NAPOLEON

Prema mojim informacijama, Napoleon je najviše pominjana istorijska ličnost.
Logično, zaslužuje da ima svoju temu na pod-forumu Istorija.

Ono što mene interesuje je - da li je on za nas (Srbiju) doneo više štete nego koristi?
(Slom Prvog srpskog ustanka 1812, kada je dotični napao Rusiju)
 
Well, pored Elizabete I, Grofa Vlada Tepesha, Napoleone Buonaparta je moj favorit i po onome sto sam citala stvarno mocan lik. To da li je bio tiranin, to je stvar gledista. Za svakog vladara to moze da se kaze. Najnizi slojevi naroda uvek pate. Da nesto nisu morali da idu peske istorija bi pisala drugacije price.Super sto si otvorio temu.
 
KLazar:
Zasto je izgubio bitku kod VATERLOA?
Kliknite za proširenje...
Svi se uvek hvataju za taj famozni Vaterlo... Pa čoveku jednostavno više nije bilo
do ratovanja - hteo je da se vrati na vlast, ali da se više ne kači nisakim.
Ali pokvareni Englezi i frustrirane Švabe nisu to hteli da mu dozvole. Da nije
izgubio kod Vaterloa tog dana, izgubio bi par dana kasnije na nekom drugom
mestu, i to na mnogo ponižavajući način. Ovako, otišao je slavno.

(Inače - glavni krivac je bio maršal Nej; počeo je bitku prerano (Napi je još spavao),
po mokrom terenu gde se jedva kretalo, posle se jurcao sa konjicom u besmislenim
jurišima, na kraju završio bitku boreći se sa puškom u ruci među pešadincima...
Čovek potpuno odlepio, ali Napi nije imao boljeg u tom trenutku)

:-|
 
Pa zamisli kakav covek treba biti da zrtvujes hiljade i hiljade zivota da bi dosao na vlast ili bio cenjeni vojskovodja. Na pocetku je navodno zeleo da stvori carstvo reda ali mu je slava ocigledno udarila u glavu. Za podrobniji opis Napoleona procitaj knjigu "Rat i mir", veoma je zanimljiva.
 
Na ostrvo Sveta Jelena gde je bio prisiljen da po drugi put abdicira proveo je zadnje godine svog zivota (umro je 1821). Pricalo se da se svake veceri budio nocu i strazaru pokusavao da objasni uzrok poraza kod Vaterloa i greske u strategiji.
A sto se tice vremena pocetka bitke nije se moglo vise cekati, kako se ne bi spojile engleska i pruska vojska. Koliko ja znam bitku je poceo sam Napoleon sa carskom konjicom. I mislim da je dobio tu bitku sve bi bilo drugacije, jer bi tom pobedom, bar za neko vreme, smirio Engleze tada najace protivnike.
 
KLazar:
Na ostrvo Sveta Jelena gde je bio prisiljen da po drugi put abdicira proveo je zadnje godine svog zivota (umro je 1821).
A sto se tice vremena pocetka bitke nije se moglo vise cekati, kako se ne bi spojile engleska i pruska vojska. Koliko ja znam bitku je poceo sam Napoleon sa carskom konjicom. I mislim da je dobio tu bitku sve bi bilo drugacije, jer bi tom pobedom, bar za neko vreme, smirio Engleze tada najace protivnike.
Kliknite za proširenje...

Evo informacija koje ja imam (neke su iz spec. emisije "Diskaverija" o znamenitim bitkama).

1) Napoleon je otrovan (moderni naučnici su mu u vlasima kose našli veliku količinu arsenika). Ubica je verovatno njegov lekar - Francuz, potplaćen za to delo (Englezi ili Burboni, nije sigurno).

2) Stvarno se nije moglo čekati sa početkom bitke, ali vremenski uslovi su bili protiv Napoleona - dan pre toga padala je kiša, teren je ujutru bio još uvek mokar i težak za kretanje. Protiv svoje volje, Napoleon je dao instrukcije da se čeka rano popodne, da dotle sunce prosuši teren. Sa druge strane, dao je instrukcije i da se "isprobava neprijatelj" (misleći tu na neku vrstu nasilnog izviđanja). Pošto nije imalo šta da se radi, otišao je da spava (nije se baš najbolje osećao).

3) Kad se probudio, sa iznenađenjem je shvatio da je bitka već uveliko počela (Kao što sam pomenuo, maršal Nej je to izveo samoinicijativno, a možda je u svom deliričnom ponašanju tog dana pogrešno razumeo Napoleonove instrukcije o "isprobavanju neprijatelja".) Veći deo pešadije već je bio angažovan, gacajući po blatu i pružajući Englezima idealnu metu za gađanje. Slično je bilo i sa artiljerijom. Nije prošlo ni dva sata, a svi su bili jedva na nogama od umora. Za Napoleona, koji je bitke dobijao uglavnom energičnim manevrima svojih jedinica, to je bio ogroman hendikep. Jedine neangažovane (sveže) snage bile su Konjica i Garda.

4) Uprkos svemu, malo je falilo da Napoleon pobedi - Englezi su bili na ivici kolapsa. Ali, opet je sticaj okolnosti bio protiv Napoleona - Prusi su stigli u poslednji čas i dalja borba više nije imala smisla. Francuska vojska, iscrpljena i proređena, frustrirana zbog lošeg vođstva i slabe koordinacije (Garda se dala u bekstvo!), povukla se sa bojišta.

