Pobunjenik
Primećen član
- Poruka
- 550
Алберт Пајк, некада Суверени Велики Командер Јужне јурисдикције Шкотског обреда масонерије написао је у свом чувеном делу Морали и догма:
«Све истине су истине тренутка, а не истине за вечност.»
Још један масон, Х. Л. Хејвуд, аутор књиге Велика учења масонерије, написао је следеће:
«Што је добро за мене, може да буде лоше за тебе; оно што је добро учинити у датом тренутку, може да буде лоше у следећем.»
Дакле, видимо да за масоне не важи нешто што се зове МОРАЛНИ АПСОЛУТ, већ поступају онако како им ситуација налаже. Ако је за њих добро да организују преврат у једној земљи, они ће то и урадити, без обзира што то може да буде лоше за тамошње становништво. Али, то је њихова доктрина.
И комунисти верују у ситуациони морал. Валдимир Иљич Лењин, човек одговоран за смрт више десетина милиона људи током Револуције у Русији 1917 године, говорио је:
«Не верујемо у вечну моралност. Одбацујемо сваку моралност која долази изван хуманог, класног концепта.
Комунисти се морају сматрати слободнима и, наравно, морално обавезнима да крше истинитост, поштовање према туђем животу, и то када постане потпуно јасно да више штете (комунистичким циљевима) наноси поштовање тих приниципа неге њихово кршење.»
Комунисти сматрају да је дозвољено лагати и УБИЈАТИ када то одговара њиховим интересима. То је лично Лењин изјавио и примењивао у пракси.
Ново доба такође верује у ситуациони морал:
«Све моралне вредности су ситуационе. Ситуација одређује шта је добро, а шта лоше, а пошто се ситуација стално мења, оно што је добро данас може да буде лоше сутра.»
Према Новом добу, данас може бити добро убијати људе, и то је за њих потпуно прихватљиво, јер ни они, баш као ни комунисти и масони, немају поштовање према туђем животу.
Укратко, ситуациони морал = НЕМОРАЛ!
«Све истине су истине тренутка, а не истине за вечност.»
Још један масон, Х. Л. Хејвуд, аутор књиге Велика учења масонерије, написао је следеће:
«Што је добро за мене, може да буде лоше за тебе; оно што је добро учинити у датом тренутку, може да буде лоше у следећем.»
Дакле, видимо да за масоне не важи нешто што се зове МОРАЛНИ АПСОЛУТ, већ поступају онако како им ситуација налаже. Ако је за њих добро да организују преврат у једној земљи, они ће то и урадити, без обзира што то може да буде лоше за тамошње становништво. Али, то је њихова доктрина.
И комунисти верују у ситуациони морал. Валдимир Иљич Лењин, човек одговоран за смрт више десетина милиона људи током Револуције у Русији 1917 године, говорио је:
«Не верујемо у вечну моралност. Одбацујемо сваку моралност која долази изван хуманог, класног концепта.
Комунисти се морају сматрати слободнима и, наравно, морално обавезнима да крше истинитост, поштовање према туђем животу, и то када постане потпуно јасно да више штете (комунистичким циљевима) наноси поштовање тих приниципа неге њихово кршење.»
Комунисти сматрају да је дозвољено лагати и УБИЈАТИ када то одговара њиховим интересима. То је лично Лењин изјавио и примењивао у пракси.
Ново доба такође верује у ситуациони морал:
«Све моралне вредности су ситуационе. Ситуација одређује шта је добро, а шта лоше, а пошто се ситуација стално мења, оно што је добро данас може да буде лоше сутра.»
Према Новом добу, данас може бити добро убијати људе, и то је за њих потпуно прихватљиво, јер ни они, баш као ни комунисти и масони, немају поштовање према туђем животу.
Укратко, ситуациони морал = НЕМОРАЛ!