Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
МАНОЈЛО МИЛОВАНОВИЋ ГЕНЕРАЛ -ПУКОВНИК ВРС У ПЕНЗИЈИ
ВОЈНИ АСПЕКТИ ДЈЕЛОВАЊА ИСЛАМСКИХ ТЕРОРИСТА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
"Исламска декларација " Алије Изетбеговића је код нас објављена тек 1990. године .
Међутим ., она је написана седамдесетих година прошлог вијека и њу је њен аутор одробијао због "вербалног деликта ". Наша јавност ни тада , а на жалост ни данас , нијен довољно упозната са истом . Ради се о тексту који представља политички програм , а његова порука , смисао и садржај изражавају намјеру да се у Босни и Херцеговини створи исламска држава , што је изазвало вјерски , етнички и грађански рат у БиХ , са већ познатим , али и непознатим по народе у БиХ . У замишљеној исламској држави има мјеста само заједну "чисту " исламску вјеру , а друге двије (православље и католичанство ) су само "неисламске мањине ". Негирајући њихову европску културу , цивилизацију , национална и људска права "Исламска декларација " негира конститутивност Срба и Хрвата у БиХ . Постоје јасно да српско -хрватско питање и односи у БиХ имају другоразредни и пролазни значај . Суштина је у исламизацији БиХ , а за почетак је узет "грађански концепт " БиХ . Пошто босански муслимани , сада "бошњаци ", а убудућности желе да сви будемо
"босанци " и ко зна шта ће им све пасти на памет , имају славенске , а не исламске корјене , било је потребно сопствени народ очистити од славенског поријекла и примјеса "неисламских мањина ". Најбољи и најбржи начин за то је "увоз " правих верника из земаља , са исламским корјеном и заједно са њима доисламизирати славенске муслимане и уклонити "неисламске мањине ''. Значи , прво је требало исламски продуховити домаће Муслимане (стабилизовати вјеру по захтјевима Курана ), а затим и силом исламизирати остале становнике БиХ или их уништити . Ово је био само увод за доказивање зашто је муслиманско руководство посегнуло за довођењем исламских плаћеника у току и послије рата у БиХ .
ОПШТИ ПОЈМОВИ О ТЕРОРУ , ТЕРОРИЗМУ И ''ЏИХАДУ ''
Када се ради о тероризму , на самом почетку појављују се два проблема . Први је ,
неразликовање тероризма од других облика политичког и војног насиља , а други је
везивање тероризма искључиво за Ислам као једино насилно утемељену религију . Први проблем се јавља због непознавања насиља као необичне појаве . Иитересио уљепшавање политике у државама које су биле , јесу , или ће бити угрожене тероризмом , доприносе томе да су терор и тероризам врло ружне , али и "модерие ријечне ". Овдје су најчешће грешке у неразликовању терора и тероризма . Терор је насиље иеке организоване власти , док је тероризам насиље организација или група против сопствене или туђе власти и против оиих који ту власт подржавају . Грешка је и изједначавање тероризма са герилом или ослободилачким покретом . Рецимо , само једна од разлика је и та што герилац отворено иоси оружје , а терориста прикривено , што значи да герила има отворене , прокламоване намјере , а тероризам има скривене намјере . Други проблем је настојање да се исламу искључиво припише статус једине религије која иницира и подржава тероризам . Не треба тражити утемељење исламског тероризма само у домену религије . Ова врста тероризма је у првом реду производ иитереса одређеиих политичких снага на власти у исламским земљама . Религија им служи само као покретач политичко -фанатизованог понашања једног броја вјерника . Исламско насиље и исламски тероризам почињу крајем шездесетих година прошлог вијека , када у муслиманском свијету настаје незадовољство након војних пораза од Израела . Огорчење маса налази утјеху у п оја ч а н ој религиозиости , а спас се "налази " у обнови изворног ислама . Бјес вјерника ислама је уперен у два правца : (1) против спољних непријатеља и
(2) против невјерника у сопственом народу . Због овог другог , тероризам и није подржан
од свих исламских земаља , посебно оних које "хватају корак " са Западом . Упориште
обнове и трајања интензивног тероризма је Блиски Исток , гдје је тих шездесетих година
поново оживјела терористичка организација "Муслиманска бића " , Из ове су се изродиле
много мање , међусобно неповезане терористичке организације које се боре против
режима који су "скренули са божијег пута ". Међу којима је и тзв . "ЏИХАД ", која више и
није водећа , али се прије двадесет година "прославила " убиством египатског предсједника
Садата , па многе организације се поносе њеним методама осветника и себе приказују као
џихад ратници (светиратници ). Џихад је постао синоним за свјетски рат и он у исламу
значи пожртвовано општенародно , Вјерско ангажовање наплану истицања и ширења
мухамеданстава , а као метод се укључује и насиље .
УЛОГА ВЈЕРЕ У ПРАКСИ ''СВЕТОГ РАТА '' И МОГУЋНОСТ БОРБЕ ПРОТИВ
ТЕРОРА
Када су Хезболах и Хамас , као два најјача организована покрета за насилно успостављање
и ширење Ислама , како у исламским тако и у исламским земљама , почели са активнос -
тима људи самоубица (ауто бомбе , пилоти камиказе или терористи "опасни "
експлозивом ), свијет је био запањен . У овом облику тероризма страда и извршилац
злочина и његова жртва (жртве ). Наведене , а и друге терористичке организације и њихове
вође у својим програмима захтијевају од својих припадника беспоговорно жртвовање које
ће "произвести ватру испржити непријатеља ". Међутим , захтјеви вођа и програма нису
довољни да објасне зашто је толики број људи спреманна самоубилачке нападе .
Објашњење лежи у томе како се васпитавају и обучавају будући терористи . Војна обука ,
тј . руковање и кориштење убојитих средстава је другоразредне или успутне важности , а
прворазредно је "усађивање " вјерских ос и ећања у свијест , морал , смисао живота итд .
будућих трориста . Рецимо , организација Хамас тежи успоставити таквог људског
друштва гдје је Алах (само један ) највиши циљ , гдје је Куран -Устав , гдје је Свети рат
(џихад ) средство за достизање тог циља , а смрт за Алаха -узвишени циљ (Шехид ).
Редовнаје појава да су терористи неисламског поријекла или са недовољно исламских
корјена (босански муслимани и други ) далеко окрутнији и безобзирнији у својим
активностима јер настоје да надмаше своје учитеље (већи католик од Папе , односно већи
муслиман од Мухамеда ). Таква обука се профилише кроз три елемента : (1) контакт са
јавношћу , (2) унутрашњи круг металних активности терористе и (3) унутрашњи порив за
коначно сопствено жртвовање .
Контакт са јавношћу : Терористичка организација и сваки појединац терориста морају
јасно препознати непријатеља .
Када препознају непријатеља , онда то дијеле (упознају ) са својом околином , како би се
околина (становништво ) подијелило на мученике и мучитеље . Терористи и њихови
подржаваоци су редовно мученици . Када "Свети ратници " нешто учине , очекују да јавно
мјење иза њих , чак и онда ако аакција пропадне , поготово ако у борби погину . Ако
погину , они ће бити овјековјечени у историји цијелог муслиманског друштва , инспи -
рисани једним и јединим учењем -Кураном и једним и јединим Богом -Алахом .