5) Englezi jesu bili najogorčeniji protivnici Napoleona, ali je njihova vojska bila - smešno mala (čak i kod Vaterloa su se borili sa podređenom Holandskom vojskom). Da je Napoleon pobedio njih toga dana, sutradan bi pao na Prusima. Čak i da je tu igrao nerešeno, pristizale su još dve, i to najveće vojske - Ruska i Austrijska. Ukratko - nije imao ni teorijske šanse, te 1815. godine.
 
prvi put je proteran na ostro Elba, pa posle je prebacen na SV.Jelena, odakle je pokusavao da se vrati, ali su mu planovi kao sto znamo propali. i jeste utvrdjeno je da je polako trovan hranom od cega je i umro.
 
antihrista:
prvi put je proteran na ostro Elba, pa posle je prebacen na SV.Jelena, odakle je pokusavao da se vrati, ali su mu planovi kao sto znamo propali. i jeste utvrdjeno je da je polako trovan hranom od cega je i umro.
Kliknite za proširenje...

Draga moja, Napoleon je na Sv. Jeleni bio prakticno u zatvoru. Kad je ukapirao da ga Englezi nece pustiti odatle sve dok je ziv, vise mu nije bilo ni do zivota, a pogotovu nije pravio nikakve planove.

Onog trenutka kada je na pomenutom ostrvu zavrsio Memoare i poceo da se dosadjuje, prakticno je bio mrtav. Za coveka kakav je bio on, neaktivnost je bila otrov sam po sebi.

(Nekome se ipak zurilo da ubrza taj proces, pa su mu sipali arsenik u hranu. Saznanje da je Napoleon mrtav produzila je vladavinu Burbona jos nekoliko godina, sve do Julske revolucije 1830.)
 
Nikako se ne moze praviti paralela izmedju Napoleonove abdikacije na Elbi, gde je bio car i na Sv. Jeleni gde je bio zatocenik.
Kada je krenuo sa jednim malim odredom vojnika sa Elbe da preuzme vlast u Parizu, vojska koja je bila poslata da ga zaustavi dobrovoljno mu se prikljucila (sto znaci da je Francuska zelela njegov povratak) i Napoleon sa lakocom preuzima vlast. Tada pocinje njegova druga vladavin (vladavina od 100 dana) koja se zavrisila cuven bitkom. Da li su sile Evrope napravile veliki propust ili je Napoleon zaista bio toliko mocan da ucini nemoguce? Kako je to moglo da se desi?
 
Ма наполеон је био још један латински фанатик који је хтео ПРАВОСЛАВЉЕ да покори, али му се одбило од главу.
 
Kad već neko pomenu rimo-katolicizam...

Meni se najviše dopada ona epizoda kad je Napoleon doveo Papu pod stražom iz Rima na svoje krunisanje u Pariz...

Čak i tada mu nije dao da se ovaj nešto meša, već je sam sebi stavio krunu na glavu.

Niko toliko nije ushrao Svetu stolicu, ni pre, ni posle njega.
:-D
 
Није у питању било само православље.
У сваком случају, сем тога што је био успешан војсковођа, ништа битно није урадио. Самим тим и не завређује пуно пажње. Сврха његовог постојања је била стицање моћи и ништа више. Какве користи је имало човечанство од њега?
 
Adalv:
Није у питању било само православље.
У сваком случају, сем тога што је био успешан војсковођа, ништа битно није урадио. Самим тим и не завређује пуно пажње. Сврха његовог постојања је била стицање моћи и ништа више. Какве користи је имало човечанство од њега?
Kliknite za proširenje...

U potpunosti podrzavam ovaj stav.
 
Napoleon je izveo revoluciju u vojnoj organiziciji i obuci i uveo reforme koje su izvrsile trajni uticaj na civilne institucije sirom Evrope. Na prvom mestu kod Napoleona nikako nije sticanje moci.
 
Stavio je tacku na direktorijum i uspeo da neutralise regionalna neprijateljstva i haos koji je trajao nakon revolucije i vladavine terora (korupcija, nedisciplina u mnogim oblastima). Za vreme njegove vladavine je stvorena osnova za danasnje zakone u Francuskoj (koji su sada dopunjeni amandmanima). Izmenio je u to vreme prihvacenu medjunarodnu sliku francuza kao kraljeubica i gladne rulje nesposobne da odbrani zemlju.
 
Када је почео са ратовањем сви су мислили (и надали се) да он шири тековине Француске револуције, да ће уништити царства и краљевста и донети слободу, једнакост и братство. Можете да замислите разочарење када се прогласио за цара (сетите се Бетовена).
 
Posle Napoleona više ništa nije bilo isto.

Bez obzira što je bio egomanijak i siledžija (a koji monarh nije bio - u to vreme?), njegova najveća tekovina biće prelaz Evrope (i celog sveta) na jedan sasvim novi kolosek. Nestali su mnogi relikti prošlosti, izgubile se mnoge iluzije, svi su počeli da razmišljaju na drugi način. Ono što je započela Francuska revolucija, on je raširio na celi svet, mada, na manje idealistički, a više oportunistički način.

(što se tiče sfere ratovanja, tu je naveći genilajac u istoriji; nikad jedan čovek nije uneo toliko promena za tako kratko vreme; opet, posle njega više ništa nije bilo isto).
8-)
 
Da, Edge, taj "genijalac" je uneo toliko promena da se sa svojom savremenom i dobro opremljenom armijom borio protiv golorukih domorodaca u Egiptu.
Unizio je "Prava čoveka", navodeći ih u svojim dnevnim zapovestima, a sve za račun svog ličnog prosperiteta.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top