СИТУАЦИОНИ МОРАЛ

Pobunjenik

Primećen član
Poruka
550
Алберт Пајк, некада Суверени Велики Командер Јужне јурисдикције Шкотског обреда масонерије написао је у свом чувеном делу Морали и догма:

«Све истине су истине тренутка, а не истине за вечност.»

Још један масон, Х. Л. Хејвуд, аутор књиге Велика учења масонерије, написао је следеће:

«Што је добро за мене, може да буде лоше за тебе; оно што је добро учинити у датом тренутку, може да буде лоше у следећем.»

Дакле, видимо да за масоне не важи нешто што се зове МОРАЛНИ АПСОЛУТ, већ поступају онако како им ситуација налаже. Ако је за њих добро да организују преврат у једној земљи, они ће то и урадити, без обзира што то може да буде лоше за тамошње становништво. Али, то је њихова доктрина.

И комунисти верују у ситуациони морал. Валдимир Иљич Лењин, човек одговоран за смрт више десетина милиона људи током Револуције у Русији 1917 године, говорио је:

«Не верујемо у вечну моралност. Одбацујемо сваку моралност која долази изван хуманог, класног концепта.

Комунисти се морају сматрати слободнима и, наравно, морално обавезнима да крше истинитост, поштовање према туђем животу, и то када постане потпуно јасно да више штете (комунистичким циљевима) наноси поштовање тих приниципа неге њихово кршење.»

Комунисти сматрају да је дозвољено лагати и УБИЈАТИ када то одговара њиховим интересима. То је лично Лењин изјавио и примењивао у пракси.

Ново доба такође верује у ситуациони морал:

«Све моралне вредности су ситуационе. Ситуација одређује шта је добро, а шта лоше, а пошто се ситуација стално мења, оно што је добро данас може да буде лоше сутра.»

Према Новом добу, данас може бити добро убијати људе, и то је за њих потпуно прихватљиво, јер ни они, баш као ни комунисти и масони, немају поштовање према туђем животу.

Укратко, ситуациони морал = НЕМОРАЛ!
 
Pricas o socijalnoj konvenciji unutar ogranicenog drustva.
Takodje postoje opste prihvacene konvencije moralnosti, kao i licne.
Shodno licnom duhovnom i mentalnom kvalitetu svakog pojedinca, on se odredjuje prema konvenciji i trenutku.
 
Za pobunjenika:

Ovo tvoje je zamena teza.Svaka do danas moralna stavka je bila relativna , neapsolutna. Ili se podrazumeva situaciono odstupanje od tog istog morala ili se sve iracionalno ostavljalo iracionalno i pošto moral u sebi ima ogroman broj činilaca koji su iracionalni , moral sam po sebi postaje vrlo elitistički, tj. odredjen od "kompetentnih".

Zbog činjenice da je nešto promenjljivo i da nije APSOLUT mislim da je potpuno nefer i demagoški da , se sve "ideologije" poistovećuju ili još gore da se izvlače ovakvi zaključci...
 
Da, svet je okrutan a rusi koje si pomenuo su ispali naivni. Usporili su svoj brod dok su pokushali da svi budu kapetani i na kraju kada su ponovo uspostavili hijerarhiju, bez koje nema napredovanja, tudji brodovi su ih pretekli.Shta ostaje jedino? Negodovanje zbog vladajuceg nemorala kao izraza borbe? Kao kontra argumenta na osnovu kojeg su i sami pobedjeni?
 
Pobunjenik:
Алберт Пајк, некада Суверени Велики Командер Јужне јурисдикције Шкотског обреда масонерије написао је у свом чувеном делу Морали и догма:

«Све истине су истине тренутка, а не истине за вечност.»

Још један масон, Х. Л. Хејвуд, аутор књиге Велика учења масонерије, написао је следеће:

«Што је добро за мене, може да буде лоше за тебе; оно што је добро учинити у датом тренутку, може да буде лоше у следећем.»

Дакле, видимо да за масоне не важи нешто што се зове МОРАЛНИ АПСОЛУТ

Укратко, ситуациони морал = НЕМОРАЛ!

Ако тако гледам онда сам и ја масон :lol:
Па да, има ту нешто кад их Беба Поповић толико мрзи.

А кад гледамо колико је људи убијено због разних МОРАЛНИх АПСОЛУТА (зашто не рећи да хришћански апсолут ту предњачи), онда је боље бити без морала. Осим можда неког свог, личног....
Дакле, оно што је рекао Ниче. Са ону страну добра и зла...
 
