Zlatiborske zore
Deo iz istoimene priče.
(nešto,što ima veze sa ovom temom,bez obzira što se vino nije prosulo).
Na Južnoj strani padine,na proplanku okruženim četinarskom šumom,starom nekoliko vekova,u srcu zelene oaze nalazila se mala kućica.Bila je to kuća koju su nekada sagradili lovci na vukove koji su se tu sklanjali u zimskim danima kada je olujna mećava znala da besni ovim krajevima.Pre nekih šest-sedam godina,neka lokalna turističaka organizacija preuredila je taj objekat i svrstala ga u jedan od mnogih u nizu sličnih objekata koji su služili za odmor i rekreaciju u svim godišnjim dobima.
Put do same kućice je isto tako bio preuređen i asfaltiran,tako da je za razliku od pre nekoliko godina kada su do kućice uspevali da dospeju samo dobri poznavaoci ovog bespuća i vešti planinari,danas bila dostupna svakom ko je posedovao bilo kakvo prevozno sredstvo,jer najbliže naseljeno mesto nalazilo se dvadesetak kilometra,u podnožju planine,a neki autobus ili bilo koje drugo kolektivno prevozno sredstvo još uvek ovim krajevima nije saobraćalo.
Sama kućica je bila bogato preuređena i od nekada obične brvnare danas je to bila divna zgrada u obliku poveće vikendice izgrađena od čvrstzog i izolacionog materijala,sa potpuno drugačijim rasporedom prostorija u njoj.Jedino njena spoljačnja obloga od borovih balvana podsećala jer na njen nekadašnji izgled.
Unutrašnjost kuće bila je veoma dobro projektovana,tako da su se sve prostorije i ako ih nije bilo mnogo,ipak nalazile veoma lako dostupnim i na neki način neposredno povezanim.Na nekih desetak koraka od ulaznih vrati,nalazio se dosta prosdtrani dnevni borvak,koji je bio malte ne spojen sa kuhnjom i trpezarijom.Glavne osobine sobe za dnevni boravak su bile dosta velika komocija,bogata raskoš,velika osvetljenost,jer je čitzav jedan zid koji je ujedno bio i spoljni zid kuće,bio od stakla sa vretima koja su vodila na prostranu terasu.Na suprotnoj strani prostorije,nalazio se zid sa ogromnom policom ispunjenom raznim knjigama,a u uglu između tog i zida koji je tu prostoriju delio od susedne prostorije koja je služila kao spavaća soba,nalazio se ogromni kamin,a na samo par koraka od njega ogromna tv vetrina,koja je osim televizora u sebi imala i dobro opremljen muzicki uređaj.Iza samih vrata,pomalo skrivene od pogleda nalazile su se kružne stepenice koje su vodile u podkrovlje,čiji su sadrzaj činile par spavaćih, jedna decja soba i kupatilo. Par slika i nekoliko lovačkih trofeja popunjavali su i onako već lepu sliku dnevne sobe.
Trpezarija i kuhinja,bile su takođe dizajnirane u veoma bogatom i modernom stilu.
Prvi zraci jutarnjeg sunca koji su tek onako stidljivo tek probijali krošnje guste četinarske šume,još nisu u potpunosti ni obasjali čitav taj maleni proplanak,a dim iz kamina i svetlo iz dnevne sobe odavali su nečiju budnost.
Zadubljen u misli sedeći za radnim stolom sedeo je muškarac čedrdesetih godina.Preplanulo lice mu je bilo obraslo već pomalo sedom bradom.Na čelu su bili uočljivi već duboki tragovi bora,a ispod duboko usađenih očiju iz kojih je zračio veoma ozbiljan,ali istovremeno i veoma topao i nežan pogled,uočavali su se blago modri podočnjaci.Istina,tek primetni,ali ipak neizbežno uočljivi pri svakom direktnom pogledu.
Na stolu ispred njega nalazila se pisaća mašina i gomila zgužvanih papira.Po svemu sudeći,videlo se da je čitavu noć proveo budan,pokušavajući da nešto napiše.Zamišljeno i pomalo razočarano lice odavali su utisak nekog neuspeha,što znači da je čitavu noć uzalud proveo budan.