Унутрашњи круг менталних активности : Муслимански "Свети ратници " су високо
индоктриниране и ментално препариране личности (ја нисам ја ). Њихова оданост заданом
циљу је безгранична . Они су на Алаховом изабраном путу -путу муслиманског
фундаметализма . Смрт на том путу је светомучеништво и пут у рај . Прави "Свети ратник "
настоји да помогне на том путу како би постао "Шехид ", тј . отишао у рај , а на земљи
остао у историји .
Унутрашњи порив ка коначном жртвовању : Изван и изнад радикалне посвећености
Џихаду налазе се изабрани борци -племићи , најбољи од најбољих , једном рјечју -надљуди , спремни за саможртвовање као највиши облик живота .
Рат против "ђаволског " домаћег и страног непријатеља је јединствена порука читавог
Џихада која је имао само једно значење : војну акцију чији је циљ ширење исламског
царрства али и заштита његових граница од невјерника који посежу за њим . Идеја је
заснована на поставци да је ислам вјера која ће замијенити друге монотеистичк е религије
обзиром да је он посљедње "божије откриће ", јер се и најкасније појавио (ИВ вијек нове
ере ). Дужност ислама је да шири своја правила понашања по цијелом свијету мирним
путем , а ако не може тако онда ратом . Обавеза борбе за припаднике Џихада је свеобух -
ватна и трајна , све док читав свијет не падне под муслиманску доминацију . Муслимански
фундаменталисти су преузели ову обавезу као личну , а своју борбу против невјерника
дефинисали као рат за ''Свету ствар ''. Џихад исту обавезу свата као колективну , која везује
муслиманску заједницу .
Како се бранити од свега овога : Доскора је владало мишљење у свијету , подгријавано
медијима , да се мало шта може y чинити против јаких снага екстремних , милитантних
муслиманских организација . Препоручивана је само самоодбрана , а она је могућа тек кад
се испоље дејства терориста , што је обично касно . Послије недавно извршеног терора у
Њујорку , брзоплета пријетња и акција америчке администрације је из почетне еуфорије ,
временом прерасла у разумну анализу стручњака међународне заједнице , тако да је дошло
до тога да се против тероризма ипак може борити придржавајући сљедећег : (1) открити
намјеравану завјеру терориста , (2) пријетња разарањем и уништењем терориста , њихових
организација и влада земаља који их штите , (3) медијска борба и (4) одговарајуће казне
према терористичким организацијама и владама земаља које их подржавају .
Откривање намјера : И до сада је превенција кроз обавјештајни рад била присутна у
борби Запада и других држава против тероризма . Захваљујући томе , пропало је много
више планираних терористичких акција него што их је реализовано .
Интензивирањем и координацијом обавјештајног рада свих добронамјерних земаља
свијета , многе завјере терориста ће бити угушене у зачетку и за већину планираних
теростичких акција ми нећемо ни сазнати . Пријетња уништењем : увијек када
т епоп и ц тичк е организације , групе и поједини терористи , као и земље које их подржавају ,
схвате да би акције које спроводе могле имати за посљедицу њихово разарање и
уништење , размислиће о ономе што намјеравају да учине . Посебно ће размислити о
одлуци и одустати од намјера , ако очекују да ће наићи на отпор и "ватру " од народа са
којим живе и који их подржава . Преиспитивање већ донијете одлуке значи , не само сумњу
у саму идеју и њен домет , већ и оне који треба да је реализују . Значи доћи ће до раздора и
непослушности међу терористима , а тоје оношто прво треба постићи у борби против тероризма .
Медијска борба : Вођење рата против екстремних муслиманских организација треба да
има и психолошки карактер . Држава или групе држава , па и поједини региони који се бра -
не од тероризма морају једновремено да рјешавају два проблема и то : (1) елиминисати
терористе са политичке сцене и из медија , које терористи , инач е, редовно користе за
пропагирање својих планова , пријетњи , порука и уцјена и (2) алармирати сопствену и
свјетску јавност да је цивилно становништво изложено опасности од тероризма . Потпуна и правовремена информација је најкориснија , јер демаскира крваво лице терориста , које
се редовно скрива иза маске праведног мученика . Иначе , тероризму се и приступа из
очаја , фрустрација и незадовољства неким стањем поједине личности , организације , па и
народа којем припада .
Санкције и казне : Обзиром да се терористичким акцијама недозвољеним , најчешће
експлозивним и биолошким средствима и уништавању људски животи и наноси
материјална штета на подмукао и прикриврен начин , без отворених пријетњи или објаве
рата и да је терор изазивање страха и ужаса насиљем ради успоставе или очувања
владавине мањине над већином , то су терор и терористичке акције санкционисани
Међународним ратним правом , Повељом УН , Женевским конвенцијама и другим
позитивним регулативама УН , као и унутрашњим Законима земаља свијета . Пошто је
немогуће казнити терористу , непосредног извршиоца терористичког дјела , јер он убија
сам себе (самоубице ), казну треба преусмјерити на терористичку организацију , њене вође
и државе које подржавају тероризам . Сваки скуп -савез оваквих терористичких
организација мора бити распуштен . Добротворне (хуманитарне ) организације које
терористима обезбјеђују материјално финансијска средства треба распустити . Појединце
из тих организација који доставе благовремену информацију о предстојећој акцији терора
и о терористи , треба богато наградити . Државе које подржавају , скривају и материјално и
политички издржавају , треба бојковати , економски санкционисати , па и војнички тући .
Пријетње терористима и превентивно дјеловање не могу бити успјешни , ако их не прати
ефикасна казназа почињени терористички злочин . Казна мора бити брзо и прецизно
изведена . То не смије бити одмазда према броју палих жртава , већ примјеренна обиму
терористичког акта ињеговом одразу на опште стање у држави чији становници субили
жртве учињеног терора . Овако предузете мјере , зауставиће друге терористичке групе и
организације у њиховим убилачким намјерама . Главна казна треба да стигне непосредне
извршиоце злочина , ако нису погинули при извршењу дјела , а затим мора усљедити
хапшење идејних твораца акције и лидера терористичких организација . Може се ићи и до
нарушавања суверинитета оним државама које дају уточишта терористима , њиховим
вођама и организацијама . Суверенитет треба укинути и онима који на својим
територијама дозвољавају боравак и обуку терориста .