Kad smo kod Nicea, u pravu je sto se tice kritike Evrope, lai mi i dalje nije jasna ona njegova podela na slabe i jake. Po njegovoj definiciji za slabe ono sto rade jaki je zlo. Da li to znaci da nema morala kakav nam je do sada bio poznat - da je isto tako dozvoljeno ubijati i ciniti zlocine zarad nekih ciljeva koji su namenjeni samo "visim ljudima"? Davno sam vec postavio slicnu temu, ali odgovori koje sam dobio me bas nisu zadovoljili.
 
Ne.To znaci da veliki broj ljudi ( "slabi, mali" )ne razume sta radi manina i zasto to radi.
Obzirom da manjina, u najvecem broju slucajeva vuce napred, to znaci razaranje tkiva poznatog i ustaljenog na koje je vecina navikla.
Odatle oni to vide kao "zlo".Menja ih, a to iziskuje napore i trud, tesko je, pogotovu ako neznas zasto.
Ne postoji zlo i dobro kao kategorije po sebi, van coveka.Postoji Jedno.Postoji i ono sto mi od Jednog koristimo ili ne koristimo.Odatle idu "zlo" i "dobro".
 
Truman:
Kad smo kod Nicea, u pravu je sto se tice kritike Evrope, lai mi i dalje nije jasna ona njegova podela na slabe i jake. Po njegovoj definiciji za slabe ono sto rade jaki je zlo. Da li to znaci da nema morala kakav nam je do sada bio poznat - da je isto tako dozvoljeno ubijati i ciniti zlocine zarad nekih ciljeva koji su namenjeni samo "visim ljudima"? Davno sam vec postavio slicnu temu, ali odgovori koje sam dobio me bas nisu zadovoljili.

one:
Ne.To znaci da veliki broj ljudi ( "slabi, mali" )ne razume sta radi manina i zasto to radi.
Obzirom da manjina, u najvecem broju slucajeva vuce napred, to znaci razaranje tkiva poznatog i ustaljenog na koje je vecina navikla.
Odatle oni to vide kao "zlo".Menja ih, a to iziskuje napore i trud, tesko je, pogotovu ako neznas zasto.
Ne postoji zlo i dobro kao kategorije po sebi, van coveka.Postoji Jedno.Postoji i ono sto mi od Jednog koristimo ili ne koristimo.Odatle idu "zlo" i "dobro".

Ближи сам да се сложим са оним што вели one. Само ни то "напред" не мора бити увек нешто што ће на крају победити (залетех се да напишем "добро", ето шта је моћ навике :wink: )
Ја лично се држим начела немешања у оно што је природно, дакле таоистички ву веи. По том начелу је рецимо најбољи владар чија се владавина не види. То није "песимистички" став какав има будизам, није тежња ка одсуству жеље, него једноставно уклапање у природни ток ствари. Ако осећаш жељу за нечим, онда је мешање ако такву жељу "убијаш".
Занимљиву сам беседу чуо пре пар недеља од једног православног теолога. Каже Бог те не кажњава зато што нешто лоше радиш, него тиме иступаш из природне равнотеже па ти се то онда обије о главу. Нисам сигуран да Библија проповеда тако нешто, али се са тиме што је рекао свакако слажем.
 
Lepo rece teolog.Narusavanje prirodnog toka se dogadja uvek kada nesto radimo protiv sebe.U koliko smo svesni sta "jesmo". Tezeci da se vrati u ravnotezu pomera neke stvari na drugoj strani koje mi dozivljavamo kao "kaznu".Uvek nam se dogadja ono sto nam je u glavi.Budimo uvek svesni onoga sto mislimo.
 
Čitam ova razmišljanja na temu... - situacioni moral...
Htela sam da kvotujem par postova, ali ...ovako će biti sažetije.

A šta je to moral, uopšte? Skup etičkih pravila i normi? Ko ih propisuje? Ko ih vrednuje? Po čijim kriterijumima?
Čuvena je maxima 'Cilj opravdava sredstva'. Podosta je raširena kod nas i u praksi usvojena, bez obzira na 'viši' ili 'niži' psihološki profil jednog tipa.
Takođe postoji i tipologija ponašanja. Apsolut je uvek sporan, ali norme se nekako usvoje.
Ko je merodavan?
Ničeovo je da 'Sveštenik vlada pomoću izuma greha.' Istinito ili sporno? Kako kad nije primenljivo za naše prostore, npr. Mi nismo religiozni narod.. Zlo i Dobro kao Jedno, kao Mi, kao Ja, ili van ljudske jedinke?