Iz tog dubokog zanosa trgao ga je tihi šum vrata koja su se laganim pokretom otvarala.Mirno i po malo lenjo se okrenuo ka njima i tihim i pomalo umornim glasom je progovorio «Dušo,zašto ti ne spavaš,ako ja već ne mogu?» Veselim,skoro detinjastim glasom ona mu je odgovorila «Naspavala sam se sasvim dovoljno,a i vreme je da ti nešto prpremim za doručak.»Par sekundi je vladala tišina,a potom je ona opet,ali ovog puta pomalo zbunjeno rekla «Čoveče,pa ti opet nisi spavao čitavu noć.Nisi zar ne?Opet se trudiš da završiš taj roman.Daj ljubavi,to će te ubiti.»
Njeno lice bolo je mladalačko i veoma lepo.Duga,pomalo kovrdžava kosa blago joj se spustala do ispod ramena.Punačke usne,vedar pogled i veoma nežno lice,odavali su sklad jedne mlade,veoma lepe žene.Na sebi je još uvek imala svilenu i veoma providnu spavaćicu,koja je i najumornijem oku veoma jasno odavala sve obline i lepote njenog mladalačkog tela. ... ... Tiho mu je prišla,nežno ga je poljubila i jedva čujnim glasom ga upitala.»Hoćeš li da ti nešto spremim za doručak.?Znam da žuriš sa tim romanom i da ti već ističe rok koji ti je izdavač dao,ali dragi,neće biti kraj sveta iako malo zakasniš?!» Znala je da su njene reči bile bez efekta,jer je isto tako dobro znala da je on čovek od reči i od principa.Znala je da ni po koju cenu neće dopustiti sebi da ne napiše roman u roku koji je bio predviđen za to.No ipak,volela ga je i brinula se za njaga.Plašila se da ga taj preterani rad prosto ne ubije.
«Ljubavi moja»odgovorio je tiho «Već pišem poslednje poglavlje.Ostale su još neke nedoumice oko nekih sitnica,ali za par sati,bar se nadam,biće i to gotovo.Onda ćemo zajedo do grada.Ja ću do uredništva na sat vremena,a potom možemo gde god ti poželiš.No pre toga ,molim te skuvaj mi jednu kafu,da se malo opustim i da ove moje lude misli bar malo razbistrim.» Ponovo ga je nežno poljubila,blago se nasmešila i laganim krakom otišla prema kuhinji. ...
-- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- - - - - - - -- - - - - - - - -
Poslednji zraci sunca već su nestajali iza jednog od vrhova planine koji se nalazio na zapadnoj,ali veoma udaljenoj strani horizonta.
Nemu planinsku tišinu,prekinuo je zvuk automobila koji se lagano kretao uskom sfaltnom stazom i koji je zastao na samo nekoliko metara od kuće.
Oboje su gotovo istovremeno izašli iz auta i uputili se ka ulaznim vratima.Dok su hodali tih nekoliko metara,on u je prišao,nežno je zagrlio i laganim pokretom je podigao u svoje naručje.Ona ga je obema rukama obgrlila oko vrata.Nežno ju je ljubio,dok je jednom rukom bezuspešno pokušavao da već nekako otključa ulazna vrata kuće.Konačno mu je to pošlo za rukom i njih dvoje su tako zagrljeni prosto nestali u polumračnom,uzanom holu.
I u dnevnoj sobi je već bilo prilično mračno tako da su se samo naslućivali pojedini delovi sobe i nameštaja u njoj.Spustivši je lagano na pod,upalio je svetlo,a potom ju je ponovo podigao u naručje i nastavio svom silinom da je ljubi.Ni u jednom trenutku ona mu se nije opirala,niti je pokazivala želju za bilo čime drugim.Naprotiv,sve čvršće i čvršće je svojim rukama obgrvlivala njegov vrat a svojim nogama se sve jače pripijala oko njegovog struka.Samo je čudo kako su uspeli da dođu do troseda koji se nalazio na suprotnoj strani prostorije,a da se na putu do njega oboje ne sruše na pod.Nežno ju je spustio na trosed i još nekoliko minuta,kao bez daha je ljubio.Ko zna koliko bi sve to trajalo da ih nije prekinulo telefonsko zvono.Tiho je ustao,prišao telefonu ,malo je govorio,a više slušao glas sa druge strane žice.Ona je nemo,ali netremice posmatrala svaki njegov pogled i svaki izraz njegovog lica.U jednom trenutku je primetila blagi osmeh na njemu,što je otkrivalo neko zadovoljstvo koje je on u tim trenucima osećao u sebi.Nije bila sigurna,ali je naslućivala da razgovara sa uredništvom izdavačke kuće za koju je radio i da je po njegovom izrazu lica,njegov roman bio dobro prihvaćen od strane uredništva i da će već za koji dan biti pušten u štampanje.I bila je u pravu.Poslednje reči koje je izgovorio u slušalicu,potvrdile su njenu predpostavku.
