Vezanost za mamu

blizance

blizance

Ističe se
Poruka
2.391
Drage moje molim vas da mi pomognete ako imate slicnog iskustva.Moje biserce je uzasno vezano za mene.Ima 3 god.i ja bukvalno ni u WC-u nemam mira.MAMA dge si?MAMA sta radis tamo?MAMA ocu kod tebe?Niko ali NIKO ne zna da uradi nista kao mama i kad sam kod kuce to postaje vrlo opterecujuce jer svi drugi nemaju pojma o njenim potrebama.Sve to traje i traje....kako da joj objasnim da i ako je volim najvise na svetu /verovatno i ona mene/moram malo da disem?
 
blizance:
Drage moje molim vas da mi pomognete ako imate slicnog iskustva.Moje biserce je uzasno vezano za mene.Ima 3 god.i ja bukvalno ni u WC-u nemam mira.MAMA dge si?MAMA sta radis tamo?MAMA ocu kod tebe?Niko ali NIKO ne zna da uradi nista kao mama i kad sam kod kuce to postaje vrlo opterecujuce jer svi drugi nemaju pojma o njenim potrebama.Sve to traje i traje....kako da joj objasnim da i ako je volim najvise na svetu /verovatno i ona mene/moram malo da disem?
Kliknite za proširenje...

ufff... ovo su kljucne reci, blizance; dogod TI SAMA mislis, uverena si, da "niko drugi pojma nema", bice tako - mislim, procitaj sta si sama napisala :).
mislim da ti ostaje samo da polako i postepeno sve predajes drugima, a ti da (isto tako polako, postepeno, i nezno :) ) sebe samu oducavas od toga da si "ona bez koje se ne moze". i puno srece :).

malko sam se nasmejala setivsi se jedne drugarice sa dva sina, koji su neprekidno, kao mali, isli oko nje i govorili MAMA ovo, MAMA ono, dok ona jednom nije viknula - dokle cete vise da mi MAMACHETE :).
 
indigo:
blizance:
Drage moje molim vas da mi pomognete ako imate slicnog iskustva.Moje biserce je uzasno vezano za mene.Ima 3 god.i ja bukvalno ni u WC-u nemam mira.MAMA dge si?MAMA sta radis tamo?MAMA ocu kod tebe?Niko ali NIKO ne zna da uradi nista kao mama i kad sam kod kuce to postaje vrlo opterecujuce jer svi drugi nemaju pojma o njenim potrebama.Sve to traje i traje....kako da joj objasnim da i ako je volim najvise na svetu /verovatno i ona mene/moram malo da disem?
Kliknite za proširenje...

ufff... ovo su kljucne reci, blizance; dogod TI SAMA mislis, uverena si, da "niko drugi pojma nema", bice tako - mislim, procitaj sta si sama napisala :).
mislim da ti ostaje samo da polako i postepeno sve predajes drugima, a ti da (isto tako polako, postepeno, i nezno :) ) sebe samu oducavas od toga da si "ona bez koje se ne moze". i puno srece :).

malko sam se nasmejala setivsi se jedne drugarice sa dva sina, koji su neprekidno, kao mali, isli oko nje i govorili MAMA ovo, MAMA ono, dok ona jednom nije viknula - dokle cete vise da mi MAMACHETE :).
Kliknite za proširenje...
Ma,nisam ja ta koja misli da je nezamenljiva,naprotiv nikad nisam imala potrebu da se dokazujem.Ali kad sam ja u njenoj blizini ona nikome ne dozvoljava da joj obrise guzu/mama ce/niko ne moze da je pokrije/mama ce/niko da se igra s njom/mama ce/niko da joj pomogne da se obuce/mama ce/.Uzalud joj objasnjavam da sve to moze i neko od ukucana.
 
heheh, opasna devojka :). dobro te je "uradila", kako kazu klinci :). pa lepo - nemoj vise da objasnjavas... neka jednostavno uradi neko drugi :). ne zameri na osmesima, molim te, jako mi je simpaticno :).
 