Zašto većina poistovećuje situacioni moral sa ovom aktuelnom situacijom u našem društvu?
 
Nisam siguran da postoji ista "van" ili "unutar" nas...Gde je razlika?U granici koju crtas izmedju sebe i Sveta?U koliko prestanes da je crtas i ona prestaje da postoji.Ti jesi Svet.Dakle "Zlo" i "Dobro" su ista stvar u razlicitim pravcima.Apstrahujmo trenutne socijalne moralne konvencije.U apsolutu Sveta postoji samo on i to je to.Nema "ja" van sveta.
 
Moralno delo neko chini zbog osecanja. Zbog uzivljavanja u tudju patnju. Zamisli sebe u toj patnji i zbog toga oseti bol i zelju da on prestane. Znachi u principu egoistichan razlog. To me navodi na mishljenje da je trazenje zahvalnosti zbog takvog dela neopravdano poshto je u stvari pomoc upucena sebi. Pomoc moze biti prouzrokovana i razmishljanjem o posledicama. Rachuna se da taj isti uzvrati pomoc. " Ja sam njemu pomogao a on meni tako vraca!". Zelja da se pokaze sopstvena moc je isto tako razlog i zelja da se dobije odobravanje i izbegne osuda.
 
zainteresovana:
A šta je to moral, uopšte? Skup etičkih pravila i normi? Ko ih propisuje? Ko ih vrednuje? Po čijim kriterijumima?

Занимљива, "вечна питања". Него, да учините ви један експеримент. Урадио сам ја, па можете проверити.
Дакле ако укуцате на Google:
"What is evil?" добићете:
# morally bad or wrong; "evil purposes"; "an evil influence"; "evil deeds"
# morally objectionable behavior

Ако укуцате "What is morality?"
concern with the distinction between good and evil or right and wrong; right or good conduct

Занимљиве су те рекурзивне дефиниције. Морал одређује шта је добро и зло, а зло је оно што је морално лоше.
Како нема свуда важећег морала, нема ни свуда важеће дефиниције.
 
Сигуран сам да сви ви који верујете у ситуациони морал не бисте имали ништа против ако бих вам ја одсекао руке зато што ми се не свиђа оно што пишете на овом форуму. Не заборавите, масон Х. Л. Хејвуд је рекао:

«Што је добро за мене, може да буде лоше за тебе.»

За вас би то свакако било лоше, али би за мене можда било добро јер не бих морао да читам коментаре са којима се не слажем.

Морални апсолут је за хришћане нешто што зовемо ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ. Примера ради, тамо стоји:

НЕ ЧИНИ ПРЕЉУБУ.

Не каже се: „Не чини прељубу, осим уколико ситуација не налаже другачије". Дакле, нема ситуационе етике.

Међутим, ви који верујете у ситуациони морал бисте сигурно нашли оправдање за било које недело, јер, као што припадници Новог доба кажу:

«Ситуација одређује шта је добро, а шта лоше.»

Па можда је у овој ситуацији добро да вам одсечем руке. Шта мислите?
 
Pobunjenik:
Сигуран сам да сви ви који верујете у ситуациони морал не бисте имали ништа против ако бих вам ја одсекао руке зато што ми се не свиђа оно што пишете на овом форуму. Не заборавите, масон Х. Л. Хејвуд је рекао:

«Што је добро за мене, може да буде лоше за тебе.»

Па не знам колико би то било добро за тебе, али то што ти причаш регулише закон. А закон гарантује "слободу збора и договора" и даје инструменте (полицију, кривични закон, судство...) који то регулишу. Дакле, ако би ти некоме секао руке у земљи Србији сносио би за то кривичну одговорност.
Нема то везе са појмовима "добро" и "зло".

Са друге стране, имамо "ситуационо" у Исламској Републици Иран да се за богохуљење (дакле оно за шта нас ти индиректно окривљујеш) не секу руке, него се изводи смртна казна (бар је теоретски предвиђена за то као и за још три кривична дела: силовање, убиство и оружану пљачку). Ја не сматрам да је то лоше и ако народ Ирана не жели то да мења немам ништа против. Ако тако функционишу - нека их. Само треба да обавесте странце који долазе у њихову земљу каква су правила и предвиде изузетке у случају спорних ситуација које могу настати са некима који нису резиденти Ирана.