''СВЕТИ РАТНИЦИ '' У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Излишно је нагађати да ли је у минулом рату у БиХ било Муџахедина , колико их је било
и што су радили . Доказано је да их је било , број није важан , .јер колико год их је било -
превише је , а шта су радили , зна се -убијали Србе и успут дресирали домаће муслиманне
шеријатским "вјештинама ". Најтеже окршаје ВРС је имала управо са њима око Сарајева ,
Хан Пијеска , на Озрену , Влашићу , Грмечу , Маје вици , Трескавици , у Херцеговини ,
Подрињу , Посавини итд . Окршаји ВРС са војском састављеним само од "домаћих "
Муслимана и Хрвата су рутински лако рјешиви и често прижељкивани . Главни проблем
су биле јединице регуларне војске државе Хрватске и јединице Муџахецина из састава
тзв . А БиХ . Сјеме милитантног ислама је нанашем тлу засејано ј ош у вријеме постојања
СФРЈ , када суразне екстремнне емигрантске муслиманске организације , успрези са
хрватском усташком емиграцијом , угрожавале нашеграђане и материјална добра . У томе
су предњачиле "Хрватски исламски центар ", "Удружење бошњака ", "Удружење босанско -
санџачких муслимана ", "Џамијат ел Ислам " и многи други . Највећу подршку су имали од
исламске терористичк е организације . "Муслиманска браћа ", а тјесно су сарађивали са
"Хрватским народним вјећем ". Све ове , а и друге организације су узеле активног учешћа у
минулом рату на тлу бивше СФРЈ , а изразито на територији БиХ . Српско становништво у
БиХ их памти по најужаснијим звјерствима и фанатизму . Не треба да нас чуди откуд
толика спрега хрватског и муслиманског екстремизма на овим просторима . Треба се
подсјетити да су главни кољачи у Јасеновцу , Старој Градишци , Јастребарском и другим
хрватским логорима у Другом свјетском рату били муслимани уз асистенцију Хрвата .
Дакле , познато је ко је довео Муџахедине у БиХ , ко их је организовао и уградио у тзв . А
БиХ , ко их је финансирао , ко их је прећутно подржавао (међународна заједница на челу са
Америком ) и ко их је послије рата задржао у БиХ и зашто . Да бисмо објаснили управо то
ко и зашто их је задржао у БиХ послије Дејтона послужићемо се , изводно , подацима из
кнјиге Јозефа Боденског под називом "Неко то зове мир " у интерпретацији аутора овог
текста . Још за вријеме дејтонског преговора , муслиманска делегација је хтјела да
обезбједи да нико не помисли да Сарајево није исламско . Од Дејтона до данас у БиХ су се
искристалисале двије јасне и паралелне кризе . За обе кризе је карактеристична главна
тачк а, а то је колапс муслиманско -хрватске Федерације створене у Вашингтону .
Те кризе су :
а ) Исламизација и радикализација БиХ , укључујући консолидацију исламских терориста
усмјерених ка снагама СФОР -а (и ВРС -прим . аутора ). Основни циљ овог процеса је да
осигура исламски карактер БиХ и каснији развој свјетског исламског џихада . у циљу
провођења овог програма , Изетбеговићева адми нистрација у Сарајеву (читај -
муслиманско руководство ) почива , углавном , на сталном присуству око 10 000 страних муџахедина , као и десетина хиљада муслимана каонај лојалнија срж оружаних снага .
Имајући у виду карактер муслиманске одбране , немогуће је за сваког вођу у Сарајеву да
се одвоји од исламиста и када то жели .
б ) Ескалација трке у наоружању између Хрватске и СРЈ у очекивању регионалног рата
којим би се одредила судбина кризе на Балкану . Једина ствар у којој се Загреб и
Београд слажу је елиминисање муслиманског политичког ентитета . Обе државе
имају националне приоритете , уједињене у чину коегзистенције на новом Балкану ,
при чему прво треба обликовати и стабилизовати БиХ . Главна препрека овоме су
чињенице наведене пода ) овог текста .
Да ислам не напушта БиХ ни у војном ни у политичком смислу , показују двије полутрајне активности
муслиманског вођства из Сарајева и активности иранске дипломатије ка Сарајеву и Загребу , непосредно
послије потписивања Дејтонског споразума , па чак и у току преговора у Дејтону и непосредно пред
потписивања истог у Паризу .
Иранске старе позиције у исламском свијету према БиХ су јасно демонстриране хитним
окупљањем Групе исламских земаља у Техерану за помоћ БиХ (министри Египта , Јордана
и Саудијске Арабије ). Указујући на стварни карактер конференције , сарајевски
представник је био Расим Делић , стваралац дуготрајне војне стратегије . Уочи
конференције на састанку сашефом иранске дипломатије -Велајатијем , Делић је описао
Дејтонски споразум као неправедан и ургирао наставак помоћи исламских земаља БиХ ,
захтјевајући да Иран буде носилац . Велејати му је то и обећао и дао предност војној
помоћи . Сутрадан је конференција прихватила ове договоре и са војним нагласком
закључила : "Исламске земље неће штедјети покушаје да се подржи одбранбена моћ БиХ ,
активним учешћем у реконструкцији земље ". Међутим , конференција је послужила као
параван за много значајније тајне састанке Делића и терористичких и обавјештајних вођа
Ирана , Либије , Сирије , Либана , Судана , Авганистана , укључујући и Хезболах и вођу Араб
Афгана . на тим састанцима назначен је антиисламски карактер Дејтонског споразума са
закључком : "Запад мисли само о заустављању стварања коријена исламске државе у
Босни ". Задатак исламског свијета је да осигура да се таква замисао не проведе .
Одмах послије тога Велајати је 29. и 30. новембра , посјетио Загреб и Сарајево гдје је све
и потврђено . Са Хрватском су потписани повољни трговачки аранжмани у замјену за про -
пуштање муџахедина и оружја кроз Хрватску (откуп хрватских бродова -потписао
Шушак ). У Сарајеву је Бакир Изетбеговић , син Алије , потписао са Велајатијем споразум
који укључује стварање блиских односа између Ирана и БиХ , велики заједнички
комуникациони центар , као и огромну обавјештајну службу и комплекс терористичког
спонзорства . велајати се тада састао и са Алијом Изетбеговићем , Мухамедом Шаћирбе -
говићем , Ејупом Ганићем , Реис ул -Улемом Мустафом Ефендијом Церић и Хаџи Хасет
Исмет ефенди Спахић . По повратку Велејатија , у Техерану је испољен оптимизам да ће се
провести војне терористичке припреме у БиХ и поред Дејтонског споразума . Босанске
специјалне снаге , укључујући и Муџахедине , играју главну улогу у овим активностима .
По потписивању Дејтонског споразума у Сарајеву се вјеровало (Алија Изетбеговић ) да
ће Срби поништити тај споразум , а ако се то деси борба ће се наставити , али под
повољним условима за Муслимане , јер ће тада Срби ратовати против цијелог свијета . У исто вријеме , босански муслимани настављају да укључују муџахедине у своје јединице ,
што је практично и демонстрирано војном парадом у Зеници 10. децембра 1996. године .
Пред Расимом Делићем и Алијом Изетбеговићем је марширало око 10 000 војника са
много тешког оружја тенкови , артиљерија , ВБР -и ракете и др . Парадирајући , војници су
извикивали "Алах -ху -Акбар " (Бог је велик ) и "Амерички тенкови нас неће преплашити "
(нажалост , марширалису управо у америчким тенковима -примједба аутора ). Парадау
Зеници је јасно демонстрирала покушаје Сарајева да прикаже босанску армију као муслиманнске снаге које почивају на молитвама јавности и метода мотивације иранско - стилских ознака на конвенционалном оружју . Већина муџахедина је било потпуно интегрисано у елитне снаге и глатко обријани , били су неупадљиви из даљине . Дакле , све исламске јединице , зване муџахедини , чине интегрални дио муслиманске војске у БиХ .