blizance:
Drage moje molim vas da mi pomognete ako imate slicnog iskustva.Moje biserce je uzasno vezano za mene.Ima 3 god.i ja bukvalno ni u WC-u nemam mira.MAMA dge si?MAMA sta radis tamo?MAMA ocu kod tebe?Niko ali NIKO ne zna da uradi nista kao mama i kad sam kod kuce to postaje vrlo opterecujuce jer svi drugi nemaju pojma o njenim potrebama.Sve to traje i traje....kako da joj objasnim da i ako je volim najvise na svetu /verovatno i ona mene/moram malo da disem?
Kliknite za proširenje...
Strpljenja, to je samo neizbežna faza u osamostaljivanju - u tom uzrastu dete postaje svesno da mama i ono više nisu jedno (mama nije baš uvek, uvek, prisutna), a da je svet zastrašujuće veliki i neistražen. :) Par meseci, i proći će.
Auh, kad se samo setim! :lol: :lol: :lol: Presrećna sam što je to iza mene! :oops:
 
I moj sin je strašno vezan za mene. Ali mi smo tri godine 24/7 nerazdvojni. Jedva čekam da od septembra krene u obdanište pa da počnemo nezavisno da dišemo.
I on je isto mislio da mama sve najbolje radi, ali onda ga je mama polako "gurkala" da počne i od drugih da traži usluge. Prvo malo više od tate, pa kad god imamo prilike, od baba, deda, i ostale rodbine koja nam se našla pri ruci. Sada, jedino kad padne, ili se udari ili kada je bolestan, mama je još uvek nezamenjiva. Sve ostale usluge mogu i drugi da pruže. :wink:
 
Nista posebno nemam da dodam u odnosu na ono sto je rekla indigo sto se tice samog pristupa resavanju ovog problema, vec je postojala ovakva ili slicna tema vezana za separacione anksioznosti kod male dece. Ovakvo ponasanje moze ishoditi iz temperamentalne konstitucije deteta (da je dete prosto preosetljivo, senzitivno i stidljivo i nesigurno) a moze biti posledica stecena razvojnim okolnostima (da je mama prezasticujuca i odgovara na svaku do i najmanje potrebe deteta, sto dete onda koristi). Deca naravno smatraju da je svet tu zbog njih i da se svet oko njih vrti da bi njima sluzio. Nema objasnjavanja - dete VAm ima 3 godine - ponasajno se objasnjava u tom uzrastu. POnasajte se, ne objasnjavajte vis eod jedanput, dete ne moze da Vas shvati, a ako Vas i shvati ne ume da izvrsi analizu i sintezu. Budite nezni i pazljivi, prisutni i 'budni' emotivno, ali pokazite da je to moguce cak i ako ne postoji simbiotska veza sa detetom u kakvoj sad zivite. Dete vec posle 6-7 meseca pocinje da shvata da nije sojeno sa majkom i da postoji ono i svet oko njega, dakle da su neke stvari - da su dete i majka odvojene individue, da majka i dojka nisu isto, da majka u isto vreme moze biti i nezna i gruba (stice se dozivljaj 'celovitosti' objekta) itd. Do trece godine ovi obrasci su jasno ustanovljeni (ili bi trebalo da budu), te ponasanje koje Vi opisujete najvise lici na separacionu anksioznost. Da li je dete urodjeno preosetljivo (obicno su i roditelji bili povuceni, stidljivi prema nepoznatima, vezani za majku, tesko podneli obdaniste, polazak u skolu itd) ili je ovakvo ponasanje steceno povladjivanjem svakoj zelji deteta da ne bi bilo vristanja i drame u kuci - procenicete sa malo analize i sami.
 
e to su mame krive,nisu deca.
ja sam svoju malu ostavila prvi put u vrtic kad je imala 3 meseca,na nekoliko sati.silazim niz stepeniste a suze mi samo idu.a ona nista,u narucju vaspitacice gleda okolo.
i stvarno mi nije problem bilo kome da je ostavim(u koga imam poverenja ne bukvalno bilo kome) ona se odmah prilagodi.ponekad to boli jer vidim da joj je lepo i bez mene ali sam svesna da su to sebicni razlozi i znam da je njena samostalnost jako vazna,socijalizacija...
u septembru polazi u skolicu,jedva cekamo,obe.
 
E, nisu bas generalno i uvek mame krive za to!
I moja devojcica se isto tako ponasa, iako ide vec godinu dana u vrtic i nije non-stop samnom. Kao sto mnogi navode ovde, a i ja dodajem, to je jedna od normalnih pojava u razvoju deteta i prolazna faza karakteristicna za taj uzrast.
S puno strpljenja i razumevanja, oslobodicete se toga, vremenom.
 