Pobunjenik:
Морални апсолут је за хришћане нешто што зовемо ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ.

А што сви на свету нису хришћани?
И шта је било пре хришћанства? Незнање?!? Зашто је свемогући Бог то допустио?!

Pobunjenik:
Примера ради, тамо стоји:

НЕ ЧИНИ ПРЕЉУБУ.

Не каже се: „Не чини прељубу, осим уколико ситуација не налаже другачије". Дакле, нема ситуационе етике.

А видиш у Ирану који поменух је сасвим нормално да мушкарац има до четири жене...

Pobunjenik:
Међутим, ви који верујете у ситуациони морал бисте сигурно нашли оправдање за било које недело, јер, као што припадници Новог доба кажу:

«Ситуација одређује шта је добро, а шта лоше.»

Ово ће бити део једне теме...

Međutim, moraju li zloba ili mržnja biti apriori loše. Evo šta kaže knjiga Udarac ruskih bogova:
U stvari ljubav, zloba i mržnja nisu ni dobro ni zlo. Istina je konkretna i ne voli uopštavanja. Svaka emocija može da se ocenjuje kao dobro ili zlo u zavisnosti od konkretne situacije. Ako je zloba adekvatna konkretnoj situaciji, ona je dobro. Ako ljubav nije adekvatna konkretnoj situaciji (naprimer, ljubav prema pravim neprijateljima), onda je ona zlo.
Osim toga iz psihologije je poznato da su najjača sredstva koja potiskuju sopstveni strah zloba i mržnja. A strah u posebnim situacijama mogu da osećaju svi. Pri tom najstrašniji je – strah. Zloba i mržnja pomažu čoveku da prevaziđe svoj strah.
Jedino što je tačno to je da su zloba i mržnja – veoma jaka i opasna osećanja. Ako su previše prisutne, one mogu negativno da utiču na psihu samog čoveka.

Pobunjenik:
Па можда је у овој ситуацији добро да вам одсечем руке. Шта мислите?

Па пробај смртниче
 
Драго ми је што си споменуо мухамеданце. Поред масона, комуниста, Новог доба и хуманиста, мухамеданци су још једна групација која верује у ситуациони морал. У Курану стоји:

«Ни убити немојте, као што је Алах заповедио, АКО НЕ ПОСТОЈИ П
 
Pobunjenik:
Драго ми је што си споменуо мухамеданце. Поред масона, комуниста, Новог доба и хуманиста, мухамеданци су још једна групација која верује у ситуациони морал. У Курану стоји:

«Ни убити немојте, као што је Алах заповедио, АКО НЕ ПОСТОЈИ П�*АВЕДНА ОСНОВА.»

Да, ја се ту препознајем као присталица Новог доба. Па стоји ми у локацији Зора Новог Дана. Православље признајем као традицију и део "народног духа" Volksgeist, а СПЦ као националну институцију.
А када смо код цитата, знам један много бољи: "Ако не побијемо капиталисте, мораћемо да их хранимо." Мао Це Тунг.

Pobunjenik:
Колико знам, Десет Божијих Заповести су старије од хришћанства. Дакле, и пре Исуса су постојали учитељи који су проповедали о моралним вредностима.

Што се тиче закона, они морају бити донети у складу са уставом, а устав, пак, у складу са неком врстом МО�*АЛНОГ АПСОЛУТА. Србија је хришћанска земља, и овде би тај морални апсолут требало да буду Божје Заповести, као и оно чему нас је учио сам Исус. Друге земље, поготово мухамеданске, ме не интересују.

Десет Божијих заповести постоји од Мојсија, дакле од јудаизма. Сличне заповести постоје и код других религија и оне "пију воду" у уобичајеним ситуацијама. Дакле, то је МОРАЛ ЕКВИЛИБРИЈУМА. Међутим, ако неко крене да те убије, да ли ћеш се држати заповести НЕ УБИЈ! и пустити ти га да "обави посао". Битно да је теби савест чиста, је ли?
Морални апсолут не постоји, јер да постоји важио би за све људе, па и оне које убрајаш у "ситуациони морал" и важи би увек, не само у еквилибријуму.
Србија је пре свега секуларна држава, а као земља јесте хришћанска (у смислу воље већине), али та већина не може да обавезује мањину да има исте принципе. Осим тога, и то се може променити, као што се све на свету мења...
 

Back
Top