Такви исламисти сад служе под бошњачком националном униформом , означени као грађани БиХ и изузети од протјеривања из БиХ по Дејтонском споразуму .
Прва основана јединица муџахедина је 3. Корпус бошњачке компоненте војске ФБиХ .
Корпус се састоји од три бригаде , свака од око 1500 војника и то 7. бригада у Зеници , 9,
моторизована бригада у Травнику (сад потчињена 2. корпусу у Тузли ) и 4. моторизована
бригада , прво у Бочињи па у Коњицу . Накнадно је формирана и 807. моторизована
бригада у саставу 81. дивизије у Горажду . Ова дивизија је формирана у току рата док је
Горажде било енклава , пречника 3 км као безбједоносна зона (примједба аутора ). Поред
ових јединица , осталоје и више официра из Пакистана или Авганистана . Инструктори и
вође су из Ирана . По Абу -Маали , комаданту муџахедина у БиХ , цијела организација
муџахединских снага је 1996. године , бројала око 5 -6 хиљада војника , а српски и
хрватски извори процјењују на преко 7 хиљада војника . Међутим , стварно се вјерује да је
већина од 15 -20 хиљада страних добровољаца укључено у бошњачку војску .
Друга основна јединица муџахедина је тзв . Ханџар дивизија , која "наставља " традиције
13. СС Ханџар дивизије која је служила под њемачком заставом у Другом свјетском рату .
Садашња Ханџар дивизија је чув ап Сарајева и броји 2500 -3000 војника у Сарајеву и око
6000 -7500 војника за подршку који се обучавају по базама у БиХ . Већина војника ове
дивизије долази из небосанских области , првенствено из Албаније и са Космета , а
предвођени су пакистанским и авганистанским експертима .
Било је и других самосталних јединица , као што је први оперативни батаљон
муџахедина у Бужиму (Бихаћка регија примједба аутора ), као и неколико хиљада
исламских експерата из Ирана , Турске , Пакистана , Египта и осталих муслиманских
земаља , које служе као кључне јединице У муслиманској војсци . Њихов број није
укључен у досада наведене процјене .
Као закључак по овом питању , може се рећи да је садашња бошњачка компонента
војске ФБиХ заснована на духу екстремног ислама , а да већину војничког и
старјешинског састава ове војске чине страни и домаћи муџахедини , односно џихад ратници .
ПОЛОЖАЈ РЕПУБИКЕ СРПСКЕ У САВРЕМЕНОЈ БОРБИ ПРОТИВ
ТЕРОРИЗМА
Неоправдано је мишљење да ће садашња ''открића " о постојању и дејствима исламских терориста у муслиманској војсци у току и послије минулог рата , знатно побољшати позиције РС у очима међународне заједнице . Ништа се посебно на том плану неће
догодити . Западни дио међународ у е заједнице језнао и , на жалост , подржавао присуство исламских терористау БиХ и не треба очекивати да ће Америка и Западна Европа признати грешке својих администрација пред својим бирачима и свјетским јавним мјењем . Иако смо ми благовремено обавјештавали све одговарајуће институције Међународне заједницеу БиХ и свијету , почев од Савјета безбједности УН па до његових институција у БиХ , ништа није уродило плодом . напротив , цинизам оперативаца међународне заједнице који функционишу у БиХ , може ићи и дотле да се појача притисак на РСпо другим питањима , како би одвратили пажњу свијета од проблема тероризма у
БиХ . јер , забога , ми смо били У борбеномдодиру са исламским терористима , па зашто их нисмо уништили , већ их оставили да задају главобољу савременом свијету . Позитивно је што је истина о минулом рату и постдејтонским догађајима изашла на видјело па наредне администрације запада неће моћи да манипулишу својим бирачима , пореским обвезницима и свјетском јавним мјењем . Друга и већа позитивна ствар ове истине је у томе што је становништво сватри народа у БиХ схватило циљ рата су имали
босански муслимани (руководство ) и да борећи се против исламског тероризма и стварања исламског "мостобрана " у БиХ за ширење ислама на запад , други народи не могу бити оптужени као агресори . И на крају , позитивно је и то што је РС добила аргум - ентовано право да се бори против унитарне (грађанске ) БиХ , што би било само "прелазни "
временски облик за стварање исламске државе у Европи . Пошто Бошњаци Дејтонски спо -
разум третирају као западњачку "подвалу " исламу , РС даје заправо да сем десет
заједничких ствари државе БиХ , прихваћених у Дејтону , не прихвати ни једну више .
Нећемо ваљда , формирати заједничку војску у БиХ , која би водила поријекло од
муџахедина .
Република Српска мора да се активно укључи у свјетску антитерористичку коалицију ,
али не са циљем да спашава Америку и Европу , већ са циљем да спашава себе и дејтонску
Бих . Не смијемо дозволити да РС буде увучена у против 'герористичку коалицију као
против тежа стварању исламске државе у БиХ . А то ће нам се догодити , ако се не одбранимо од унитаризације БиХ . Стварањем Федерације БиХ марта 1994. године , Запад
се управо одбранио од стварања исламске државе у Евопи . Нису ли , том творевином ,
жртвовани босански Хрвати и догађа им се то што им се сада догађа . По сваку цијену
морамо избјећи њихову судбину одбијајући унитарну БиХ .
РС се мора самостално укључити у против терористичку борбу са основним циљем да спријечи транзит људи и добара исламских терористичких организација преко територије РС . Ово је веома тежак и компликован задатак због дужине и разуђености границе РС , као и карактера границе . Од 2169 кмгранице РС , 843 км чине тзв . спољне или изолационе границе (према СРЈ и РХ ) а 1326 км су тзв . унутрашње или филтрирајуће границе (према ФБиХ ). Преко спољних граница треба спријечити "увоз " терориста у БиХ , а преко унутрашњих граница спријечити "извоз " терориста из Ф БиХ на Запад . Посебно је тежак овај други дио задатака због самог постојања муџахедина у ФбиХ и настојања ФБиХ да их послије обуке шаљена запад под видом протјеривања из БиХ . Овај посао треба координирати са Србијом , Црном Гором и СФОР -ом јер су Хрватска , ФБиХ и Словенија већ регистроване као земље преко којих се врши транзиција терориста и то су земље које имају и одређене уговорнне " обавезе са водећим исламским земљама по том питању . Носилац овог посла у РС треба да буде Влада РС а непосредни извршиоци МУП РС , Министарство правде РС и Републичка управа царина РС ослонцем на комплетно становништво РС . Војску Републике Српске не треба директно ангажовати , али је треба до обучити за противтерористичка дејства , материјално обезбједити и имати у спремности
за пружање помоћи непосредним извршиоцима . По потреби тежиште ангажовања ВРС имати на унутрашњим границама тј . према ФбиХ . ВРС треба са СФОР -ом да направи план координације , а МУП са ИПТФ -ом .
Било би добро да РС и СРЈ формирају заједничко координационално тијело које би координирало активности система одбрана , полиција , правосуђа и царина у противтерористичкој борби на овим просторима . Не би било лоше то понудити и Македонији због Албаније и Космета .