I samo da dodam, svoje iskustvo:
do pre par meseci nije ni pitala gde sam i sta radim, a na letovanju je odjednom pocela da me prati u stopu i vezala se za mene kao pumpcanom vrpcom... I jos uvek je u toj fazi.
 
ma nas (muž+ja) muči sledeći problem odvajanja...
naša maza (3) polazi sutra u vrtić.
ona je presrećna i jedva čeka...a mi ko vezane vreće.
kako će ona, a šta ako bude plakala, bude nesrećna...
(i sve to kao da nam sin ne ide u vrtić već 3.godine :roll: )
jer, ona je stvarno,malena,sva je kao pahuljica, (ima samo 12 kg)
a oni njeni drugari iz grupice su ko od brega odvaljeni u odnosu na nju...
eto,pojadala sam vam se.
:(
 
WithdrawnWater:
Nista posebno nemam da dodam u odnosu na ono sto je rekla indigo sto se tice samog pristupa resavanju ovog problema, vec je postojala ovakva ili slicna tema vezana za separacione anksioznosti kod male dece. Ovakvo ponasanje moze ishoditi iz temperamentalne konstitucije deteta (da je dete prosto preosetljivo, senzitivno i stidljivo i nesigurno) a moze biti posledica stecena razvojnim okolnostima (da je mama prezasticujuca i odgovara na svaku do i najmanje potrebe deteta, sto dete onda koristi). Deca naravno smatraju da je svet tu zbog njih i da se svet oko njih vrti da bi njima sluzio. Nema objasnjavanja - dete VAm ima 3 godine - ponasajno se objasnjava u tom uzrastu. POnasajte se, ne objasnjavajte vis eod jedanput, dete ne moze da Vas shvati, a ako Vas i shvati ne ume da izvrsi analizu i sintezu. Budite nezni i pazljivi, prisutni i 'budni' emotivno, ali pokazite da je to moguce cak i ako ne postoji simbiotska veza sa detetom u kakvoj sad zivite. Dete vec posle 6-7 meseca pocinje da shvata da nije sojeno sa majkom i da postoji ono i svet oko njega, dakle da su neke stvari - da su dete i majka odvojene individue, da majka i dojka nisu isto, da majka u isto vreme moze biti i nezna i gruba (stice se dozivljaj 'celovitosti' objekta) itd. Do trece godine ovi obrasci su jasno ustanovljeni (ili bi trebalo da budu), te ponasanje koje Vi opisujete najvise lici na separacionu anksioznost. Da li je dete urodjeno preosetljivo (obicno su i roditelji bili povuceni, stidljivi prema nepoznatima, vezani za majku, tesko podneli obdaniste, polazak u skolu itd) ili je ovakvo ponasanje steceno povladjivanjem svakoj zelji deteta da ne bi bilo vristanja i drame u kuci - procenicete sa malo analize i sami.
Kliknite za proširenje...
Kao i uvek,volim Vase odgovore jer me oni nateraju da malo dublje razmisljam.Da,kad bolje razmislim,moje dete je ipak genski predodredjeno da bude jako osetljivo.Trenutno ide u jaslice i snalazi se sasvim solidno,ali u pocetku je bilo jako velikih problema.Osim onog uobicajenog plakanja bilo je tu i nocnih mora,tresla se bez razloga,plasila se ostale dece,povlacila se u sebe,pa su mi vaspitacice postavljale razna pitanja.Od onoga kako je prosao porodjaj do onoga kakva vam je porodicna situacija.Naime,zivotna prica je sasvim o.k.ali imam osecaj da je ona jako nesigurna u sebe.Plasi se recimo silaska niz stepenice,sva je nekako prenerazena,dal zbog visine ili jednostavno silazeci oseca vece opterecenje.Nece da se suprotstavi drugoj deci,ako je neko udari mirno to prihvata,po nekad place,nekad ne.Ako joj kazem da uzvrati udarac ona se povlaci.Strasno je saosecajna,ako je neko tuzan ona je na ivici placa....Pitam se samo kako se postaviti u vaspitanju ovakvog deteta koje je samo po sebi jako osetljivo/bila sam i ja kao mala/?Pokusavam da je hrabrim i velicam svaki njen pozitivan postupak.Ucim je da nisu svi ljudi dobri i da ponekad mora da odreaguje drugacije/ona bi svu decu mazila/.Na god.odmoru ovog leta me je prijatno iznenadila.U parku gde se igrala,pokusala je da zavede red.Ko ce prvi na tobogan bila je zastitnicki nastrojena mladjima i starijima je pokusalja da da do znanja o cemu se tu radi.Plasim se samo da ne pogresim time sto zelim da je polako distanciram od sebe jer mislim da je potrebno da se malo "odveze"upravo za njeno dobro.Pitam se gde li je granica?Nadam se da je ovo samo prolazna faza i da ce se sve resiti vremenom samo ne bih volela da pogresim upravo zato sto je ona jako osetljiva.
 
