goste, samo moji imaju jos goru taktiku. zovu i kazu: mi stizemo za pet minuta (racunaju najavili su se) na aperitiv. onda ja ne mogu da kazem ne moze, nahvataju me na brzinu, i uvek ali uvek ostanu na veceri. bar dva puta nedeljno spremam veceru, trcim levo desno, kupam dete, hranim ga, stavljam na spavanje, postavljam sto, sklanjam sto... i sto je najgore odu oko 1/2 ujutru, pa sam toliko umorna da mi nije do svadje, a sutra dan zaboravim da se svadjam... :-)
sinoc su opet banuli tako, i na polasku kaze jedan od njih cetvoro: moram sledeci put da kupim pice, ovo je pocelo da vas kosta skupo...a drugi je na veceru dosao noseci neka jaja sa farme, tikvice i paradajz i rekao da mu mama nije tu cele nedelje a kod nas uvek dobro jede... :-D pa kako da se ljutim posle
 
Ja nisam imala frku pred brak zato što smo mi dugo živeli zajedno. Par meseci otkako smo počeli da se zabavljamo, skapirali smo se skroz i dogovorili da živimo zajedno. Njega su smarali matorci, meni je bila skupa kirija i živela sam sa dve drugarice (i jednim kupatilom:roll: ) i tako smo bez mnogo razmišljanja počeli zajednički život. Najgore mi je bilo kad smo se prvi put posvađali, a on nikako posle da ode kući :mrgreen:
Brak je došao prirodno i nikad o njemu nisam razmišljala kao o nečem konačnom, krajnjem. Jednostavno prija mi on, prija mi brak, prija mi što smo porodica, volim bre, što sam udata!
Takođe mislim da je jako važno da otpočetka živite sami i sami kreirate kako i gde ćete da živite, kad i da li ćete da jedete, izađete sami ili zajedno, itd. Gospođe mame znaju da imaju velikog uticaja. Naravno, sve se menja dolaskom deteta (ako odlučite da ćete imate dete, možda će neki da gaje lasice ilištaveć:mrgreen: ), ali to je najlepša promena u životu. I to je već druga tema
 
Mačkice, mnogo si mi slatka sa tim dilemama. ;-)
Ja jednostavno nisam razbijala glavu razmišljajući o tome. I nisam imala frku.
Tako radim kad su sve stvari, ozbiljne, u pitanju. TOTALNO POGREŠNO.:!:
Čovek više vremena potroši i racionalnije razmišlja pri kupovini kompjutera, nego sklapanju braka, ali kad su emocije u pitanju, ništa nije tako "isplativo", tako tačno definisano. Nažalost.:-(
I zato ja još uvek nisam pametna. Plivam ovde gde sam se našla, kako znam i umem.
Valjda ću jednom kad porastem i naučiti šta je najbolje.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top