ВОЈНИ АСПЕКТИ ДЈЕЛОВАЊА ИСЛАМСКИХ ТЕРОРИСТА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
"Исламска декларација " Алије Изетбеговића је код нас објављена тек 1990. године .
Међутим ., она је написана седамдесетих година прошлог вијека и њу је њен аутор одробијао због "вербалног деликта ". Наша јавност ни тада , а на жалост ни данас , нијен довољно упозната са истом . Ради се о тексту који представља политички програм , а његова порука , смисао и садржај изражавају намјеру да се у Босни и Херцеговини створи исламска држава , што је изазвало вјерски , етнички и грађански рат у БиХ , са већ познатим , али и непознатим по народе у БиХ . У замишљеној исламској држави има мјеста само заједну "чисту " исламску вјеру , а друге двије (православље и католичанство ) су само "неисламске мањине ". Негирајући њихову европску културу , цивилизацију , национална и људска права "Исламска декларација " негира конститутивност Срба и Хрвата у БиХ . Постоје јасно да српско -хрватско питање и односи у БиХ имају другоразредни и пролазни значај . Суштина је у исламизацији БиХ , а за почетак је узет "грађански концепт " БиХ . Пошто босански муслимани , сада "бошњаци ", а убудућности желе да сви будемо
"босанци " и ко зна шта ће им све пасти на памет , имају славенске , а не исламске корјене , било је потребно сопствени народ очистити од славенског поријекла и примјеса "неисламских мањина ". Најбољи и најбржи начин за то је "увоз " правих верника из земаља , са исламским корјеном и заједно са њима доисламизирати славенске муслимане и уклонити "неисламске мањине ''. Значи , прво је требало исламски продуховити домаће Муслимане (стабилизовати вјеру по захтјевима Курана ), а затим и силом исламизирати остале становнике БиХ или их уништити . Ово је био само увод за доказивање зашто је муслиманско руководство посегнуло за довођењем исламских плаћеника у току и послије рата у БиХ .
ОПШТИ ПОЈМОВИ О ТЕРОРУ , ТЕРОРИЗМУ И ''ЏИХАДУ ''
Када се ради о тероризму , на самом почетку појављују се два проблема . Први је ,
неразликовање тероризма од других облика политичког и војног насиља , а други је
везивање тероризма искључиво за Ислам као једино насилно утемељену религију . Први проблем се јавља због непознавања насиља као необичне појаве . Иитересио уљепшавање политике у државама које су биле , јесу , или ће бити угрожене тероризмом , доприносе томе да су терор и тероризам врло ружне , али и "модерие ријечне ". Овдје су најчешће грешке у неразликовању терора и тероризма . Терор је насиље иеке организоване власти , док је тероризам насиље организација или група против сопствене или туђе власти и против оиих који ту власт подржавају . Грешка је и изједначавање тероризма са герилом или ослободилачким покретом . Рецимо , само једна од разлика је и та што герилац отворено иоси оружје , а терориста прикривено , што значи да герила има отворене , прокламоване намјере , а тероризам има скривене намјере . Други проблем је настојање да се исламу искључиво припише статус једине религије која иницира и подржава тероризам . Не треба тражити утемељење исламског тероризма само у домену религије . Ова врста тероризма је у првом реду производ иитереса одређеиих политичких снага на власти у исламским земљама . Религија им служи само као покретач политичко -фанатизованог понашања једног броја вјерника . Исламско насиље и исламски тероризам почињу крајем шездесетих година прошлог вијека , када у муслиманском свијету настаје незадовољство након војних пораза од Израела . Огорчење маса налази утјеху у п оја ч а н ој религиозиости , а спас се "налази " у обнови изворног ислама . Бјес вјерника ислама је уперен у два правца : (1) против спољних непријатеља и
(2) против невјерника у сопственом народу . Због овог другог , тероризам и није подржан
од свих исламских земаља , посебно оних које "хватају корак " са Западом . Упориште
обнове и трајања интензивног тероризма је Блиски Исток , гдје је тих шездесетих година
поново оживјела терористичка организација "Муслиманска бића " , Из ове су се изродиле
много мање , међусобно неповезане терористичке организације које се боре против
режима који су "скренули са божијег пута ". Међу којима је и тзв . "ЏИХАД ", која више и
није водећа , али се прије двадесет година "прославила " убиством египатског предсједника
Садата , па многе организације се поносе њеним методама осветника и себе приказују као
џихад ратници (светиратници ). Џихад је постао синоним за свјетски рат и он у исламу
значи пожртвовано општенародно , Вјерско ангажовање наплану истицања и ширења
мухамеданстава , а као метод се укључује и насиље .
УЛОГА ВЈЕРЕ У ПРАКСИ ''СВЕТОГ РАТА '' И МОГУЋНОСТ БОРБЕ ПРОТИВ
ТЕРОРА
Када су Хезболах и Хамас , као два најјача организована покрета за насилно успостављање
и ширење Ислама , како у исламским тако и у исламским земљама , почели са активнос -
тима људи самоубица (ауто бомбе , пилоти камиказе или терористи "опасни "
експлозивом ), свијет је био запањен . У овом облику тероризма страда и извршилац
злочина и његова жртва (жртве ). Наведене , а и друге терористичке организације и њихове
вође у својим програмима захтијевају од својих припадника беспоговорно жртвовање које
ће "произвести ватру испржити непријатеља ". Међутим , захтјеви вођа и програма нису
довољни да објасне зашто је толики број људи спреманна самоубилачке нападе .
Објашњење лежи у томе како се васпитавају и обучавају будући терористи . Војна обука ,
тј . руковање и кориштење убојитих средстава је другоразредне или успутне важности , а
прворазредно је "усађивање " вјерских ос и ећања у свијест , морал , смисао живота итд .
будућих трориста . Рецимо , организација Хамас тежи успоставити таквог људског
друштва гдје је Алах (само један ) највиши циљ , гдје је Куран -Устав , гдје је Свети рат
(џихад ) средство за достизање тог циља , а смрт за Алаха -узвишени циљ (Шехид ).
Редовнаје појава да су терористи неисламског поријекла или са недовољно исламских
корјена (босански муслимани и други ) далеко окрутнији и безобзирнији у својим
активностима јер настоје да надмаше своје учитеље (већи католик од Папе , односно већи
муслиман од Мухамеда ). Таква обука се профилише кроз три елемента : (1) контакт са
јавношћу , (2) унутрашњи круг металних активности терористе и (3) унутрашњи порив за
коначно сопствено жртвовање .
Контакт са јавношћу : Терористичка организација и сваки појединац терориста морају
јасно препознати непријатеља .
Када препознају непријатеља , онда то дијеле (упознају ) са својом околином , како би се
околина (становништво ) подијелило на мученике и мучитеље . Терористи и њихови
подржаваоци су редовно мученици . Када "Свети ратници " нешто учине , очекују да јавно
мјење иза њих , чак и онда ако аакција пропадне , поготово ако у борби погину . Ако
погину , они ће бити овјековјечени у историји цијелог муслиманског друштва , инспи -
рисани једним и јединим учењем -Кураном и једним и јединим Богом -Алахом .