indigo:
heheh, opasna devojka :). dobro te je "uradila", kako kazu klinci :). pa lepo - nemoj vise da objasnjavas... neka jednostavno uradi neko drugi :). ne zameri na osmesima, molim te, jako mi je simpaticno :).
Kliknite za proširenje...
Nikako ti necu zmeriti na osmesima,naprotiv a sto se tice tvog komentara,potpuno si u pravu!!!!
 
xpajamacax:
ma nas (muž+ja) muči sledeći problem odvajanja...
naša maza (3) polazi sutra u vrtić.
ona je presrećna i jedva čeka...a mi ko vezane vreće.
kako će ona, a šta ako bude plakala, bude nesrećna...
(i sve to kao da nam sin ne ide u vrtić već 3.godine :roll: )
jer, ona je stvarno,malena,sva je kao pahuljica, (ima samo 12 kg)
a oni njeni drugari iz grupice su ko od brega odvaljeni u odnosu na nju...
eto,pojadala sam vam se.
:(
Kliknite za proširenje...

nemoj da se sekiras, pajamaco :). male damice imaju "komparativne prednosti" - nemoj da se iznenadis ako razbije nos tom nekom "od brega odvaljenom", ili on krene da je hrani svojom uzinom, oblaci je, donosi joj loptu, itd.itd. (pitaj mene, ista liga :) ).

mnogo srece :).
 
xpajamacax:
ma nas (muž+ja) muči sledeći problem odvajanja...
naša maza (3) polazi sutra u vrtić.
ona je presrećna i jedva čeka...a mi ko vezane vreće.
kako će ona, a šta ako bude plakala, bude nesrećna...
(i sve to kao da nam sin ne ide u vrtić već 3.godine :roll: )
jer, ona je stvarno,malena,sva je kao pahuljica, (ima samo 12 kg)
a oni njeni drugari iz grupice su ko od brega odvaljeni u odnosu na nju...
eto,pojadala sam vam se.
:(
Kliknite za proširenje...
Ne brini,znas onu narodnu o "otrovu u malim bocicama".Samo nek je ziva i zdrava a ti i muz emocije malo u fioku,mozda se ona snadje bolje no sto vi mislite.SRECAN POLAZAK U VRTIC/citaj realan zivot/.Sve najbolje. :D
 
