Pobunjenik
Primećen član
- Poruka
- 550
Веома мало података је сачувано о овој изузетно значајној жени, можда чак и најзначајнијој женској личности у српској историји. О њеном значају сведочи и чињеница да је Јелена Анжујска прва жена о којој је написано житије. Аутор Житија Јелене Анжујске је архиепископ Данило II. Јелена је и прва српска краљица која је проглашена светицом од стране Српске православне цркве, иако није била Српкиња.
Није тачно познато ко су били Јеленини родитељи, али сама чињеница да је Анжујка говори много о њеном пореклу. Да бих објаснио ко су Анжујци морам се вратити уназад све до Меровинга. У IV веку Меровинзи су Дунавом, са Блиског Истока, дошли у Француску. Њихов значај огледа се у њиховом пореклу. Наиме, Меровинзи воде порекло директно од Исуса, па су због тога имали и велике непријатности. Када је Карло Велики истребио и последње припаднике меровиншке династије, изгледало је као да је ова Света Лоза угашена. Међутим, оно што Карло Велики није знао јесте да сви древни народи са Блиског Истока изузетну пажњу придају женској линији, па су тако Меровинзи успели да очувају своју лозу управо преко женске линије, тачније преко Анжујаца. Дакле, Анжујци воде порекло од Меровинга, што значи да су и они део Свете Крви.
Постоје подаци да је Јелена Анжујска била у сродству са Готфридом Бујонским – првим краљем ослобођеног Јерусалима, оснивача Сионског приората и човека који је своје порекло могао да докаже уназад све до Исусовог времена. Јелена је, дакле, такође носилац Свете Крви.
У Србију је послата од стране Сионског приората да се уда за српског краља Уроша I. Од нас се пажљиво скрива податак да су у њеној пратњи у Србију стигла и три Витеза Јерусалимског храма, познатији као темплари. Један од њих је био и Роже де ла Тур д’Оверн – оснивач првог Темпларског храма у Србији. Племићка породица Де ла Тур д’Oверн постоји и данас у Француској, и поносна је на своје српско порекло, јер је Роже де ла Тур д’Оверн остао да живи у Србији, овде се оженио и имао потомство.
Удајом за краља Уроша I, Сионски приорат је успео да на власт у Србији доведе Исусове потомке који ће владати наредних стотинак година. Спојем снаге западних феудалаца с једне, и српске духовне моћи с друге стране, Србија је постала изузетно цењена земља тога времена, и свакако једна од најјачих сила у Европи.
У наставку следи прича о животу и раду Јелена Анжујске.
Није тачно познато ко су били Јеленини родитељи, али сама чињеница да је Анжујка говори много о њеном пореклу. Да бих објаснио ко су Анжујци морам се вратити уназад све до Меровинга. У IV веку Меровинзи су Дунавом, са Блиског Истока, дошли у Француску. Њихов значај огледа се у њиховом пореклу. Наиме, Меровинзи воде порекло директно од Исуса, па су због тога имали и велике непријатности. Када је Карло Велики истребио и последње припаднике меровиншке династије, изгледало је као да је ова Света Лоза угашена. Међутим, оно што Карло Велики није знао јесте да сви древни народи са Блиског Истока изузетну пажњу придају женској линији, па су тако Меровинзи успели да очувају своју лозу управо преко женске линије, тачније преко Анжујаца. Дакле, Анжујци воде порекло од Меровинга, што значи да су и они део Свете Крви.
Постоје подаци да је Јелена Анжујска била у сродству са Готфридом Бујонским – првим краљем ослобођеног Јерусалима, оснивача Сионског приората и човека који је своје порекло могао да докаже уназад све до Исусовог времена. Јелена је, дакле, такође носилац Свете Крви.
У Србију је послата од стране Сионског приората да се уда за српског краља Уроша I. Од нас се пажљиво скрива податак да су у њеној пратњи у Србију стигла и три Витеза Јерусалимског храма, познатији као темплари. Један од њих је био и Роже де ла Тур д’Оверн – оснивач првог Темпларског храма у Србији. Племићка породица Де ла Тур д’Oверн постоји и данас у Француској, и поносна је на своје српско порекло, јер је Роже де ла Тур д’Оверн остао да живи у Србији, овде се оженио и имао потомство.
Удајом за краља Уроша I, Сионски приорат је успео да на власт у Србији доведе Исусове потомке који ће владати наредних стотинак година. Спојем снаге западних феудалаца с једне, и српске духовне моћи с друге стране, Србија је постала изузетно цењена земља тога времена, и свакако једна од најјачих сила у Европи.
У наставку следи прича о животу и раду Јелена Анжујске.
iznerviro sam se...)