Унутрашњи круг менталних активности : Муслимански "Свети ратници " су високо
индоктриниране и ментално препариране личности (ја нисам ја ). Њихова оданост заданом
циљу је безгранична . Они су на Алаховом изабраном путу -путу муслиманског
фундаметализма . Смрт на том путу је светомучеништво и пут у рај . Прави "Свети ратник "
настоји да помогне на том путу како би постао "Шехид ", тј . отишао у рај , а на земљи
остао у историји .
Унутрашњи порив ка коначном жртвовању : Изван и изнад радикалне посвећености
Џихаду налазе се изабрани борци -племићи , најбољи од најбољих , једном рјечју -надљуди , спремни за саможртвовање као највиши облик живота .
Рат против "ђаволског " домаћег и страног непријатеља је јединствена порука читавог
Џихада која је имао само једно значење : војну акцију чији је циљ ширење исламског
царрства али и заштита његових граница од невјерника који посежу за њим . Идеја је
заснована на поставци да је ислам вјера која ће замијенити друге монотеистичк е религије
обзиром да је он посљедње "божије откриће ", јер се и најкасније појавио (ИВ вијек нове
ере ). Дужност ислама је да шири своја правила понашања по цијелом свијету мирним
путем , а ако не може тако онда ратом . Обавеза борбе за припаднике Џихада је свеобух -
ватна и трајна , све док читав свијет не падне под муслиманску доминацију . Муслимански
фундаменталисти су преузели ову обавезу као личну , а своју борбу против невјерника
дефинисали као рат за ''Свету ствар ''. Џихад исту обавезу свата као колективну , која везује
муслиманску заједницу .
Како се бранити од свега овога : Доскора је владало мишљење у свијету , подгријавано
медијима , да се мало шта може y чинити против јаких снага екстремних , милитантних
муслиманских организација . Препоручивана је само самоодбрана , а она је могућа тек кад
се испоље дејства терориста , што је обично касно . Послије недавно извршеног терора у
Њујорку , брзоплета пријетња и акција америчке администрације је из почетне еуфорије ,
временом прерасла у разумну анализу стручњака међународне заједнице , тако да је дошло
до тога да се против тероризма ипак може борити придржавајући сљедећег : (1) открити
намјеравану завјеру терориста , (2) пријетња разарањем и уништењем терориста , њихових
организација и влада земаља који их штите , (3) медијска борба и (4) одговарајуће казне
према терористичким организацијама и владама земаља које их подржавају .
Откривање намјера : И до сада је превенција кроз обавјештајни рад била присутна у
борби Запада и других држава против тероризма . Захваљујући томе , пропало је много
више планираних терористичких акција него што их је реализовано .
Интензивирањем и координацијом обавјештајног рада свих добронамјерних земаља
свијета , многе завјере терориста ће бити угушене у зачетку и за већину планираних
теростичких акција ми нећемо ни сазнати . Пријетња уништењем : увијек када
т епоп и ц тичк е организације , групе и поједини терористи , као и земље које их подржавају ,
схвате да би акције које спроводе могле имати за посљедицу њихово разарање и
уништење , размислиће о ономе што намјеравају да учине . Посебно ће размислити о
одлуци и одустати од намјера , ако очекују да ће наићи на отпор и "ватру " од народа са
којим живе и који их подржава . Преиспитивање већ донијете одлуке значи , не само сумњу
у саму идеју и њен домет , већ и оне који треба да је реализују . Значи доћи ће до раздора и
непослушности међу терористима , а тоје оношто прво треба постићи у борби против тероризма .
Медијска борба : Вођење рата против екстремних муслиманских организација треба да
има и психолошки карактер . Држава или групе држава , па и поједини региони који се бра -
не од тероризма морају једновремено да рјешавају два проблема и то : (1) елиминисати
терористе са политичке сцене и из медија , које терористи , инач е, редовно користе за
пропагирање својих планова , пријетњи , порука и уцјена и (2) алармирати сопствену и
свјетску јавност да је цивилно становништво изложено опасности од тероризма . Потпуна и правовремена информација је најкориснија , јер демаскира крваво лице терориста , које
се редовно скрива иза маске праведног мученика . Иначе , тероризму се и приступа из
очаја , фрустрација и незадовољства неким стањем поједине личности , организације , па и
народа којем припада .
Санкције и казне : Обзиром да се терористичким акцијама недозвољеним , најчешће
експлозивним и биолошким средствима и уништавању људски животи и наноси
материјална штета на подмукао и прикриврен начин , без отворених пријетњи или објаве
рата и да је терор изазивање страха и ужаса насиљем ради успоставе или очувања
владавине мањине над већином , то су терор и терористичке акције санкционисани
Међународним ратним правом , Повељом УН , Женевским конвенцијама и другим
позитивним регулативама УН , као и унутрашњим Законима земаља свијета . Пошто је
немогуће казнити терористу , непосредног извршиоца терористичког дјела , јер он убија
сам себе (самоубице ), казну треба преусмјерити на терористичку организацију , њене вође
и државе које подржавају тероризам . Сваки скуп -савез оваквих терористичких
организација мора бити распуштен . Добротворне (хуманитарне ) организације које
терористима обезбјеђују материјално финансијска средства треба распустити . Појединце
из тих организација који доставе благовремену информацију о предстојећој акцији терора
и о терористи , треба богато наградити . Државе које подржавају , скривају и материјално и
политички издржавају , треба бојковати , економски санкционисати , па и војнички тући .
Пријетње терористима и превентивно дјеловање не могу бити успјешни , ако их не прати
ефикасна казназа почињени терористички злочин . Казна мора бити брзо и прецизно
изведена . То не смије бити одмазда према броју палих жртава , већ примјеренна обиму
терористичког акта ињеговом одразу на опште стање у држави чији становници субили
жртве учињеног терора . Овако предузете мјере , зауставиће друге терористичке групе и
организације у њиховим убилачким намјерама . Главна казна треба да стигне непосредне
извршиоце злочина , ако нису погинули при извршењу дјела , а затим мора усљедити
хапшење идејних твораца акције и лидера терористичких организација . Може се ићи и до
нарушавања суверинитета оним државама које дају уточишта терористима , њиховим
вођама и организацијама . Суверенитет треба укинути и онима који на својим
територијама дозвољавају боравак и обуку терориста .