blizance:
WithdrawnWater:
Nista posebno nemam da dodam u odnosu na ono sto je rekla indigo sto se tice samog pristupa resavanju ovog problema, vec je postojala ovakva ili slicna tema vezana za separacione anksioznosti kod male dece. Ovakvo ponasanje moze ishoditi iz temperamentalne konstitucije deteta (da je dete prosto preosetljivo, senzitivno i stidljivo i nesigurno) a moze biti posledica stecena razvojnim okolnostima (da je mama prezasticujuca i odgovara na svaku do i najmanje potrebe deteta, sto dete onda koristi). Deca naravno smatraju da je svet tu zbog njih i da se svet oko njih vrti da bi njima sluzio. Nema objasnjavanja - dete VAm ima 3 godine - ponasajno se objasnjava u tom uzrastu. POnasajte se, ne objasnjavajte vis eod jedanput, dete ne moze da Vas shvati, a ako Vas i shvati ne ume da izvrsi analizu i sintezu. Budite nezni i pazljivi, prisutni i 'budni' emotivno, ali pokazite da je to moguce cak i ako ne postoji simbiotska veza sa detetom u kakvoj sad zivite. Dete vec posle 6-7 meseca pocinje da shvata da nije sojeno sa majkom i da postoji ono i svet oko njega, dakle da su neke stvari - da su dete i majka odvojene individue, da majka i dojka nisu isto, da majka u isto vreme moze biti i nezna i gruba (stice se dozivljaj 'celovitosti' objekta) itd. Do trece godine ovi obrasci su jasno ustanovljeni (ili bi trebalo da budu), te ponasanje koje Vi opisujete najvise lici na separacionu anksioznost. Da li je dete urodjeno preosetljivo (obicno su i roditelji bili povuceni, stidljivi prema nepoznatima, vezani za majku, tesko podneli obdaniste, polazak u skolu itd) ili je ovakvo ponasanje steceno povladjivanjem svakoj zelji deteta da ne bi bilo vristanja i drame u kuci - procenicete sa malo analize i sami.
Kliknite za proširenje...
Kao i uvek,volim Vase odgovore jer me oni nateraju da malo dublje razmisljam.Da,kad bolje razmislim,moje dete je ipak genski predodredjeno da bude jako osetljivo.Trenutno ide u jaslice i snalazi se sasvim solidno,ali u pocetku je bilo jako velikih problema.Osim onog uobicajenog plakanja bilo je tu i nocnih mora,tresla se bez razloga,plasila se ostale dece,povlacila se u sebe,pa su mi vaspitacice postavljale razna pitanja.Od onoga kako je prosao porodjaj do onoga kakva vam je porodicna situacija.Naime,zivotna prica je sasvim o.k.ali imam osecaj da je ona jako nesigurna u sebe.Plasi se recimo silaska niz stepenice,sva je nekako prenerazena,dal zbog visine ili jednostavno silazeci oseca vece opterecenje.Nece da se suprotstavi drugoj deci,ako je neko udari mirno to prihvata,po nekad place,nekad ne.Ako joj kazem da uzvrati udarac ona se povlaci.Strasno je saosecajna,ako je neko tuzan ona je na ivici placa....Pitam se samo kako se postaviti u vaspitanju ovakvog deteta koje je samo po sebi jako osetljivo/bila sam i ja kao mala/?Pokusavam da je hrabrim i velicam svaki njen pozitivan postupak.Ucim je da nisu svi ljudi dobri i da ponekad mora da odreaguje drugacije/ona bi svu decu mazila/.Na god.odmoru ovog leta me je prijatno iznenadila.U parku gde se igrala,pokusala je da zavede red.Ko ce prvi na tobogan bila je zastitnicki nastrojena mladjima i starijima je pokusalja da da do znanja o cemu se tu radi.Plasim se samo da ne pogresim time sto zelim da je polako distanciram od sebe jer mislim da je potrebno da se malo "odveze"upravo za njeno dobro.Pitam se gde li je granica?Nadam se da je ovo samo prolazna faza i da ce se sve resiti vremenom samo ne bih volela da pogresim upravo zato sto je ona jako osetljiva.
Kliknite za proširenje...

Nemojte se uznemiravati - eto i sami kazete da ste i Vi bili isti, zar ne, a tu ste gde ste sada, imate porodicu, radite, druzite se, zavrsili ste skole, zivite normalno i nista Vam ne fali, zar ne! :) Naprosto, genetika je cudna stvar - neki su gradjeni od 'cvrsce' gradje a neki ne, pa shodno tome malo teze ili malo lakse prodju kroz kriticne tacke u zivotu. Ono sto jeste vazno to je da gledate da kolko je u Vasoj moci dete osamostalite, odnosno da njeno samopouzdanje gradi(te) na tome da UVEK ima gde da se vrati kada iskoraci prema svetu, da ste Vi UVEK tu spremni da pomognete, zastitite, prihvatite (poljubite ubijeno koleno 'da prodje'!), i da se prosto taj model 'usvoji', odnosno da napravi takve introjekte roditelja (simbolicku sliku roditelja koji postoji unutra, u nama) koji ce biti podrzavajuci, negujuci i od poverenja. Pokusajte koliko je moguce da je malo po malo odvajate od sebe, to naravno vuce i neprijatnost za dete i nelagodnost za Vas, ali za njeno dobro lagano i pazljivo gledajte da je osamostaljujete: mnogo pozitivne motivacije i podrske (hvaljenja svakog samostalnog akta, svakog odvajanja od Vas, cesto govorenje kako je velika, i pametna, i sposobna, vredna, kako svasta zna i ume). Ovakva stidljiva, i preosetljiva deca najvise reaguju na pozitivnu motivaciju. Male manipulacie radi postizanja cilja u ovom uzrastu su dozvoljene! :lol:
NE sekirajte se, bice ona sasvim ok, kada je dete voljeno (i vodjeno1) to uvek nadoknadjuje sve (uslovno receno) 'deficite' temperamenta! :wink:
 
sirenica:
E, nisu bas generalno i uvek mame krive za to!
I moja devojcica se isto tako ponasa, iako ide vec godinu dana u vrtic i nije non-stop samnom. Kao sto mnogi navode ovde, a i ja dodajem, to je jedna od normalnih pojava u razvoju deteta i prolazna faza karakteristicna za taj uzrast.
S puno strpljenja i razumevanja, oslobodicete se toga, vremenom.
Kliknite za proširenje...
a ko je ako nisu mame?da im nije(deci) upisana u genetski kod vezanost za mamu? :shock:
 
