MELANHONLIJA
Nocas i sutra i onoga dana sto ce doci
i svakoga dana koji jos imam za sebe,
imam ga za tebe i zelim, samo zelim,
sve svoje misli lepe i sjajne i nasmejane,
sretne i vesele, radosne, raspevane,
sve svoje dane i svoje osmehe u ocima,
i sve vedro i biserno zelim samo za tebe,
od sad pa zauvek, odavno pa zauvek,
od kad god zelis pa dokle god zelis,
za mene zauvek, za tebe tek mozda tren...
Eh, to je to, melanhonlija, ona stara, moja,
onaj blazeni osmeh na licu, onaj car,
onaj san, zanesenost, zagledanost u daljinu,
prozirnu, zagledanost, a pogled luta i smiri se, tek...
tek kad ugleda ono sto zeli i nasmeje se
svom ljubavlju koju cuva u sebi za tebe
- u sebi, za danas, danas kada ti treba,
i sutra ako ti treba, za ikada i ko zna kada,
za nekada tamo jednom, bilo kada,
od sad pa zauvek, odavno pa zauvek,
od kad god zelis pa dokle god zelis,
za mene zauvek, za tebe tek mozda tren...
Eh, dragi moj, to je to, melanhonlija, seta,
nije tuga - samo seta, samo sjaj u oku mom,
onaj isti kao tada, isto sjaji ko nekada,
mozda dublje, jer su dublje bore oko oka,
mozda jace, jer je jace srce moje sada,
mozda vece, jer je veca zelja, veca ceznja,
mozda snaznije, jer su ruke takve, kao osmeh,
onaj isti koji htedoh, koji zelim, koji hocu,
za sve dane koji jos postoje, kao danas,
bas kao danas, samo za tebe da cuvam
i da ti ih dam sve odjednom il' sve polako,
bas kako zelis, kako god da zelis i pozelis,
od sad pa zauvek, odavno pa zauvek,
od kad god zelis pa dokle god zelis,
za mene zauvek, za tebe tek mozda tren...
Ma ja ne marim, nizasta vise, jer ja znam,
a i to sto znam, to je moj zivot, to je moj san,
melanholija, seta, ceznja i saznanje - da znam...