''СВЕТИ РАТНИЦИ '' У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Излишно је нагађати да ли је у минулом рату у БиХ било Муџахедина , колико их је било
и што су радили . Доказано је да их је било , број није важан , .јер колико год их је било -
превише је , а шта су радили , зна се -убијали Србе и успут дресирали домаће муслиманне
шеријатским "вјештинама ". Најтеже окршаје ВРС је имала управо са њима око Сарајева ,
Хан Пијеска , на Озрену , Влашићу , Грмечу , Маје вици , Трескавици , у Херцеговини ,
Подрињу , Посавини итд . Окршаји ВРС са војском састављеним само од "домаћих "
Муслимана и Хрвата су рутински лако рјешиви и често прижељкивани . Главни проблем
су биле јединице регуларне војске државе Хрватске и јединице Муџахецина из састава
тзв . А БиХ . Сјеме милитантног ислама је нанашем тлу засејано ј ош у вријеме постојања
СФРЈ , када суразне екстремнне емигрантске муслиманске организације , успрези са
хрватском усташком емиграцијом , угрожавале нашеграђане и материјална добра . У томе
су предњачиле "Хрватски исламски центар ", "Удружење бошњака ", "Удружење босанско -
санџачких муслимана ", "Џамијат ел Ислам " и многи други . Највећу подршку су имали од
исламске терористичк е организације . "Муслиманска браћа ", а тјесно су сарађивали са
"Хрватским народним вјећем ". Све ове , а и друге организације су узеле активног учешћа у
минулом рату на тлу бивше СФРЈ , а изразито на територији БиХ . Српско становништво у
БиХ их памти по најужаснијим звјерствима и фанатизму . Не треба да нас чуди откуд
толика спрега хрватског и муслиманског екстремизма на овим просторима . Треба се
подсјетити да су главни кољачи у Јасеновцу , Старој Градишци , Јастребарском и другим
хрватским логорима у Другом свјетском рату били муслимани уз асистенцију Хрвата .
Дакле , познато је ко је довео Муџахедине у БиХ , ко их је организовао и уградио у тзв . А
БиХ , ко их је финансирао , ко их је прећутно подржавао (међународна заједница на челу са
Америком ) и ко их је послије рата задржао у БиХ и зашто . Да бисмо објаснили управо то
ко и зашто их је задржао у БиХ послије Дејтона послужићемо се , изводно , подацима из
кнјиге Јозефа Боденског под називом "Неко то зове мир " у интерпретацији аутора овог
текста . Још за вријеме дејтонског преговора , муслиманска делегација је хтјела да
обезбједи да нико не помисли да Сарајево није исламско . Од Дејтона до данас у БиХ су се
искристалисале двије јасне и паралелне кризе . За обе кризе је карактеристична главна
тачк а, а то је колапс муслиманско -хрватске Федерације створене у Вашингтону .
Те кризе су :
а ) Исламизација и радикализација БиХ , укључујући консолидацију исламских терориста
усмјерених ка снагама СФОР -а (и ВРС -прим . аутора ). Основни циљ овог процеса је да
осигура исламски карактер БиХ и каснији развој свјетског исламског џихада . у циљу
провођења овог програма , Изетбеговићева адми нистрација у Сарајеву (читај -
муслиманско руководство ) почива , углавном , на сталном присуству око 10 000 страних муџахедина , као и десетина хиљада муслимана каонај лојалнија срж оружаних снага .
Имајући у виду карактер муслиманске одбране , немогуће је за сваког вођу у Сарајеву да
се одвоји од исламиста и када то жели .
б ) Ескалација трке у наоружању између Хрватске и СРЈ у очекивању регионалног рата
којим би се одредила судбина кризе на Балкану . Једина ствар у којој се Загреб и
Београд слажу је елиминисање муслиманског политичког ентитета . Обе државе
имају националне приоритете , уједињене у чину коегзистенције на новом Балкану ,
при чему прво треба обликовати и стабилизовати БиХ . Главна препрека овоме су
чињенице наведене пода ) овог текста .
Да ислам не напушта БиХ ни у војном ни у политичком смислу , показују двије полутрајне активности
муслиманског вођства из Сарајева и активности иранске дипломатије ка Сарајеву и Загребу , непосредно
послије потписивања Дејтонског споразума , па чак и у току преговора у Дејтону и непосредно пред
потписивања истог у Паризу .
Иранске старе позиције у исламском свијету према БиХ су јасно демонстриране хитним
окупљањем Групе исламских земаља у Техерану за помоћ БиХ (министри Египта , Јордана
и Саудијске Арабије ). Указујући на стварни карактер конференције , сарајевски
представник је био Расим Делић , стваралац дуготрајне војне стратегије . Уочи
конференције на састанку сашефом иранске дипломатије -Велајатијем , Делић је описао
Дејтонски споразум као неправедан и ургирао наставак помоћи исламских земаља БиХ ,
захтјевајући да Иран буде носилац . Велејати му је то и обећао и дао предност војној
помоћи . Сутрадан је конференција прихватила ове договоре и са војним нагласком
закључила : "Исламске земље неће штедјети покушаје да се подржи одбранбена моћ БиХ ,
активним учешћем у реконструкцији земље ". Међутим , конференција је послужила као
параван за много значајније тајне састанке Делића и терористичких и обавјештајних вођа
Ирана , Либије , Сирије , Либана , Судана , Авганистана , укључујући и Хезболах и вођу Араб
Афгана . на тим састанцима назначен је антиисламски карактер Дејтонског споразума са
закључком : "Запад мисли само о заустављању стварања коријена исламске државе у
Босни ". Задатак исламског свијета је да осигура да се таква замисао не проведе .
Одмах послије тога Велајати је 29. и 30. новембра , посјетио Загреб и Сарајево гдје је све
и потврђено . Са Хрватском су потписани повољни трговачки аранжмани у замјену за про -
пуштање муџахедина и оружја кроз Хрватску (откуп хрватских бродова -потписао
Шушак ). У Сарајеву је Бакир Изетбеговић , син Алије , потписао са Велајатијем споразум
који укључује стварање блиских односа између Ирана и БиХ , велики заједнички
комуникациони центар , као и огромну обавјештајну службу и комплекс терористичког
спонзорства . велајати се тада састао и са Алијом Изетбеговићем , Мухамедом Шаћирбе -
говићем , Ејупом Ганићем , Реис ул -Улемом Мустафом Ефендијом Церић и Хаџи Хасет
Исмет ефенди Спахић . По повратку Велејатија , у Техерану је испољен оптимизам да ће се
провести војне терористичке припреме у БиХ и поред Дејтонског споразума . Босанске
специјалне снаге , укључујући и Муџахедине , играју главну улогу у овим активностима .
По потписивању Дејтонског споразума у Сарајеву се вјеровало (Алија Изетбеговић ) да
ће Срби поништити тај споразум , а ако се то деси борба ће се наставити , али под
повољним условима за Муслимане , јер ће тада Срби ратовати против цијелог свијета . У исто вријеме , босански муслимани настављају да укључују муџахедине у своје јединице ,
што је практично и демонстрирано војном парадом у Зеници 10. децембра 1996. године .
Пред Расимом Делићем и Алијом Изетбеговићем је марширало око 10 000 војника са
много тешког оружја тенкови , артиљерија , ВБР -и ракете и др . Парадирајући , војници су
извикивали "Алах -ху -Акбар " (Бог је велик ) и "Амерички тенкови нас неће преплашити "
(нажалост , марширалису управо у америчким тенковима -примједба аутора ). Парадау
Зеници је јасно демонстрирала покушаје Сарајева да прикаже босанску армију као муслиманнске снаге које почивају на молитвама јавности и метода мотивације иранско - стилских ознака на конвенционалном оружју . Већина муџахедина је било потпуно интегрисано у елитне снаге и глатко обријани , били су неупадљиви из даљине . Дакле , све исламске јединице , зване муџахедини , чине интегрални дио муслиманске војске у БиХ .