Spustio je slušalicu,okrenuo se prema njoj i gotovo tinejdžerskom radošću joj rekao «Dušo,uspeli smo.Uredništvo je više nego zadovoljno i već sutra počinju sa štampanjem.»Ona se samo nasmejala,ustala i nešno ga poljubila.»Dušo,ti si uspeo.Ti si taj roman napisao i zbog njega noćima ostajao budan.Sve pohvale zaslužuješ samo ti». «Ne,srećomoja.Nisi u pravu.Da nije biulo tebe,tvoje podreške,tvog razumevanja i preživljavanja svih onih noći koje si sama provela dok sam ja pisao,ne buneći se ni u jednom trenutku,ni ja nikada ne bih uspeo.Sve zasluge za ovaj kao i za sve druge romane,pripadaju i tebi u istoj meri koliko i meni.Shvati,oboje smo ga pisali.Svako na svoj način,ali ipak je to bio timski rad.»
«Gde će mo?» upitala je ona.
«Kako,gde ćemo?Ne znam dušo na šta misliš?»
«Gde će mo proslaviti ovaj uspeh?»
«Gde god ti želiš,dušo moja.»
«Ja bih najradije ovde.Dosta mi je gradova,restorana i svega sličnog.Hoću da jednom napravimo malu proslavu.Proslavu u četiri oka.Proslavu samo za nas dvoje.»
«Ali,ljubavi,pa ovde nemamo…»
Više nije mogao izustiti ni reč,jer su se njene usne ponovo našle na njegovim.Ljubila ga je kao nikada do tada i na trenutke dok je uzimala dah uspevala je u isprekidanim nastavcima da mu kaže:
«Znala sam,….Znala sam da ćeš …uspeti…Zato sam ti krišom …pripremila … recimo,iznenađenje.Sve što …nam je ….potrebno imamo ovde…. Samo mi,molim te …dopusti mi molim te da to serviram.»
Konačno je uspela da se otrgne iz njegovog zagljaja i veselim korakom se uzgubila iza paravana koji je razdvajao dnevnu sobu od trpezarije.
Ostao je zbunjen i sam.Zbunjen i srećan.Srćan kao nikada do tada u životu.Istina imao je i ranije puno uspeha u izdavaštvu,ali sve proslave koje su se dogodile,bile su ne toliko intimne.Uvek je tu bio veći broj ljudi,poslovnih prijatelja,raznih zvanica i gostiju.Prvi put u životu mu se dešava nešto što mu je najviše nedostajalo.Odvojenost od svega toga i društvo samo jedne osobe.Društvo žene koju je najviše voleo od svih ljudi na ovom svetu.
Istina je da nikada nikoga svim žarom srca svog nije ni voleo,jer roditelje nije ni poznavao.Poginuli su u saobraćajnoj nesreci dok je još bio beba.Samo nekim čudom je on ostaom živ.Mladost je proveo u sirotištima,a sve ljubavi koje je imao,bile su samo neka puka formalnost,jer ni jedna od njih nije želela nekog ko nije imao svoju prožlost,svoje korene i što je za njih najvažnije bilo,neku svoju materijalnu sigurnost.Tada je bio student,a studirao je zahvaljujući tome što je tokom leta radio i štedeo da bi mogao da studira.Neretko je znao i za vreme studija da uporedo i radi honorarno.Bilo šta.Posao nije birao,jer mu je novac bio neophodan,a jedino ga je on mogao zaraditi,jer nije imao nikoga ko bi mu ga mogao pokloniti.
Tek kada je pri kraju studija sreo Kristinu,shvatio je da je ona potpuno drugačija od drugih i da jedino ona ume da ga razume,istovremeno vrednovavši u njemu ono što je on nosio u sebi,a ne ono što je posedovao,a što se svrstavalo u materijalne vrednosti.Istina,ona je bila dosta mlađa od njega kada su se upoznali,ali je bila dovoljno,čak i više zrela i razumna osoba no što je to broj njenih godina govorio.Doduše deset godina i nije neka bitna razlika,ali u dobu kada je on imao dvadeset i osam,a ona osamnaest,to je bilo više nego uočljivo. Prošli su kroz pravi pakao dok nisu počeli da normalno zarađuju i da sebi priušte neki normalan život.Za svo to vreme ona je bila uz njega i u trenucima kada mu je ponestajalo snage da se bori sa sudbinom koju mu je život nametnuo,ona mu je davala i podsreh i snagu.