Joj, moj sin je isto mnogo vezan za mene, ali ja to pripisujem mom svakodnevnom devetočasovnom odsustvu. Čim se vratim s posla, niko drugi ne postoji za njega, u stanju je da stoji ispred kupatila i plače ukoliko ga ne pustim unutra, itd. Njemu nije problem da ostane sa bakom da ga čuva, zna da je mama na poslu, ne plače kad me nema, ode sa bakom u Srbiju na dve, tri nedelje itd. ALI, čim se pojavim na vratima, niko drugo više nije važan. Vikendom je kao čičak, niko ne sme da ga poljubi, pomazi, nahrani, presvuče- osim mame. Tada postaje nepodnošljiv, kenjkav, i samo zove "mama ovo, amma ono.."
 
jaooo žene preživesmo mi nekako današnji odlazak u "VITIĆ"
ona je odmah odletela kod drugara...kao i njen brat...a mi ostadosmo na sred hodnika kao 2 budale.
plakala je kada sam došla po nju..jer nije htela kući.
htela je da živi u vitiću :P :P :P

eto.i to prođe...
 
Apsolutno se slazem.
Imam troje dece i svi su imali tu fazi. To je sasvim normalno, medjutim na mami je da isto to dete polako odvaja od sebe na nacin na koji je to opisala i moja prethodnica. Jednostavno - dete treba da shvati da pomoc i paznju moze da ocekuje i od nekog drugog iz svoje okoline, i samim tim ce se mnogo bolje osecati kada mama bude morala negde da izadje. Tj, kada se bude otrgla od povodca.
SRECNO!
WithdrawnWater:
Nista posebno nemam da dodam u odnosu na ono sto je rekla indigo sto se tice samog pristupa resavanju ovog problema, vec je postojala ovakva ili slicna tema vezana za separacione anksioznosti kod male dece. Ovakvo ponasanje moze ishoditi iz temperamentalne konstitucije deteta (da je dete prosto preosetljivo, senzitivno i stidljivo i nesigurno) a moze biti posledica stecena razvojnim okolnostima (da je mama prezasticujuca i odgovara na svaku do i najmanje potrebe deteta, sto dete onda koristi). Deca naravno smatraju da je svet tu zbog njih i da se svet oko njih vrti da bi njima sluzio. Nema objasnjavanja - dete VAm ima 3 godine - ponasajno se objasnjava u tom uzrastu. POnasajte se, ne objasnjavajte vis eod jedanput, dete ne moze da Vas shvati, a ako Vas i shvati ne ume da izvrsi analizu i sintezu. Budite nezni i pazljivi, prisutni i 'budni' emotivno, ali pokazite da je to moguce cak i ako ne postoji simbiotska veza sa detetom u kakvoj sad zivite. Dete vec posle 6-7 meseca pocinje da shvata da nije sojeno sa majkom i da postoji ono i svet oko njega, dakle da su neke stvari - da su dete i majka odvojene individue, da majka i dojka nisu isto, da majka u isto vreme moze biti i nezna i gruba (stice se dozivljaj 'celovitosti' objekta) itd. Do trece godine ovi obrasci su jasno ustanovljeni (ili bi trebalo da budu), te ponasanje koje Vi opisujete najvise lici na separacionu anksioznost. Da li je dete urodjeno preosetljivo (obicno su i roditelji bili povuceni, stidljivi prema nepoznatima, vezani za majku, tesko podneli obdaniste, polazak u skolu itd) ili je ovakvo ponasanje steceno povladjivanjem svakoj zelji deteta da ne bi bilo vristanja i drame u kuci - procenicete sa malo analize i sami.
Kliknite za proširenje...
 
KAKO JE DOBRO BRE ! Sve se mislim necu jos decu..jos malo da sacekam. Sta???? A citam sve ovo i prosto vam zavidim :D :D :D . Ljubim vas u tu vasu decicu...a ja vam se mozda prikljucim na nekoj ovakvoj temi neki drugi put..za nekih 9 meseci..ako Bog da...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Teška pitanja za decu
Odgovora
3
Pregleda
246
ves.bole
ves.bole
Z
Kako bi objektivno zastitili vasu decu od nasilja u skoli, ima li nacina za to?
2 3
Odgovora
50
Pregleda
1.139
Пилипенда
Пилипенда
kalis
Porodična zabava
Odgovora
10
Pregleda
285
kalis
kalis

Back
Top