Такви исламисти сад служе под бошњачком националном униформом , означени као грађани БиХ и изузети од протјеривања из БиХ по Дејтонском споразуму .
Прва основана јединица муџахедина је 3. Корпус бошњачке компоненте војске ФБиХ .
Корпус се састоји од три бригаде , свака од око 1500 војника и то 7. бригада у Зеници , 9,
моторизована бригада у Травнику (сад потчињена 2. корпусу у Тузли ) и 4. моторизована
бригада , прво у Бочињи па у Коњицу . Накнадно је формирана и 807. моторизована
бригада у саставу 81. дивизије у Горажду . Ова дивизија је формирана у току рата док је
Горажде било енклава , пречника 3 км као безбједоносна зона (примједба аутора ). Поред
ових јединица , осталоје и више официра из Пакистана или Авганистана . Инструктори и
вође су из Ирана . По Абу -Маали , комаданту муџахедина у БиХ , цијела организација
муџахединских снага је 1996. године , бројала око 5 -6 хиљада војника , а српски и
хрватски извори процјењују на преко 7 хиљада војника . Међутим , стварно се вјерује да је
већина од 15 -20 хиљада страних добровољаца укључено у бошњачку војску .
Друга основна јединица муџахедина је тзв . Ханџар дивизија , која "наставља " традиције
13. СС Ханџар дивизије која је служила под њемачком заставом у Другом свјетском рату .
Садашња Ханџар дивизија је чув ап Сарајева и броји 2500 -3000 војника у Сарајеву и око
6000 -7500 војника за подршку који се обучавају по базама у БиХ . Већина војника ове
дивизије долази из небосанских области , првенствено из Албаније и са Космета , а
предвођени су пакистанским и авганистанским експертима .
Било је и других самосталних јединица , као што је први оперативни батаљон
муџахедина у Бужиму (Бихаћка регија примједба аутора ), као и неколико хиљада
исламских експерата из Ирана , Турске , Пакистана , Египта и осталих муслиманских
земаља , које служе као кључне јединице У муслиманској војсци . Њихов број није
укључен у досада наведене процјене .
Као закључак по овом питању , може се рећи да је садашња бошњачка компонента
војске ФБиХ заснована на духу екстремног ислама , а да већину војничког и
старјешинског састава ове војске чине страни и домаћи муџахедини , односно џихад ратници .
ПОЛОЖАЈ РЕПУБИКЕ СРПСКЕ У САВРЕМЕНОЈ БОРБИ ПРОТИВ
ТЕРОРИЗМА
Неоправдано је мишљење да ће садашња ''открића " о постојању и дејствима исламских терориста у муслиманској војсци у току и послије минулог рата , знатно побољшати позиције РС у очима међународне заједнице . Ништа се посебно на том плану неће
догодити . Западни дио међународ у е заједнице језнао и , на жалост , подржавао присуство исламских терористау БиХ и не треба очекивати да ће Америка и Западна Европа признати грешке својих администрација пред својим бирачима и свјетским јавним мјењем . Иако смо ми благовремено обавјештавали све одговарајуће институције Међународне заједницеу БиХ и свијету , почев од Савјета безбједности УН па до његових институција у БиХ , ништа није уродило плодом . напротив , цинизам оперативаца међународне заједнице који функционишу у БиХ , може ићи и дотле да се појача притисак на РСпо другим питањима , како би одвратили пажњу свијета од проблема тероризма у
БиХ . јер , забога , ми смо били У борбеномдодиру са исламским терористима , па зашто их нисмо уништили , већ их оставили да задају главобољу савременом свијету . Позитивно је што је истина о минулом рату и постдејтонским догађајима изашла на видјело па наредне администрације запада неће моћи да манипулишу својим бирачима , пореским обвезницима и свјетском јавним мјењем . Друга и већа позитивна ствар ове истине је у томе што је становништво сватри народа у БиХ схватило циљ рата су имали
босански муслимани (руководство ) и да борећи се против исламског тероризма и стварања исламског "мостобрана " у БиХ за ширење ислама на запад , други народи не могу бити оптужени као агресори . И на крају , позитивно је и то што је РС добила аргум - ентовано право да се бори против унитарне (грађанске ) БиХ , што би било само "прелазни "
временски облик за стварање исламске државе у Европи . Пошто Бошњаци Дејтонски спо -
разум третирају као западњачку "подвалу " исламу , РС даје заправо да сем десет
заједничких ствари државе БиХ , прихваћених у Дејтону , не прихвати ни једну више .
Нећемо ваљда , формирати заједничку војску у БиХ , која би водила поријекло од
муџахедина .
Република Српска мора да се активно укључи у свјетску антитерористичку коалицију ,
али не са циљем да спашава Америку и Европу , већ са циљем да спашава себе и дејтонску
Бих . Не смијемо дозволити да РС буде увучена у против 'герористичку коалицију као
против тежа стварању исламске државе у БиХ . А то ће нам се догодити , ако се не одбранимо од унитаризације БиХ . Стварањем Федерације БиХ марта 1994. године , Запад
се управо одбранио од стварања исламске државе у Евопи . Нису ли , том творевином ,
жртвовани босански Хрвати и догађа им се то што им се сада догађа . По сваку цијену
морамо избјећи њихову судбину одбијајући унитарну БиХ .
РС се мора самостално укључити у против терористичку борбу са основним циљем да спријечи транзит људи и добара исламских терористичких организација преко територије РС . Ово је веома тежак и компликован задатак због дужине и разуђености границе РС , као и карактера границе . Од 2169 кмгранице РС , 843 км чине тзв . спољне или изолационе границе (према СРЈ и РХ ) а 1326 км су тзв . унутрашње или филтрирајуће границе (према ФБиХ ). Преко спољних граница треба спријечити "увоз " терориста у БиХ , а преко унутрашњих граница спријечити "извоз " терориста из Ф БиХ на Запад . Посебно је тежак овај други дио задатака због самог постојања муџахедина у ФбиХ и настојања ФБиХ да их послије обуке шаљена запад под видом протјеривања из БиХ . Овај посао треба координирати са Србијом , Црном Гором и СФОР -ом јер су Хрватска , ФБиХ и Словенија већ регистроване као земље преко којих се врши транзиција терориста и то су земље које имају и одређене уговорнне " обавезе са водећим исламским земљама по том питању . Носилац овог посла у РС треба да буде Влада РС а непосредни извршиоци МУП РС , Министарство правде РС и Републичка управа царина РС ослонцем на комплетно становништво РС . Војску Републике Српске не треба директно ангажовати , али је треба до обучити за противтерористичка дејства , материјално обезбједити и имати у спремности
за пружање помоћи непосредним извршиоцима . По потреби тежиште ангажовања ВРС имати на унутрашњим границама тј . према ФбиХ . ВРС треба са СФОР -ом да направи план координације , а МУП са ИПТФ -ом .
Било би добро да РС и СРЈ формирају заједничко координационално тијело које би координирало активности система одбрана , полиција , правосуђа и царина у противтерористичкој борби на овим просторима . Не би било лоше то понудити и Македонији због Албаније и Космета .