Čitav taj film je upravo prelistavao u svojim mislima,stojeći kao kip zamišljen na onom istom mestu na kom je bio kada je Kristina otišla u kuhinju i ko zna koliko bi još to trajalo,da ga u stvarnost nije vratio njen veseli glas.
«Ljubavi,dođi.Sve je postavljeno.Pa zar čekaš da sve ovo izgubi svoj prvobitan sjaj?»
Ušao je u tpezariju i poput kipa ostao ukopan i nem.
Glavno osvetljenje je bilo isključeno,a jedina svetlost u tpezariji bila je od par zidnih jedva svetlećih lampi i od par sveća koje su već upaljene stojale u svećnjaku na sredini stola.
Bila je to do tada najlepša večera u njegovom životu. ...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Sva svetla u dnevnoj sobi bila su pogašena.Jedina svetlost koja je obasjavala prostoriju,bila je svetlost iz kamina.Tiha muzika,pucketanje vatre u kaminu i igra senki po zidovima od nje bili su jedini,ali jedinstveni dekor u toj divnoj prostoriji.
On je tek istuširan u bade mantilu ležao na podu koji je bio prekriven debelim vunenim tepihom,neteremice posmatrao igru tih senki na plafonu dnrvne sobe.Uz zvuk nekih divnih balada iz osamdesetih,koje je emitovala neka obližnja radio stanica,prisećao se mnogih segmenata svog života.Počevši od onih prvih dečačkih dana provedenih po raznim ustanovama za nezbrinutu decu,a potom i svih onih teških trenutaka kada nije imao ni prebijenu paru u džepu,pa sve do ovih nekoliko poslednjih godina u kojima je stekao i popularnost i novac,prosto se čudio kako je životni put užasno nepredvidiv.
Iz tih misli ponovo ga je trgao tihi šum vrata.Ušavši u sobu,za sobom je zatvorila vrata i laganim pokretom sa sebe je pustila da prosto sklizne bade mantil od satema.Kosa joj je još uvek bila potpuno vlažna a sitne kapi vode jasno su se mogle uočiti po čitavom njenom telu,jer su prosto svetlucale od svetlosti koja je zračila iz kamina.Nadprirodna lepota i savršeno oblikovano telo davali su jedan sklop savršenstva.Ni najveštija umetnička ruka,ni približno ne bi mogla da stvori nešto tako savršeno.Dok je laganim korakom hodala prema njemu,sva ta lepota postajala je sve uzrašajnija i uočljivija,jer je i svetlost iz kamina bila bliža,a samim tim i bolje ju je osvetljavala.
Kleknula je pored njega i nešnim poljupcima počela da obasipa čitavo njegovo telo.Dok ga je ljubila po usnam i vratu,ruke su joj neprimetno,ali veoma spretno odvezale i upola skinule bade mantil sa njegovog tela.Za nekoliko sekundi i on je ležao potpuno nag na tepihu.Njene usne poput grane koja se nežno njiše na laganom povetarcu klizile po njegovom telu,ostavljajući za sobom toplinu i vlažnost njenih poljubaca.U jednom trenutku njeno telo se našlo potpuno opruženo pored njegovog,a njegove usne su zamenile ulogu sa njenim.Niko više nije mogao izbrojati poljupce niti uporediti ko koga više ljubi.Tela su im se spojila i postala kao jedno.Strast i požuda su zamenili svaki deo svesti,a onaj prirodni strastveni nagon,oboje ih je nesvesno odveo u carstvo gde svest ne dopire i gde se sva zbivanja dešavaju sama po sebi.Ubrzani otkucaji srca,vlažna tela,tihi uzdasi i veoma česti glasni jecaji zamenili su čitav dekor te prostorije i učinili je još lepšom no što je ikada do tada bila.A zvuk divnih balada i poigravanje senki od vatre iz kamina niko nije primećivao sve do prve jutarnje sunčeve svetlosti i ponekog laveža čobanskih pasa koji su se čuli sa nekog od mnogobrojnih udaljenih salaša.
Kada je sunce u potpunosti obasjalo prostoriju,iscrpljena tela su nepomično ležala u još uvek prpijenom zagrljaju. …
P.S.Neki delovi ove priče su namerno izbačeni,jer verujem da ne bi bilo prikladno opisati svaki detalj.Bar ne,na ovom forumu.
) 
ops:
