Ukrajinski Kostunica

Duh Sekire

Iskusan
Poruka
6.686
Не знам да ли сам већ на овом форуму то помињао, али ја сам већ говорио/мислио, дакле предвидео, да је Јушченко украјински Коштуница. Такође је јасно и која је онда страна "јакобинска", у ствари језуитска...

Smena Vlade u Ukrajini

Kijev -- Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko smenio je danas vladu Julije Timošenko.

Za vršioca dužnosti premijera Juščenko je odredio gubernatora Dnjepropetrovske oblasti Jurija Jehanurova. Politička kriza u Ukrajini nastala je posle ostavki sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Petra Porošenka, državnog sekretara Oleksandra Zinčenka i potpredsednika Vlade Mikolaja Tomenka. Tomenko i Zinčenko su za korupciju optužili vrhove vlasti, uključujući Porošenka.

Juščenko je izjavio da je smenio Vladu kako bi prekinuo ozbiljne sukobe predstavnika različitih institucija vlasti. "Svakog dana sam bio svedok konflikata Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu i Vlade, konflikata državnog sekretara i SNBO, konflikata Vlade i Parlamenta. Bio sam dužan da razmrsim Gordijev čvor", rekao je Juščenko.

"Kada sam stupio na dužnost predsednika obećao sam poštenu, otvorenu i profesionalnu vlast koja će danonoćno, kao ekipa, raditi u korist Ukrajinaca i države. Ljudi koje sam odabrao su moji drugovi koji su vodili moju predizbornu kampanju, ali nisu ispunili moja očekivanja, već su se više bavili sopstvenom reklamom i međusobnom antireklamom. Zakulisne igre su postale državna politika, a međusobno poverenje je svedeno na nulu", rekao je Juščenko.

Premijerka Julija Timošenko bila je jedan od najbližih Juščenkovih saradnika u vreme prošlogodišnje smene režima u toj zemlji.

Наравно, постоји позадина оваквих аферашко-олигархијских обрачуна. Позадина је постојала и када је рецимо 1997 Марко ушао Милу у послове са дуваном. Оно што је са стране подгревало догађаје тада су били преотести у Београду - па се говорило како се Мило "отрго с ланца". Последице су ишле све до тотално другачијег дефинисања Црне Горе као државе, ако не и већинске воље народа...
Овде је ситуацију очигледно подгрејала пропаст европског Устава и најава да ће проширење ЕУ ићи много спорије. Ако треба чекати још 20 година, чему онда све? А Русија је већ ту, зар не. Економска ситуација није битно промењена и народ је почео да се буди из демократорског сна. Не треба да чуди вест да је Председник Путин већ подржао Јушченка (чуо јутрос на би-би-сију). Са друге стране, очекујем да чедисти сада оду у Украјину и тамо бране тековине револуције, оснивају покрете типа "5.-6. октобар" или "наранџаста револуција"... :lol:

п.с. Јулија је иначе добра и риба и енергична жена која заслужује свако поштовање. Само лоше се облачи, нисам јој ја крив...
 
Tipican zapadni scenario : Postavio harizmaticnog lidera da osvoji vlast, a posle kad "se malo osili" gledaj da mu podrivas tlo. ;) I uvek su u igri neki nikogovici i ljudi iz pozadine.
To da je Putin podrzao Juscenka je jako cudno, prosto neverovatno. Ko zna, tek cemo saznati sta je sve tu bilo ispod zita.
 
to samo dokazuje da koalicije koje nazalost moraju da budu skupljene od raznih likova da bi se pobedio autoritativni rezim okupljaju razne likove,koji manje vise iskreno i iz razlicitih interesa ulaze u to..i to da uvek postoje podmetnuti likovi,i da pobedjeni neprijatelj na izborima se tesko iskorenjuje..nikad ne spava..
a nema apsolutno nikakve veze sa nekom promenom orijentacije ukrajine ka rusiji,ili odustajanja od reformi i putu ka eu
ocigledno je samo da posle svake revolucije,polako krecu teskoce,a onda i delimicna restauracija
 
Vremena tranzicije su uvek bila i ostala turbulentna vremena. Tada na vlast dodju oni koji nista ne znaju, koji su dobri za rusenje vlasti dok oni koji su bili u vlasti i znaju sta i kako to ne zele.
 
Zarathustra:
Tipican zapadni scenario : Postavio harizmaticnog lidera da osvoji vlast, a posle kad "se malo osili" gledaj da mu podrivas tlo. ;) I uvek su u igri neki nikogovici i ljudi iz pozadine.
To da je Putin podrzao Juscenka je jako cudno, prosto neverovatno. Ko zna, tek cemo saznati sta je sve tu bilo ispod zita.

Možda je Putin naučio mnogo na greškama Staljina i tileta: Zašto siliti u zajedničku državu narode koji to ne žele.... Široko Vam polje, bivša 'braćo' ukrajinci.....
 
Па и први и други Ј су комунистички олигарси који су радили за претходног председника Украјине, тако да етикетирати само Јан(њ)уковича је....најблаже речено непоштено. :)
 
Nexus 6:
a zvanicna Moskva je bivsi KGBovac...ne, nikakve veze sa komunistima nema... :roll:

Ako je bio KGB-ovac, ne znači da je bio i ********* u duši.....Zar niste takve stvari uočili i na Balkanu: Toliko KOS-ovaca, UDBA-ša i ko zna čega sve ne, a na kraju se ispostavilo da im je do tiletovog komunizma, bratstva i jedinstva te samoupravljanja stalo koliko do lanjskog snega u Sahari....
 
КиМ:
Јањуковић је био мој кандидат

Такође.
Иначе, мислим да се каже Јанукович. Није руски баш толко мек, а украјински је мало тврђи ;)

Та тзв. "наранџаста револуција" ми је отворила очи по неким стварима:
1. Никада Запад неће одустати од својих прозелитских тенденција, никада неће православне посматрати као себи равне.
2. Русија (сама) не може много да учини на спречавању таквог демократорског тровања.
3. Како је мало касније ЦИА објавила прогнозу по којој су 2020. Кина и Индија јаче него Европа и Америка, закључак се сам наметнуо - Зора Новог Дана.

Truman:
Pojasni - sta ti mislis o Kostunici i zasto ga dovodis u vezu sa Juscenkom?

Већ сам написао, али пошто ти није јасно (а и на другом форуму су ми поставили такво питање), ево ширег објашњења...

Већ саме титуле све говоре - Јулија је премијер, Јушченко је председник. Из тога произилази друга сличност: Јушченко је "изашао на црту" дотадашњем премијеру и победио га (стране у сукобу ћу описати после, а можда касније уђемо и у позадину и "демократичност" целе приче). Дакле ОН се измерио у народу и добио неоспорни легитимитет као што је то урадио Коштуница, а Ђинђић, колико се сећам никада. Наравно, сасвим је друга ствар колико људи сада подржава Коштуницу или колико ће подржавати Јушченка за пет година...
Са друге стране (о Јулија зашто си) Јулија је "мозак операције", као што је то био Ђинђић. Она је и више од тога - она је олигарх (што Ђинђић ипак није био) и повезана са разним "бизмисменима" - што Ђинђић јесте био. Уопште, када гледамо све те радикалније реформаторе у транзиционим земљама, заговорнике "шок терапија" и сличних ствари, просто је невероватно колико су алави на паре и како уз њихов концепт иде корупција и тајкунизација...

Постоје и разлике. 5. Октобра Србија је бирала између сарадње са Западом, који је пре тога војно поразио и изолације. Украјина је бирала између Истока и Запада, где и једно и друго доноси своје и има своје заговорнике. У том смислу ситуације је у Украјини сличнија Црној Гори (условно) него Србији. А када смо код тих подела долазимо до паралеле да је Путин већ подржао Јушченка а са друге стране имамо фамозне теорије завере од састанку од 15 минута са Милошевићем и Ивановим.

Има и бројних других сличности (општих места) типа "разочарење у народу", "изневерена револуција", "повратак на старо"... па је за очекивати како ће неки украјински Ирејсрхеди и Нејаки Уроши почети тамо да испољавају своје фрустрације. То ће ићи још брже јер украјинска "Пора" је већ приликом "наранџаствене револуције" приказивала на плакатима чизму која гази неистомишљенике. Наш "Отпор" то ипак није радио... у земљи Србији...
И због свега тога кажем - Јушченко је нови Коштуница.
 
Код комуниста је нешто добро, а нешто лоше. Добро је то што су против империјализма. Мада се руски (совјетски) комунизам изродио у неку врсту империјализма, кинески ипак није никада... Колективизам такође није лош у смислу да постоје ствари у животу које не прођу на крају кроз доње отворе ;)

А погледајмо како наши реформски талибани гледају на комунизам, конкретно код нас:
МАРШАЛОВА ЈУГОСЛАВИЈА
Овде већ можемо таксативно навести шта је неприхватљиво, а шта прихватљиво за мондијалисте. Неприхватљив је култ војске (у основи на НОБ-у), комунистичко русофилство, тежња ка нераду, државна безбедност (осим “поштених полицајаца” Горана Петровића и генерала Обрадовића, мада то је више тема за следећи одељак) и наравно архинепријатеља – Војске и посебно војне обавештајне службе.
Прихватљиве су авнојевске границе, Устав из 1974. (посебно за Чанка), идеја авангарде радничке класе (модерно: друштва), скојевска традиција, братство и јединство, “чишћење свога дворишта”, државна безбедност (ако није српска) и уопштено полицијски “ред у држави”. И то не само да је прихватљиво него је све то на неки начин пресликано у “модерну” политику. Додата је квазитехнократска шминка, посебно када треба заштити своје тајкуне, слепа вера у реформе и евроатланске интеграције – и то је то. Уосталом, учините један експеримент. Узмите неки текст из листа Комунист или са неког пленума и само замените неке речи (и све њихове изведенице). Замените тако реч “комунизам” речју “демократија”, реч “марксизам” речју “реформе” и реч “будућност” речју “Европа”. Резултат може бити веома занимљив.
Тако је то и не може бити другачије јер ова два идеолошка система не дозвољавају сумњу. Спорне су једино оне “шеста личка” и “седма банијска” – пљували би они по њима, али није ред јер су родитељи многих од њих управо тако дошли у Србију.
Насупрот њима, за псеудонационални део кључна реч је антикомунизам. Њима је све, или скоро све спорно. Али то је стерилни антикомунизам, а видећемо и зашто. Све то подсећа на оно превазиђено четништво које се огледало као англофилско следбеништво у политици. А управо су Енглези издали Дражу и Краља.
Нема ту уочавања паралела између комуниста и мондијалиста (са којима се ови друже). Нема идеогенезе марксизма. Нема размишљања о разлозима историјске појаве комунизма баш код православних Словена, нити питања ко је стајао иза тога и коме је то одговарало. Због тога је тај антикомунизам стерилан и своди се на прозивање за комунизам свих оних са којима се не слажемо.
Но, ајде да причамо мало о људима који се глорификују и који су скоро па иконе овога покрета. Приметно је колико на трибинама “реформских талибана” учествују Латинка Перовић и Загорка Голубовић. Приметно је величање лика и дела Ивана Стамболића. Они се претварају у неке велике демократе и борце против диктатуре. А у суштини све је то струја (иначе веома јака у ДОС-у) коју чине они које је Милошевић звао “снаге поражене на Осмој седници”. Па да ли их чини борцима за демократију то што су се у руководству компартије супротставили Слоби, па још били поражени?!?
Претпоставимо да је тако. Онда би то био општи принцип. Вреди ли тај принцип онда за Ернеста Рема, вођу СА одреда, чију је ликвидацију Хитлер наручио у Ноћи дугих ножева? Да видимо – ако га је Хитлер убио, онда је значи био његова жртва. По логици ствари, бар једно кратко време, борио се против њега. Да ли га то чини борцем против нацизма?! Не, то што се неко супротставио појави новог диктатора или се закачио једном са њим не чини демократу неког ко је био део система једне (макар и меке) диктатуре. То важи за Ђиласа, Крцуна и Ранковића, а важи и за “демократске величине” какве су Стамболић, Перовић, Голубовић.
 
Спирит оф секирче потпуно се слажем са овом Твојом анализом која је дата потпуно без грешке... међутим имам проблем... ја сам Православац а самим тим националиста тј. антикомуниста - али дијаметрално различит од ових наведених у Твом посту...

... по мени (сада се понављам) на политичкој сцени Србије ГЛОЖЕ СЕ ФРАКЦИЈЕ ЈЕДНЕ ТЕ ИСТЕ СКЈ...
 
Твоја је воља ако желиш бити антикомуниста, само ћу ти скренути пажњу на две ствари:
1) Ако се опредељујеш као анти-билошта тиме том билошта дајеш поприличан значај. Сад, комунизам је на овим просторима мртав... Ја сам једино анти-американац и немогуће је томе дати већи значај од постојећег јер Американци су актуелни господари планете. Тако сам већ одговорио једном форумашу који ме је позвао на антисемитске акције.
2) Комунизам има понешто заједничко и са национализмом и са православљем. Те заједничке ствари се не подударају.

Нисам мислио на све антикомунисте, већ на оне типа Батића и Драшковића. На равногорце који су и даље англофили, американофили и томе слично...
Треба знати неке ствари:
1) Претече комуниста били су екстремнији јакобинци - дакле Француска револуција
2) Марксизам ("научни социјализам") је у својој основи чисто западна идеологија.
3) Карл Маркс није скривао своју мржњу према свему словенском.
4) Такву мржњу нису много скривали ни Лењин и Троцки - а познато је шта је било по националности 90% бољшевичког комитета.
5) Зна се да су Октобарску револуцију подржали Немци и Енглези, уз америчке (јеврејске) финансијске кругове, свако из својих разлога.
6) Стаљин се отео контроли. Па је тако заузео Берлин, а и ћирилица је прва стигла у свемир. То руски цареви нису смели ни да сањају. Он је најзад побио највише комуниста ;)
7) Кинески комунизам је много мање "западан" у својој основи. Он је ипак био веома погубан микс који су многи платили главом, али треба знати да су кинески комунисти много више веровали у своје циљеве него руски. Најзад, тамо је била постигнута општа једнакост што је омогућило сасвим солидну транзицију на капитализам... Није било тајкуна.

Има тако још много тачака...
 

Back
Top